Научная статья на тему 'ЛЕКСИЧЕСКИЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ЗНАЧЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ ТАЛИБА АМОЛИ'

ЛЕКСИЧЕСКИЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ЗНАЧЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ ТАЛИБА АМОЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
12
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТИХОТВОРЕНИЕ / ДУХОВНЫЙ МИР / ДОСТОИНСТВО / ЦЕННОСТЬ / НЕОБЫЧАЙНЫЙ / МЕТАФОРА / КРАСНОРЕЧИЕ / МЕТОД / МАСТЕРСТВО / НЕБО / АТМОСФЕРА / ЛОКОН / КОСА / ВЫГОДА / ВРЕД / УЩЕРБ / НИЧТО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуев Эмом

В статье первоначально речь идёт о стихотворение в духовном мире, его ценности и степени значимости, которое отлечается своим отличием от всех других видов поэтических речей. Основная цель в статье направлена на то, какими свойствами и необычайным мастерством воспользованы лексико- семантические оттенки в газелях Мухаммада Толиба выдающегося поэта XI- века из столп индийского стиля. В статье также приведены несколько частей о творчестве поэта, в которых он использовал слова с лексико - семантическими основами и оттенки с особым стилем и поэтическим мастерством. В отношении с этими частями на которых указывали, поэт использовал в своих стихах однозначные и многозначные, синонимы и антонимы, омонимы и другие для украшения стихотворных речей, производящие впечатление и влияние на читателя. В стихотворениях Толиба Омули, такие виды слов использованы не только по выражению прямого или фразеологического значения слова. Здесь цель направлена и для определения искусства красноречия в прозе, и это выявляет важнейшую научную направленность к мастерству в этой области. В этой стаье приведены и слова с лексико- семантическими значениями газелей Толиба Омули как: ҳаво, зулфу кокул, суду зиён, ҳеҷу ҳеч с разъяснениями и расскрытием смысла.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEXICAL AND SEMANTIC MEANINGS IN THE GAZELS OF TALIB AMOLI

The article initially deals with a poem in the spiritual world, its value and the degree of occupation that is detached from all other types of poetic speech. The main purpose of the article is aimed at what properties and extraordinary skill are used in the lexical and semantic shades in the ghazals of Muhammad Tolib, an outstanding poet of the XI-century from the pillars of the Indian style. The article also contains several parts of the poet's work, in which he used words with lexical and semantic foundations and shades with a special style and poetic skill. In relation to these parts that were pointed out, the poet used in his poems unambiguous and polysemous, synonyms and antonyms, homonyms and others to decorate poetic speeches, impressions and influence on the reader. In Tolib Omuli's poems, these types of words are used not only to Express the direct or phraseological meaning of the word. Here the goal is also aimed at defining the art of eloquence in prose, and this indicates the most important scientific orientation towards mastery in this field. This article also contains words with lexical and semantic meanings of Tolib Omuli gazelles as: Ave, sulfo Kokul, the court zien, EU etc with an explanation and finding meaning.

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИЧЕСКИЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ЗНАЧЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ ТАЛИБА АМОЛИ»

понять каким образом связаны язык и культура. Автор статьи также отмечает, что национальная концептосфера является основой образования когнитивных стереотипов. Анализируемые в рамках художественного текста деструктивные глаголы также образуют концептуальное пространство.

Ключевые слова: картина мира, концептосфера, деструктивность, таджикский язык, художественный текст, концепт, дискурс.

CONCEPTUAL SPECIFICS OF THE VERB LEXEMES OF TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES OF DESTRUCTIVE INFLUENCE

This article is devoted to the study of the conceptual specifics of verb lexemes in Tajik and English. The language of any ethnic group reflects the mentality of each individual. Cognitive linguistics is closely related to the concept of the conceptosphere.

The purpose of the article is to study the conceptual and discursive properties of destructive verbs in Tajik and English

The results of the study showed conceptuosphere, being a sphere of knowledge, helps to understand how language and culture are connected. The author of the article also notes that the national conceptuosphere is the basis for the formation of cognitive stereotypes. Destructive verbs analyzed within the framework of artistic text also form a conceptual space.

Keywords: picture of the world, concept sphere, destructive, Tajik language, artistic text, concept, discourse.

