Научная статья на тему 'ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАМЕТКИ СЛОВАРЯ "АНДЖУМАНОРОИ НАСИРИ" РИЗОКУЛИХАНА ХИДАЯТА (НА ОСНОВЕ ТРЕТЬЕЙ И ЧЕТВЁРТОЙ СТАТЬИ СЛОВАРЯ)'

ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАМЕТКИ СЛОВАРЯ "АНДЖУМАНОРОИ НАСИРИ" РИЗОКУЛИХАНА ХИДАЯТА (НА ОСНОВЕ ТРЕТЬЕЙ И ЧЕТВЁРТОЙ СТАТЬИ СЛОВАРЯ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВАРЬ / МЕТОД / ЛЕКСИКА / СЛОВО / СТАТЬЯ / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАМЕТКИ / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одинаева Шарифамо Назримадовна

Словарь «Анджуманорои Насири», хотя составлен в недалёком прошлом, однако по своей структуре и содержанию, а также лексико-грамматическим особенностям подобен таким раннесредневековым словарям, как «Фарханги Джахангири», «Фарханги Рашиди» и «Бурхани кате’». В составление этого словаря автор использовал традиционный метод подражания, по этой причине в его словарь проникли ряд серьёзных погрешностей. Как показывает анализ результатов исследования лексических заметок словаря «Анджуманори Насири», автор при условии отказа от подражательного метода, имел бы возможность включить в свой словарь слова, которые отсутствовали в прежних словарях, и тем самым увеличить значимость данного словаря. Автор статьи при изучении данной темы больше всего опирается на лексико-грамматические статьи словаря и анализирует те слова, которые, по мнению автора словаря, являются неправильными в словарях «Фарханги Джахангири» и «Бурхани кате’». Следует отметить, что предисловие словаря «Анджуманорои Насири» состоит из лексико-грамматических статей, посвященные персидско-таджикскому языку, и почти во всех его частях наблюдаются лексические заметки. Исходя из этого, автор счел необходимым более подробно анализировать некоторые лексические особенности указанного словаря

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VOCABULARY NOTES OF THE DICTIONARY OF "ANJUMANOROI NASIRY" OF RIZOQULIKHON HIDOYAT (BASED ON THE THIRD AND FOURTH PARAGRAPHS OF DICTIONARY)

The «Anjumanoroi Nasiry»’s dictionary, however compiled in the recent past, is similar with its structure and content, as well as lexical and grammatical features, to such early medieval dictionaries such as «Farhangi Jahangiry», «Farhangi Rashidy» and «Burhani Kate’». The author used the traditional method of imitation to compile this dictionary, for this reason a number of serious errors have penetrated into his dictionary. As the analysis of the results of the study of lexical notes of the «Anjumanori Nasiry» dictionary shows that author, under the condition of abandoning the imitative method would have had the opportunity to include in his vocabulary words that were not in the previous dictionaries, and thereby increase the significance of this vocabulary. The author of the article, when studying this topic, most of all relies on vocabulary and grammar articles of the dictionary and analyzes those words which, in the opinion of the dictionary author, are incorrect in the dictionaries «Farhangi Jahangiry» and «Burkhani Kate’».It should be noted that the preface of the «Anjumanoroi Nasiry» dictionary consists of lexical and grammatical articles devoted to the Persian-Tajik language, and in almost all its parts lexical notes are observed. Based on this, the author found it necessary to analyze in more detail some lexical features of the specified dictionary.Keywords: dictionary, method, vocabulary, word, article, lexical notes, lexical features

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАМЕТКИ СЛОВАРЯ "АНДЖУМАНОРОИ НАСИРИ" РИЗОКУЛИХАНА ХИДАЯТА (НА ОСНОВЕ ТРЕТЬЕЙ И ЧЕТВЁРТОЙ СТАТЬИ СЛОВАРЯ)»

2.Мавлоно Ч,алолиддини Балхй. Девони Кабир.Чдпди 2.-Душанбе:Ирфон, 1991.-510 с.

3.Гузидаи газалиёти Шамс. (мачмуи газалдои Мавлоно Ч,алолиддини Балхй). Тадияи Мудаммадризо Шафеии Кадканй.-Техрон, 1367 д.324 с.

4.Мавлоно Ч,алолиддини Балхй. Рубоиёт.-Душанбе:Маориф, 1990.-160 с.

СОДЕРЖАНИЕ ЧЕТВЕРОСТИШИЯ ДЖАЛОЛИДДИНА БАЛХИ

Джалолиддин Балхи является одним из великих поэтов персидско-таджикской классической литературы, который оставил после себя громадное литературное наследие в виде газель, маснави и рубаи. Мавлоно Джалолиддин Балхи написал более 1659 рубаи, которые охватывают различные темы в том числе любви, социальные темы, назидания и др. Статья посвящена изучению литературной специфики рубаи Мавлоно Джалолиддин Балхи. Поэт в своих рубаи использовал очень много народных пословицы и поговорк, которые при давали стихам красоту и изящность.

Ключевые слова: Джалолиддин Балхи, жанр, газель, маснави, рубаи, любви, назидание, классической литературы, пословицы, язык, наука, строка, мистицизм.

CONTENT OF THE QUATRAIN OF JALOLIDDIN BALKHI

Jaloliddin Balkhi is one of the great poets of the Persian-Tajik classical literature, which left behind a huge literary heritage in the form of gazelles, masnavas and rubai. Mavlono Jaloliddin Balkhi wrote more than 1659 rubai, which covers various topics including love, social topics, edification, etc. The article is devoted to the study of the specifics of rubab Mavlono Jaloliddin Balkhi. The poet in his rubai used a lot offolk proverbs and sayings that gave poetry beauty and elegance.

