Научная статья на тему 'О НЕКОТОРЫХ АРАБИЗИРОВАННЫХ СЛОВ В ПЕРСИДСКОМ ПЕРЕВОДЕ “КОРАН-И КОДС”'

О НЕКОТОРЫХ АРАБИЗИРОВАННЫХ СЛОВ В ПЕРСИДСКОМ ПЕРЕВОДЕ “КОРАН-И КОДС” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
158
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБИЗИРОВАНИЕ СЛОВ / АРАБСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ / "КОРАНИ КОДС" / АЛИ РАВАКИ / ПЕРСИДСКИЙ ПЕРЕВОД КОРАНА / ЯЗЫКОЗНАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шерзода Ф.

В данной статье рассматриваются некоторые арабизированные слова в персидском переводе "Корани Кодс", которая написана примерно IX-X вв. автор которого неизвестен. Данный перевод является одним из старых переводов Корана, язык которого по многим показателям отличается от языка фарси дари Маварауннахра и имеет огромное значение для изучения истории формирования персидского литературного языка. Вышеуказанное лексемы были зафиксированы в рукописях Авеста и других древнеиранских источников. Опираясь на научные данные, в том числе научных трудов известных иранистов как Chr. Bartholomae, H.S. Nyberg, R. Beekes, J.B.Hofmann, M. Mayrhofer, D. N. MacKenzie, J. Pokorny, B. Farahvaši и др., можно предположить, что вышеуказанные лексемы не являются арабскими заимствованиями, а их исторические корни уходят в глубину древней эпохи истории иранских народов, когда ещё функционировал единый общеиранский язык. Целью статьи является анализ и прослеживание исторической пути развития, некоторых слов, которые считаются арабскими заимствованиями и используются в персидском переводе Корана. На основе персидского перевода «Корани Кодс» автор стремится проследить процесс и раскрыть детальные частицы арабизированных слов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT SOME ARABIZED WORDS IN PERSIAN TRANSLATION “QUR’ANI KUDS”

This article discusses some Arabized words in the Persian translation of the “Qur’ani Kuds”, which was written around the IX-X centuries, whose author is unknown. This translation is one of the old translations of the Qur’an, whose language differs in many ways from the language Farsi - Dari of Mavaraunnahr and is of great importance for studying the history of the formation of the Persian literary language. The above mentioned lexemes were recorded in the manuscripts of the Avesta and other ancient Iranian sources. Based on scientific data, including scientific works of famous scholars on Iranian-studies as Chr. Bartholomae, H.S Nyberg, R. Beekes, J.B Hofmann, M. Mayrhofer, D.N MacKenzie, J. Pokorny, B. Farahvaši, and others, it can be assumed that the abovementioned lexemes are not Arabic borrowings, but their historical roots go back to the depths of the ancient era of the history of Iranian peoples, when a single common Iranian language was still functioning. The purpose of the article is to analyze and trace the historical path of development of some words that are considered Arabic borrowings and are used in the Persian translation of the Qur’an. On the basis of the Persian translation of the Qur’ani Kuds, the author seeks to trace the process and uncover detailed particles of arabized words.

Текст научной работы на тему «О НЕКОТОРЫХ АРАБИЗИРОВАННЫХ СЛОВ В ПЕРСИДСКОМ ПЕРЕВОДЕ “КОРАН-И КОДС”»

АНДЕШАХР ПИРОМУНИ КОРБУРДИ БАЪЗЕ МУАРРАБОТ ДАР ТАРЧУМАИ ФОРСИИ "ЦУРЪОНИ КУДС"

Шерзода Ф.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Кабилахои гуногуни аpаб аз давpаxoи кадим бо юнондану миcpиëн, xабашиëнy pyмиëн, эpoниëнy яxyдиëн poбитаxoи хамешагй доштанд. Х,амин pавoбити байни кавмхову халкхо боиш пайдоиши замина баpoи pавoбити мданизабонй шyдааcт, ки даp гановати лугавии забони аpабй накши мухиме гузоштааст.