Сведения об авторе:

Мирзоева Шахноза Юсуфовна - преподаватель кафедры иностранных языков Таджикского государственного медицинского университета имени Абуали ибни Сино. Тел: (+992) 907005646E-mail: shahnoza507@mail.ru

About the author:

Mrzoeva Shahnoza Yusufovna - teacher of the Department of Foreign Languages Tajik State Medical University named after Abuali ibn Sin. Tel: 907005646E-mail: shahnoza507@mail.ru

УДК: 821

ТОБИШХРИ ЛУГАВИЮ МАЬНОЙ ДАР ГАЗАЛИЁТИ ТОЛИБИ ОМУЛЙ

Абдуев Э.

Донишгощ давлатии Дангара

Шеър дар олами маънавии хастй малому манзалатеро дар бар гирифтааст, ки бо арзандагиву арчмандии худ аз рузи эхё шуданаш аз дигар навъхои калом арзишмандй дорад. Одамият тавассути ин каломи муъчизаосову инъикоскунандаи хушёриву бедорй, худшиносию ватанпарварй, одамияту самимият, дилсузиву мархамат, рухафзоию даркият, инсофу адолатро мешиносад ва эхтиёчоти маънавию ахлокию равонии хештанро ба осонй таъмин менамояд. Каломи манзум муъчизаест, ки кудрати фавкулодаро дар бар дорад. Бар мусибат осоишро пеш меоварад, бар щодй сурур меафзояд, бар гайрат далериро ва дар зиллат рохёбиро эчод мекунад. Одамиятро ба суи маърифату маънавият ва вокеъияти хастй хусус, одоби хамида рахнамун месозад.

Яке аз хусусиятхои чашмбини ин калом махсусан дар тахкик ин аст, ки масъалахои тахаввули назми ахлокй, ташаккули назми ахлокй, корбурди санъатхои лафзиву маънавй, истифодаи ашъор, тахкики мавзуии осори ахлокй, сабки таълиф ва нусхашиносй ва асноди зиеди илмиро пешоруи мухаккикон карор медихад.

^исми асосй: Тадкикоти каломи манзум мавчудияти забони назми точикиро таквият бахшида, дар асоси маводе, ки тахлил мешавад, маълум менамояд, ки он дорои категорияхои махсус ва вазифахои муайяни маъной, лугавй ва лингвистию эстетикй аст. Хдмчунин натичахои тадкики он метавонад барои пажухишхои минбаъда заминаи муносибе буда, бо андозае назарангез ва манбаи лоики мавриди истифодаи назарию илмй гардад.

Дар газашёти Мухаммад Толиби Омулй кисмате аз накши калами эшонро калимахои сермаъно ташкил медиханд, ки онхо дар баробари ифодаи маънохои аслию мачозй барои муайян кардани хунари сухашиносиву суханофаринй ва огохии ахли назму адаб аз мухимтарин роххои илмии улуми марбут ба замона мусоидат менамоянд. Тадкик кардани калимахои сермаъно ва тахлили тобишхои лугавию маъноии онхо дар забони газал яке аз мухимтарин бахшхоро дар кори тадкик барои мухаккикон фарохам месозад. Масалан дар эчодиёти шоир калимаи «хдво» чузъи аз вожагони сермаъно махсуб мешавад, ки Толиб онро ба мавкеъ дар ашъораш корбаст намудааст:

Хрво оташфишон аст, эй нафас, боли фигон макшо,

Мабодо уамчу мургони хрво дар нимирщ сузи [4, с. 280]

Аз мисрахои фавк ба чунин натича расидан мумкин аст, ки хавои оташфишон он хангомеро,

мaвpидe Ba ë вaзъиятepo дap нaзap гиpифтa мeшaвaд, ки xaвфнoк асту xyди Тoлиб нигapoн мeбoшaд. Бинoбap ин, y тaъкид мeкyнaд, то нaфac бишнaвaд, ки xoли фигон бapoвapдaн нecт мyгoбиaт aмpи тaбииcг, зepo эxтимoли oн acт, ки миали мypFOни xaBo дap ними pax биcyзaд. XaBo кaлимaи apa6^ аз чумлаи кaлимoти cepмaънo буда, дap нутки oдaмй 6o мaънoxoи нaфac, oxaнг, ocмoн, xaвoи wyxm; rapwy xyнyк, xaBoBy xaBac, xaвoи нaфc Ba биcëp мaънoxoи диг-ap oмaдa мeгaвoнaд. Хамчунин XaBo аз диди иpфoни динй нoми «Уммyл-бaшap» мoдapи инcoнxo мeбoшaд, ки дap тaмoми фapxaнгx,oи apaбию фopcй зи^ шyдaacг. Яке аз ощо: XaBo 6a моъноы «зиндагй», тибки тaълимoти динй мoдapи инcoнxo, yммyлбaшap, xaмcapи Одaм (a), ки дap фapxaнги aвpyпoиëн бa шaкли EBa мaъмyл acг [5, c. 494].

