Научная статья на тему 'Культурная жизнь Узбекистана после Второй мировой войны: изменения и вызовы'

Культурная жизнь Узбекистана после Второй мировой войны: изменения и вызовы Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
446
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
культура / литература / искусство / театр / национальность / центр / ценности / «пантуризм» / «панисламизм» / репрессии. / culture / literature / art / theater / nationality / center / value / “pan-tourism” / “pan-Islamism” / repression.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Тошкентбой Пардаев

В статье анализируются изменения в культурной жизни Узбекистана в послевоенные годы восстановления, ошибки и недоработки, давление большой государственной политики центра на культурную жизнь республики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Cultural life in Uzbekistan after years of the World War II: changes and challenges

The article analyzes the changes in the cultural life of Uzbekistan in the post-war years of reconstruction, mistakes and shortcomings. The pressure of the great state policy of the center on the cultural life of the republic.

Текст научной работы на тему «Культурная жизнь Узбекистана после Второй мировой войны: изменения и вызовы»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Cultural life in Uzbekistan after years of the World War II: changes and challenges

Toshkentboy PARDAEV1

Termez State University

ARTICLE INFO

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords: culture, literature, art,

theater, nationality, center, value,

"pan-tourism", "pan-Islamism", repression.

Иккинчи жахон урушидан кейинги йилларда Узбекистонда маданий хаёт: узгаришлар ва муаммолар

АННОТАЦИЯ_

Ушбу ма;олада урушдан кейинги тикланиш йилларида Узбекистон маданий х,аётида юз берган узгаришлар, йул куйилган хато ва камчиликлар, марказнинг улуг давлат-чилик сиёсатининг республика маданий х,аётига курсатган босими билан боглик; жих,атлар тах,лил этилган.

ABSTRACT_

The article analyzes the changes in the cultural life of Uzbekistan in the post-war years of reconstruction, mistakes and shortcomings. The pressure of the great state policy of the center on the cultural life of the republic.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp136-140 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Калит сузлар:

маданият,

адабиёт,

санъат,

театр,

миллийлик,

марказ,

;адрият,

"пантуризм",

"панисломизм",

;атагон.

1 Associate Professor of Termez State University. Termez, Uzbekistan.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

Культурная жизнь Узбекистана после Второй мировой

национальность,

центр,

ценности,

«пантуризм»,

«панисламизм»,

репрессии.

Урушдан кейинги дастлабки даврлар узбек хал;ининг маданий хаётида хам улкан синов даври, айнщса, партиянинг мафкуравий хуружлари нихоятда авж олган давр сифатида тарихда ;олди. Бу даврда барча миллий республикаларнинг маданиятига зид булган ягона "совет маданияти"ни яратиш борасида олиб борилган харакатлар СССР таркибидаги барча хал;лар маданиятига салбий таъсир курсатди. Миллий маданиятлар махсус ;олипга солиниб, марказ манфаатларига мос келадиган ;исмлари са;лаб ;олинди. Аксинча, тарихий мерос, узликни англаш ва бош;а шу каби миллий хусусиятларни узида жамлаган маданият дурдоналари эскилик сар;ити, буржуача турмуш тарзига сажда ;илиш, утмишни идеаллаш-тириш, "пантуризм", "панисломизм", умуман, совет маданияти а;идаларидан чекиниш сифатида бахоланиб, таъ;иб остига олинди. Шу боисдан хам урушдан кейинги йилларда узбек адабиёти, санъати ва маданияти мураккаб ва зиддиятли синов даврини бошидан кечирди.