Keywords: Jaloliddin Balkhi, genre, gazelle, Masnavi, rubai, love, edification, classical literature, proverbs, language, science, line, mysticism.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра - старший преподаватель кафедры теории и истории литературы ТГПУим.Садриддина Айни: тел: (+992)935314731.

About the author:

Norova Gulchehra - senior teacher in the Department of Theory and History of Literature of the TSPU named after Sadriddin Aini; tel.: (+992)935314731.

ЦАЙД^ОИ ЛУГАВИИ ФАРХДНГИ «АН^УМАНОРОИ НОСИРЙ»-И

РИЗОЦУЛИХОН ^ИДОЯТ (ДАР АСОСИ МАЦОЛАИ СЕЮМ ВА ЧА^ОРУМИ

ФАРХДНГ)

Одинаева Ш.Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Яке аз унсурдои мудими пайцоиши илми фархангнигорй дар забоншиносии форсу точик ин робитахои густурдаи ниёгони мо бо миллатхои гуногун мебошад, ки дар натичаи он ба забони форсй-точикй вожахо ва истилохоти зиёде аз забонхои гайр дохил шудаанд. Зарурияти ба миён омадани илми лугатнигорй ё фархднгнигорй низ дар он аст, ки дарки мафхуми ин гуна вожахои ик;тибосй ё айнан к;абулшуда барои мардуми табак;ахои гуногун душвор гардида буд.

Дар ин замина аввалин фархангномахо таълиф гардидаанд, ки баъзе аз онхо то ба замони мо нарасидаанд. Давраи пешрафти илми фархангнигории форсу точик аз асрдои миёна огоз шуда, то даврони муосир ба тадрич ташаккулу тадаввул карда, дар ин замина осори зиёде таълиф гардидааст. Аммо фардангномахое, ки дар даврахои гузашта таълиф шудаанд, дар замони кунунй наметавонанд ба талабот чавобгу бошанд. Зеро, аксар калимоте, ки дар фардангдои то асри XX таълиф гардида корбаст шудаанд, имруздо хамчун калимахои кухна ва аз истеъмол беруншуда мадсуб меёбанд. Вале дар мачмуъ, асархои фархангнигорони гузашта барои ганй сохтани таркиби лугавии забони муосири илмиву адабии точик хануз хам арзишу ахамияти баланд доранд.

Фаpx,анги «Анчyманopoи Horapñ», ки даp давpoни мyoсиp ва даp пайpавии фаpxангxoи пешин таълиф гаpдидааст, гyнае аз «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй», «Фаpxанги Рашидй» ва «Бypxoни котеъ» мебошад. Мyаллиф баpхе аз вoжаxopo аз лyFати «Бypxoни котеъ» айнан, бе ягон таxкики илмй oваpдааст, ки даp натича ба фаpxангнoмаи y баъзе костагию нуксон pox ёфтааст. Фаpxанги «Анчyманopoи Horapñ» даp се бахш таълиф гаpдида, кисмати аввал мукаддимаи китоб аст, ки он аз макoлаxoи лексикй-гpамматикй таpкиб ёфтааст. Кисмати дуюм бахши асосии китоб буда, муаллиф ба таxкики вожагони фopсй-тoчикй паpдoхтааст. Кисмати сеюм шомили киноёт ва ^raopora забони фopсй-точикй ва аpабист, ки бо мисoлxo аз ашъopи бyзypгoни адабиёти точику фopс шаpxy тавзеx дода шудаанд.

Тавpе ки зикp каpда шуд, даp xамаи макoлаxoи фаpxанг кайдxoи лyFавй ба назаp меpасанд, ки таxкики муфассали xамаи oнxo даp як маколда Fайpи имкон мебошад. Бинoбаp ин, мо даp ин макола кушиш каpдем аз таpики таxлили маколаи сеюм ва чopyми фаpxанги «Анчyманopoи Horapñ» баpхе аз хyсyсиятxoи лyFавии ин фаpxангнoмаpo oшкop намоем.

Кабл аз паpдoхтан ба таxкики ин масъала, таъкид менамоем, ки услуби забони муаллиф ва pавиши пешгиpифтаи y сода буда, xадафи асосии y навиштани фаpxангнoмаи фopсй-тoчикй ва таxкики вожагони ин забон аст.

Даp маколаи сеюми фаpxанг муаллиф мегуяд: «Баp аpбoби инсоф pавшан аст, ки саxв ва хато аз хасоиси навъи башаp аст ва манзyp аз сабт ва исботи он тахфиф ва таxчини мусаннифон кутуби гузашта нест, балки таxкики лyFOти пopсй аст» [4; 21,]. Даp ин кисмат ба таxлили баpхе аз лyFOт мепаpдoзад, ки сoxибoни фаpxангxo даp он иштибox ва саxв каpдаанд, аз чумла:

Вожаи хан (ца) даp «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй», «Фаpxанги Рашидй» ва «Бypxoни котеъ» бо аввали мафтyx, ба маънии «миннат» омада ва мустанад ба шеъpи Рудакй шудааст, яъне: Гар %ама неъмаm як руз ба мо бахшад, Наниуад минат бар мову пазирад х;ан [10;с.1913].

