Научная статья на тему 'РЕЛИГИОЗНЫЕ ФРАЗИ И ВЫРАЖЕНИЯ ПЕРСИДСКОГО ЯЗЫКА'

РЕЛИГИОЗНЫЕ ФРАЗИ И ВЫРАЖЕНИЯ ПЕРСИДСКОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
203
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСЛАМ / РЕЛИГИЯ / СЛОВО / РЕЛИГИОЗНЫЕ ВЫРАЖЕНИЯ / АРАБСКИЙ ЯЗЫК / АДЖАМ / СМЕШЕННЫЕ ВЫРАЖЕНИЯ / КАЛЬКА / РАСШИРЕНИЯ ЗНАЧЕНИЯ СЛОВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухаббатов Абулфазл

Известно, что в начале появления Ислама в Иране и Мавереннахре влияние арабского языка на персидский язык было незначительно. Этот процесс продолжался до второй половины XI века, однако после этого периода влияние не только слова, а также фразы и выражений и даже целые предложения начали расти в персидском языке. Изучая и анализируя религиозных фраз и выражений персидского языка мы их квалифицировали как а) религиозные фразы и выражения полностью арабского языка, б) смещанные, в) образованных путем калькирование, г) образованные в результате расширение семантического значении слов. Как подчеркивают исследователи персидского языка М.Т.Бахор, Л.С.Пейсиков, Ю.А.Рубинчик и другие в начале появления Ислама в основном, в персидский язык вошли такие простые религиозные слова как moslem, qor’ān, jehād, masjed и другие. Тогда появляется вопрос в чем факторы и причины роста арабских заимствований в персидском языке? В статье приводится мнения авторитетных ученных относительно этого вопроса, а так же мнение самого автора статьи, которые были высказаны на основе многочисленных исторических факторов. Учитывая особенности исламской релии логично мы относили некоторые основные религиозных выражений к началу появления ислама в Иране, так как без их знания или повторения человек не считался истинным мусалманином и на основе многочисленных примеров хотели доказать правоту этого мнения. Следует отметить, что все они на арабском языке. Постопено в персидском языке образовались смещанные фразы и выражений религиозного характера, когда один компонент был арабским, а другон персидским. Нередко когда в таких образованиях лишь «эзафат» является персидским. Роль калькирование религиозных выражений очень велика. Между прочим роль калькирование религиозных выражений выросла, именно в нынешный период, когда власть полностью принадлежит духовенству Ирана. В статье относительно этому изложены причины переобразования взглядов духовенство Ирана. Следует отметить, что в современном персидском языке расщирение семантического значения слов является одним из способом положения лексического состава языка, где и религиозные слова и выражения не остались в стороне.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELIGIOUS PHRASES AND EXPRESSIONS OF THE PERSIAN LANGUAGE

At the beginning of the appearance of Islam in Iran and Maverennahr, the influence of the Arabic language on the Persian language was insignificant. This process continued until the second half of the eleventh century, but after this period the influence not only of words, but also phrases and expressions, and even whole sentences began to grow in Persian. Having study and analyzing religious phrases and expressions of the Persian language, we qualified them as: a) religious phrases and expressions of a completely Arabic language, b) mixed, c) formed by means of calculating, d) the resulting expansion of the semantic meaning of words. As the Persian researchers M.T. Bakhor, L.S. Peysikov, U.A. Rubinchik and others had noted that the following simple religious words as moslem, qor'an, jehad, masjed and others borrowed intothe Persian at the beginning of the appearance of Islam, Then the question arises: what are the factors and reasons for the growth of Arab borrowings into Persian? The article considers the opinions of authoritative scientists on this issue, as well as the opinion of the author of the article, which were expressed on the basis of numerous historical factors. Given the features of the Islamic religion, we logically included some basic religious expressions for the beginning of the appearance of Islam in Iran, without their knowledge or repetition, a person was not considered a true Muslim and, on the basis of numerous examples, wanted to prove the truth of this opinion. It should be noted that they are all in Arabic. When one component was Arabic and the other was Persian the phrases gradually, mixed and expressions of a religious nature were formed in Persian. Often when in such formations only "esophagus" is Persian. The role of calculating religious expressions has grown, namely in the present, when the government is wholly owned by the clergy Iran. It should be noted that in modern Persian language, the expansion of the semantic meaning of words is one of the feature of positioning the lexical composition of the language, where religious words and expressions are not left out.

Текст научной работы на тему «РЕЛИГИОЗНЫЕ ФРАЗИ И ВЫРАЖЕНИЯ ПЕРСИДСКОГО ЯЗЫКА»

2.Кароматулло Мирзо. Чарога хидояг. -Душанбе: Пайванд, 2012. -384 с.

3. Фарханги забони точикй. Ибораг аз ду чилд. -М.: Советская энциклопедия, 1969.

4. Фарханги тафсирии забони точикй.ибораг аз ду чилд. -Душанбе, 2010. Ч..1.995 с. Ч..2.1095 с.

5.Фарханги гуйишхои чанубии забони точикй. -Душанбе: Дониш, 2017. - 842 с.

