Научная статья на тему 'КУРСАНТЛАР ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ВА КРАТОЛОГИК ЖИҲАТЛАР ТАЛҚИНИ'

КУРСАНТЛАР ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ВА КРАТОЛОГИК ЖИҲАТЛАР ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
25
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Гвардия / ҳарбий / давлат / жамият / кратология / ҳокимият / саркарда / курсант. / Guard / military / state / society / cratology / authority / warlord / cadet.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Каримова, М.Ҳ.

Мақолада курсантларнинг таълим жараёнидаги ижтимоий фалсафий талқини ва интеллекти, умуминсоний қадриятлари, замонавий маданияти шу билан бирга, фан ва технологиянинг харбийларимизда тарихимиз билан мужассамлиги кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERPRETATION OF SOCIAL PHILOSOPHICAL AND CRATOLOGICAL ASPECTS IN THE EDUCATION PROCESS OF CADETS

The article shows the socio-philosophical interpretation and intellect of the cadets in the educational process, universal human values, modern culture, and at the same time, the integration of science and technology in our military with our history.

Текст научной работы на тему «КУРСАНТЛАР ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ВА КРАТОЛОГИК ЖИҲАТЛАР ТАЛҚИНИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1), Jan., 2023

КУРСАНТЛАР ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ВА КРАТОЛОГИК ЖИХДТЛАР ТАЛЛИНН

Каримова М.Х,.

Жамоат хавфсизлиги университети психологи

АННОТАЦИЯ

Мацолада курсантларнинг таълим жараёнидаги ижтимоий фалсафий талцини ва интеллекти, умуминсоний цадриятлари, замонавий маданияти шу билан бирга, фан ва технологиянинг харбийларимизда тарихимиз билан мужассамлиги курсатилган.

Калит сузлар: Гвардия, уарбий, давлат, жамият, кратология, уокимият, саркарда, курсант.

АННОТАЦИЯ

В статье показано социально-философское осмысление и интеллект курсантов в образовательном процессе, общечеловеческих ценностях, современной культуре, и в то же время интеграция науки и техники в нашей армии с нашей историей.

Ключевые слова: Гвардия, военные, государство, общество, кратология, власть, военачальник, курсант.

ABSTRACT

The article shows the socio-philosophical interpretation and intellect of the cadets in the educational process, universal human values, modern culture, and at the same time, the integration of science and technology in our military with our history.

Key words: Guard, military, state, society, cratology, authority, warlord, cadet.

КИРИШ

Маълумки, хар кандай жамиятнинг равнаки, ижтимоий, сиёсий, иктисодий баркарорлиги унинг фукароларининг аклий ва ахлокий салохиятини юксак даражада ривожланганлигига боглик. Зеро, жамиятимизнинг маънавий янгиланишида, ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётини шакллантиришда жахон хамжамиятига кушилишини таъминлайдиган демократик хукукий давлат куриш кадрлар тайёрлашнинг миллий масаласи устувор мезон сифатида мухим рол уйнайди.

Шунинг учун хам Узбекистон Республикасининг Президенти Ш.М.Мирзиёев инсон унинг хар томонлама камол топиши ва фаровонлиги, шахс манфаатлари руёбга чикаришнинг шароитларини ва таъсирчан механизмларини яратиш эскирган тафаккур ва ижтимоий хулк-атворнинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

андозаларини узгартириш республикада амалга оширилаётган ислохотларнинг асосий максади ва харакатлантирувчи кучидир-деб жуда тугри айтган эди.