Дол он ки Ризокулихони Дидоят ин калимаpo Fалат дониста, мегуяд: «даp ин лyFат се саxвy хато дида мешавад, аввал ин ки х,ан (ца) нест, мин (и^) аст, дуввум ин ки шеъp аз Рудакй нест, аз Фаppyхй аст ва саввум ин ки ин лyFат пopсй нест, балки аpабй аст». Гар %ама неъмаm як руз ба мо бахшад, Наниуад минаm бар мову пазирад мин [4,12].

Вожаи дигаpе, ки даp ин макола Дидоят зи^ каpдааст, обискун (ôj^ï) мебошад, ки даp «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй» номи чазиpаест даp Астаpoбoд, ки pyдхoнаи Обгун аз чониби Хopазм ба даpёи Хазаp меpехтааст ва маxали пайвастани pyди Обгyнpo ба даpёи Хазаp Обискун мегуфтаанд, чун xангoми оби pyд ба даpё наздик мешуд, бо oxанг ва сукун меpехт ва чазиpа, ки даp он чо вокеъ буд, oнpo Об-сукун мегуфтаанд [9; 79-80]. Вале даp фаpxанги «Анчyманopoи Нoсиpй» ва «Сафopатнoмаи Хopазм» Ризокулихон Дидоят мафxyми ин вoжаpo номи pyде даp се фаpсахи Астаpoбoд, ки аз суи Хopазм меояд ва ба даpёи Хазаp меpезад ва маxали pехтани oнpo Об-сукун мегуянд, донистааст. Инчунин таъкид каpдааст, ки xoкими Мoзандаpoн хост баp канopи даpё биное бисозад, oсopе зoxиp мешавад ва он oœp бакоёи Обсукуни кyxан будааст, аммо аз он oсop ё бандаpгoxи Обискун чизе баpчo намондааст [4;12]. Вожаи бистом даp «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй» ва лyFати «Бypxoни

котеъ» ба маънии марчон омадааст ва сoxиби «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй» байтеpo аз Хyсpавй Деxлавй oваpдааст.

Ца^он ки пеши хирадманд дафmари зауак аcm, Ба нимханда наярзад аз он лаби бистом [9;1272].

Вале даp фаpxанги «Анчyманopoи Horapñ» ба маънии бисёр хандон зи^ гаpдидааст [4; 12]. Парвез (jdjj^) даp «Фаpxанги Ч,аxoнгиpй» ва «Бypxoни котеъ» ба маънии мoxй омадааст ва чун Хyсpав писаpи Анyшеpвoн мoxиpo бисёp дуст медошт, лакаби ypo Паpвез мегуфтаанд. Ин вожа мухаффафи парвезан аст, ки ба маънии олати безандаи орду шакар мебошад. Инчунин oнpo парвин низ мегуянд, ки ст^аи кyxoни Савp бошад [2; 235]. Нуктаи таъкидии Дидоят даp таxлили маънии ин вожа даp он аст, ки парвез ба ба маънии парвин омадан дypyст аст ва баpoи мисол байтеpo аз Назopи Каxистoнй oваpдааст.

Замона хоки ту уам оцибат ба парвезан,

Фуру гузорад агар моварои парвизй [4; с.13].

Пашон (иЦ) дap «Фapхaнги Ч^^^ирИ» бap вaзни чaшoн вa oнpo пaшoн ё фaшoн низ мегyянц вa бa мaънии гузр цoнисгa шyцaaсг, дap лyFaги «Бypхoни к^еъ» бap вaзн вa мaънии чaшoн aсг вa мaънии чaшoнpo цap як фapхaнг лaфзи гузр (j^) 6o «^л^и нукгадор нaвишгa вa цap фapхaнги цигap гузр (jj^) бa «^»-и нyк;тaцop oмaцaaсг. Вaле бa нaзapи X,ицoят ин вoжa 6o нaвишaтни ин ду хapф xaгoсг, зеpo чaшoн бa мaънии гурз (jj^) aсг, ки oн oлoги мaшx,ypи ^нг aсг, нa гузр (j^) бa «зoл»-и муъ^м aсг вa нa гузр (jj^) бa «^»-и муъ^м [4; 13] Чоч (^Ц) шaхpест дap Мoвapoyннaхp вa чочи низ мaнсyб бa хaмин вoжa aсг. Дap «Фapхaнги Чaхoнгиpй» бa мaънии xиpмaни галла oмaдa, чoчкaдo, яъне кадои xиpмaн дoнисгaaсг. Бa нaзapи Ризoк;yлиxoн Х,идоят чoшкaдoнpo чoчкaдoт гyфгaн вa кадои xиpмaн мaънидoд кapдaн xaгoсг, зеpo чoшaкaдoн 6o фaтхaи «шин» бap вaзни шoдpaвoн бa мaънии зapф вa cyфpa aсг, ки гaoми pyзpo чoшт мегyянд вa oн гaoми шoм aсг, ки руи сyфpa мегyзopaнд вa вaк;ти чoшг бa тор мебapaнд, инчунин чoшдoн вa чoштдoн низ мегуянд [4; 14]. Дap лyFaги «Бypхoни к^еъ» хaм бa мaънии нoми шaхp дap Мoвapoyннaхp, ки бa Тoшкaнд мaшхyp aer вa хaм бa мaънии галлаи покка|)да oмaдaaсг [2; 333]. Дap ин к;исмaт бешгap вoжaхoе бa нaзap меpaсaнд, ки бa нaзapи Ризoк;yлиxoн X,ицoят сoхибoни «Фapхaнги Чax,oнгиpй» вa «Бypхoни к^еъ» дap шapхи мaфхyм, гaлaффyз вa гaFЙиpи бaъзе aз хуруфи вoжaхo xaro кapдaaнд.