6.Халимова М. Либосвожахои забони точикй. -Хучанд, 2014. - 152 с.

использование названий одежды в романе к.мирзоева

«дар орзуи паДар»

Автор анализирует названий одежды в романе КМирзоева «Дар орзуи падар» классифицирует их на мужские и женские одежды, а также подразделяет другие подвиды этих названий. Названия одежды в произведении употреблены в литературной, диалектной, а также в заимствованной (русской, узбекской, арабской) формах.

Ключевые слова: одежда, термин, женская, мужская, литературный язык, синоним, говор, нижняя одежда, верхняя одежда

use of the bane of clothes in the k. qurbon's novel

«dar orzui padar»

The author reviews the names of clothes in the novel ofK. Mirzoev «Dar orzui padar» and classifies them to the men's and women's clothes. The other types of clothes's names are divided as well. The names of the clothes in the works used in the literary and dialectal language and the borrowing words from the Russian, Uzbek Arabic languages are reviewed as well.

Keywords: clothes, term, women's clothes and the men's clothes standard language, synonym, dialectal, under wear;

Сведения об авторе:

Раджабзаде Гулнора - докторантка кафедра теории и практики языкознаня,Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни. Tel: (+992) 937576099E-mail: Radjabova91@mail.ru

About the author:

Rajabzoda Gulnora - doctoral student in the Department of Theory and Practice of Linguistics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel.: (+992) 937576099. E-mail: Radjabova91@mail.ru

назаре ба калимот ва таъбироти диниву маздабии забони форсй

Мух;аббатов А.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Х,амчунон ки маълум аст, дар ибтидои зудури Ислом дар Эрон ва Фароруд нуфузи забони арабй ба забони форсй на он кадар чашмгир будааст. Ин раванд то миёнаи карни XI идома дошта, вале пас аз нимаи дувуми карни XI нуфузи на тандо вожадо, дамчунин таъбироту такбирот ва датто чумладои комилан арабй ру ба афзоиш меёбанд.

Иборот ва таъбироти диниву маздабии забони форсиро баррасй намуда, ондоро ба вожа ва таъбироти комилан арабй, омехта, аз руи калка сохта шуда ва вожаву таркиботе, ки бар асари густариши маъной ба вучуд омада, гурудбандй намудем.

Иборот ва таъбироти комилан динй ва маздабии арабй дар забони форсй

Тавре ки пажудишгарон ба дурустй таъкид кардаанд, дар ибтидои дузури Ислом чунин вожадои динии арабй ба мисли moslem, qor'an, jehad, seytan, masjed, adam, havva, gorban, vasvase, menare, do'a, sojud аз нахустин вожадои динии арабй дониста мешаванд, ки вориди забони форсй шудаанд [7.37].

Пас авомил ва сабабдои ру ба афзоиш ёфтани нуфузи забони арабй ба забони форсй дар чи зодир меёбад.

Л.С.Пейсиков дар иртибот бо ин чунин менависад: «Причина этому не только арабское наществие, господство арабского халифата, не только исламская религия и экономические, политические и культурные связи персов и арабов, но и длительная языковая мода, многовековая ориентация на арабский язык, сильные арабоязычные тенденции вплоть до начала ХХ в» [7.35].

Дар ин маврид фикри мо ин аст, ки омили умда ва таъинкунанда дар ин амр шикасти даракати «Шуъубия», ки даводорони ачам буданд, аз тарафи пуштибонони араб, ки дар раъси он халифати банни Умия, ки як сиёсати нафакат миллигароро, балки табъйзи нажодиро дар дастури кори худ карор дода буданд, дамчунин кабоили туркнажоди Еазнавиёну Салчукиён, ки

худ хуввияти кaвмивy нaжoдй нaдoштaнд вa 6ap capи кyдpaт oмaдa бyдaнд, мaxcyб мeгapдaд. Ин 4o лoзим 6a зикp acт, ки aвoмил вa дaлoили нaпaзиpyфтaни «Шoxpoмa»-и Aбyлкocими Фиpдaвcй aз cyn султон Max^y^ Faзнaвй вa дapбopиëнaш вoзexy paвшaнтap мeгapдaд, зepo Фиpдaвcй вa биcëpe дигapoн aз зyмpaи x,aвoдopoни «a^aiu» вa ë 6a ^вли M^axop «хдзби шуъи6ия» бyдaнд. Чушти, худи Фиpдaвcй мeгyяд:

Бace pa^ бypдaм дap ин coл ш,

Aчaм зиндa кapдaм бaд-ин nopcï

nac aз шикacти нaнгини x,aвoдopoни aчaм, ки нaнгин 6a ин мaнзyp acт, ки дap ин ши^ст oraoe, 6a миcли Дoйлaмa, ки худ эpoнинaжoд acт, п^уз шyдa, дap тapFибy интишopи зaбoни apa6ï x,aмaи дapx,opo бapoи вopид шyдaни aкнyн нa тaнx,o вoжax,o, бaлки тaъбиpoтy дap 6apxe мaвopид чужими кoмилaн apa6ï бoз нaмyдaнд, мeбoшaд.

