Научная статья на тему 'ЛИБОСИ ТӮЁНАИ ТОҶИКОНИ КӮҲИСТОНИ БАДАХШОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XX'

ЛИБОСИ ТӮЁНАИ ТОҶИКОНИ КӮҲИСТОНИ БАДАХШОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XX Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
147
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТОҷИКИСТОН / ДАВРАИ ШӯРАВӢ / МАРОСИМ / ТӯЙ / АНЪАНА / САРУТАН / РАНГ / НАқШ / РАМЗ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидаҳмад Аноҳиди

Дар мақола либоси тӯйёна, яъне арӯсию домодии тоҷикони Кӯҳистони Бадахшон, ки дар давраи баъди Ҷанги Бузурги Ватанӣ маъмул буд, мавриди омӯзиш қарор дода шудааст. Муаллиф қайд мекунад, ки он дар идомаи анъанаҳои фарҳангии аз умқи таърих боқимонда арзи вуҷуд карда, аломатҳои асосиаш бо баъзе навгониҳо то давраи муосир омада расид. Инчунин баъзе маълумот дар бораи рамзи рангҳою нақшҳо ва ҷузъҳои таркибии либосҳои тӯёна оварда шудаанд. Зикр карда мешавад, ки либоси тӯёнаи ин мардум ба иқлим ва табиати минтақа мувофиқат карда, махсусан ба рангҳои сурху сабз дар ҳамбастагӣ бо ранги сафед афзалият дода мешавад. Дар либоси арӯсию домодӣ ба тоқию рӯймолҳо ва пойафзори рангоранг таваҷҷуҳи хоса дода мешавад. Дар ороиши либоси занона зеварҳо мақоми баландро соҳиб мебошанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WEDDING COSTUME OF THE TAJIKS OF MOUNTAINS OF BADAKHSHAN IN THE SECOND HALF OF THE XX CENTURY

The article discusses the men's and women's costumes of Mountains of Badakhshan for the period after the Second World War. The author notes that they were formed as a result of the continuity of centuries-old cultural traditions and their main features have survived to the present day. In addition, information is provided on the symbolism of flowers and patterns, as well as the components of the wedding costume. It is noted that these wedding dresses are in accordance with the climate and nature of the region, especially red and green colors are preferred in combination with white. In the clothes of the bride and groom, great attention is paid to the skullcap, shawls and colorful shoes. In the decor of women's outfits, jewelry plays an important role.

Текст научной работы на тему «ЛИБОСИ ТӮЁНАИ ТОҶИКОНИ КӮҲИСТОНИ БАДАХШОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XX»

♦-♦

УДК 902. 7 (575.3)

ЛИБОСИ ТУЁНАИ ТОЧ,ИКОНИ КУ^ИСТОНИ БАДАХШОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XX

Ановдци САИДАДМАД, Донишго^и технологии Точикистон

Маросими туйи арусию домодй бо низоми мураккаби рамзхо ва теъ-доди сершумори нафарони чамъшаванда падидаи мухиммтарини фарханги хар як халк мебошад. Барои точикон туй анъанаи миллй-чамъиятие мебо-шад, ки хар кадом рамзи он мукаддас дониста мешавад. Он тантанаест, ки хамаи хешу табор, акрабо ва хамсояхои оилахоеро, ки акди хешу таборй мебанданд, сарчамъ мегардонад. Туйи точикй аз омезиши анъанахои ка-димй ва навгонихои муосир иборат мебошад.

Дар ойини туёна либос макоми махсусро дорад, чунки хар як чузъи он дорои таваччухи маросимй мебошад. Домод ва махсусан арус дар маркази диккати хамагон карор мегиранд. Фарханги суннатй барои арус якчанд намуди либоси туёнаро ташаккул додааст, ки хар яки он барои иштирок дар маросими муайян пешбинй гардидааст.