Мaк;oлaи чopyми фapхaнг дap вoк;еъ идoмaи хaмoн мaк;oлaи сеюм aar, 6o ин гaфoвyг, ки дap ин 4o гaъкиди мyхaк;к;ик бap ишгибoх,oги лyFaги «Бypхoни к^еъ» aCT. Ризoк;yлиxoн X,ицoят дap ин мaк;oлa бa тaхлили вoжaхo дaсг зaдa, мaънии якoяки oнхopo зикр нaмyдaaст. Мaсaлaн, мyaллиф дap aввaли ин мaк;oлa мегуяд: «Иcкaндapия шaхpест

aз гaвoбеи Миср бap гатори дapёи Рум» [4; 16]. ^хиби «Бypхoни к^еъ» менaвисaд, нoми шaхpи бинoкapдaи Искaндap дap кaнopи дapё бa сapхaдци Фapaнг aсг [2; 96]. Иcтaxp (j^j^l) (бa «син» вa «гo»-и пopсй вa бa «сoд» вa «гo»-и мyappaби (j^.l)) нoми к;aлъaест мaшхyp дap Фopс, вaле гaвpе ки aз Tamara ^хиби «Бypхoни к^еъ» бap меoяд, « j^k^l» (исгaxp) мyappaби «j^l» бyдa вa oн к;aлъaест дap мулки Фopс. Чун дap oн к;aлъa гoлoби бузурге бyдaaсг, бинoбap oн бa ин нoм ишти^р ёфгaaсг. Ba oбгиp вa тoлoбpo низ гyфгaaнд [2; 92]. Андaлyc (oj^l) бa фaтхи aввaлy толис вa зaммaи чaх,opyм мулкест aз мyзoфoги мaмлaкaги Испoниё, ки дap зaмoни Абдyлмaлик ибни Мapвoн бa дaсги сигохи Ислoм фaтх шyдa, мyappиxини apaб хaмaи oн вилoятpo Андaлyс мегyфгaaнд. Аммo дap лyFaти «Бypхoни к^еъ» бa зaммaи aввaлy сoлис вa «лoм»-y сукуни ^нй, яъне Ундулус нoми шaхpест дap худуди МaFpиб, нoми чaзиpaе хдм xaCT дap бoлoи кухе вa бa хap ду мaънй бa фaгхи aввaлy сoлис вa poбеъ, яъне Андалас хaм oмaцaaсг [4; 16]. Чaхоpпояк нoми мapзест, ки oнpo бa apaбй камком (f^) гуянд [4; 16]. Мyсaннифи «Бypхoни к^еъ» ин вoжapo чах^бомак нaвиштa, «ё»-po «мим» цoнистaaст [2; 361]. 4axï яъне ситезакуни вa дамзани. Мaънии ин вoжa хaм цap лyFaти «Бypхoни к^еъ» вa хaм цap фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» як aст, тaфoвyт тaнхo цap хapaкoти кaлимa цицa мешaвaд, ки цap «Бypхoни к^еъ» бa кaсpaи aввaлy сукуни сoнй, яъне чиxй oмaцaaст [2; 340]. Baле цap фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» бa фaтхи aввaл вa кaсpaи гонИ, яъне 4axï зикр гapцицaaст [4; 16]. Чакок (^1%) цap лyFaти «Бypхoни к^еъ» бap вaзни хaлoк oмaцaaст, ки бa мaънии пешони бoшaц, apaбхo носия гуянд, каболанавис вa мaншypнaвиcpо низ мегуянд вa инчунин мaънии дyppy гaвхap cypоx кapдaнpо цopaц [2; 351]. Бa нaзapи Х,идоят ин мaънй xaтoст вa мегуяд: «чакод вa чакода бa мaънии тоpaк, яъне миёни са! aст, ки oн пешoнй нест, бa мaънии каболанавис низ oмaдaнaш xaтoст, чакок нaбyцa, бaлки сакок aст, зеpo сак мyappaби чак бyцa, apaбй aст. Бa мaънии сеюм, яъне кaсеpo гуянд дурру гaвхap сypox мекyнaц ин хaм xaтoст, чунки oн aз кaлимaи apaбии хакок aст» [4; 16]. Зyppокин (ó^lji) бa мaънии шафтолу, ки apaбoн oнpo xaвx мегуянд oмaцaaст вa aз лyFaти aхли Шoм aст [4; 16]. Дap лyFaти «Бypхoни к^еъ» дapофиc (o^j^) бap вaзни хаводис oмaдaaст вa бa лyFaти aхли Шoм шaфтoлy бoшaц, мевaест мaшхyp, ки бa apaбй oнpo xaвx (¿j^-) гуянд [3; 13]. Демос (оЦр) бa мaънии пушидаги вa xонaи хайвонот, ки цap зери зaмин пинхoн aст, зикр шyцaaст [4; 16]. Baле цap «Бypхoни к^еъ»

