Научная статья на тему 'Illumination of questions of sanitation and hygiene in the Canon of medical science of Avicenna'

Illumination of questions of sanitation and hygiene in the Canon of medical science of Avicenna Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
272
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАНОН ВРАЧЕБНОЙ НАУКИ / CANON OF MEDICAL SCIENCE / АВИЦЕННА / AVICENNA / САНИТАРИЯ И ГИГИЕНА / SANITATION AND HYGIENE

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Баймурадов Равшан Раджабович, Вафаева Дилафруз Ортиковна

В статье приводятся сведения о освещение вопросы санитарии и гигиены в Каноне врачебной науки Авиценны. Делается вывод, что предписания сделанные Авиценной актуальны и в современной медицине.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОСВЕЩЕНИЕ ВОПРОСОВ САНИТАРИИ И ГИГИЕНЫ В КАНОНЕ ВРАЧЕБНОЙ НАУКИ АВИЦЕННЫ

In article data about lighting questions of sanitation and hygiene are provided in the Canon of medical science of Avicenna. The conclusion is drawn that the instructions made by Avicenna are relevant also in modern medicine.

Текст научной работы на тему «Illumination of questions of sanitation and hygiene in the Canon of medical science of Avicenna»

УДК: 930.85

АБУ АЛИ ИБН СИНОНИНГ АЛ КОНУН ФИТ- ТИБ КИТОБИДА САНИТАРИЯ ОКАРТУВ ИШЛАРИ ЁРИТИЛИШИ

БАЙМУРАДОВ РАВШАН РАДЖАБОВИЧ

Бухоро давлат тиббиёт институти анатомия, клиник анатомия (ОХТА) кафедраси ассистенти. Бухоро ш.,

Узбекистон Республикаси ВАФАЕВА ДИЛАФРУЗ ОРТИКОВНА Бухоро тиббий колледж уцитувчиси. Бухоро ш.,

Узбекистон Республикаси АННОТАЦИЯ

Мацолада Абу Али ибн-Синонинг Ал-Конун фит тиб китобида санитария оцартув ишларининг ёритилиши хацида маълумот келтирилган. Келтирилган маълумотлар хозирги замон тиббиё-тида хам ахамиятини йуцотмаган.

Калит сузлар: Абу Али ибн-Сино, Ал Конун фит-тиб, санитария оцартув ишлари

ОСВЕЩЕНИЕ ВОПРОСОВ САНИТАРИИ И ГИГИЕНЫ В КАНОНЕ ВРАЧЕБНОЙ НАУКИ АВИЦЕННЫ

БАЙМУРАДОВ РАВШАН РАДЖАБОВИЧ

ассистент кафедры анатомии, клинической анатомии (ОХТА) Бухарского государственного медицинского института,

город Бухара Республика Узбекистан. ВАФАЕВА ДИЛАФРУЗ ОРТИКОВНА преподаватель Бухарского медицинского колледжа.

Город Бухара Республика Узбекистан

АННОТАЦИЯ

В статье приводятся сведения о освещение вопросы санитарии и гигиены в Каноне врачебной науки Авиценны. Делается вывод, что предписания сделанные Авиценной актуальны и в современной медицине.

Ключевые слова; Канон врачебной науки, Авиценна, санитария и гигиена

ILLUMINATION OF QUESTIONS OF SANITATION AND HYGIENE IN THE CANON OF MEDICAL SCIENCE OF AVICENNA

BAYMURADOVRAVSHAN RADZHABOVICH

assistant of department of anatomy, clinical anatomy (OKHTA) of the Bukhara state medical institute the city of Bukhara of

Republic of Uzbekistan.

VAFAYEVA DILAFRUZ ORTIKOVNA teacher of the Bukhara medical college. city of Bukhara of

Republic of Uzbekistan

ABSTRACT

In article data about lighting questions of sanitation and hygiene are provided in the Canon of medical science of Avicenna. The conclusion is drawn that the instructions made by Avicenna are relevant also in modern medicine.

Keywords: Canon of medical science, Avicenna, sanitation and hygiene

Абу Али ибн Сино узининг Ал Конун фит тиб китобининг 1 томида ёзади-

«Тиббиёт илмининг максади 2 та:

1. Согликни саклаш булиб бу енгилрок ва мухимрокдир, чунки даволаш учун кучли табиб керак дейди.

2. Даволаш.

I Согликни саклашда хавонинг сифати хакида айтилган.