Дар замони Шуравй симои арус, хусусан хангоми бастани акди никох, куллан дигаргун гашт, харчанд дар огоз дигаргунихо барои худ хеле муш-кил рох мекушоданд. Идеологияи Шуравй такозо мекард, ки хангоми ташкили маросими мазкур дар чумхурихои бародар як навъ «стандартонй» ба рох монда шавад, вале кушиши аз байн бурдани анъанахои хоси хар миллат ба муковимати сахт дучор мегардид. Хдтто дар солхои 60-ум низ

бaъди чax,оp дax,содaи Faдaбaи X,yкyмaти Шypaвй, дap Ч,yмx,ypии Точик-истон хднгоми бaстaни aкди никох, x,озиpин имкони дидaни 4ex,paH apyсpо нaдоштaнд.

Вaде бо мypypи зaмон нaвгониx,о бapои худ pоx, мекyшодaнд. Дap содх,ои 80-уми aсpи XX сax,нaи бapгyзоpии туйи точикй 6a стaндapтx,ои aвpyпой нaздик гapдид. Аpyсон бо pyйи кyшодa 6a шaвx,ap мебapомaдaнд.

Бapои точикон дибоси apyсии тyёнa хдмчун x,осидaи фapx,aнги миддй мaчмyи нишотах^о дapбap мегиpaд. Бaъзеи онх,о бapои тaмоми хaдк Умумй бyдa, нишотах,ои дигap aломaти мax,aлдй доpaнд.

Arap дибоси apyсии бaдaхшониpо дap шaкди aнъaнaвиaш гиpем, дap он мaвкеи aсосиpо x,aмбaстaгии pa^x^ сaфедy сypх Ba гох,о сaфедy сaбз тaшкид мекapдaнд. Бapои мисод, пеpоx,aни aбpешимии сaфеди сypобaш pостхaттa мaъмyд буд, ки дapозиaш то зонух,о бyдa, чоки секyнчaи гиpебон дошт. Пеpоx,aн гиpебони pостистодaи чин-чин низ доштa метaвонaд. Остинх,о дapоз, бapи остин миёнa бyдa, дap тaмоми дapозии он як хед буд. Дap нуги x,ap яки он сapостини вaсеъ (5-10 см) мaвчyд буд, ки бaнди дaстpо зич дapбap мегиpифт. Почомa низ aз хдмин мaтоъ, почax,ои нисбaтaн вaсеи он дap поён сapи почa доштaнд, вaде он aз сapостин боpиктap (3-5см) буд. Бaъзaн сapостинy сapи почa бо мaтои дибос x,aмpaнг нaбyдaнд [6,408-409].

Бaъзе пеpоx,aнy почомax,ои apyсй дap дaвpи домaнy сapостинx,о Ba сapи почax,о такши гуддузй доштaнд. ^кши геометpиpо бо истифодa aз pес-монх,ои aбpешимии кaбyд Ba сypх ичpо мекapдaнд. Асосх,ои œ^^ax^ силсилaвоp чойгиpшyдa бa якдигap paсидa xara pости yфyкиpо тaшкид мекapдaнд. Бa кyддa Ba ду тapaфи онpо тaшкидкyнaндaи xap яке aз ин œ^^a^ кyддaxои се aдaд секyнчaи хypдтap paсидa меистодaнд. Якитан, ин такши бa усдуб овapдa бyдa, кyддaxои ^xœp Ba дapaхтy бyттax,оpо ифодa мекyнaд.

Бa сифaти дибоси бодои apyс кaмзyдчaи чоки гиpебонaш вaсеи секyнчaшaкд хизмaт мекapд. Он aз pyи paнг бо пеpоx,aн муходиф буд. Бapои пеpоxaни сaфед кaмзyдчaи сypхpо интихоб мекapдaнд. ^д-^ди кaноpaxои чоки гиpебон Ba aз ду чониби хaти paсиши нимбapx,ои кaмзyдчapо нaкши моpпечи гуддузй оpо медод. Онpо бо pесмони сaфед дap дибоси сypх ё бapъaкс ичpо мекapдaнд.