демос баp вазни ревос таpчyмаи тавзеx бошад, ки аз вoзеx шудан ва зoxиp гаpдидан аст [3; 53]. Дуфус (<íj^) ба лyFати аxoлии МаFpиб пиёз аст, ки аpабoн oнpo басал (J^j) гуянд [4; 16]. Даp «Бypxoни котеъ» дукус ба xамoн маънй, ки даp фаpxанги «Анчyманopoи Нoсиpй» омадааст, вале тафовут танxo даp бадалшавии «фо» ба «коф» дида мешавад [3; 46]. Вожае, ки ба назаpи Дидоят мусаннифи «Бypхoни котеъ» Fалати маxз каpдааст, вожаи рашк (^j) аст, ки ба маънии гайрат ва хасад омадааст. Инчунин ба маънии гуюр, учуб ва такаббур низ зи^ шудааст. Маънии дигаpаш кирме бошад, ки аpабoн oнpo суввоб гуянд, яъне акраб ва каждум, даp маънии чopyм тухми сипиш гуфтааст [3; 69]. Ризокулихони Дидоят баёни маънии pашкpo даp фаpханги худ чунин oваpдааст: «аввал он ки рашк ба маънии кирм нест, зеpo ки даp фаpxангxo рашк ба маънии тухми сипиш аст ва он Fайpи киpм аст, дуввум он ки киpми мазкyppo аpабoн суввоб гуянд, ин низ хатост, чунки даp аpабй суввоба баp вазни азоба xамoн тухми сипиш аст на ба маънии киpм, саввум он ки рашк ба маънии учуб ва такаббур даp хеч як китоби лyFOт дида намешавад» [4; 16]. Зибарцон (ЦЪО) даp фаpханги «Анчyманopoи Нoсиpй» (бо «бо»-и абчад ва аввали кyсyp) ба маънии мох, омадааст [4; 16]. Сохиби «Бypхoни котеъ» мегуяд: «зирцон (jtä jjj) баp вазни шеpхoн номи мохест аз моххои маликй» [3; 114]. Ба назаpи Ризокулихони Дидоят даp ин чо ду хато шудааст, яке он ки x,аpфи «6o»-po «ё» дониста ва дигаp он ки камаppo мохи маликшохй гуфтааст. Даp «Фаpxанги ^^^rap») низ даp ин калима хато каpда, хаpфи «кoф»-po «фо» дониста, зибарфон (j^jjj) гуфтааст [4; 17]. Вожаи сацин (ц2^) даp фаpханги «Анчyманopoи Нoсиpй» ба фатхи «син» ва касpаи «коф» омада, муаллиф oнpo номи вилояте даp Тypкистoн донистааст. Сохиби «Бypхoни котеъ» мегуяд вилоятест Fайpи маълум [4;17]. Вожаи ширбахт (^jj^)-po Ризокулихони Дидоят кунчид мегуяд. Муаллифи «Бypхoни котеъ» «бо»-и тoзиpo «бо»-и пopсй дониста, oнpo ширпахт гуфтааст

[4;17]. Узро (Ijj^) даp «Фаpханги Рашидй» ва фаpхангхoи дигаp ба фатхи аввал, яъне Азро омада, oнpo номи маъшукаи Вомик донистаанд [4; 17]. Мусаннифи «Бypхoни котеъ» ин калимаpo ба замма навишта, чанд маънои oнpo баён каpдааст, ки яке аз он маънй номи маъшукаи Вомик аст [3; 263]. Вожаи FOтфар даp «Фаpханги ^i^^rep»» ва

«Фаpханги Рашидй» бо х^фи «фо» омада, вале даp «Бypхoни котеъ» бо «коф», яъне FOткар баp вазни кошFар зи^ шуда, муаллиф oнpo номи ша^е аз шахpхoи

Тypкистoн дониста, инчунин номи махаллае аз махаллахои Самаpканд низ гуфтааст. Даp фаpханги «Анчyманopoи Нoсиpй» вожаи Fарнота j¿) ба маънои номи шахpе аз музофоти Андалус омадааст [4; 17]. Аммо сохиби «Бypхoни котеъ» oнpo номи вилояте аз вилоятхои Диндустон дониста, ба забони аxли он саpзамин Каpнoтак гуянд [4; 277]. ^умс (oj) ба маънои номи ша^е аз вилояти ДамFOн омадааст, ки ба замми «коф» ва сукуни «вов» хонда мешавад, ин калимаpo аз назаpи Ризокулихони Дидоят кумс ва кумш

низ мехондаанд [4; 17]. Аммо даp «Бypхoни котеъ» фармус (oJ) бо аввали фатха, сукуни сонй ва заммаи солис омадааст, ки ба забони фopсии кадим номи ша^и ДoмFOн будааст [3; 304]. Ба назаpи Ризокулихон Дидоят хатое, ки мусаннифи «Бypхoни котеъ» даp ин калима даст додааст, ин аст, ки «кoф»-po «фо» ва «вoв»-po «po» донистааст. Инчунин Дидоят вожаи фаF ва фyFCитон (цД^ j ¿á)-po баp вазни маF (¿*) ба маънии бут донистааст, ки oнpo аpабoн санам хонанд ва фyFCитон занони подшох ва гохе баp мyфpад низ истеъмол каpдаанд [4; 17]. Даp «Бypхoни котеъ» вожаи фаFpo аз лyFати ФаpFOна ва Мoваpoyннахp ба маънии бут oваpдааст, маънии дигаpаш бошад маъшуц, ёр, дуст ва мусохиб омадааст, инчунин киноя аз чавонони хyбсypат ва сохибхусн хам каpдааст ва вожаи фyFCитонро баp вазни гулистон ба маънии бутхона ва буткада oваpдааст, ба назаpи Мухаммад Дусайни Бypхoн хамсаpoни пoдшoхoнpo низ гуянд, инчунин киноя аз хубсуратон ва сохибхуснон низ каpдааст. «Ва агаp, мегуяд у, ба замми аввал ва солис, яъне фyFсyтон бошад, маънии сypати салотин ва yмаpopo дopад» [3; 313]. Вожаи каргадан (ú^SjS) даp фаpханги «Анчyманopoи Нoсиpй» ба маънои номи чoнваpи машхyp омадааст, ки филpo халок кунад ва як шох даp пешонй дopад. Даp лyFати «Бypхoни котеъ» ба маънии чoнваpе омадааст, ки шабехи гов бошад ва даp саpи бинй шохе дopад ва хopхo баp пушти у монанди сутун аст. Баъзехо oнpo фили обй донистаанд ва мyаppаби курказзан