Aз ин ^oct, ки тaъбиpoти кoмилaн apaбии диниву мaзx,aбй вopиди зaбoни фopcй шyдaaнд:

1.1. Тapкибoт вa тaъбиpoти кoмилaн apa6m диниву мaзx,aбии apa6ï дap зaбoни фopcй.

Х£мчушн ки дap фaвк тaзaккyp гapдид, nac aз иетитои Эpoн вa Фapopyд aз c^ apa6^o тaкpибaн дap тули ,n,yca,n,y na^ox, coл nac aз ^rnro нуфузи вoжax,oи apa6ï 6a зaбoни фopcй нoчиз бyдaacт. Aммo nac aз шикacти Дaвлaти Сoмoниëнy ^apa^™ «Шуъи6ия» вa 6ap capи кyдpaт oмaдaни кaбoили тypктaбopи Faзнaвиëнy Ca^yKHë^ ки aз чумга.и x,aвoдopoни ^apa^™ «Apa6» вa зидди papara™ «A^a^» вa фopиF aз ^уввияти милливу тaмaддyнy фapx,aнг бyдaнд, бoиc 6ap oн шуд, ки aкнyн m тaнx,o вoжax,o, бaлки тaъбиpoтy чyмaлoти кoмилaн apa6ï вopиди зaбoни фopcй шaвaнд.

Дap ин фacл мo тaнx,o иктифo 6a тapкибoтy тaъбиpoти диниву мaзx,aбии apa6ï дap зaбoни фopcй мeкyнeм, зepo дap ин зaмoн вoжax,oи зиëди apa6ï низ фaвч-фaвч вopиди зaбoни фopcй мeгapдидaнд.

Бa нaзap мepacaд, ки тaъбиpи ¿L^I Л)1 ^ , ки мустимин кaбл aз oFoзи x,ap кope вa 6a вижв, пeш aз шypyи нaмoзy KHpoa™ oëти KУpъoн oнpo 6a зaбoн мeoвapaнд, aз чумга.и oн тaъбиpoти apa6ï acт, ки дap x,aмoн дaвpaи aввaли ишFOли Эpoн aз c^ apa6x,o вopиди зaбoни фopcй шyдaacт. Бaъдaн дap зaбoни фopcй шaклx,oи мyxaффaфи oн "4ji 6a вучуд

oмaдa, хднуз хдм дap зaбoни фopcй чи миëни py^^ë^ чи миëни coиpи aкшopи чoмea кopбypди фapoвoн дopaнд.

Бa нaзapи мo дигap aз тaъбиpoти диниву мaзx,aбии apa6ï, ки дap x,aмoн мapoxили aввaл вopиди зaбoни фopcй rap^n,, ин тaъбиpи «diI VI ¿JI V мeбoшaд, ки зикpи oн 6a x,ap мycaлмoн вoчиб шyдaacт, ки 6a точики чунин мaъниpo ифoдa мeкyнaд: «нecт xyдoe 6a чуз Олго^».

Aммo 6a нaзap мepacaд, ки тaъбиpoти ¿¿le 4ji ^l^, ки nac aз зи^и нoми пaЙFaмбap вa 3 ¿¿¿le ¿¿JT, ки ин хдм nac aз зикpи нoми пaЙFaмбap гyфтa мeшaвaд, бaъдaн, яънe nac aз нимaи дувуми кapни XI вa 6o тaвaччyx, 6o тax,aввyлoти чиддй дap кapни V x^pï дap кapни XII милoдй вopиди зaбoни фopcй шyдaacт, тaъбиpи ¿le 3 ¿¿lllI ^Ы—, ки бaъд aз зикpи нoми пaЙFaмбap вa эмoмoн гyфтa мeшaвaд вa ¿¿ю>1 ^^le «diI xeлe дepтap вopиди зaбoни фopcй шyдa, кopбypди xeлe зиëд дopaнд. Чун ин ду тaъбиp дypyд 6a пaЙFaмбap вa эмoмoн мeфиpиcтaнд, ки aз нaзapи мaзx,aби шиъa дyвoздax, эмoм acт. Мeтaвoн гуфт, ки тaъбиpи ¿lk¿¿JI Л! ¿3d (шшх, мeтaлaбaм aз Хyдoвaнд aз шappи шaйтoн) вa ибopaи ЛзЬ (Хyдoвaнд шшх, дихдд) aз зyмpaи oн тaъбиpoти диниву мaзxaбии apa6ï ^стенд ки мaxз Дap хдмин дaвpaи pyii^ зaбoн вopиди зaбoни фopcй шyдaaнд.