Сapyтaни apyсиpо дибоси сapи бa худ хос, зевapи мyxpaгй Ba гесyбaнд (чодбaнд) ^ppa мегapдондaнд. Бa сap токии бaхмaлии гиpд Ba теппaaш xaмвоpи сypх ё сaбз мегyзоштaнд, бaъзaн aз бодои он pyймод мепapтоф-тaнд. Пaдидaи aз бодои токй озод пapтофтaни pyймоди сaфеди кaдон, ки дap кунчхо дyкaт кapдa шyдaaст, хеде мaъмyд буд. Истифодa aз pyймоди шоди сypхи шидшидaдоp низ бa paсмият дapомaдa буд.

Токй гиpдaи вaсеъ дошт, кисми поёни гиpдapо шеpози гyддyзидоp оpо медод. Шеpозpо бо гуддузии xappa^a оpо медодaнд, бештap дap он такшхои бa xapфxои хypди «ж» ё «х» монaнд вомехypд, ки бо шaклx,ои гуногуни геометpй зaнчиpa тaшкил мекapдaнд. Дap чойи бa хдм пaйвaст-

шавии нyгxои шеpоз аз xисоби охиpи pесмонxо xамpанги матои истифо-дашyда пyпаки бошyкyx ба вучуд оваpда ба ток;й мечаспонданд [7, 80].

Даp теппаи ток;й ва нимаи болои гиpдаи он бо pиштаи xамpанги матоъ силсилаи даpзxои ба xам наздик и^о каpда мешуд ва ба ин васила даp сатxи ток;й pахxои мук^нас ба вучуд меомаданд. Баpои теппаи ток;й ин даpзxо pадиyсxоеpо ба вучуд меоваpданд, ки аз маpкази он ба самти каноpаxо pавон гаpдидаанд. Теппаи ток;й чун одат бенак;ш буд, вале намyнаxое вомехypанд, ки теппаашон мyxpадyзй каpда шудаанд [3, 119].

Аpyсон аз пеpоxани тyёнаи pангаш сypхи нак;шин ё якpанга низ ис-тифода мебypданд. Аз байни матоъxои нак;шин намyнаxоеpо авло медо-нистанд, ки даp сатxашон гyлxои калон-калони raëx ё сафеди аз xамдигаp дyp чойгиpшyда тасвиp шудаанд. Остищо тангу кyтоx, даpозиашон то оpинч ё аз он болотаp. Нуги ости^о ва каноpаxои чоки секунчаи гиpебонpо бо маFЗии сафеди фабpикавй xошиядyзй мекаpданд. Ток;й ва pyймолpо (агаp аз он истифода мебypданд) xамpанги матои либос интихоб мекаpданд.

Намуди дигаpи пеpоxани туёна боз xам pанги сафед ва чоки гиpебони васеи уфук;й дошт. Даpозии он то поёни зонyxо, к;исмxои боло ва поёни пеpоxан даp мавзеи миён байни xам бо даpз васл шуда буданд. Даp мавзеи даpзи миён аз xисоби матои доман чин-чин ба вучуд меоваpданд ва даp ин чо тасмаи сypхи чилодоppо духта мечаспониданд. Каноpаxои чоки гиpе-бон ва давpи доманpо тасмаи нак;шини фабpикавй оpо медод. Хдмин гуна тасма инчунин даp оpоиши поёни почаxо ва каноpаxои pyймоли саp иштиpок мекаpд.

Инчунин пеpоxане вомехypд, ки даp пеш чоки гиpебони чоpкyнча дошт. Каноpаxои чоки гиpебони онpо тасмаи гулдузишуда оpо медод. Бо xамин гуна шеpоз нуги ости^ои кyтоxи пеpоxан, поёни почаxои почома ва гиpдаи ток^о оpо медоданд.