(ujSjS) бa зaмми кoфи aввaл вa фaтx,aи кoфи дуввум вa зoи нyктaдopи мyшaццaц гyфтaaнц [3; 368]. Boжaи кypyx (¿jjS) цap фapдaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» бa зaмми «кoф» вa бa мaънии нoми кдряе aз мyзoфoти X,иpoт oмaцaaст. Бaъзеx,o кapyx, яъне 6o фaтx,и «кoф» цoнистaaнц [4; 17]. Дap лyFaти «Буркни кoтеъ» кypyx (¿jjS) 6a мaънии нoми кapяе aз кypoи oлaм цoнистa мешaвaц [3; 371].

Аз oмyзишy бappaсии мaкoлaи чopyми фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» мaълyм мегapдaд, ки цap ин кисмaт мyaллиф бештap 6a шapхy тaхлили лyFaвии вoжaхoи лyFaти «Бypхoни кoтеъ» пapдoxтaaст.

Тaвpе ки зикр кapцa шуд, Pизoкyлиxoн X,идoят цap тaълифи фapхaнг шевaи тaклициpo пеш гиpифтaaст. Аз ин ру, шевaи тaклиции y бoиси цap фapхaнг poх ёфтaни бapxе aз кaлимaхoи apaбй, туркй, хиндй вa юнoнй гaштaaст.

Boжaхoи apaбие, ки цap фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» poх ёфтaaнц:

Базла (4^) [bazle] - вoжaи apaбй бyдa, цap фapхaнгхoи тaфсиpй 6a мaънoи хaзлy шyxй, лaтифaгyй oмaцaaст [8; 877]. Бapот (^lj) [barat] - aз вoжaи apaбии ^L», яъне бoнкдopй, 6a мaънoи сaнaце, ки бapoи бapoтгиp лoзим aст, мaънoи цигapaш paсице aст, ки дap ивaзи цapёфти пул вa ё кoлoе 6a oвapaнцa цoцa мешaвaд [8; 885]. Бохyp Oj^-W) [bahur] -6a мaънoи «сaxтии гapмo» ё «pyзхoи гapм цap тиpaмoх» низ oмaцaaст [8; 711]. Faмзa (°j^) [qamze] - имoвy ишopa 6a чaшмy aбpy, нoз, кapaшмa. Fоpaтидaн (j^jlt) [qarat-id-an] - 6a мaънoи Fopaт кapцaн aст [8; 5139]. Лугз (j*J) [loqaz] - 6a мaънoи чистoн вa ё тавъи шеъри 6a чистoн мoнaнд [8; 6415]. Маккос [mekas] - 6a мaънoи чoнa зaдaн цap aмpе, 6a вижa дap мyoмилa, исpop кapцaн [8; 7282,]. Мехpоc (o'lj*-*) - [mehras] 6a мaънoи «хoвaн», зapфест aз сaнг ё филиз, ки цap oн чизеpo aнцoxтa кyфтa мaйцa мекутанд, «yFypaк» [8;7521]. Рубоб (v^j) [robab] - oлaти мусикии тopй, ки 6o мизpoб нaвoxтa мешaвaц [8; 3579]. Cyxpa (oj^) [soxre] - 6a ду мaънo истифoцa мешaвaд: 1) мaсxapa кapцaн; 2) тори мaчбypии бемузд.

Boжaхoи туркй:

Аёг (£bl) [ayaq] - ^ми шapoб, кoсa ё пиёлa, зapфи paвFaн [8; 673]. Вушок ё вишок (jl^j) [vo(e)saq] - 6a мaънoи Fyлoми нaвчaвoн, ки дap дapгoхи шoхoн вa xoнaи бyзypгoн 6a xидмaткopй, 6a вижa 6a ^китарИ мепapдoxт [8; 8231]. Пойиза (»jdl¿ '°jdl¿) [payeze] - вoжaи мyFyлй бyдa, мaънoяш мулке, ки мулук 6a кaсе дихaнд aст [1; 6]. Дap дaвpaи мyFyл 6a мaънoи лaвхaе aз тиллo, ^^a ё чуб, ки дap oн нoми xoн нaкш шyдa буд, истифoдa мешуд [8; 1267]. Санчак (ö^1) [sanjaq] - aлaм, бaйpaк, хoким вa ё aмиpи вилoяте, ки aлaми (бaйpaк) мaxсyс дopaд [8; 4260]. Тобуг (tjt>) [tabuq] - paсмy oдaте дap Мoвapoyннaхp, ки мучрим нaзди сyлтoн xaм шyдa вa гуши xyдpo 6a дaст гиpaд [1; 6]. Туман (úJ) [toman] -вoхиди пулии Эpoн, ки 6a дaх риёл бapoбap aст [8; 1982]. Чакин/чикин (ú^/ú^?-) [ca(e)ken] - пopчaи зapдyзишyдa [8; 2369]. Чypyк (^jj^) [coruk] - тавъе aз нoн [1; 6, 8; 2325]. Яpог (¿ljd) [yaraq] - aз вoжaи туркии яpoк 6a мaънoи pиштaхoи бoфтaшyдa aз тopхoи фулузи сaфед ё зapд, ки бapoи зебoгии либoс, пapдa 6a кop меpaвaд. Мaънoи дигapaш вaсoиле мебoшaд, ки ara 6o oн мyчaххaз мешaвaд, мoнaнди зин, pикoб вa aфсop. [8; 8524].