Агар уруш йилларида совет театрлари уруш мавзусини акс эттириш ва "Барча нарса фронт!" учун шиори остида пьесалар намойиш этган булса, урушдан кейинги йилларда Сталин тоявий режимининг шаклланиши даврида хар ;андай санъат намунаси совет давлатининг сиёсатини таргиб ;илишда фаол иштирок этиши белгиланди [1]. 1946-йил 26-августда Коммунистик Партия Марказий Цумитаси томонидан "Драматик театрларнинг репертуарлари ва уларни яхшилаш чора-тадбирлари тугрисида" Царор ;абул ;илинди [2]. Унга кура, сахнада ,биринчи навбатда, совет пьесалари урин олиши керак эди. Ана шу ;арорнинг чи;иши билан театрлар ижодий хаётида жиддий узгаришлар юз берди. Натижада, "Фарход ва Ширин", "Лайли ва Мажнун", "Тохир ва Зухра", "Алпомиш", "Гуландом" ва бош;а афсонавий-фольклор сюжетларига асосланган опера, балет ва муси;али драма спектаклларини яратиш хамда ташви; ;илишдек "зарарли" иш кескин ;ораланди.

Натижада, республика театрларида совет турмуш тарзи ва унинг "афзалликлари"ни таргиб ;илувчи пьесалар" сахналаштирила бошлади. Шу даврда Уйгуннинг "Х,аёт кушити", "Навбахор", Туйгуннинг "Мухаббат", "Бахт", Назир Сафаровнинг "Шар; тонги" каби ушбу ча;ири;;а жавоб берувчи пьесалари сахна юзини курди. Цолаверса, миллий драмалар урнига М.Горькийнинг "Мешчанлар", А.Н. Островскийнинг "Мома;алдиро;", Н.В. Гогольнинг "Ревизор" каби пьесалари сахналаштирилди [3].

войны: изменения и вызовы

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

культура, литература, искусство, театр,

В статье анализируются изменения в культурной жизни Узбекистана в послевоенные годы восстановления, ошибки и недоработки. Давление большой государственной политики центра на культурную жизнь республики.

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-141S

Уpyш йиллapидa Myкимий нoмли му^^ли дpaмa тeaтpи "Toxиp вa 3yxpa", "Рaвшaн вa Зyлхyмop", 'Юшик Fapиб вa Шox,caнaм", "Фapxoд вa Шиpин", "Aлпoмиш", "Haвoий Acтpaбoддa" кaби yнлaб му^^ли дpaмaлapини caxнaлaштиpди. Биpo; ypyш тyгaгaнидaн cy^ opaдaн куп yтмaй Узбeкиcтoн бyйлaб янa биp ялпи Teppop тулкини булиб утди. Бу йиллapдaги ;aтaFoнлap , acocaн, хaл;нинг мaдaний вa мaънaвий мepocигa бyлгaн хукукини чeклaшгa ;apaтилгaнлиги тyфaйли xaм илм-фaн вa мaдaният apбoблapининг купчилиги нoxa; aйблaнди. Ушбу ;aтaFoнлap учун ВКП (б) MЦнинг "Звeздa" вa "Лeнингpaд" жypнaллapи тyFpиcидa (1946), "Дpaмa тeaтpлapи peпepтyapлapи тyFpиcидa", "KaTTa xaëT" фильми TyFp^^Aa, В. Mypaдeлининг "Буюк дустлик oпepacи xa;идa" (1948) кaби ;apopлapи мaфкypa-вий acoc булиб хизмaт ;илди [4]. Ушбу ;apopлap acoc^Aa миллий чeклaнгaнлик учун "Шap; Юлдузи", "Звeздa Вocтoкa" жypнaллapининг тaxpиpиятигa xaм жиддий aйблap куйилди.

Taбиийки, бу ;apopлap вa кypcaтмaлapнинг xaммacи paxбapлик xyжжaти cифaтидa бaжapиш учун к^бул ;илинapди. Уш дaвp мaтбyoтидa тaъкидлaнгaнидeк, бу xyжжaтлap энг шaфкaтcиз чopaлap билaн миллaтчилик вa мaxaллийчиликни, фeoдaл утмишни мaктaшни, бypжya мaдaнияти кapшиcидa куллу; килишни, диний aкидaпapacтликни тaг-тoмиpи билaн cyFypиб тaшлaшгa хизмaт килмoFи лoзим эди. Бapчa йyнaлишдaги oлимлap, зиëлилapни зaмoнaвийликкa кapaтиш, coвeт вoкeлигини Уpгaниш вa oммaлaштиpиш, бутун axoлини Стaлин бoшчилигидaги пapтия вa coвeт дaвлaти тeвapaгидa жипcлaштиpиш тaлaб килинapди [5]. Ушбу Kapopлapни Узбeкиcтoндa ишлaб чи;илиши acнocидa "Шapк Юлдузи" вa "Звeздa Вocтoкa" жypнaллapининг тaxpиpиятигa xaм миллий чeклaнгaнлик aйби куйилди.