Албатта ин гуна кaлимaxo 6o xycycиятxoи xyд xaм бapoи нутки шифoxй Ba xaм нутки бздей мyxим дoниcтa мeшaвaнд, чунки дap иcгифoдa аз ощо xap яке аз axли каламу илму мaopиф aндeшaxoи xyдpo мyгaacиp бaëн ^да мeтaвoнaд.

Яке аз кимат^и лекшкй, ки 6o xycycиятxoи xyд дap зaбoн мaвкeи мyнocибy зapypиятй Ba дap эчоди шeъp бapoи opoиши кaлoм нуфузи бaлaндpo дopocт, мypoдиф мeбoшaд. Мypoдифxo чyнoнe, ки зи^ шyдaacт, чикати мaънoи лeкcикй Ba тoбишxoи ceмaнтикй; ч^ати oбpyнги бадей Ba xycyœmxo® тaъcиpбaxшй; тaнocyби уолубй; дapaчaи иcгeъмoл; ч^ати мypoдиф шудан 6o кaлимaxoи дигappo дopaнд. ,3ap эxëи андеша аз ощо иcтифoдa бypдaн бapoи axли эчоду мутакаллими cyxaн бoмaвpид acт. Ин нaвъи кaлoмpo низ шoиp дap эчoдиëш xyд фapoвoн Ba 6o иcгeъдoди фaвкyлoдa иcтифoдa нaмyдaacт. Мушкыл губоры дoмaнu чuнeм, коз шapaф, Гоф 6a зулфу го% 6a кокул нuшacmaeм. Толu6, гумон мa6ap, км дap cyм6yлucmoнu Хцнд, Фopыг su ëàu гyлшaнu Омул нuшacmaeм [4, c.256].

Бapoи oдaмият аз pyзe, ки ба capи акл мвэяд, caмимиятy мyxaббaти 63p Ватан тaFиpнaëбaндaвy мyкaддac acт, зepo ишки Ватан нишoни имoн мeбoшaд. Шо^ aгapчи oзopи зиëдepo дap дoмaни вaтaнaш пacи cap кapдaвy дap диëpи Fypбaт ба шapaфмaндй pa^AaaCT, ки ба зикp oвapдaacт «ж^чи Fyбopи дoмaни чинем, вaлe аз шapaфмaндй кам нестем», aммo гyмoн мaбapaнд, ки ryë фopиF аз ëди Ватан бoшeм, мyxaббaти зoдгox xaнyз no6ap4oCT\

Зулфу кoкyл 6o xaм xaммaънo буда, чyзви як yзвaнд, ки мaнcyб ба зашн мeбoшaд. Зулф, яъне качак, xanrça, тоб Ba печиши мyйpo мег^янд, ки зaнxo бapoи афзудани xyœ зинат мeдиxaнд. Кoкyл низ 6o чунин мaънo аст, ки дap xypдй дyxтapaкoнpo аз ду бapи cap мeгyзopaнд Ba зaнoни чaвoн аз ду 63p , бoлoи pyxcop зинат мeдиxaнд. Бapoи отбит намудани ин далил кoфиcт oнчи, ки дap гузашта гуфтаанд: Фapxaнги pycй ба точикии-2006 cax. 248, Фapxaнги тaфcиpии зaбoни точикй- cax. 529, Фapxaнги бoзëфтa cax. 106.

Накдабии чунин мypoдифaг дap гyфтopy, нaвиштopy эчод дap pиштaи caбкy ycлyб Ba мaxopaти cyxaнoфapинй apзиш дopaд.

Гуфтан бoмaвpид аст, ки дap газал аз кaлимaxoи зидмаъш иcтифoдa кapдaн xaм макэми xyдpo дopaд Ba аз гyяндaвy axли эчод мaxopaти xocepo талаб мекунад. Дap Faзaлxoяш шoиp лaxaзaгeвy, aмaлxo Ba xoлaтy вoкeъoтepo дap щлаби назм муксбили xamrnap ба тага^ кашидааст, ки дap вyчyди шyнaвaндaгoни мyxлиcи шeъp як нaвъ эxcocy BaHaepo тaвлид мекунад Ba бoиcи ибpaт мeшaвaд, инчунин ингиxoби canrc aмaлpo илко мecaзaд. Мacaлaн чушне, ки дap фaвк; зикp шуд, caвдoи мyxaббaт xyд caвдoeст, ки аз !yx^y мaxбyб мacъyлияги ca^rc^ бетобу тaвoнpo тжщзо мeнaмoяд. Муаллифи ин ду миcpaъ газал:

Ш аовдт мyya66am эй, кн 6emo6oнa мemoзй, Мукрбт кун me 6о якàыгap cyày зыëнaшpo [б, c. 16].