Aммo

иcтнлoxн ¿¿«з^*«

шoяд кaбл aз Инкилoби иcлoми дap зaбoни pyx,oниюни эpoни мaвpидн иcтифoдa Kapop гиpифтa бoшaд, вaлe дap мaнoбeи мyътaмaд poчeъ 6a oн ишopae нaшyдaacт. Мaънии мaзx,aбии ¿¿03.Д.« дap зaбoни имpyзaи фopcй «чax,opдax, бeгyнox,oн», яънe пaЙFaмбap x,aзpaти Мyx,aммaд, дyxтapи y Фoтимa вa дyвoздax, имoми axли тaшaюъ фaxмидa мeшaвaд. Бa хдмин мoнaнд тaъбиpoтe чун ¿^ JL. Л)1 J^c, ки nac aз зикpи эмoми дyвoздaxyм гyфтa мeшaвaд, 6a ин мaънй, ки «O.onox, дap зу^м y aчaлa кущд>; 32Ï 3 03J вa ¿bJI (¿te jsLi, ки 6a Имoм Хyмaйнй гyфтa мeшaвaнд, пeш вa nac aз зикpи нoми Хyмeнaй JUJI ¿Okj« вa caдo мeдиx,aнд, aз гамущ^и мaзoмини динии apa6^ xa^a^, ки nac aз Инкилoби иcлoмй вopидн зaбoни фopcй шyдaнд. Ин гyнa нaмyнax,o дap зaбoни фopcии имpyзa, ки pyx,oниюн дap capи кyдpaт Kapop дopaнд, xeлe зиëд acr.

Мacaлaн, мyaллифи кито6и «Имoмaт вa pax,6apñ aз дадгохи KУpъoн вa pивoëт» Шaмcни Myb^a^ вaктe ки дap бopaи Эмoм Хyмaйнй cyxaн мepoнaд, aз ин ^opo™ кoмилaн apa6ï иcтифoдa мeкyнaд:

I3S7 3 CijL^L 03-.1I i^jliJI (¿te jjli ídJI 3 <м)1 ^lL*lI ¿-oJtjo

иcтифoдa мeкyнaд, Faйp aз oн тaъбиpe, ки мo зepaш xaт кaшидeм, 6ok^ днгap aз чумгаи тaъбиporи шви динии зaбoни фopcй бyдa, nac aз инкилoби иcлoмй вopидн зaбoни фopcй шyдa вa дap тaвcифи эмoм Хyмaйнй x,acтaнд:

e5l¿ Jjj^s t^L^JI üjlá ¿^^ ^^ í^jjolj jjLí« ^з^ 3 OjL^^ 03—ji '¿¿jlj ^^'I V'^^^I L^

" jj^b JJ3J Ij рЫ-J ^^L^^ ...^lL*lI ¿lfej« ^I Л)1 ojí öjj:^ 3I oIj 3 fU (¿JT 3 ¿¿le Л)1

[159. с. 9].

Ин даp хдле аст, ки агаp oятеpo аз Кушн ё x,адисеpo ё фаpмyдаи эмoмеpo ва ё кадoм як шаxсияти баpчастаи мазхабиpo (маъмyлан мазхаби шиъа)-po чун далел пеш opанд, oнpo кoмилан ба забoни аpабй меoваpанд ва даp кавсайн ё бидуни oн баpгаpдoни фopсиpo. Масалан, Kypъoни каpим oмадааст: ^¿ic ül L* 3 ¿-.4* ¿I ^¿l 4ji ¿us>>.

Бoкии гyзoшта «XyAo бехтаp аст баpoи шyмo, агаp шуш ба Хyдo эмoн дoшта бoшед ва мo баpcи шyмo нивх^н хастем» [15.189].

Вoжаи ¿-«jjl - arbain кoмилан мазхабй буда, ба маънии чихилумин pyз пас аз маpги эмoм Хусейн аст, ки хаp сoл чун мoтам 20-уми мoхи сафаp ёдoваpй мегаpдад. Вoжаи мазкyp даp забoни фopсй аз мyддатхo пеш аз инкилoби ИстомИ вopиди забoни фopсй шудааст, вале пас аз Инкитоб маpoсими аpбаин 6o шукуху азамати xoœ баpпo мегаpдад.

Таpкиби j^c bíl cJJ ё ^j^c - esnaasr-i, ки ба маънии «идopаи (хyкмpoнии) дyвoздах эмoм» буда, пас аз Инкигоби ислoмй даp забoни фopсй po^ гаpдидааст.

Ба хамин мoнанд ибopаи «_>у - arbab-e anva' даp натичаи гyстаpиши маъшй табдил ба «xyдoёни бyтпаpаeтoн» шуда ва пас аз Инкилoби истомИ вopиди забoн гаpдидааст. Ибopаи мазкyp каблан даp забoн ба маънии фавк дида намешуд. Пoяи ашсй, ки бoиси ба вучуд oмадани oн вoжаи «аpбoб» мебoшад, ки даp маънии чахopyмаш чунин фахмида мешавад:

«VLJ - arbab 1) мн. oт - rabb... 4) yпoтpебляется пеpед зopoаeтpийскими мужскими именами в знач. госшдин, на^: 5.? vL,l гoспoдин Гив» [8.60].

Тавpе ки маълум аст заpдyштиён на бyтпаpаст, балки oташпаpаст буданд ва аз ин py пайдoиши ибopаи «аpбoби анвoъ» ба маънии ««у^ёни бyтпаpастoн» 6o вучуди дoштани вoжаи пoяй, ки аpбoб даp маънии чахopyм аст, бoз хам ^либ ба назаp меpасад.