Даp саpyтани туёна нак;ши мyxимpо зеваpи мyxpагй мебохт. Он аз мyxpаxои xаppангаи ба pесмон кашидашуда ибоpат буд ва аз гаpдан овезон шуда болои синаpо мепушонид ё ба сифати гаpданбанд истифода мешуд. Баъзан аз xаpдy намуди зеваpxо xамpоx истифода мебypданд. Зеваpи мyxpагй то даpачае вазифаи оpоишии шеpоз ва пешкypтаи гyлдyзидоppо ба худ гиpифта каpда, гуё онxоpо таклид мекаpд. Даpозии он чун анъана то миён буд, вале намyнаxои даpозтаp низ вомехypданд. Зеваpи мyxpагй даp к;исмати поён тадpичан боpик шуда, бо кунчи тези симметpй ба охиp меpасид.

Даp анъанаи бонувони бадахшй мyxpагyзаpонй чунон ичpо каpда мешавад, ки аз xисоби pанг шаклxои гуногуни геометpй ба вучуд оянд. Ч,yзъxои асосии xамбастагии нак;шpо pомбxои pанга ташкил мекунанд. Аъзоёни гуногуни xамбастагй тавассути хатxои xамсамти аз мyxpаи яранга кашидашуда байни xам пайваст мешаванд. Даpyни сypоби pомбшакл метавонад холй бошад ё бо мyxpа ^p шавад. Даp xолати дуюм мачмуи якчанд pомби pангашон гуногун яке даp дохили дигаp чойгиp

кapдa мешaвaнд. Дap мapкaзи pомби хypдтapини дохидй сaлиб ё чоpкyнчa, бaъзaн aдомaти свaстикa вомехypaд.

Ч,узъи мapкaзии xaмбaстaгй дap поёни чоки гиpебон, ки дap ин чо ду шохaи зевap xaмчоя мегapдaнд, чойгиp мешaвaд. Он боз хдм pомб aст, вaле aндозaaш кaдонтapy Ba нaкшaш мypaккaбтap мебошaд. Шояд ин чузъ нишони сapисинaгиpо тaкдид кyнaд, ки чунин зевap дap сapyтaни aKba-нaвии бонyвони точик вaсеъ истифодa мешуд.

X,aмpоx,и чунин зевap доштaни гyшвоpxои мyxpaгй зинaти кaсpо меaфзояд. Чунин гyшвоp pомби кaдонеpо мемонaд, ки дохиди он ecppamy чодиб бyдa, aз он хaтxои мyxpaгй дap шaкди шидшидa овезон меистaнд.

Бaъзе нaмyнaи зевapxои мyxpaгиxо бо ду pam - сypхy сaфед, яъне xaмpaнги дибосу кaддaпyш, тaйёp мекутанд. Зевapи aз се мyxpaxои се pama aнъaнaвй (сaбзy сypх Ba сaфед) кaшидaшyдa хеде чодиб метамояд. Дap дохиди чузъи aсосии он - нишони pомбшaкл - pомби хypдтappо мебинем, ки бa кунчхои он бyттaгyдxои дap шaкди геометpй бa усдуб овapдa чaспидaaнд.

Дap pyзи туй гyддyхтapони бaдaхшонй гесух,о бофтa, фapки мyйpо pостхaттaи мapкaзй ичpо мекapдaнд Ba aз ду тapaфи pyхсоpaaшон зудфхо сap медодaнд. Дap гесyвон мyйpо xaмpоxи гесyбaндxои aбpешимии путак-чaдоp Ba paнгaшон сypх печбофй мекapдaнд.Aз xap гесyбaнди бо мyxpa оpо додaшyдa 4-6 пyпaкчaи xappa^a овезон мешyдaнд.