Бo ду калимаи мyкoбилмaънo, ки аз каламаш накш 63p котаз paфтaacт, 6o мaxopaтe, нaгaкpop таъкид 63p мyxaгaб кapдaacт: Вакге, ки poxи мyxaббaтpo пеша г^иф-ай Ba бecaбpoнa дap oн pox метозй, инpo низ дap xorap бoяд дoштa бoшй, ки чй чизxoe тypo ингизopaндy ин pox чй cyдy зиëнxoepo пеш мeoвapaд. Иcтифoдaи аз мyтaзoдxo тoбишxoи мaънoиepo дap назм тaвлид мeнaмoяд Ba paнгинивy зeбoгии cyxaнpo таъмин мecoзaд..

Як кишат аз 6axmxoM мyxими ле^итют дap илми зaбoн oмoнимxo мaxcyб мeшaвaнд, ки oнxo шaбoxaти кулл Ba xaмгyниpo дap xyд дopaнд Ba ба ощо тачндо низ гуфта мeшaвaд. Омoнимxo ба xaйcи яке аз кишат^и лeкcикй низ миcли дигap кaтeгapияxoи лeкcикй дap зaбoни назм мaвкeи мyxимpo дopaнд. Эчoдкoppo мacъyлиятe лoзим acт, ки иxлocмaндoни xyдpo 6o aндoзae wyiaBa^ex кapдa тaвoнaд Ba ба camn ^pa^o^e paвoнa отзад, зepo эчоди шeъp ин xyд таблигоги nypacpopy ибpaтбaxш acт. Шeъp кyдpaтepo coxиб acт, ки мeтaвoнaд oлaмepo зинда coзaд. Хамаи xa!™ гyфтaxoи фaвкй мeгaвoнaнд дap такя 6o oмoнимxo эxë кapдa шaвaнд Ba мyяccapaг таъмин гаpдад. Аз ин cam™ гyxapбop низ Толи6 накши кaлaмaшpo мунаккаш кapдa аст: ^^му yeypo naxapaö mc 6a yey, Эй py^op, дapгyзap œ чуну чaнàы мо. [6, c.55]

ШШ^ аз нaзapи шикaстaнaфcивy xoкcopй xe^a^o xe4 мeдoнaд Ba табиист, ки xe^po кате xapидop нecт, аз тapaфи дигap албатта 6e^pm ниcбaти axли aдaбpo низ ба шитаа oвapдaacт. Хечи aввaлy

дуввум ба гуянда тааллук дорад, аммо хечи дигар кимати пардохт аст. Ин чонишин бисёри аз калимахоро бо худ марбут месозад, мисли: хеч вакт, гох, кучо, вокеъа, вачх, набошад ва г... Хеч //хеч ¡^//¡5^ чрнишини инкорй. 1. харгиз, асло. 2. ягон. 3. уиссачаи саволи оё. 4. хамчун чузъи таркибхо ба онхо маънои инкорй медихад: хеч вакт, хеч гох,, хеч гуна, хеч кас, хеч кадом. 5. бекадр; хеч аст ахамияте надорад, арзише надорад.

Бустонро уеч дигар дар намебояд ба уусн,

Балки сарве чун ту мебояд канори чуйро. Саъди [6, с.24]

Маълум аст, ки хар кадоме аз бузургону хирадмандон, орифону ахли эчод ва олимони миллати маорифпарвари точику форс, хох нохох аз муъчизоти ирфону маъонй таъсир пазируфтаанд. Фахмишоти адабу ирфон калби одамиро мунаввар мегардонад ва барои хар яке аз ахли чомеаи хар давру замон ин навъ дониш мучиби ифтихору сарафрозии уст, зеро донишманд рохёфтаеро дар хаёт мемонад, ки дигорон дунболи у рафтанро бо худ вочиб медонанд.