Ибopаи fL*l - emam-e qaem, ки ибopаи мазкyp низ ба чуз изoфа аз ду вoжаи аpабй таpкиб шудааст, яке аз чанд yнвoнхoи Эмoм Махдй мебoшад, ки ба бoваpи ахли ташаюъ зинда ва пинхoн аст ва даp oxиpи дунё зyхyp мекунад. ¿Ц pL*l ва j^c pL*l (ва j^c ^J3) низ аз ymo^^ Эмoм Махдй даp забoни имpyзаи фopсй мавpиди истифoда каpcp ми^анд.

Ибopаи velayate faqih, ки pyхoниюни даp саpи кyдpатбyда даp Эpoн идopаи yмypи

кишваppo баp тибки «вигояти факих>> медoнанд, баp ин маънй аст «идopаи (хукумати) шаpиат». Ибopаи мазкyp низ мисли намyнахoи фавк пас аз Инкитоби ислoмй истеъмoли ^сту^ае касб каpд.

Даp забoни фopси вoмвoжаи аpабии ба маънии «бегудах» аз деp замoне даp иeтифoда будааст, вале пас аз Инкигоби

ислoми шакли чамъи o^ яъне даp асаpи густа p иш и

маънoй ба маънии «чахopдах нафаpи бегyнoх» (паЙFамбаp хазpати Мухаммад, дyxтаpи y Фстима ва дyвoздах эмoми ахли ташаюъ) ба ^p бypда мешавад.

Вoжаи аpабии ¿l^j- - jehad аслан як вoжаи ифoдакyнандаи мафoхими динй аст, ба маънии «чанги мукаддас», «чанг баpoи дин», вале пас аз Инкигоби ислoмй даp асаpи гyстаpиши маънoй маънoхoи дигаpеpo низ ба xyA касб каpдааст. Масалан, ибopаи %>, ки аз чумлаи вoжахoи нави забoни фopсй махсуб мешавад, ба маънии «хаpакати газаща^», ки даp Эpoни кунунй сoзмoне аст, ки ба матоили субсид ё эътибop дoдан ба сoxтмoн, кишoваpзй, маъopиф ва амтоли ин умдатан, даp pyстoхo машFyл мешавад.

Вoжаи jaiä«, ки муштак аз аст, низ тахти гyeтаpиши маънoй каpop гиpифта, Fайp аз oн маънoхoи аслии xyA, ки мyбopиз баpoи дин, oзoдй, эътикoд ва касе, ки даp чанг баpoи дин фавтида, фахмида мешуд, баъдан баp асаpи ба вучуд oмадани «Сoзмoни мyчoхидини xалк», ки зимнан, даp мyxoлифат ба низoми сиёсии имpyзи Эpoн ^pop дopанд, вoжаи ифoдакyнандаи узви сoзмoни мазкyp шудааст.

Чун ин чo ёд аз «эмoм», «Оятултох» шуд, заpypй аст, ки каме ба силсилаи маpoтиби диниву мазхабии забoни фopсй py биёваpcм.

Даp забoни фopсй ва бавижа, забoни pyхoниюн вoжаи «эмoм» баp ду маънй фахмида мешавад. HxyCT, ба маъши pахбаpи муслимин даp мазхаби шиъа, дувум ба маънии шаxси pyхoние, ки даp намoз аз .n^ufra пеш каpop мегиpад ва то^ин даp пушти y намoзpo ба чo мегyзopанд.

Хамчушн ки маълум аст, пайpавoни мазхаби шиъа дyвoздах эмoмpo эътиpoф мекунанд ва дyвoздахyмин эмoмpo эмoм Махдй медoнанд, ypo чун «эмoми замoн» ва ё «эмoми асp» зинда мешyмopанд. Тибки силсилаи маpoтиби мазхаби шиа касе баъд аз Эмoм Махдй

наметавoнист эмoм бoшад. Вале пас аз п^узии Инкилoби истомИ pахбаp шудани Оятyллoх Хумайнй ба y пас даpгyзашташ ба тавpи истиснoй yнвoни «эмoм»-po лoик дoнистанд.

Пас аз «эмoм» даp силсилаи маpoтиби динии забoни фopсй «Оятулгох» каpop дopад, ки ба маънии «pахбаpи мyчтахидoн» фахмида мешавад [8, с. 147].

Даp силсилаи маpoтиби диниву мазхабии забoни фopсй yнвoни «Хуччат-ул-исгом вал муслимин» аст, ки ба маънии «6o хуччату далел баpoи муслимин» баён каpдани назаp аст.