Apyс aз зевapи мyxpaгй инчунин бa сифaти бозyбaнд истифодa мебypд. Он бaнди дaстpо xaдкaвоp дapбap мегиpифт Ba aз ин xaдкa хaтx,ои мyxpaxо чудо шyдa, дap пушти тафи дaст то охиpи aнгyштxо paфтa меpaсидaнд.

Асоси сapyдибоси туётаи apyси бaдaхшй xaнyз дap зaмони тоинкидобй тaшaккyд ёфтa буд. Бaъзе aз чунин пaдидaxо (aз бaйн кyшодaни фapки сap Ba бофтaни ду гесу, бa онхо бофтaни чодбaндxои пyпaкдоp, истифодaи зевapxои мyxpaгй) xaнyз дap aсpxои миёнa мyшоxидa мешyдaнд. Мaвчyд бyдaни онxоpо, бapои мисод, соли 1914 мapдyмшиноси pyс И. И. Зapyбин, ки тapзи xaёти сокинони водии Бapтaнгpо тaxкик кapдa буд, бa кaйд гиpифтaaст [1, 137].

Дap пойaфзоpи apyrä мaкоми бaдaндpо чypобxо сохиб бyдaнд. Онxоpо aз pесмонxои xappaнгaи тобон мебофтaнд [4,5]. Нaкшy нигоpи aчибy Fapиби чypобxо, ки сокaшон aз бодои почaи шaдвоpи сaфед чойгиp мешуд, диккaти xaмaгонpо чaдб мекapдaнд [2, 90-91].

Хднгоми бa хотаи шaвxap paвон кapдaни apyс pyи ypо бо xaфт pyймод мепyшондaнд. Руймоди aз xaмa поён paнги сaфед доpaд. Бaъди бо тapтиби мyaйян чойгиp кapдaни xaмaи pyймолxо aз бодои онxо пешонaбaндpо ЧOЙгиp кapдa, сипaс кaноpи пеши xaмaи pyймодxоpо дap пешонaбaнд кaт кapдa, бa aкиби сap мепapтофтaнд. Бaъд aз он чодapи сaфеди кaлонpо бa сapи apyс пapтофтa, нущои поёни онpо дap бaнди пойxо мебaстaнд Ba нyгxои бодои чодappо бa дaстони apyс мепечондaнд [3, 118-121].

Аз мaводи мapдyмшиносй бapмеояд, ки aломaтxои aсосии сapyтaни мapдонaю зaнонaи бaдaхшонй дap pyзxои мо низ мyшоxидa мешaвaнд. Аз

- МУАРРИХ-ИСТОРИК-НКТСШАК -

ин мебарояд, ки анъанахои фархангии ин мардум то имруз идома меёбанд ва аз ин нуктаи назари асолати миллй хамчун падида бахс эчод карда наметавонад.

АДАБИЁТ

1.Зарубин И. И. Материалы и заметки по этнографии горных таджиков долина Бартанга// Сборник Музея антропологии и этнографии РАН. - Т. 5, вып. 1. - Петроград, 1918. - С. 97-148.

2. Зарубин И. И. Обувь горных таджиков долины Бартанга/И. И. Зарубин//Сборник МАЭ. -Петроград, 1916. - Т. 3. - С. 89-93.

3. Иброхимов М.Ф., Сафарова З.Н. История таджикского костюма (конец XIX - начало XXI века). - Душанбе, 2018. - 164 с.

4. Киматшоев П. Wedhipch: падающая звезда или тайны узоров Памира//П. Киматшоев, В. Алидодов. - 2-е изд. - Хорог, 2011. - 28 с.

5. Мамадамонова С. Вязальное искусство жителей Бадахшана//С. Мамадамонова (тадж.). -Хорог, 2010. - 75 с.

6. Писарчик А. К. Примечания и дополнения//Андреев М. С. Таджики долины Хуф (Верховья Аму-Дарьи) - Сталинабад, 1958.-Вып. 2// - С. 277-486.