Забони аpабй аз вожахои бегонаи би^ nyp шyдааcт ва ин cyxан шигифтангез неег, зеpo кабилахои гycтypда, онгох ки даp зиндагй ва cиëcатгyзopиxoи худ бо миллатхои пешpафтаи ачнабй даpoмезанд нoгyзиp вожахои бегонае даp забони онон pox меëбад [17, c.9].

Даp "Фаpxанги тафcиpии забони точикй" вожахои здади аpабй мавчуданд, аммо боз вожахое xаcтанд, ки хамчун аpабй зикpëфта, даp аcл баpoмади забони фopcй-тoчикй дopанд. Албатта, даp мавpиди вожахои ашан фopcии даpй, ки даp забони аpабй омадаанду даp фаpxангy лугатхои забони точикй бошад, хамчун аpабй гуфта мешаванд, даp би^ маколахо ва кopxoи илмй-тадкикотй таъкид гаpдидааcт. Mo низ аз баъзе вожахои аcлан фopcии даpй, ки даp забони аpабй омадаанд, баp пояи маводи таpчyмаи фopcии "К^^ни Кyдc" ëдoваpй мекунем.

Даp давpoни pym,ny нумуи забони фopcии даpй даp ocopи махфузмондаи фopcии аcpxoи VIII-IX вожахои аpабй кам ба на^ меpаcанд. Гузаштани вожахои аpабй ба забони фopcии даpй ашан пештаp аз давpoни Хилофати Apаб cаp зада, эxë ва гycтаpишаш бошад аз oxиpxoи аcpи IX боло cypат мегиpад.

Даp голхои pyшдy нумуъ ëфтани дини Ишом даp cаpзаминx,oи фopcнишин биcëpе аз калимахои фopcй даp навиштахои забони аpабй ба кop pафта, аммо даp байни маpдyм oнкадаp маъpyф набуданд. Aъpoбиëн баpxе аз вожахои бегoнаpo бо хамон coxтopи ашии худ ва баpxеpo бо андак та^^от нигох доштаанд. Aммo бештаp вoжаxopo бо далелхои бепоя таcxиф намуда ë даp онхо дигаpгyниxoи имлой медаpoваpданд, зеpo забони аpабй даp он давpаxo хамчун забони дини Ишом ва забони китоби мука^^и он - Кypъoн ба шyмop pафта, даp назаpи чомеаи он давpoн хамчун нишонаи покизагй маънидод мешуд. Тавpе ки забоншинош эpoнй Мухаммадалй имом Шyштаpй кайд каpдааcг: "Даp он аcp гузашта аз инки эpoниëн хукумати xyдpo аз дает дода буданд, мухити ичтимоии он замон бо чунин амpе coзгop набуд. Забони аpабй даp он pyзгop ба вожии нузули Кypьoни Каpим бо ин забон даp назаpи омма як чанбаи ^yoc® ба худ г^иафта буд ва забони фаpиштагoн ба шyмop меомад. Х,еч каc ку^ат надошт чизе, ки андаке ба вай кутохй ва нopаcoии ин забон аз он баpxезад, бигуяд ë бинавиcад. Чунки бедаpанг ба кyфp ва зиндика муттахам мешуд." [18, c.14-15]. Кобили зикp аст, ки забони фopcии миëна то ишом яке аз забонхои кyдpатманд ва дopoи cyннати хату китобат буд, ки чунин ocopи маъpyфи ин забон миcли «Kärnämak(g) i Artaxser i Päpakän» - (Кopнoмаи Apдашеpи Бобакон), "Ayyätkär i Zarerän" - (Ёдгopии Заpиpoн), "Pand-nämak(g)" - (Панднома), "Denkart(d)" - (Aмали динй) 'Menoye xrat" - (Минуйи (Рухи) xиpад), "Dädestän i denrg" - (Конуну коидахои динй) "Sahristänihä i Erän" - (Шаxpиcгoниxoи Эpoн) ва гайpа, инчунин аввалин фаpxангxoи он монанди "Frahang-i öim- ewag" - (Фаpxанги оим еваг) ва "Frahang i pahlavrk" - (Фаpxанги пахдавй) гувохи бyзypгй ва тавонмандии ин забон аот.