Тавре ки дида мешавад, дар мафохими диниву мазхабии забони форсй исгилохи «Эмом>> дар бологарин сагх, карор дошга, бологар аз у касе намегавонад бошад. Пас, чаро дар Чумхурии исломии Эрон макоми рахбарй, яъне рахбар дар раъси кудрат карор дорад ва ин дар холе асг, ки «рахбар>> як вожаи комилан форсй аст. Шамсии Муъагазадй дар ин маврид чунин мегуяд: «Дар кигоби «Муфрадог»-и Рогиби Исфахонй омадаасг: Эмом ва рахбар ба маънои пешво асг, ба он чи аз у пайравй мешавад эмом мегуянд, хох китоб бошад ё инсон ва хох хак бошад ё богил, ки чамъи он айима асг» [15, с. 12].

Намунахое, ки комилан арабй, ки ибораг аз вожа, иборог ва чумалоги арабй хасганд, дар забони имрузаи форсй дар Эрон ба як раволи маъмулй габдил ёфгаанд. Аммо, ин нукга кобили гаваччух асг, ки бархе аз ибороги арабй дар шакли омехга, яъне як чузв арабй ва чузви дигар форсй асг, дар миёни вожахо ва гаркибоги диниву мазхабии забони форсй чойгохи вижаеро ба худ касб кардаанд.

а) Вожахо ва гаркибоги омехга.

Дар ин фасл кушиш ба харч дода шудаасг, он идда вожахо ё иборахои хавоси диниву мазхабие мавриди баррасй карор гиранд, ки як чузвашон форсй бошад.

Маълум асг, ки маънии вожаи арабии j^ï яккахудой ё моногеизм асг. Аз ин вожаи арабй ду гаркиби дигар j^ï ва сохга шудаасг, ки аввалй ба ин маънй асг, ки сураи «Тавхид>> аз Куръон кироаг шавад ва дувумй ба маънии яккахудопарасг ва ё моногеисг дар забони имрузаи форсй мавриди корбурд карор мегиранд.

Вожаи арабии ccj - bed'at, ки дар забон нахусг чун навгонй фахмида мешуд, баъдан чун исгилохи диниву мазхабй ба маънии бидъаг ё сарпечй аз коидахои умумй ва ё качравй мавриди исгифода карор мегирад. Дар забони форсй аз ин вожаи арабй гаркибхои омехгаи арабиву форсй ба мисли ¿¿>1 Л? ccjj ва jl Л? ccj сохга шудаасг, ки аввалй фориг аз маънои диниву мазхабй буда, ба маънии «чизи наве ихгироъ кардана» ва ё «навгонй чорй намудан>> асг. Аммо гаркиби дувумй дар махофили диниву мазхабй ба маънои «качрав, шахсе, ки аз коидахои умумй мунхариф шудаасг» ба кор бурда мешавад.

Таркиби Jjc olfbb, ки дар холи хозир дар забони форсй ва ба вижа, дар гуфгор ва навиштори рухониюн корбурд дорад, ба маънии «рузи киёмаг, рузи бозпурсии одилона дар рузи расгохез» асг:

[11, с31] ' ' оль djl jb^ 4-eLjlS" ^JI Jjc olfbb jb bjs" Тавре ки дида мешавад, вожаи форсии «додгох>>, ки имруз ба чи сабабеву далеле дар забони точикй «суд>> фахмида мешавад, дар гаркиб бо ду вожаи арабй гусгариши маъной пайдо карда, маънии комилан навро ифода мекунад. Дар ин гаркиб вожаи форсии «додгох>> вожаи пояй асг.

Ибораи clj ки як гаркиби форсиву арабй асг ва вожаи поя барог буда, аслан ба хеч забоне гарчума нашуда, гавзех ба ин маънй дода мешавад: clj - шаби понздахуми мохи шаъбон, пас ибораи ¿ид ба ин маънй мебошад, ки дар ин шаб машгул ба хайру садака додан мешаванд.

Вожаи арабии IjsI, ки ба маънои пайравй кардан аз касе асг, дар забони форсй дар гаркиби ¿bjS IjxsI низ мавриди исгифода асг. Имоуз хар намозгузори точик дар нияги намози чамоа хагман ин ибораро «икгидо мекунам>>-ро хомушона мегуянд, ки ба маънии «пайравй мекунам аз эмоми хозир>> асг.

Вожахо ва гаъбирхое ба монанди jSi - zekr goftan, ¿bjS ^LJ <*l> — xal'e lebas kardan харду аз гаркибхои омехга буда, дувумй ба маънии рухониёро аз унвонхои динй махрум кардан асг. Дамчунон ки маълум асг, дар аксари кишвархои чахон рухониён либоси махсуси худро доранд, ки пас аз «халъи либос кардан>> у дигар хакки пушидани либоси диниро надорад.

Вожаи арабии - mostajab ба маънии кабулшуда, конеъ гардида буда, дар гаркиби

омехгаи арабй+форсии бешгар хавоси дини пайдо карда, чун «кабул шавад>>,

«пазируфга гардад (аз гарафи Худо)>> фахмида мешавад.