Чунки халкнинг бой интеллектуал мероси ва умуминсоний кадриятлар асосида замонавий маданият, иктисодиёт, фан-техника ва технологиянинг янги ютуклари асосида мукаммал тайёргарликдан утган кадрларни тайёрлашнинг янги тизимини шакллантириш Узбекистон Республикаси тараккиётининг мухим шартларидан бири булиб колди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Миллий гвардия хакидаги талкинлар, генезисига кура, ранг-баранг атамалар ва тушунчалар билан боглик булса-да, уларни давлат бошкаруви, давлатчилик назарияси ва тарихи, кратологик таълимотлардан айрича караш мумкин эмас. Армия, кушин ва гвардия факат давлат тизимида мавжуд, давлат институтидан ташкаридаги харбий булинма, кисм гайриконуний харбий уюшмага айланади. Шунинг учун хам миллий гвардиянинг бош субъекти ва ташаббускори давлатдир. Тугри, гвардия кушини аввало давлат рахбарини, унинг оиласини ва давлат ахамиятига эга объектларни химоя килишга каратилади. Гохо улар харбий юришларда, операцияларда катнашади. Лекин бу унинг давлат ахамиятига молик тизим, унинг бош субъекти давлат эканини инкор килмайди. Хатто баъзи давлатлар миллий гвардияга эга эмас ёки илгари булган харбий тизимни бекор килганида хам давлат рахбарларига шахсий курикчиларга эга. Мхатма Ганди шахсий курикчиларидан фойдаланишни тухтатган захоти душманлари томонидан отиб улдирилган. Шахсий курикчисиз колган А^Ш Президенти Жон Кеннеди кисмати хам шундай фожиали тугаган. Бундай мисолларни яна келтириш мумкин. Демак, шахсий курикчилик давлат бошкарув тизимида алохида институтут сифатида шаклланган. Айтиш мумкинки, гвардия, Римда легионлар, Турцияда яничарлар, Японияда сумурайлар, Марказий Осиёда гуломлар, мамлуклар сифатида давлат билан бирга мавжуд институтлар эди. Шунинг учун гвардия ва давлат генези умумийдир.

Хукукшунос олимлар А.Саидов ва У. Тожихоновнинг кайд этишича пайдо булган илк шахар-давлатларда "социал табакаланиш кучли булган, мулкий тенгсизлик, мехнат таксимоти мавжуд эди" .[5, 75 б]

Давлат бошкаруви функцияларига куйидагилар кирган:

"жамоа дехкончилигини ва ер эгалигини бошкариш; жамоанинг диний маросимларини бажариш;

давлатлараро махсулотлар айирбошлаш (вакти келиб товар айирбошлашга утиш);

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

харбий хужумлардан химоя килиш, бошка шахар давлатни босиб олиш учун харбий юришларни ташкил килиш;

улпон ва соликлар ундириш; жамоа захираларини (асосан озик овкатни) табиий офат юз берганида, харбий боскин булганда таксимлаш учун туплаш; жанжалларни (тотишувларни) хал килиш учун, дунёвий ва диний коидаларни жорий килиш учун, хунармандчилик, савдо сотикни ривожлантириш учун тегишли институтларни тузиш" [5, 76 б]

Дифференциация ва ижтимоий иктисодий хаётни ташкил этиш, харбий муаммоларни хал килиш давлат устига юклатилган функциялар эдики, жамоа рахбари, кохинлар, мулк эгалари улардан уз химоясида фойдаланганлар. Жанжаллар, мулкий низолар ва тортишувлар кишилик жамиятининг давлат институти шаклланганидан бери атрибути булиб келади, уларни хал этиш махсус механизмларни ва институтларни такозо этган. Кушин, армия ва хукук, суд тизими ана шу эхтиёжларнинг махсулидир. Хукукшунос олимлар таъкидлаганидек: "Давлат асосида тузилган хар кандай жамият самарали бошкаришга мухтож булиб, унинг кейинги ривожланиши шундай бошкаришни излаш билан богликдир. Давлат функцияларини бажариш учун одамларнинг алохида катлами--давлат аппаратига эга булган. Бу муайян хокимиятга эга булган, яъни зарурият тугилганда мажбурлаш, зуравонлик ёрдамида ахолининг бошка табакаларини уз эркига буйсундириш, у ёки бу манфаатларни таъминловчи кишилар гурухи эди. Бунинг учун илк давлатларда. Ибтидоий жамиятнинг социал тизимидан фаркли уларок, узига хос давлат институтлари--судлар, турмалар, полиция, армия пайдо булган. Улар мажбурлашга мослаштирилган органлар эди" [1, 79-80 б]

"Кратология" грекча kratos сузидан олинган булиб хокимият, куч, бошкариш хакидаги карашлар, таълимотлар деган маъноларни англатади. Мутахассисларнинг таъкидлашича, хокимиятнинг куйидагича функциялари ва белгилари мавжуд:

--мажбурлаш (бевосита ёки билвосита);

--жалб этиш (сотиб олиш, ваъда бериш, рагбатлантириш);

--тусиклар яратиш (курашга хожат колдирмаслик);

--талаблар уйготиш (хокимиятга мурожаат этишга ундовчи сунъий эхтиёжларни яратиш);

--хокимиятга карамлигини ошириш (хокимият субъектига карамликни кучайтириш);

--товламачилик (буйсунмасликка карши чоралар, хийлалар куллаш); --шипшитиш (омма онгига хокимиятга зарур карашларни сингдириш);

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

--бевосита ёки билвосита ахборотлар ёрдамида назорат (масалан, огохлантириш, тавсиялар оркали) . [2, 8-22 б]

Мазкур хислатларни хар кандай бошкаришда куриш мумкин. Бошкариш мохиятан кишиларни ишлатиш, уз иродаси ва эркига буйинсундириш санъатидир. Айникса давлат бошкаруви бу санъатдан фойдаланишнинг бой, бетакрор тажрибаларига эга. Шахсий курикчилар, сокчилар садокат билан хизмат килишга касам ичса-да, гохо улар бошка даъватларга эргашиб, шахсий эхтиёжларини кондиришга берилиб кетиши мумкин [3, 21-28б]

Илмий адабиётларда баъзан Шаркка деспотик бошкариш, Гарбга демократик бошкариш хос, деган фикрлар учраб туради. Гегелнинг Шарк бошкаришини, хаёт тарзини деспотизмда айблагани, чамаси тадкикотчилар хаёлига урнашиб колган [4, 140 б]

Гегель сохибкирон Амир Темурнинг давлат бошкарувини "машварат, тадбир ва кенгаш, колган бир улушини эса килич билан бажо келтирдим" [5, 14 б] деган демократик бошкаришидан бехабар булган.

Давлатни бошкариш хеч качон ва хеч каерда курук панд-насихат билан амалга оширилмаган. У хукмдордан, давлат рахбаридан имконидаги бор усуллардан тула фойдаланишни такозо этган, бундай ваколатга факат давлат бошлиги эга. Шу имконияти билан у бошка шахслардан, бошкарув ишлари билан банд мутахассислардан фарк килади. Шахсий курикчиларни, сокчиларни танлаш, уларни ишлатиш, керакли лавозимларга куйиш мудом унинг ихтиёри ва ваколатидадир. Бу борада Шарк ва Гарб бир биридан фарк килмайди. Аммо гвардияни тузиш, сонини белгилаш, харбий ишларга ва тартибни саклашга жалб этиш усулларида улар фаркланадилар. Шарк кратологиясида, тажрибасида баъзи давлат бошликлари, подшохлар, хонлар 30 минг, 100 минг шахсий курикчиларга эга булгани келтирилади, бундай улкан харбий шахсий тизим Гарб кратеологисида, тажрибасида учрамайди. Вахоланки, харбий кушин, унинг барча тизимлари уз саркардасининг химоячиси, курикчиси булиши даркор. Саркардага етказилган зарар, шикаст уз навбатида кушинга, армияга берилган зарба хисобланади. Шунинг учун хам харбий тарихда уз холига ташлаб куйилган, зарар етказилган саркарда маглуб этилган кушин сифатида кабул килинади. Саркардани химоя килиш, зарур булса, унинг учун жон бериш хар бир аскарнинг бурчи хисобланган. Жанггох, армия саркардасиз колиши мумкин эмас. Бирок давлат бошлиги факат саркарда булгани, жангларда катнашгани учунгина шахсий курикчига эга булмайди.