Даp байни вожагони манcyб ба дину оин, ки даp ин аcаp ба кop pафтаанд, нахуот худи иатилохи "дин" чолиби диккат аот. М. Xаcа:ндycг даp фаpxанг pешашинocии худ бо иттико ба P. Horn, C. Salemann, H. S. Nyberg таъкид каpдааcг, ин калима даp эpoнии миëна хамчун den, аз фopcии боотон ба cypати *dainä ба кop меpафт ва cypати авеатоии он *daenä даp оа^и боатон махфуз мoндааcг. Гаpчанд баpxе аз мухаккикон pешаи ин вoжаpo аз cанcкpитy xиндyэpoнии бocгoн чycта бошанд хам, аммо иштикоки он дакикан маълум неcг [3, c.1401]. Ин вожа ба гайp аз маънои эътикод ба мавчудияти куввахои фавкуттабий, мазхаб, кеш боз ба маънои «хулки ботинй, pyxoниятy маънавиёти шахе» [9, с.665] низ фахмида мешавад, ки дар навиштачоти динии зардуштй бисёртар

л

мушохида мешавад. Дар навиштачотхои пахдавии китоби Н. Нюберг ин вожа дар шакли - dën [14, 2,19,36] oваpда шyдааcг. Даp таpчyмаи фopcии "Kypbom Куд^' низ ин вожа бештаp иcгифoда шyдааcг миcoле: "Бигу: Рocг гуфт Худой. Паc pyïï кунед дини Ибpаxимpo пок ва набуд аз мyшpикoн"[5, с.17].

Даp мавpиди вожаи дигаpе, ки даp таpчyмаи фopcии матн oмадааcг, ин калимаи "масцид" мебошад. Даp фаpxанги точикй хамчун вожаи аpабй ба маънои чойи намозхонии мycyлмoнoн,

ибодатгохи мусулмонон оварда шудааст. Дар "Фарханги забони точикй" хамчун "масцид", "мазкит", "мазгит" арабиасос ба маънохои ибодатхонаи мусулмонон [7, с.653]. Дар фарханги форсии миёна низ вожаи "масцид" ба мисли "мазгит" омадааст. Забоншинос М. Х,асандуст, масчидро дар забони оромй msgd иктибос аз P. Hom карда овардааст [4, с.2608]. Дар фарханги форсии бостон вожаи мазгит ва ё ба ин монанд калимае пайдо нашуд, шояд он аз ду вожагони maz, ва gad пайдо шуда бошад. Х. Бартломэ вожаи maz- ро аз забони готии авастой ба маънохои: "ахамиятнок, мухим, зарур, оличаноб, аъло, бисёр, сахт, азим, аъзам, бузургвор, мехтар, муаззам, зур" [9, c.1156] оварда, вожаи gad- ро бошад ба маънохои: "пурсидан- касеро барои чизе, дархостан, илтимос кардан, мурочиат кардан, чег задан, даъват кардан касеро ба кучое" [9, с.487]. Яъне дар якчоягй мо вожаи Mazgad- "даъват ба суйи мехтар, мурочиат кардан ба муаззам" ва гайраро метавонем пайдо кунем. Тафсири дуюми ин калима метавонад бо иловаи вожаи gata бошад, яъне gam -> gata - "рафтан, расидан ба кучое; омадан, ба аёдат рафтан; ба чойе афтодан ва г." [9, c.487], ки дар мачмуъ метавонад маънои "расидан ба чойи муаззам; рафтан ба мехтарчой"- ро ифода кунад. Аз ин чост, ки дар тарчумаи форсии Куръони Кудс хамчун "мазгит" аз колаби форсии миёна тарчума шудааст: "Мояест дар он харгиз мазгити бинокардашуда вар (бар) пархезкорй (пархезкорй) аз аввал рузе сазовортар, ки боисти дар он ...". [9, с.120].