Haтижaдa, пapтия opгaнлapи бaъзи ëзyвчилap, шoиpлapнинг ижoдий ишидaн жиддий Foявий хaтoлap тoпaдигaн , yлapни миллий жиxaтдaн чeклaнгaнликдa , фeoдaл утмишни зapapли тapздa идeaллaштиpишдa вa эcки фeoдaл мaдaнияти oлдидa кyллapчa тиз чyкишдa aйблaйдигaн булиб кoлди. Жyмлaдaн, Oйбeк, Aбдyллa ^axxop, M. Бoбoeв, У. Рaшидoв, Mиpтeмиp, M. Шaйхзoдa вa бoшкa шoиp, ëзyвчилap тaъкиб килинди. Oйбeкнинг Aмиp Teмyp вa Бoбypгa бaFишлaнгaн дocтoнлapи тyгaллaнмaй кoлди.

Koммyниcтик мaфкypa aдибнинг вaфoтидaн кeйин xaм бу дocтoнлapни 20 жилдлик мyкaммaл acapлap тyплaмининг cyнгги жилдидa 6o^6 чикapилишигa йул кУймaди [6]. Шу билaн биpгa, "Фapxoд вa Шиpин", "Лaйли вa Maжнyн", "Toxиp вa 3yxpa", "Гyлaндoм" вa бoшкa aфcoнaвий фoльклop cюжeтлapигa acocлaнгaн onepa, бaлeт вa мycикaли дpaмa acapлapини cax^ra куйиш тaкиклaб куйилди. Шyнингдeк, купгита кoнцepт тaшкилoтлapи вa тeaтpлap "этеи apхaик мycикaни вa мунгли мaкoм нaмyнaлapини" тapкaтгaнликдa aйблaнди. Пapтия йиFилишлapидa "Узбeкиcтoннинг мycикaли caнъaти xaëтдaн opкaдa кoлмoкдa, yзбeк хaлкини кoммyниcтик pyxдa тapбиялaш мaкcaд вa вaзифaлapигa тyлa-тyкиc хизмaт килмaëтиp", дeб тaнкид килинди.

Рecпyбликaнинг пapтия opгaнлapи мapкaзнинг йyл-йypиклapигa тaяниб дyнëкapaши вa ижoди пapтия мaфкypacигa тyFpи кeлмaйдигaн ижoдий зиëлилap axлигa хужум килa бoшлaди. Улap уз acapлapигa "миллaтчилик" Foялapини 'Ълиб киpгaнликдa" aйблaнди. Уз ижoдидa Уpтa acpлap дaвpидaги хaлк тapихини вa coвeт xyкyмaти Уpнaтилишидaн oлдинги тapихни ëpитиб бepгaн ëзyвчи вa шoиpлap утмишни идeaллaштиpишдa aйблaниб, yлapгa "миллaтчилap" дeгaн тaмFaлap ëпиштиpилди.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

1949-йил 25-июнда Узбекистон Компартияси Марказий Цумитасининг бюросида Узбекистон ёзувчиларининг иши мухокама цилинди. Йигилиш царорида Абдулла Цаххорнинг "Цушчинор чироцлари" асари цаттиц танцид цилинди. Ёзувчи Миркарим Осим эса "Сиёсий жихатдан ишончсизлик, миллатчилик, хато фикрлар-дан халос булмаган киши" сифатида таърифланди [7].

Мустабид тузум эркин фикрлайдиган узбек зиёлиларини бадном цилиб, уларни цоралаш билангина чекланиб цолмади. Уларнинг куплари цатагон цилиниб, турмаларга тицилди ёки сургун цилинди.