Хркимият, тахт мудом кишиларни, хатто бад ният шахсларни хам, узига жалб этиб келган. Н.Макиавелли, тахт атрофида мудом бад ахлок, шумният

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

кишилар айланиб юради, деганида [6, 87-88. б] хак эди. Бундан ташкари, давлатни кучсизлантиришдан манфаатдор ташки ва ички гурухлар, Годвин, Прудон, Штирнер, Бакунин, Кропоткин, Тукер каби анархистлар хар бир жамиятда топилади. Бу кучлар аввало давлат бошлигини махв этишни кузлайдилар ва бу ниятлари, кратологик (аслида антикратик) карашлари билан жамиятда бошбошдоклик, хаосни юзага келтирадилар. Давлат бошлиги хаётига тажоввуз жамиятдаги осойишталикка, тартибларга ва конуний хукуматга карши хужумдир. Шунинг учун давлат рахбарининг самарали фаолият юритишини таъминлаш сиёсий-хукукий тизимнинг, аввало ички харбий кучларнинг вазифаси булиб келган. Бу вазифани керакли тарзда бажариш махсус булимларга, тизимларга топширилган. Шахсий курикчилар ана шундай булимлар, тизимларга киради. Шахсий курикчиларни давлат бошкаруви тизимида караш максадга мувофикдир. Улар давлат рахбари амалга оширадиган сиёсий бошкарув ишларининг таркибий кисми, улар алохида тайёрланган, шакллантирилган ва алохида булимлар сифатида эъзозланадиган булса-да, давлат бошкарувидан ажратилиб каралиши мумкин эмас. Шахсий курикчилар давлат бошкарув ишларини амалга оширмайди, улар, уз функциялари доирасида, давлат рахбари хавфсизлигини таъминлаш, унинг курсатмаларига мувофик жамоат жойларида осойишталикни урнатишда иштирок этади. Шарк кратологик таълимотлари ичида конфуцийлик мухим урин тутади. Устоз Кун Фу асос солган сиёсий-фалсафий таълимот Осмон—Ер--Одам уйгунлигига асосланган. Бу уйгунлик маълум бир тартибларга, ритуал, урф-одатларга таянади. "Олийжаноб эр", яъни давлат бошлиги мазкур тартиблар ва урф-одатларга риоя этганида халкни бошкариши, кишилар ундан рози булиши мумкин. "Конфуцийлик сиёсий-фалсафий таълимотида баркарор сиёсий хукукий хусусиятга эга константлар мавжуд: осмон хукми тянь мин доктринаси;

монархга гайритабиий яратувчанлик хос деган дэ тасаввури; узига хос Осмон ости сиёсий макон мавжуд, деган Тянься концепцияси. "Инсонсеварлик" тамойилига мувофик ишлаб чикилган (жэнь), "бурч адолат" (и), "содиклик" (чжун), "хуш хулк атвор" (ли) талабларига хар бир окил хукмдор буйсуниши, "олийжаноб эрлар" ( цзюньцзи) риоя этиши зарур" [7, 3-4.

Конфуций фикрига кура, олийжаноб эр Осмон курсатмалари ва талабларига мувофик давлатни бошкаради. "Агар халк конунлар ва жазо билан бошкарилса, у жазодан кочишга интилади ва хижолат тортмайди. Агар халк

б] .

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

эзгу aMaggap SugaH Som^apugca, TapTuS puTyaggap SugaH ypHarngca, y xH^mar TopTagu Ba TyFupgaHagu" [8, 58. 6].

Ocmoh TanaSu—HHCOHceBapnuK, puTyagra TaaHuS agogarau Kumugapra naB03HMnap Sepum, SypnHH ago этнm, xagK, Kumugap xaKHga KafiFypum KaSugapgagup. "XyKMgop puTyagra TaaHuS aMaggopgapgaH ^ofigagaHagu, aMaggopgap эca coguKguKKa TaaHuS xyKMgopra xu3MaT Kugagu" "^aBgarnu SomKapumHHHr 6om TaMofiHgH--xyKMgopra coguKguK Ba Kumugap xaKuga Kafirypum, acgo 6omKa Hapca эмac ", "Arap xyKMgop aKHHgapura 3apyp gapa^aga MyHoca6arga 6ygca, HHcoHceBapguK paBHam этagн; arap xyKMgop gycTgapuHH yHyTMaca, xagKga 6ag xygKgap SygMafigu", "XroMaTga 6ygMafi gaBgarnu SomKapum xaKuga yfigam MyMKHH эмac", "Ëmgap yfiga oTacura Ba Karra aKagapura, neKKaga эca KHa3ra, gaBgar aMaggopgapura xu3MaT Kugumu 3apyp", "^aBgar pmyagra TaaHuS SomKapugagu, arap WKopugarugap pmyagra aMag Kugca xagKHu SomKapum ocoh Sygagu", ", EomKapHm--TyFpH aMaggap Kugum, arap Tyrpu amacaHrro khm HoTyFpu amamra uHTHgumu MyMKHH?" [8, 65, 70, 88, 90, 109, 95, 113,129 S].