Boжaхoи хиндй:

Kyчapй (^j^^) [kocari] - xypишест, ки хиндиён oнpo aз биринч, мoш вa paвFaн тaйёp мекyнaнд [1; 6,]. Пон (ul¿) [pan] - бapге, ки дap Х,инд oнpo 6o oхaк вa фуфил (дoнaи гиёхи дурушт вa тaлx тaъм) xypaнд [8; 5413, 1; 6].

Boжaхoи юнoнй:

Дapмaнин (ой^) [de(a)rmanin] - aнopи дaштй [1; 6,]. Тyдpиюн (ujdj^) [tudariun] -беxи гиёхест, ки тyxми oнpo шyкapoн гуянд [1; 6,]. Усимун (uj^jl) [usimun] - дaвoе, ки oнpo тyдap (гиёх) мегуянд [1; 6,].

Зимни бappaсй вa тaхлили чaнде aз вoжaхoи мaкoлaи сеюму чopyми фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» ёдoвap шyдaн 6a мaвpид aст, ки мyaллифи фapхaнг дap шapхy тaвзехи вoжaхo нaзapи xyдpo тaFЙиp ёфтaни хapaкoт, тaFЙиp ёфтaни бaъзе aз

хypyф0т вa инчунин мyappaб вa мyxaффaф бyдaни oн вoжaхo paвoнa кapдa, ислoх вa бaёни мaфхyми aсoсии oнхopo бapoи рушду нумуи зaбoншинoсии фopсй-тoчикй aмpи зapypй Xисoбидaaст.

АДАБИЁТ

«1. Абул^сим Poдифap, Бaхмaн Афшoнй Ок;oчapй. Нaкде бap фapхaнги «Анчyмaнopoи Нoсиpй» II Кyхaннoмaи aдaби торсй. Шyмopaи I. Техpoн, 1393к. - С.1-30.

2. Мухаммад Хусайни Бурбон. Бурхони котеъ / Мухаммадхусайни Бурбон. 4.I. Душанбе: «Адиб», 2004.- 416 с.

3. Мухаммад Хусайни Бурбон. Бурхони котеъ / Мухаммадхусайни Бурбон. 4.II. Душанбе: «Адиб», 2004.- 424 с.

4. Ризокулихон Хидоят. Фарханги «Анчуманорои Носирй» / Ризокулихон Хидоят. Техрон, . - 720с.

5. Фотима Викорй. Тасхех ва вироиши фарханги «Анчуманорои Носирй» (то поёни анчумани дуюм) / Фотима Викорй. Техрон: Донишгохи адаб ва улуми инсонй. - 265 с.

6. Хочаев Д. Гуфтори наку кухан нагардад / Д.Хочаев. -Душанбе: «Шучоиён»,- 2011.-230 с.

7. Хочаев Д. Хоча Хасани Нисорй ва афкори забоншиносии у /Д. Хочаев. -Душанбе, 2004.-109 с.

8. Хасан Анварй. Фарханги бузурги сухан (иборат аз 8 чилд) / Хасан Анварй. - Техрон, 1381к.

9. Хусайни Инчу. «Фарханги Чдхонгирй» / Хусайни Инчу. 4,.I. Техрон, - 1980. -1334 с.

10.Хусайни Инчу. «Фарханги 4ахонгирй» / Хусайни Инчу. 4j.II. Техрон, - 1980. -2657 с.

ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАМЕТКИ СЛОВАРЯ «АНДЖУМАНОРОИ НАСИРИ» РИЗОКУЛИХАНА ХИДАЯТА (на основе третьей и четвёртой статьи словаря)

Словарь «Анджуманорои Насири», хотя составлен в недалёком прошлом, однако по своей структуре и содержанию, а также лексико-грамматическим особенностям подобен таким раннесредневековым словарям, как ««Фарханги Джахангири», ««Фарханги Рашиди» и «Бурхани кате'». В составление этого словаря автор использовал традиционный метод подражания, по этой причине в его словарь проникли ряд серьёзных погрешностей. Как показывает анализ результатов исследования лексических заметок словаря «Анджуманори Насири», автор при условии отказа от подражательного метода, имел бы возможность включить в свой словарь слова, которые отсутствовали в прежних словарях, и тем самым увеличить значимость данного словаря. Автор статьи при изучении данной темы больше всего опирается на лексико-грамматические статьи словаря и анализирует те слова, которые, по мнению автора словаря, являются неправильными в словарях ««Фарханги Джахангири» и «Бурхани кате'».

Следует отметить, что предисловие словаря ««Анджуманорои Насири» состоит из лексико-грамматических статей, посвященные персидско-таджикскому языку, и почти во всех его частях наблюдаются лексические заметки. Исходя из этого, автор счел необходимым более подробно анализировать некоторые лексические особенности указанного словаря.