II Ичиш ва ейиш гигиенаси нон, гурунч, нухат, бир йиллик куйнинг гушти. Каптар гушти, тухумнинг сариги, хул мевалар анор, анжир, олма. Шундай дорилар борки улар мижозни узгартиради: кукнор, исмалок. Хар хил овкатни кушиб емаслик керак жигарга огирлик келтиради. Ибн Сино айтган 2 кунда 3 маротаба овкатланиш керак деган. Биринчи кун эрталаб ва кечкурун, иккинчи кун факат куннинг уртасида (пешин) овкатланишни яхши дейди».

Мазасиз овкатларни куп мажбурлаб емаслик, еган овкат узимизга ёкиши керак. Нордон таъмли овкатлар одамни ориклантириб, каритади, ширин нарсаларни куп ейиш иштахани пасайтиради, танани иситади дейди. Шур нарсаларни куп ейиш терини куритиб ориклатади. Лекин ширин таъмли овкат таъмини пасайтиради.

Нормада пархез килиш керак эмас. Пархез касаллар учун.

Куйидаги овкатларни бирга ейиш керак эмас.

1. Сут билан балик.

2. Нордон таъм билан исирик.

3. Саримсок билан товук гушти.

4. Турп билан каптар гушти.

5. Пиёз билан ялпиз.

6. Дуккаклилар ловия билан чакка

7.Ковун билан асал

8.Узум билан калла гушти

9. Анор билан сирка ва гурунч.

10. Чукурликда олинган сув билан анхор суви.

Яхши сув анхор суви. Качон сувни ичиш керак овкат хазм булгандан кейин ичиш, сувнинг устидан мева, ковун ейиш яхши эмас.

III. харакат килиш ва дам олиш. Харакат овкат хазм килишига ёрдам беради. Бугимларни кучли килади ва хамма керак булмаган моддаларни чикаришга ёрдам беради. Отгаутириш номедикаментоз даво усулидир. Ёпишкок хилтларнинг чикишига кураш ёрдам беради.

Массаж 6 хил булади: дагал, каттик, мулойим, давомли, куп, кенг. Аввал юкоридан пастга кейин пастдан юкорига караб массаж килиш, харакатни мулойимдан бошлаб дагалга утиш керак.

IV. Нафс харакати ва тинчи. Нафснинг харакати рухиятининг харакати булиб, хаддан ташкари хурсанд булганда, рухият ташкарига харакат килади. Гам булса, ичкарига харакат килади. Уялганда рухият хам ичкарига, хам ташкарига харакат килади. Нафснинг доим тинчлиги булса танани совутади, зехн пасаяди. Нафс харакати куп булса улимга олиб келади.

V. Уйку ва уйгоклик.

Оч вактда ухлаш совукликни купайтиради, кундузги уйку тана рангини пасайтиради, нафсий харакатни пасайтиради, талокда каттиклик хосил булишига олиб келади. Жуда куп уйкусизлик бош мияни заифлаштиради, овкат хазм килишни бузади.

VI. Саклаш ва чикариш хакида.

Нажас, тери, нафас оркали чикариш.

Турар жойлар хукми хакида. Биз айтамизки турар жойлар одам гавдасига куйидаги сабабларга караб, турлича таъсир курсатади.

Куёш ботганда тез совувчи ва чикканда тез исувчи хар бир хаво енгил ва яхшидир, бунинг тескариси булган хаво аксинча хавонинг ёмони юракни сикувчи ва нафасни кисадиганидур. Энда хар бир хил турар жойнинг ахволи тафсилий равишда бирма-бир баён киламиз.

Иссик турар жойлар хакида. Иссик жойлар корайтиради, сочни жингалак килади ва хазмни сусайтиради. Агар намлик куп бугланиш

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №3-март(20) 2018

натижасида камайиб кетса, хабашистонликларга ухшаб у ернинг ахолиси тез карийди. Иссик ерларда яшовчиларнинг баданлари юмшокрок булади.

Совук турар жойлар хакида буерларда ящовчилар кучлирок ва ботиррок буладилар ва овкатни яхши хазм киладилар. Агар ундай ерлар намли булса ахолиси сергушт ва серёг булади, томирлари чукур жойлашган булиб, бугимлари курук ва узлари жуда куркам ва яшнаган буладилар.