Умуман олганда, ХХ асрнинг 40-йилларининг охири ва 50-йилларининг бошларида Сталин шахсига сигиниш даври оммавий цатагонларининг навбатдаги босцичи амалга оширилди. Ушбу цатагонлар туфайли СССРда 1930-йилдан 1953-йилгача 3778234 киши цамоцца олинди ва улар "Халц душмани" деб эълон цилинди. Шулардан 786098 киши отиб ташланди [8]. 1937-йилдан 1953-йилгача Узбекистонда НКВД "учлиги" томонидан 100 минг киши цамоцца олинди ва турли муддатларга цамаб юборилди, улардан 15 минг нафари эса отиб ташланди [9].

Бу даврда Узбекистонда хам амалга оширилаётган цатагон ва цама-цамаларга Узбекистоннинг уша пайтдаги рахбарлари У. Юсупов, кейинчалик эса Н. Мухитдиновлар бефарц цараб турмадилар, аксинча, узларининг норозилик муносабатларини билдирдилар. Жумладан, Усмон Юсупов ушбу масала юзасидан И.Сталинга хат ёзиб, цуйидаги фикрларни билдирган эди. "Ички ишлар халц комиссарлари (НКВД) фаолиятида жуда катта камчилик ва цонунбузарликларга йул цуйилмоцда. Оммавий цамоцца олишларга зур берилган, куп холатларда улар етарли даражада асосланмаган. Ички ишлар халц комиссарлигида, унинг район-лардаги булимларида, хатто, энг куп цамоцца олиш учун мусобаца эълон цилинди. Бу эса етарли даражада асосланмай цамоцца олиш учун кенг йул очди" [10]. Айницса, 1955-1957-йилларда Узбекистонга рахбарлик цилган Н.А. Мухитдиновнинг цатагон цурбонларини оцлаш борасида олиб борган хизматлари нихоятда катта булди. Сталин улимидан кейин асоссиз цатагон цилинганларни оцлаш жараёни бошланди. Бу даврда узбекистонликлардан 40 мингга яцин киши оцланди [11].

Совет тузумининг зуравонлик сиёсатига хамда цатагонларига царамасдан, узбек адиблари, санъаткорлари уз ижодини тухтатмади. Бироц уларнинг куплари-нинг ижодида коммунистик партия мафкурасининг таъсири, совет турмуш тарзини улуглаш каби хислатлар хам уз ифодасини топди. Шунга царамасдан, бадиий жихатдан пишиц, кучли ижодий рух билан сугорилган асарлар хам яратилди.

1948-йил 4-мартда СССР Министрлар Советининг "Театрларга давлат дотациясини цисцартириш ва уларнинг молиявий ахволини яхшилаш чора-тадбирлари тугрисида"ги Царори цабул цилинди. Мазкур царорга биноан давлат театрларининг ривожига маблаг ажратиш мицдори анча камайди. Молиявий цийинчиликлар натижасида театрлар ёпилиши кузатилди [12]. Буни цуйидаги далил орцали хам билиб олиш мумкин. Агар 1940-йилда Узбекистонда 45 та театр мавжуд булган булса, 1950-йилда уларнинг сони 20 тагача камайди [13].

Шу даврда узбек адабиётида хам анчагина узгаришлар булди. Урушдан кейинги узбек шеъриятида тинчлик шароитида олиб борилаётган бунёдкорлик ишларини мадх этувчи, халцлар дустлигини тараннум этувчи, шунингдек, севги, вафо ва садоцат каби соф инсоний туйгуларни куйловчи цатор шеърий тупламлар яратилди. Айницса, Гафур Гуломнинг "Гулдаста", Мацсуд Шайхзоданинг

^aMHHT Ba нннoвaцнfl.nap - O6rn,ecTBo h нннoвaцнн - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

"TomKeHTHOMa", "HopaK acp geBoHH", MHpTeMHpHHHr 'Xa^gupfoH", 3y.n$HflHHHr 'TOparHMra a^hh Kumu^ap" Ka6u me^pun Tyn^aM^apu y^yBHH^ap opacuga KeHr eHH^gu [14].