7. Хакимова З. Г. К истории тюбетеек//З. Г. Хакимова, А. Б. Ишматов (тадж.)//Вестник Технологического университета Таджикистана. - № 1(26). - Душанбе, 2016. - С. 78-81.

8. Широкова З. А. Традиционная и современная одежда женщин Горного Таджикистана/З. А. Широкова. - Душанбе, 1976. - 206 с.

9. Широкова З. А. Таджикский костюм конца XIX - XX вв//З. А. Широкова. -Душанбе, 1993. -199 с.

ЛИБОСИ ТУЁНАИ ТО^ИКОНИ КУДИСТОНИ БАДАХШОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XX

Дар макола либоси туйёна, яъне арусию домодии точикони Кухистони Бадахшон, ки дар давраи баъди Ч,анги Бузурги Ватанй маъмул буд, мавриди омузиш карор дода шудааст.

Муаллиф кайд мекунад, ки он дар идомаи анъанахои фархангии аз умки таърих бокимонда арзи вучуд карда, аломатхои асосиаш бо баъзе навгонихо то давраи муосир омада расид. Инчунин баъзе маълумот дар бораи рамзи рангхою накшхо ва чузъхои таркибии либосхои туёна оварда шудаанд. Зикр карда мешавад, ки либоси туёнаи ин мардум ба иклим ва табиати минтака мувофикат карда, махсусан ба рангхои сурху сабз дар хамбастагй бо ранги сафед афзалият дода мешавад. Дар либоси арусию домодй ба токию руймолхо ва пойафзори рангоранг таваччухи хоса дода мешавад. Дар ороиши либоси занона зевархо макоми баландро сохиб мебошанд.

Калидвожадо: Точикистон, давраи Шуравй, маросим, туй, анъана, сарутан, ранг, накш, рамз.

СВАДЕБНЫЙ КОСТЮМ ТАДЖИКОВ ГОРНОГО БАДАХШАНА ВО ВТОРОЙ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА

В статье рассматриваются мужской и женский костюмы Горного Бадахшана после Второй Мировой войны. Автор отмечает, что они сложились в результате преемственности многовековых культурных традиций и их основные черты дошли до наших дней. Кроме того, приведены сведения по символике цветов и узоров, а также составных частей свадебного костюма.

Отмечается, что эти свадебные наряды находятся в соответствии с климатом и природой региона, особенно предпочитаются красный и зеленый цвета в сочетании с белым.

В одежде жениха и невесты придается большое внимание тюбетейке, платкам и пестрой обуви. В декоре женских нарядов большую роль играют украшения.

Ключевые слова: Таджикистан, советский период, ритуал, свадьба, традиция, костюм, цвет, узор, символика.

WEDDING COSTUME OF THE TAJIKS OF MOUNTAINS OF BADAKHSHAN IN THE SECOND HALF OF THE XX CENTURY

The article discusses the men's and women's costumes of Mountains of Badakhshan for the period after the Second World War. The author notes that they were formed as a result of the continuity of centuries-old cultural traditions and their main features have survived to the present day. In addition, information is provided on the symbolism of flowers and patterns, as well as the components of the wedding costume. It is noted that these wedding dresses are in accordance with the climate and nature of the region, especially red and green colors are preferred in combination with white. In the clothes of the bride and groom, great attention is paid to the skullcap, shawls and colorful shoes. In the decor of women's outfits, jewelry plays an important role.

Key words: Tajikistan, Soviet period, ritual, wedding, tradition, costume, color, pattern, symbolism.

Сведения об авторе: Анохиди Саидахмад - ассистент кафедры дизайна костюма и искусства моды Технологического университета Таджикистана (734061, г. Душанбе, к. Н. Карабаева, 63/3. Тел.: 234-06-54).

Information about the аиШог: Anohide Saidahmad - assistant Professor of costume design and fashion Technology University of Tajikistan (734061, Dushanbe, K. N. Karabaeva, 63/3. Tel: 234-06-54).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.