Фирдавс - вожаи арабии динй дар фарханги мусалмонон буда, хамчун як боге аз богхои бихишт дар ^уръон ва хадисхои паёмбари ислом зикр мешавад. Дар тарчумахои ^уръон ба форсй бештар ба маънои "бог ё бустон" истифода мешавад мисоле аз тарчумаи форсии ^уръон: «Х,ар оина онон ки эмон оварданд ва корхои шоиста карданд бошад эшонро бустонхри бихишт чойи мехмонй» [5, с.443]. Ин вожа дар форсии авастой хамчунpairi.daëza - "девори санг пушида, нарда, гирдогирд", ва форсии кадим pari-daida - "боги ороишй, мамнуъгох" [9, с. 865; 6, 314-315] гирифта шуда, рус. Парадиз- "бихишт", фаронсавии paradis аз юнонии napàôeraoç (парадеисос) - "мамнуъгох, бог, бихишт" [10, с.1151; 12, с.306]. Яъне бог ё бустоне ки гирдогирдаш деворе ихота шудааст. Дар форсии дарй ва форсию имруза дар шакли ;JL - поли(е)з ба мо расида то хол дар истифода карор дорад.

Ихтисору табдилёбии харфи "п" ба "ф" гувохи аз он медихад, ки гузариш на танхо дар байни калима, мисли "гуспанд -> гусфанд, балки дар аввали калима низ омада метавонад. Дар тарчумаи ^уръони ^удс хамчун "Фирдавс" тарчума шудааст: "Эшон бигаравистанд ва карданд некихо, бихад (бувад) эшонро бустощои фирдавс ..." [5, с.192].

Амон, амонат - вожаи арабихонда дар фархангхои точикию арабй буда, дар "Фарханги забони точикй" ва "Фарханги тафсирии забони точикй" арабй оварда шуда, ба маънои "Он чи ба касе месупоранд, то онро нигахдорй намояд ё онро ба дигаре бирасонад. 2. амин будан; ростй, дурусткорй" [8, 653-60; 7, 64], аз вожаи амон сарчашма мегирад. Аммо дар фарханги аввал вожаи "амон" арабй ва дар фарханги дуюм бошад хамчун точикй зикрёбй мешавад. Ба ин вожа наздик дар "Лугати форсии бостон"-и забоншинос Х. Бартеломэ омадааст, ки чунин овардааст: авастой aoman-ба маънои "мадад, кумак, ёрй" [9, с.42]. М. Майхофер бошад дар "Лугати хиндуориёии бостонй"-и худ дар шакли oman зикр мекунад [14, с.281]. Эхтимол, аз вожаи хиндуаврупоии *arns- "мадад, дастгирй" маншаъ меёбад [16, с.77]. Дар тарчумаи матни "^уръони ^удс" бошад "Худой мефармояд шуморо, ки бигузоред амонатхо ба ахли он ..." [5, с.35].

Машварат (мушоварат) - ин вожа дар фарханг ба маънои "гуфтугузор барои гирифтани фикру мулохизаи касе ё гурухе дар бораи коре; маслихат" [8, 782]. Дар тарчумаи ^уръон ин вожа кам ба назар мерасад ва хамоно дар сураи дуюми тарчумаи ^уръони ^удс, ки гуфта шудааст: "Вар (бар) меросбар аст хамчунон... аз шир воз кардан аз бисандкорй[1] аз он дув (ду) ва мушоварате, базах (гунох) нест вар он дув ар хохед, ки ..." [5, с.4]. Дар фархангхои этимологй ин вожа дида намешавад, ва дар фархангхои форсй низ дар шакли арабй омадааст. Чун дар фарханги бостонии эронй ин вожа дар шакли пурра пайдо нашуд, онро ба ду кисм чудо карда чустучу мекунем. Аввалан вожаи форсии кадимаи авастоии mq&wa- ба маънохои "дар мавриди чизе андешидан; чизеро пиндоштан; чизеро фикр кардан, дар хаёлоти чизе" [9, с.1177]. Дувум, вожаи авастоии готй ratav- "карори додгустар; хукми додгох; карори додгох, доднома, хукмнома" [9, с.1502]. Агар мо ин ду вожаро ба хам пайваст кунем дар шакли mq&wa-ratav ба маънои "дар фикри карори касе будан; чи фикреро ба ^укм даровардан" ва ё ба ин монанд вожае маъние пайдо кунад. Яъне дар ахди забони форсии бостон вожаи ratav- маънои "хукми катъй ё хукми додгохд"-ро дошт, холо бошад вожаи Rat дар забони олмонии имруза ба маънои "маслихдт, тавсия, мушовират, ройзанй" дар норвегй rad, полякй rada "панд, иршод, насихат" истифода карда, дар украинй низ рада ва боз дар кишвари Украина "Макомоти Хокимияти Давлатй"- ашонро рада мегуянд, дар форсии дарй бошад дар шакли рой то имруз мавриди истифода карор дорад. Аз ин ру метавон гуфт, ки вожаи машварат (мушоварат) аз