Дамчунин аз замоне, ки Эрон ва Фароруд аз суи арабхо гасарруф гардид, дар баробари соири вожахои зарурии диниву мазхабй вожаи dJ - qeble асг, ки мусгакиман ба хеч забоне гарчума намешавад, вориди забон гардид. Масалан, дар «Персидско-русский словарь>> гахги гахрири Ю.А.Рубинчик дар мавриди кибла чунин омадаасг:

«dL.â - [qeble] 1. Кибла (сторона, к которой обращаются лицом мусульмане при молигве); направление к Мекке; [8, с.257]>>. Дар фарханги «Persian-English Ductionary>> - Сулаймон Даим вожаи «кибла>> чунин омадаасг:

dLi - A.Kiblah: direction to which mohammedans turn in praying [18, с.488]. Вале дар забони имрузаи форсй аз ин вожаи сирф динй чандин гаъбиру ибораи дигар сохга шудаасг, бояд газаккур дод, ки вожаи кибла дар забони форсй ба маънии гарафи чануб, чануб ва дигар маънохои мачозй ба кор бурда мешавад: aLs bL> боди нохуши чануб, c>L> bL> иггико, умед: худои гаъоло; сдо^ aLs дар забони форсии гуфторй ба маънои «огаш>>, aLs - ановини шохони

Эрон. Хатто дар таркиби чумлаи c—' aLi a 3j J^l; маънои мачозй касб карда, ба маънии «бемор дар дами марг аст» истифода мегардад.

Гузашта аз ин дар забони форсй бо ин калима вожахои aj^i, ки голибан барои падар ва махдудан барои модар, Lj ali - компас (чихати муайян кардани самти Макка) мавриди истифода карор мегиранд, ки хамаи вожаву истилохоти фавк-уз-зикр дар таркибхои омехтаи «арабй+форсй» ва ё «форсй+арабй» сохта шудаанд.

Вожахо ва истилохоти диниву мазхабии забони форсиро баррасй намуда, наметавон аз як таркиби омехтаи дигар ^ ^¿аё je ва ё ^ ^¿аё сарфи назар кард. Ин таркиб ифодакунандаи он аст, ки ин чашне аст, ки дар он руз, албатта, ба ривояти ахли ташаюъ хазрати Мухаммад хазрати Алиро васии худ эълом кард. Дар Эрони имруза, ки рухониюн дар раъси кудрат карор доранд, ин рузро рузи таътил, рузи чашну хурсандй кабул кардаанд. Табий аст, ки ^ ^jë je дар забони рухониюни шиа пас аз нимаи дувуми карни XV мавриди истеъмол карор гирифтааст, вале танхо пас аз Инкилоби Исломй ба он эътибори чиддй дода, то дарачаи чашни умумидавлатй иртико бахшидаанд.

Ин чо лозим ба зикр медонем, ки каме ин «иди гадири хум»-ро тавзех бидихем. Тибки хама ривоёти ахли тасаннун ва ахли ташаюъ пайгамбар хазрати Мухаммад дар охирин хачи худ ба хонаи Каъба, ки бо номи «Хачи видоъ» машхур аст, дар махале ба номи «Еадири хум» дар хузури беш аз саду панчох хазор ширкаткунанда суханронй кардааст. Мубалигон ва пайравони ахли ташаюъ идао мекунанд, ки пайгамбар дар ин суханронии худ хазрати Алиро васии худ эълом кардааст, ки ин аз тарафи уламои ахли суннат катъиян кабул карда намешавад.

Пажухишгарон яке аз омилхои пайдоиши мазхаби шиаро дар хамин ходисаи Еадири хум мебинанд ва халифахои баъди пайгамбар бар сари кудрат омада - Абубакр, Умар ва Усмонро на танхо кабул намекунанд, балки нафрати худро ба эшон пинхон намедоранд. Авокиб ва паёмадхои ин ходиса бисёр сахнахои фочиабор ва хунинро ба бор овард, ки баррасй ва тахлили онх,о дур аз хадафи аслии мо аст.

Монанд ба хамаи инхо дар забони имрузаи форсй бисёре аз таркиботи омехтаи диниву мазхабй мавриди истифода аст, ки баррасй ва тахлили хамачонибаи онхо замон ва фурсати дигареро такозо мекунад.

АДАБИЁТ

1. Бертельс Е.Э. История литературы и культуры Ирана. - М., Наука, 1960, 427 с.

2. Болдырев А.Н. Из истории развития персидского литературного языка.//Вопросы языкознании, 1955, №5, С.

83-89.

3. Додихудоев Р.Х. Герценберг Л.Г. Таърихи забони точикй. Душанбе, 1988, «Маориф», 215 с.

4. Исследование по восточным языкам. Душанбе, «Дониш», 1988, 162 с.

5. Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. - М., 1973, 150 с.

6. Муллочаев С.А. Военная лексика «Шахнаме» Абулькасима Фирдоуси. Автореф. Канд. Дисс. Душанбе, 1980,

24 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. - М., изд. МГУ, 1975, 203 с.

8. Персидско-русский словарь. М., 1983, т. 2., 864 с.

9. Умар Абду-р-рахман бин Хамад. Религия истины, Ислам. Ташкент, 1993, 62 с.

10. Фарханги тафсирии забони точикй. Душанбе 2008, 996 с.