Koн$yцнfi gaBgarnu SomKapumga TyFpu пpннцнпгa TaaHumra Ba aMaggopHH xyKMgopra cagoKaT SugaH xu3MaT Kugumra naKupagu: "Arap Sop KpSugHaTHHrHH HaMoëH Kuga ogcaHr, aMaggop Syg. Arap SyHgafi Kuga ogMacaHr, yHgaH bo3 Ken. Arap xy^afiuHHHrro xaB$ xaTapra gyn Kegcaw cu3 ëpgaM SepogMacaHrro, arap y fiuKugcaw cu3 KyTapogMacaHrro, SyHgafi ëpgaMHugapgaH KaHgafi Ha$?" [8, 122,

Koн$yцнfi "XyKMgop xyKMgop SygcuH, aMaggop--aMaggop, oTa oTa SygcuH, yFug—yFug [8, 112.S].), geraH пpннцнпнн ugrapu cypraHuga, xap Sup Kumu y3 KoSuguaTu Ba ypHura Kypa amamu, xu3MaT Kugumu зapypgнгннн yKTupagu. EomKapum, capofi umgapura xagK unugaru KoSuguaTgu, cago^arau, TyFpu aMaggu KumugapHu ^agS этнm, agogaTcro aMaggopgapgaH bo3 Kenum, ^a^aT aKUH, KapuHgom ypyFgapra эмac, SagKH SuguMgu Kumugapra TaaHum goHumMaHg TapFuS этгaнcнёcнfi ^agca^ufi Foagapgup.

KypcaHTgap TatguM ^apaëHuga amuMoufi ^agca^ufi 3aMoHaBufi HmuMoufi Ba ryMaHuTap ugMufi SuguMgap xaKHKufi xaëTgaH KeguS HHKKaH aHru TOH^agaru ugMufi Matpy3agapga $aog umTupoK этнm SugaH TaBcu^gaHagu. ATpo^garu HapcagapHuHr cu^ara ^yMgagaH TatguM cu^ara xaM, ygapHHHr umb^ эквнвageнтgapн SugaH, MacagaH, umgaS HHKapyBHHgapHHHr oSpycura, MyBa^^aKHaTgu peKgaMa op^agu Ba Som^agap KaSu TexHogoruK xycycuaTgapura Kypa SegrugaHMafigu [9, 43-50 S].

137 S].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, диккатни жалб килиш жуда мухимдир курсантларнинг мафкуравий, харбий психологик даражасига ва интеллектуал тайёргарлик даражасига боглик. Бундан ташкари харбий хизматчиларнинг касбий малакасини яхшилаш жуда мухимдир. Харбий таълим муассасалари кескин яхшилаш керак, уларни замонавий билим билан таъминлаш оркали тарбиявий ишлар асбоблар ва ускуналар, замонавий укув кулланма, услубий кулланмалар ва таълим технологиялари хозирги талаблар асосида шакллантирилади.

REFERENCES

1. Жураева С.Н. Замонавий педагог имижини шакллантиришда психологик омиллар таъсири // Замонавий таълим. 2020. № 1. Б. 49-55.

2. Жураева С.Н. Педагог имижи масъулияти // Педагогика. 2021. №4. Б.62-68

3. Жураева С.Н. Укитувчи имиджи масъулияти билан узаро алокадорлик уйгунлиги // «Психология». 2021. №2. Б. 65-69

4. Борох Л.Н. Конфуцианство и европейская мысль на рубеже Х1Х-ХХ веков.---Москва: Изд фирма "Восточная литература" РАН, 2001. С. 3-4.

5. http : //innosci. org/index.php/j arsp/article/view/262.

6. Жураева С.Н. Замонавий педагог имижини тавсифловчи шахслилик хусусиятларининг узига хос жихатлари 43-50.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.