форсии кадим дар байни мардум истифода мешуду аммо дар маънохои гуногун. Чуноне ки медонем, бо мурури замон баъзе вожахо маънохои худро гум карданд ва ё наздик ба маънои худро сохиб шуданд. Вожаи мазкур кам омухта шуда, дар оянда боз хам мавриди тахкику баррасй карор мегирад.

Масх - дар фархангхои точикй ин калима хамчун арабй ба маънои: "молидани дасти тар ба сару по (дар вакти тахорат). 2. молидан бо даст, молиш, моломоли бадан, дастмол, молишгарй, молишкорй (чун яке аз усули муолича ва пешгирии беморихо)" [8, с. 770]. Х. К. Баранов вожаи "масуун" -ро дар "Лугати бузурги арабй ба русй"-аш ба маънои "равганмолй" ва ба маънои рухонии "масх кардан" дар дини ислом ва насоро истифода мебаранд. Ба гайр аз он дар ин фарханг маънои чахорумаш ба маънии чамъаш яъне мусухун "ченкунй, накшабардории топографй, накшбардории геологй" истифода мешавад ниг.: [1, с.753]. Яъне агар дар фарханги арабй ба маънои ченкунй оварда бошад, пас бо таваччух ба хамин вусъати маъноии он вожаи "масу" дар форсии бостон дар шакли masah дар фарханги форсии кадими забоншинос Х. Бартломэ оварда шудааст, ки ба маънои "дарозй, масофат, баландй, кад, тул, истимрор; андоза, бузургй" [9, с.1154] баён мешавад. Дар форсии миёна хамчун masäy | masäi "андоза" [13, с.54; 11, с. 43]. Аз коидаю усули динй низ масх гохо ба каду дарозй кашида мешавад, мисли аз ангушти даст то оринч, аз ангушти пой то зону, аз сар то по ва гайра. Тарчумаи "Куръони Кудс" ин вожаро дар шакли "масу" чунин зикр мекунад: "Ар бед (бошед) беморон ё вар (бар) сафаре, ё омад яке аз шумо аз гоят ё бимачидед[2] занонро, нагундед[3] ове, касд кунед хоки покро, масх; кунед руйхои шумо ва дастхои шумо, Худой хаст афвкунори омурзидгор". [5, с.34].

Васият - ин вожа низ дар форсии бостон аз ду реша иборат мебошад. Аввалан мо ин вожаро дар фарханги точикй дида мебароем, ки чи маъно дорад. Вожаи "васият" дар фарханг ба маънои: "супориши пеш аз марг ё ба сафарравандаи шахс ба бозмондагони худ, орзую хохиш ё насихате, ки шахс кабл аз мурдан изхор мекунад" [8, с.268]. Дар адабиёти форсу точик низ ин вожа дар шакли васеъ истифода мегардад. Мисоле аз мисраъхои шеърие ки дар "Гулистон"-и Саъдй омадааст:

Писареро падар васият кард,

К-эй цавонбахт, ёд гир ин панд.