Намли турар жойлар хакида. Ташки куриниши яхши ва терилари юмшок булади. Улар жисмоний харакатда тез бушашадилар. У ерда ёз каттик иссик ва киш каттик совук булмайди. Уларда узок чузиладиган иситмалар, ич кетиш ой куриш вактида ва бавосирдан кучли кон кетиш ходисалари купаяди. Бавосир касали яралар сасишлиги, огиз чакаси ва туканок касалликлари хам купаяди.

Курук турар жойлар хакида. У ерда яшовчиларнинг мижозлари куриб кетади. Уларнинг териси курук, ёрилиб кетади, мияларига хам куруклик тез боради. Уларда ёз иссик ва киш совук булади.

Баланликда жойлашган турар жойлар хакида .Уерларда яшовчилар соглом,кучли ва чидамли буладилар ва узок умр курадилар

Пастликка жойлашган турар жойлар хакида.Паст жойларда турувчилар доимо иссиклик ва димликка яшайдилар.У ерларда сув совук булмайди,айникса у кулмак сув булса,еки боткоклик ва шур хок ерлардаги сув булса. Хаволари туфайли сувлари хам емон булади.

Очик тошлок ерлардаги турар жойлар хакида.Бу хил ерларда хаво езда жуда иссик ва кишда совук булади.У ерда яшовчиларнинг баданлари каттик ва пишик булиб муйлари куп булади.

Бугимлари кучли ва мижозларида куруклик устун туради .Улар кам ухлайдилар, хулклари емон булади,узлари мутакаббир ва ужар, урушларда жасур, турли хунарларда мохир ва сержахил буладилар.

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №3-март(20) 2018

Корли тогларда жойлашган турар жойлар хакида.

Тогли ерлар шамолли ерлардандир. Уларда кор булиб турган вактда яхши шамоллар пайдо булиб туради, корлар эриб кетгандан кейин, агар тоглар шамолларни тусадиган булсалар - у ерлар яна Дим булиб кетади.

Денгиз буйидаги турар жойлар хакида.

Бу ерларда иссиклик ва совуклик мутадиллашган булади,чунки у ернинг нами исикликнинг таъсирига каршилик курсатади ва уни узига утказмайди. Денгиз буйидаги жойларда намлик купрок булади. Агар у жойлар шимолда булсалар, денгиз ва чукурликларнинг якинлиги турар жойлар об-хавосини анча муътадиллаштиради, агар улар жанубда булиб, иссик булсалар, бунинг тескариси булади.

Турар жойларни танлаш ва тайерлаш.

Турар жой танловчи киши куйидагиларни билиши керак: ернинг тупроги, баландлик ва пастлиги, очик ва епиклиги, суви, сувнинг моддаси, окиб чикишлиги ва очиклиги еки унинг баландлик ва пастликдан окишлиги, у ерда шамоллар эсади, еки у жой чукурликдами, шамоллар канака-улар совук соглом шамолларми, у ерга якин жойда кандай денгизлар, боткокликлар, тоглар ва конлар бор; яна уша жой ахолисининг соглик ва касаллик холларини, уларга кайси касалликлар одат булиб колганини билиш керак. Уларнинг кувватлари, иштахалари, овкатни хазм килиш кандайлигини ва овкатлари канака эканлигини хам билиш керак: улар кенг ва очикми? Кириладиган ерлари торми ва хаво кирадиган жойлари бугадиган даражада тор сикикми?

Сунгра дераза ва эшиклари шарк ва шимолга каратиб куриш керак. Шаркий шамоллар бинонинг ичига кирадиган булсин, куеш у жойнинг хамма жойига тушиб турадиган булиши керак. Шаркий шамоллар бинонинг ичига кирадиган булсин, куёш у жойнинг хамма жойига тушиб турадиган булиши керак, чунки куёшгина хавони

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №3-март(20) 2018

тозалаб согломлаштиради: шунингдек якин ерда чучук, яхши окадиган, чукур ва тоза сув булиши лозим, бу хил сув ёпик сувнинг тескариси булиб кишда совук ва ёзда иссик булиб, бу яхши ва фойдали нарса.

Адабиётлар руйхати:

1. Абу Али ибн Сино Канон врачебной науки 1-том Ташкент,

1996.

2. Алекперли Ф. Тысяча и один секрет Востока Баку, Издательско-полиграфический центр «Т», 2001, 494 с.

3. Каримов У.И. О медицинском наследии Ибн Сины - Абу Али ибн Сина. К 1000 летию со дня рождения Ташкент Фан 1980, 122-149.

4. Кароматов И. Д. Простые лекарственные средства Бухара

2012

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.