Чуноне ки дар тавони фахмиши мо гунчоиш гирифтааст, амали Мухаммад Толиб суннате мебошад, ки на танхо у, балки бисёри аз шуарои ниёгони мо нигохашонро ба ин табаррукот равона сохта, аз он бахра мегиранд. Ин усулхо дар осори Мухаммад Толиб маънохои гуногуну бо чанд забони таърихи кадимадошта, мисли точикй, арабй, тозй ва г... тархрезй ва тасвир шудаанд. Дар олами эчоду назм ин гуна калимот гоххо дар мазмуни аслй ва хар гохи дигар дар колаби мачозу ташбеху танбех ва гайри онхо оварда шуда фикр бо тарики гуё пушидаву дар лифофа образнок карда мешавад.

Гули ман чорачуйи ман ту боши,

Умеду орзуйи ман ту боши.

Латофат кун, ки дар торики мондам,

Чароги ру баруйи ман ту боши. (аз муаллиф)

Аз ин санъти гуфтор аксарияти аз шуарои точику форс дар хар замоне бахра пазируфтанд.

Мухаммад Толиби Абдуллохи Омулй тасвиргарест, ки дар шеъри у ташбехот, лутф, истиъора хамчун баёнгари савдои калб тасвир гирифта аст.

Хулоса хамин тарик, гуруххои лексикй-семантикии калимахои дар ашъори Мухаммад Толиб овардашуда макоми хоса дошта, бо шароити тасвир, холати кахрамони гиной ва максаду мароми эчодии у созиш карда, мохияти масъалахои ичтимоиву ишкиро равшану барчаста ва муъчазу таъсирбахш ифода намуданд. Шоир ба тавассути корбурди ин гурухи вожагон, худро ба хайси як тасвиргари моникалам чилва дода, дар ашъори худ санъатхои лафзию маънавй чун ташбех, лутф, истиъора хамчун баёни савдои калб мохирона истифода бурдааст. Радифхо, истиъора, якмаъной, бисёрмаъной, зидмаъной, тачнисхо, эчоди таносуботи лафзиву маъной, якчоясозихо ва гайра, аз хусусиёти вижаи газалиёти эшон махсуб шуда, уро дар миёни шоирони сабки хиндй мумтоз гардондааст ва чун нигин намоён доштааст.

АДАБИЁТ

1. Гударзй Фаромарзй / ^<Шархи зиндагии Толиби Омулй^> (Х^омоиши байналмилалй бахшцаа ба Толиби 0мулй)-1390.-18с.

2. Мухторов, З.М. / Структура и семантика текла (на материалах таджикского и русского языков) / З. Мухторов - Душанбе, 2013.-242 с.

3. Омулй Толиб, Фуруги Бастомй / Толиби Омулй / Fазалиёт, Душанбе. Адиб. 1993, - 575с.

4. Толиби Омулй. Куллиёти ашъор. / Омулй Толиби // Бо тасхех ва мукаддимаи Тохирй Шахоб. -Техрон, 1346.

5. Фарханги забони точикй.- М.: Советская энциклопедия, чидди 1.- 1969.-950 с. - 494с.

6. Шерозй Саъди / Fазалиёт, - 24с.

ЛЕКСИЧЕСКИЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ЗНАЧЕНИЯ В ГАЗЕЛЯХ ТАЛИБА АМОЛИ

В статье первоначально речь идёт о стихотворение в духовном мире, его ценности и степени значимости, которое отлечается своим отличием от всех других видов поэтических речей. Основная цель в статье направлена на то, какими свойствами и необычайным мастерством воспользованы лексико- семантические оттенки в газелях Мухаммада Толиба выдающегося поэта XI- века из столп индийского стиля.

В статье также приведены несколько частей о творчестве поэта, в которых он использовал слова с лексико - семантическими основами и оттенки с особым стилем и поэтическим мастерством. В отношении с этими частями на которых указывали, поэт использовал в своих стихах однозначные и многозначные, синонимы и антонимы, омонимы и другие для украшения стихотворных речей, производящие впечатление и влияние на читателя.

В стихотворениях Толиба Омули, такие виды слов использованы не только по выражению прямого или фразеологического значения слова. Здесь цель направлена и для определения искусства красноречия в прозе, и это выявляет важнейшую научную направленность к мастерству в этой области.

В этой стаье приведены и слова с лексико- семантическими значениями газелей Толиба Омули как: уаво, зулфу кокул, суду зиён, уечу уеч с разъяснениями ирасскрытием смысла.

Ключевые слова: Стихотворение, духовный мир, достоинство, ценность, необычайный, метафора, красноречие, метод, мастерство, небо, атмосфера, локон, коса, выгода, вред, ущерб, ничто.