Дар фарханги форсии бостон вожаи "васият" дар кисмати аввал аз решаи готии авастоии vasö -> vasä - бо дил, "бо хохиш; бо лутф, бо мехрубонй, бо назокат, бо латофат" [9, с.1383] ва кисмати дувум аз вожаи yäta - "Хиссае (хаке, сахме) ки ба хар як нафар пешбини шудааст, хакке ки ба хар як кас чудо карда мешавад; молу мулк, амвол; моликият" [9, с. 1283] иборат буда, дар якчоягй хамчун вожаи vasä.yäta-ро ташкил мекунад. Яъне агар харду ин маъноро бо хам пайваст кунем, мо метавонем якчанд маънои наздик ба вожаи "васият"-ро ба даст орем, масалан: "бо хохиши худ моликиятро гузоштан, молу мулкро бо хохиши худ таксим кардан ва ё бо лутфи худ таксим кардани моликият ба хар як нафар" ва г. Дар тарчумаи форсии матни Куръон бошад чунин гуфта шудааст: "Шуморо ними он бихиштанд анбозони шумо, ар (агар) набихад эшонро фарзанде. Ар бихад эшонро фарзанде, шуморо чахоряк з-он бихиштанд аз паси васияте, ки ме васият кунад бад-он ё авоме" [5, 29].

Сайд - дар фархангхои точикй ин вожа хамчун арабй эътироф шудааст. Масалан дар "Фарханги тафсирии забони точикй" калимаи "сайд" ба маънои: "1. шикор кардан, шикор. 2. Он чи онро шикор мекунанд, чонвари шикоршаванда" инчунин дар "Фарханги забони точикй" низ хамчун арабиасос ба маънои "шикор кардан" омадааст ниг.: [8, с.194; 7, 176]. Албатта ки худи вожаи шикор дар форсии кадим дар дигар шакл оварда шудааст, аммо вожаи "сайд"- и арабй аз форсии кадим бо каме маънии наздик дар шакли saed- "тикка кардан, кафонидан, даронидан" [9, с.1547] омадааст. Дар тарчумаи матни китоб чунин оварда шудааст: "Меозмояд шуморо Худой ба чизе аз сайд расад бад-он дастхои шумо ва найзахои шумо..." [5, с.62].

Хамин тарик дар маколаи мазкур баъзе вожахое аз тарчумаи форсии "Куръони Кудс" пешниход мешавад, ки дар асоси якчанд маводхои илмй таърихй аз чумла корхои илмии забоншиносон монанди Chr. Bartholomae, H. S. Nyberg, R. Beekes, J. B. Hofmann, M. Mayrhofer, D. N. MacKenzie, J. Pokorny, B. Farahvasi ва дигарон дида мешавад. Аз ин ру метавон гуфт, ки вожахои дар боло зикр шуда на арабй, балки таърихи пайдоишашон аз решахои ба форсй наздик маншаъ мегирад. Таваччухи бештар ба вожахое дода мешвад, ки дар фархангхои точикй хамчун арабй зикр шуда, дар баъзе фархангхои этимологии форсй бошад дида намешаванд.

АДАБИЁТ

1. Баранов Х.К. Большой арабско-руоский словарь [Текст] / Х. К. Баранов. в 2 Т.Т. 2. издание 11 стереотипное. - М.: Живой язык, 2006. -453 с.

2. Куръони Карим ва тарчумаи маонии он ба забони форсй [Текст]. - Мадинат ул - мунаввара: Чопхонаи Куръони Карим мачмааи Малик Фахд., 1417. -929 с.

3. Мухдммад X, Фарханги решашинохтии забони форсй [Текст] / X, Мухдммад. ЧД (п - д). - Техрон, 1393 х,. - С. 1401.

4. Мухдммад X. Фарханги решашинохтии забони форсй [Текст] / X. Мухдммад. ЧДУ. (п -д). - Техрон, 1393 х. - С. 2608.

5. Равоки А. Курьони Кудс: Ч I-II. [Текст] / А. Равоки. - Техрон: Муаосисаи фарханггии Шавдц Мухаммад Равоки, 1364. - 468с.

6. Расторгуева В.С. Этимологический словарь иранских языков / В.С. Расторгуева, Д.И. Эдельман. - М.: Изд-во вост. Лит-ры, 2000. T.II - 327 с.

7. Фарханги забони точики. (аз асри X то ибтидои асри XX). Дар 2 ч. Ч.1. А-О. зери так. М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Х,ошим [ва диг.]. - М.: СЭ. 1969. -951 с.

8. Фарханги тафсирии забони точики [Текст] / Дар 2 ч. Ч.1. А-Н. зери так. С. Назарзода, А. Сангинов, С. Каримов [ва диг.]. -Душанбе: Пажухишгохи забон ва адабиёти ба номи РудакИ, 2008. -950 с.