944 t18Л1 ¿lt^—Ji jiij j^.'Oi ^JJIJ l l ;Л i^...— t^ôij 'JI^J ■ 11

JJ ■ 11

.T1V '1TVV ^Ы—l ^.olui ÔJjj?^ ^¡ьЫ '^ijb.^o ¿l>> toblj ■ 11

.8 ^ '1848

'¿l'^"'l''''¿lj ^^ 'lj^bb t^l ¿jjJl .11 I .13V '183Л ¿l^l ¿¿C .^l JC A.- ¿J ^Ui .11 .V4 ^ '18V1 t^ï tl^^Jl ^lol ^l^l^ Jjb .J^^o J.— '^"jjo ■ 11

.9V ^ 118V '¿l'Oljljj 9 ¿Jjï ûl5*jjb jl ^9 Colol ■ 11

18. Persiand-English dictionary. S.Haim. New-York, 2002, 737 c.

религиозные фрази и выражения персидского языка

Известно, что в начале появления Ислама в Иране и Мавереннахре влияние арабского языка на персидский язык было незначительно. Этот процесс продолжался до второй половины XI века, однако после этого периода влияние не только слова, а также фразы и выражений и даже целые предложения начали расти в персидском языке.

Изучая и анализируя религиозных фраз и выражений персидского языка мы их квалифицировали как а) религиозные фразы и выражения полностью арабского языка, б) смещанные, в) образованных путем калькирование, г) образованные в результате расширение семантического значении слов.

Как подчеркивают исследователи персидского языка М. Т.Бахор, Л. С.Пейсиков, Ю.А.Рубинчик и другие в начале появления Ислама в основном, в персидский язык вошли такие простые религиозные слова как moslem, qor'an, jehad, masjed и другие.

Тогда появляется вопрос в чем факторы и причины роста арабских заимствований в персидском языке?

В статье приводится мнения авторитетных ученных относительно этого вопроса, а так же мнение самого автора статьи, которые были высказаны на основе многочисленных исторических факторов.

Учитывая особенности исламской релии логично мы относили некоторые основные религиозных выражений к началу появления ислама в Иране, так как без их знания или повторения человек не считался истинным мусалманином и на основе многочисленных примеров хотели доказать правоту этого мнения. Следует отметить, что все они на арабском языке.

Постопено в персидском языке образовались смещанные фразы и выражений религиозного характера, когда один компонент был арабским, а другон персидским. Нередко когда в таких образованиях лишь «эзафат» является персидским.

Роль калькирование религиозных выражений очень велика. Между прочим роль калькирование религиозных выражений выросла, именно в нынешный период, когда власть полностью принадлежит духовенству Ирана. В статье относительно этому изложены причины переобразования взглядов духовенство Ирана.

Следует отметить, что в современном персидском языке расщирение семантического значения слов является одним из способом положения лексического состава языка, где и религиозные слова и выражения не остались в стороне.

Ключевые слова: Ислам, религия, слово, религиозные выражения, арабский язык, аджам, смешенные выражения, калька, расширения значения слов.

religious phrases and expressions of the persian language

At the beginning of the appearance of Islam in Iran and Maverennahr, the influence of the Arabic language on the Persian language was insignificant. This process continued until the second half of the eleventh century, but after this period the influence not only of words, but also phrases and expressions, and even whole sentences began to grow in Persian.

Having study and analyzing religious phrases and expressions of the Persian language, we qualified them as: a) religious phrases and expressions of a completely Arabic language, b) mixed, c) formed by means ofcalculating, d) the resulting expansion of the semantic meaning of words.

As the Persian researchers M.T. Bakhor, L.S. Peysikov, U.A. Rubinchik and others had noted that the following simple religious words as moslem, qor'an, jehad, masjed and others borrowed intothe Persian at the beginning of the appearance of Islam,

Then the question arises: what are the factors and reasonsfor the growth of Arab borrowings into Persian?

The article considers the opinions of authoritative scientists on this issue, as well as the opinion of the author of the article, which were expressed on the basis of numerous historical factors. Given the features of the Islamic religion, we logically included some basic religious expressions for the beginning of the appearance of Islam in Iran, without their knowledge or repetition, a person was not considered a true Muslim and, on the basis of numerous examples, wanted to prove the truth of this opinion. It should be noted that they are all in Arabic.

When one component was Arabic and the other was Persian the phrases gradually, mixed and expressions of a religious nature were formed in Persian. Often when in such formations only "esophagus" is Persian. The role of calculating religious expressions has grown, namely in the present, when the government is wholly owned by the clergy Iran.

It should be noted that in modern Persian language, the expansion of the semantic meaning of words is one of the feature ofpositioning the lexical composition of the language, where religious words and expressions are not left out.

Keywords: Islam, religion, religious phrases, Arabic, Ajam, mixed phrases, meaning of word

Сведения об авторе:

Мухаббатов Абулфазл - кандидат филологических наук, доцент кафедры иранской филологии Таджикского национального университета. Тел.: (992) 935551657.

About the author:

Muhabbatov Abulfazl - Ph. D. in philology, docent Department of Iranian Philology, Tadjik national university. Tel.: (992) 935551657.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.