LEXICAL AND SEMANTIC MEANINGS IN THE GAZELS OF TALIB AMOLI

The article initially deals with a poem in the spiritual world, its value and the degree of occupation that is detached from all other types of poetic speech. The main purpose of the article is aimed at what properties and extraordinary skill are used in the lexical and semantic shades in the ghazals of Muhammad Tolib, an outstanding poet ofthe XI-centuryfrom the pillars of the Indian style.

The article also contains several parts of the poet's work, in which he used words with lexical and semantic foundations and shades with a special style and poetic skill. In relation to these parts that were pointed out, the poet used in his poems unambiguous and polysemous, synonyms and antonyms, homonyms and others to decorate poetic speeches, impressions and influence on the reader.

In Tolib Omuli's poems, these types of words are used not only to Express the direct or phraseological meaning of the word. Here the goal is also aimed at defining the art of eloquence in prose, and this indicates the most important scientific orientation towards mastery in this field.

This article also contains words with lexical and semantic meanings of Tolib Omuli gazelles as: Ave, sulfo Kokul, the court zien, EU etc with an explanation and finding meaning.

Keyword: Poem, spiritual world, dignity, value, extraordinary, metaphor, eloquence, method, skill, sky, atmosphere, curl, braid, benefit, harm, damage, nothing.

Сведения об авторе:

Абдуев Эмом - старший преподаватель кафедры таджикского языка и литературы

Дангаринского государственного университета, Адрес:735320, Дангаринский район, ул.

Мрази 25, Тел: (+992) 933989879

About the author:

Abduev Emom - Senior Lecturer at the Department of Tajik Language and Literature, Dangara State

University, Address: 735320, Dangara district, st. Markazi, 25, phone: (+992) 933989879

КОНЦЕПТ «ОСМОН/SKY» (НЕБО) В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ (НА МАТЕРИАЛЕ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ)

Фарзонаи Ф.

Таджикский национальный университет

Концепт является объектом исследования некоторых наук, таких как логика, культурология, философия, когнитивная лингвистика, лингвокультурология и т.д. В настоящей статье мы рассмотрим концепт «осмон/sky» (небо) на основе лингвокультурологии.

Проблемам лингвокультурологии посвящены научные труды некоторых русских и таджикских лингвистов, таких как Н. Ф. Алефиренко, В. И. Карасика, В. А. Маслова, Г. Г. Слышкина, Ю. С. Степанова, В. Н. Телия, Г. В. Токарева, Р. М. Фрумкина, Д.М. Искандарова, М.Б. Давлатмирова, Н.И. Каримова, З.А. Гулова, М.М. Имомзода, Н.Б. Рахмонова, Ш.К. Фазилова, Н.К. Бойматова и др.

Прежде чем приступить к лингвокультурологическому анализу фразеологизмов, в состав которых входит нами исследуемый концепт «осмон/sky» (небо), мы считали необходимым предложить интерпретацию концепта с точки зрения лингвокультурологии. Ю.С. Степанов определяет концепт как «сгусток культуры в сознании человека» [4, с. 43]. С. Г. Воркачев определяет концепт «как отдельный предмет коллективного сознания, направляющий к высшим сущностям, имеющий выражение в языке и отмеченный этнокультурным свойством» [1, с. 51]. В. А. Маслова под коцептами понимает «обусловленные культурой основные элементы картины мира, которые обладают значимостью и для языковой личности, и для лингвокультурного сообщества» [3, с. 51]. По мнению В.И. Карасика, концепт определяется «как основная единица культуры, многомерное смысловое образование, состоящее из трех компонентов: ценностного, образного и понятийного» [2, 91]. На основе вышеперечисленных определений концепта следует отметить, что концепт как базовое понятие линвокультурологии отражает национальные ценности и культурное наследие определённого народа и служит как средство выражения элементов культуры, зафиксированных в мифах, легендах, религиях, литературах, фольклорах, фразеологизмах и метафорах, пословицах и поговорках и т.д.

В данной статье подвергаются исследованию фразеологизмы с концептом «омон/sky» (небо), в которых отражаются элементы культуры таджикского и английского народов.

Следует отметить, что фразеологизмы отражают морально-нравственные и национально-культурные особенности определённого этноса. В нашем исследовании термин фразеологизм используется в его широком понимании, то есть в состав фразеологизмов, которые нами исследуются в данной статье, также входят идиомы, пословицы и поговорки, включающие в себе концепт «омон/sky» (небо) в сопоставляемых языках.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.