9. Bartholomae Chr. Altiranisches Wörterbuch [Text] / Chr. Bartholomae. Strassburg, 1904. - 2000 с.

10. Beekes, R. S. P. Etimological Dictionary of Greek; with the assistance of Lucien van Beek [Text] / R. S. P. Beekes. Vol. X/I-II. LeidenBoston., 2010. - 1809 p.

11. Farahvasi, B. Farhang Farsi be Pahlavi. The Lexicon of Persian into Pahlavi [Text] / B. Farahvasi. Tehran: Entesarat-e Danesgahe Tehran. -1381. - 572p.

12. Hofmann J. B. ЕТУМОЛОПКСМ AEHIKON THE APXAIAE ЕЛЛНМКНЕ [Text] / J. B. Hofmann. - ENA0HNAE, 1974.- 543 a.

13. MacKenzie D. N. Pahlavi dictionary [Text] / D. N. MacKenzie. - London: Oxford university press, 1971. - 259p.

14. Mayrhofer M. Etymo1ogisches Wörterbuch des Altindoarischen [Text] / M. Mayrhofer. Bd.I-III. Bd. I, Heidelberg, Carl Winter -Universitätsverlag 1992. - 812 S.

15. Nyberg H. S. A manual of Pahlavi [Text] / H. S. Nyberg. Part I. Texts, Alphabets, Index, Paradigms, Notes and an introduction Otto Harrassowitz - Wiesbaden, 1964. - XXIV p., 205 P.

16. Pokorny J. Indogermanisches etymologisches Wörterbuch. Vol. I-Ш [Text] / J. Pokorny. - Francke Verlag Bern und München, 1959. - Vol. I - 348 S.

^^jlä .J-J ^»l J. 1V II A.0.3¿Lj j» ^.jls 03I3 j3 jiJ^J pLI 18 II

О НЕКОТОРЫХ АРАБИЗИРОВАННЫХ СЛОВ В ПЕРСИДСКОМ ПЕРЕВОДЕ "КОРАН-И КОДС"

В данной статье рассматриваются некоторые арабизированные слова в персидском переводе "Корани Кодс", которая написана примерно IX-X вв. автор которого неизвестен. Данный перевод является одним из старых переводов Корана, язык которого по многим показателям отличается от языка фарси дари Маварауннахра и имеет огромное значение для изучения истории формирования персидского литературного языка. Вышеуказанное лексемы были зафиксированы в рукописях Авеста и других древнеиранских источников. Опираясь на научные данные, в том числе научных трудов известных иранистов как Chr. Bartholomae, H.S. Nyberg, R. Beekes, J.B.Hofmann, M. Mayrhofer, D. N. MacKenzie, J. Pokorny, B. Farahvasi и др., можно предположить, что вышеуказанные лексемы не являются арабскими заимствованиями, а их исторические корни уходят в глубину древней эпохи истории иранских народов, когда ещё функционировал единый общеиранский язык.

Целью статьи является анализ и прослеживание исторической пути развития, некоторых слов, которые считаются арабскими заимствованиями и используются в персидском переводе Корана.

На основе персидского перевода «Корани Кодс» автор стремится проследить процесс и раскрыть детальные частицы арабизированных слов.

Ключевые слова: Арабизирование слов, арабские заимствования, "Корани Кодс", Али Раваки, персидский перевод Корана, языкознание.

ABOUT SOME ARABIZED WORDS IN PERSIAN TRANSLATION "QUR'ANI KUDS"

This article discusses some Arabized words in the Persian translation of the "Qur'ani Kuds", which was written around the IX-X centuries, whose author is unknown. This translation is one of the old translations of the Qur'an, whose language differs in many ways from the language Farsi - Dari of Mavaraunnahr and is of great importance for studying the history of the formation of the Persian literary language. The above mentioned lexemes were recorded in the manuscripts of the Avesta and other ancient Iranian sources. Based on scientific data, including scientific works of famous scholars on Iranian-studies as Chr. Bartholomae, H.S Nyberg, R. Beekes, J.B Hofmann, M. Mayrhofer, D.N MacKenzie, J. Pokorny, B. Farahvasi, and others, it can be assumed that the abovementioned lexemes are not Arabic borrowings, but their historical roots go back to the depths of the ancient era of the history of Iranian peoples, when a single common Iranian language was still functioning.