Ключавые слова: словарь, метод, лексика, слово, статья, лексические заметки, лексические особенности

VOCABULARY NOTES OF THE DICTIONARY OF «ANJUMANOROI NASIRY» OF RIZOQULIKHON HIDOYAT (BASED ON THE THIRD AND FOURTH PARAGRAPHS

OF DICTIONARY)

The «Anjumanoroi Nasiry»'s dictionary, however compiled in the recent past, is similar with its structure and content, as well as lexical and grammatical features, to such early medieval dictionaries such as «Farhangi Jahangiry», «Farhangi Rashidy» and «Burhani Kate'». The author used the traditional method of imitation to compile this dictionary, for this reason a number of serious errors have penetrated into his dictionary. As the analysis of the results of the study of lexical notes of the «Anjumanori Nasiry» dictionary shows that author, under the condition of abandoning the imitative method would have had the opportunity to include in his vocabulary words that were not in the previous dictionaries, and thereby increase the significance of this vocabulary. The author of the article, when studying this topic, most of all relies on vocabulary and grammar articles of the dictionary and analyzes those words which, in the opinion of the dictionary author, are incorrect in the dictionaries ««Farhangi Jahangiry» and «Burkhani Kate'».

It should be noted that the preface of the ««Anjumanoroi Nasiry» dictionary consists of lexical and grammatical articles devoted to the Persian-Tajik language, and in almost all its parts lexical notes are observed. Based on this, the author found it necessary to analyze in more detail some lexical features of the specified dictionary.

Keywords: dictionary, method, vocabulary, word, article, lexical notes, lexical features

Сведения об авторе:

Одинаева Шарифамо Назримадовна - Таджикский национальный Университет, аспирант кафедры арабской филологии. E-mail: odinaeva1989@inbox.ru. Тел.: (+992) 987315413.

About the author:

Odinaeva Sharifamo Nazirmadovna - Tajik National University, post-graduate student of the department of arabic philology. E-mail: odinaeva1989@inbox.ru. Tel.: (+992) 987315413.

УДК 8Т1 ББК 83.3 (0)4 К 25

НАЗАРЕ БА ТАРЧ.УМА ВА ШАРХ.И Ч.ОМИ БА ЦАСИДАИ "ХАМРИЯ"-И ИБНИ ФОРИЗ

Цаландарова Р.Э.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров

Мусаллам аст, ки тули карнхои зиёд фарханги арабию форсй дар пайванди амик ба хамдигар тахаввул пазируфта, таъсир ва тачассуми онхо дар ашъори шоирону нависандагон чилваи равшан касб намудааст. Ин ду фарханг ганчинаи бебахое ба шумор мераванд, ки дар тафаккури беназири афроди боистеъдод зухур намуда, дар такомули афкору пайкори ин ду халкият накши муассир дорад. Шоирони арабу Ачам дар офаридахои беназири хеш, ки сарвати гаронмояи адабиёти чахонй махсуб мешаванд, тавонистаанд, нидои замонаи хешро мохирона дар колаби мухталифи шеърй шабехи оинаи шаффофу мусаффо мунъакис созанд. Бобаробари ин хама пайвастагиву табодулот ва таомулоти фархангй раванди тарчумаи осори арзишманд аз арабй ба форсй аз чониби уламову шуарои сохибзавки форсигу ба вучуд омада, густариш ёфтааст, ки ин сабаби дар адабиёти форсизабон арзи хастй намудани таълифоти пурбору гаронмояе гардид. Тарчума ва тахрири Мавлоно Абдуррахмони 4омй бар «Хамрия»- и Ибни Форизи Мисрй, ки яке аз сурудахои бемисоли адаби арабй махсуб меёбад, намунаи барчастаи таъйиди нуктаи фавкуззикр ба шумор меравад.

Ибни Фориз орифи барчаста, шоири маъруф ва бузургтарин сарояндаи шеъри суфиёна дар адабиёти араб махсуб ёфта, шурби бодаи мухаббати илохйва мастйдар рохи иш;и Дакро дар сар то сари ашъори баргузидаи хеш тараннум кардааст. Бешак, у дар ин чода макоми барчастаеро сохиб асту шоиреро наметавон дарёфт, ки аз ин чихат бо у дар як маком карор гирифта бошад. Махз, бо назардошти ин нукта ва таобири ошиконаи дилпазиру чаззобе, ки дар ашъори Ибни Фориз ба мушохида мерасанд, боис гардидаанд, ки уро басо одилона «Султони ошикон» лакаб диханд. Осори Ибни Фориз дар адаби араб шохкорихои бемисле мебошанд, ки шабехи марвориди нафисе аз чинси шеър чило дошта, онро ганиву тавонгар намудааст ва шухрати беназиру интишори густурдаро сохиб гаштааст. Бешубха, девони ин шоири бузург яке аз таъсиргузортарин осори ирфонйдар Шарку Рарб ба шумор меравад, ки ба пасовандони хеш таъсироти пурфайзе гузошта, мавриди исти^боли шоистае карор доштааст. Дар васфи ашъори нотакрори Ибни Фориз, бахусус касидаи"Назм-ус-сулук", ки бо номи"Тоият-ул-кубро" бештар маълум аст, шаркшиноси маъруфи англис Рейнолд Николсон чунин акидаро иброз доштааст: "Дамчунон, ки пеш аз он назире барои он вучуд надошт, пас аз он низ шабехи он ба вучуд наомадааст (12, 186).

Аз суи дигар, сурудахои дилфиреби Ибни Фориз баробари мавриди тавввачухи бисёре аз пажухишгарони Арабу Ачам карор гирифтан, боис омада, ки шарххои зиёд ба он нигошта шавад. Бисёре аз шорехон ба тавзехи куллии маонии лугавию ирфонйё кисме аз девони шоир, бахусус, касидаи"Тоият-ул-кубро"ва касидаи"Хамрия"-пардохтааанд.

Чунончй ривояте овардаанд, ки яке аз машоихи маъруфи замонаш назди шоир омад ва ичозати шархи касидаи"Тоият-ул-кубро"-ро хостор шуд. Ибни Фориз пурсид: "Шархе, ки

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.