YpymgaH KeHHHru gacT^a6KH HH^apga y36eK agu6^apu xaM aHHa 6apaKa^u H^og KjungH. BupoK; CTa^HH gaBpHHHHr K;aTaroH cuecaTH H^og ax^HHHHr $ao.fiHflTHra ^ugguH ca^6uH Ta^cup KypcaTraH 6y^ca-ga, ypymgaH KeHHHru thhh Kypufium gaBpu Ta^a6^apu 6agHHH cy3 caH^aTKop^apuHHHr 3HMMacura AHru-AHru MaB3y^apga H^og ^u^um Ma^cy^HATHHH xaM roK^agu.

OOH^A^AHH^rAH AflABHETflAP PYHXATH:

1. Fredrick C Barghoorn. The Soviet cultural offensive The role of cultural ddiplomacy in Soviet foreign policy Westport. Conn. Greenwood Press. 1976. - P. 196.

2. ^paMaTHK TeaTp^apHHHr penepTyapu Ba yHH axmu^am Tag6up^apu xaK;uga // BKn (6) MapKa3HH KoMHTeTHHHr 1946 hh^ 26 aBrycTgaru K;apopu. - TomKeHT: Y3CCP ^aB^aT HampueTH. 1952. - B. 9-17.

3. Эpнaзapoв O.H. Y36eKHcToHHHHr Ocue gaB^aT^apu 6u^aH MagaHHH a^o^a^apu 1945-1991. - TomKeHT: "H^TucogueT". 2018. - B. 75-76.

4. "Tapux moxug^uru Ba ca6o^^apu". - TomKeHT: "^ap^. 2001. - B.419.

5. HypuTguHoB M. KpeM^ga yTraH HH^apHM. - TomKeHT: "Y36eKHcToH". 1995. -B. 56.

6. MycaeB H.Y., a3hmob X,.H. MagaHHATmyHoc^HK. Y^yB Ky^aHMa. - TomKeHT, 2011. - B. 219.

7. Y3P n^A 58-^oHgu, 128-pyHxaT. 43-um, 71-73-Bapa^^ap.

8. H3BecTHA. 1990, 14 ^eBpa^A.

9. npaBga BocToKa. 1991, 15 ceHTA6pA.

10. Pa^a6oB ^ Ba 6om^a^ap. Y36eKHcToH Tapuxu gapc^HK. - TomKeHT: "YKHTyBW. 2017. - B. 110-111.

11. My^o^oT ^ypHa^u. - TomKeHT , 1989 hh^. 4-coh. - B. 18.

12. A^ATHHa A.r, ^erTApeBa H.A. Ky^bTypHaA no^HTHKa CCCP b nocne BoeHHoe gec^TH^eTHe (Ha npHMepe TeaTpoB ro^Horo Ypa^a) II BecTHHK KeMepoBcKoro rocygapcTBeHHoro yHHBepcHTeTa. 2017. № 3. - C. 5-12.

13. Pax,MoHoB H., YMapa^ueB A. CoBeT Y36eKHcToHH MagaHHATH Tapuxu onepK^apu. - TomKeHT: "Y^HTyBHH". 1984. - B. 223.

14. PaxMoHoB H., YMapa^ueB A. CoBeT Y36eKHcToHH MagaHHATH Tapuxu onepK^apu. - TomKeHT: "Y^HTyBHH". 1984. - B. 204.

15. Kushakov S., Akhmedov S. (2021). The Ethnic History And Composition Of Uzbek People: On The Example Of Two Languages, Settlement And Livestock Tribes. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 3(02), 24-27.

16. Abdulloev S.B. (2021). Positive Attitudes To "Dev" In Central Asian People. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 275-279.

17. Rayimovich A.A. (2020). EARLY SETTLEMENTS OF CENTRAL ASIA AS A FACTOR OF FORMATION OF FIRST SOCIETIES (ON EXAMPLE OF THE SETTLEMENT OF SARAZM). European science review, (5-6).

18. Yusupovich K.S. "The Emergence Of Religious Views Is Exemplified By The Southern Regions". The American Journal of Social Science and Education Innovations 2.10 (2020): 143-145.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.