The purpose of the article is to analyze and trace the historical path of development ofsome words that are considered Arabic borrowings and are used in the Persian translation of the Qur'an.

On the basis of the Persian translation of the Qur'ani Kuds, the author seeks to trace the process and uncover detailed particles of arabized words.

Keywords: Arabization of words, Arabic borrowings, "Qur'ani Kuds", Ali Rawaki, Persian translation of the Qur'an, linguistics.

Сведения об авторе:

Шерзода Ф. - аспирант кафедры истории языка и типологии Таджикского национального Университета Тел.: (+992) 904634043

About the author:

Sherzoda F. - is a graduate student of the Department of History of Language and Typology of the TajikNational University Tel.: (992) 904634043

ОСОБЕННОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ РУССКОГО ЯЗЫКА ДЛЯ ДЕТЕЙ-МИГРАНТОВ

Исмаилова Х.Э

Национальный исследовательский Московский государственный строительный университет (НИУ МГСУ)

Вопрос обучения русского языка детям -мигрантам актуально Этот вопрос интересует многих педагогов, русистов. В настоящий период в Российской Федерации демографическая обстановка улучшается зачастую за счет переселенцев . Данное означает, то что во Российской Федерации больше рождается дети, которые с рождения говорят не на русском языке, а на другом языке . Русский язык дети мигрантов изучают специально , сознательно так как это государственный язык страны , где они живут.

В обучении русскому языку детей мигрантов основную роль играет школа В идеале школа должна выступить в роли инициатора общения учеников различных национальности , разговаривающих на разных языках.

Дети мигрантов в основном дома не говорят на родном языке, а не по -русский, но с малых лет смотрят мультфильмы, фильмы на русском языке — в таком случае он принимает на слух и осознает русскую речь .

И цель средние учебные заведения — обучить детей мигрантов овладеть русским языком в той же уровня, в какой научен русскому языку ученик с русской семьи. Требования ОГЭ и ЕГЭ по русскому языку едины как для русских учеников, так и для детей мигрантов . Таким образом, есть необходимость создания пособия, учебника русского языка для детей мигрантов , который содержал бы в себе огромный объем вопросов, проблем учитывающий уровень подготовки и владения языком. говорят на родном языке, а не по -русский, но с малых лет смотрят мультфильмы, фильмы на русском языке — в таком случае он принимает на слух и осознает русскую речь. И цель средние учебные заведения — обучить детей мигрантов овладеть русским языком в той же уровня, в какой научен русскому языку ученик с русской семьи. Требования ОГЭ и ЕГЭ по русскому языку едины как для русских учеников, так и для детей мигрантов. Таким образом, есть необходимость создания пособия, учебника русского языка для детей мигрантов, который содержал бы в себе огромный объем вопросов, проблем учитывающий уровень подготовки и владения языком.

В первую очередь степень обладания русским языком данной группы учащихся не отвечает требованиям российской средние учебные заведения, никак не соответствует государственным образовательным стандартам согласно дисциплине «русский язык». Детям-мигрантам трудно обучаться согласно плану дисциплине «русский язык» .Им еще труднее освоить знания по другим дисциплинам, так как подготовка, обучение проводится на русском языке.

В семье дети продолжают разговаривать на родном языке, так как родители не хорошо владеют русским языком, поэтому не стремятся показывать ребятам примеры неверной употребления русской речи, а с другой стороны, абсолютно непосредственным является стремление родителей сохранять культуру своего народа, прививать ребенку любовь к родному языку.

Обучение русскому языку детей-мигрантов обязано опираться на методологию РКИ .В настоящее время отсутствует программы адаптации в русскоязычной школе детей-мигрантов. Дети воспринимают русский язык посредством родного языка, происходит перемещение явлений родного языка на русский язык. Такое перемещение препятствуют восприятию, изучению языка. На фоне родного языка у детей мигрантов возникает грамматические, семантические трудности в усвоении русского язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.