Научная статья на тему 'Процесс становления искусства бахши в Сурхандарье'

Процесс становления искусства бахши в Сурхандарье Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
56
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бахши / Оазис / барабан / искусство / народный / эпос / учитель / ученик / школа / традиция. / bakhshi / Oasis / drum / art / national / epic / teacher / student / school / tradition.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нозима Насриддинова

В статье представлена информация о становлении искусства баксши в Сурхандарье и состоянии этого искусства в Советское время, о деятельности поэтов бахши в развитии индустрии и репертуаре Оазиса бахши.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The process of formation of the art of bakhshi in Surkhandarya

This article provides information on the formation of the art of baxshi in Surkhandarya and the state of this art in the Soviet era, the activities of baxshi poets in the development of the industry and the repertoire of bakhshi in Oasis.

Текст научной работы на тему «Процесс становления искусства бахши в Сурхандарье»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The process of formation of the art of bakhshi in Surkhandarya

Nozima NASRIDDINOVA1

Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 15 September 2021 Available online 11 October 2021

Keywords:

bakhshi, Oasis, drum, art,

national,

epic,

teacher,

student,

school,

tradition.

This article provides information on the formation of the art of baxshi in Surkhandarya and the state of this art in the Soviet era, the activities of baxshi poets in the development of the industry and the repertoire of bakhshi in Oasis.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Cypxoндapëдa бaxшичилик caнъaтининг шaкллaниш жapaëни

АННОТАЦИЯ

Клит cyзлap:

бaxши,

Box,a,

дyмбиpa,

caнъaт,

тepмa,

дocтoн,

устоз,

шoгиpд,

мaктaб,

aнъaнa.

Ушбу мaк;oлaдa Cypxoндapëдa бaxшичилик caнъaтининг шaкллaниши x,aмдa ^вет дaвpидa ушбу caнъaтнинг ax,вoли, бaxши шoиpлapнинг ш^ни pивoжлaнтиpишдaги фaoлияти x,aмдa Box,a бaxшилapининг peпepтyapлapи xycycидa aни; мaнбaлap acocидa мaълyмoтлap бepилгaн.

1 Lecturer, Termez State University, Termez, Uzbekistan. E-mail: nasriddinovanozima@gmail.com.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

Процесс становления искусства бахши в Сурхандарье

_ АННОТАЦИЯ_

народный,

эпос,

учитель,

ученик,

школа,

традиция.

Цадим Турон замини азалдан халк; огзаки ижоди юксак даражада равна; топгвн маконлардан бири саналади. Бахшичилик халк;имизнинг лиро-эпик жанр-даги энг кадимий санъат турларидан бири саналади. Узбек фольклоршунослигида Булунгур, Нурота, Нарпай, Цамай, Цургон, Хоразм, Шахрисабз, Шеробод, Чиро;чи каби достончилик марказлари бахшичилик мактаблари сифатида эътироф этилади. Ана шу достончилик мактаблари орасида Шеробод достончилик мактабининг узига хос урни бор.

Шеробод достончилик мактабининг илк асослари ;ачон бунёд этилганлиги ханузга ;адар бахсли масалалардан бири саналади. Чунки, воханинг бахши шоирлари ха;ида бирорта тарихий манбада маълумот ;айд этилмаган. Бирок;, бахшичиликнинг илк илдизлари карийиб минг йиллардан купро; даврни уз ичига олади. Фикримизнинг исботи сифатида айтиш мумкинки, бахши атамаси мугилча суз булиб, маърифатчи, устоз деган маъноларни беради, бундан таш;ари кадимги санскрит тилида бхикшу-сузи ;аландар ёки дарвешларга нисбатан ;улланилган-лигини инобатга оладиган булсак ушбу санъат турининг шаклланиш тарихи янада кадимийлашиб боради. Х,ар холда Шеробод достончилик мактаби тарихи хам бир неча юз йилларни ;амраб олади. Х,озирги кунга ;адар етиб келган маълумотларга таянадиган булсак, Шеробод достончилик мактабининг шаклланишини Шерна бахши яъни Шерназар Бердиназар углининг номи билан богланишини билиб оламиз.

Аммо Шерна бахшининг устози Цосим кур бахши ха;ида нихоятда кам маълумотга эгамиз. Цолаверса Цосим кур бахши Бобо бахшидан таълим олган. Шеробод достончилик мактаби уз репертуари, бахшиларнинг ижро услуби, достонларининг турлари, достон сюжетларининг хилма-хиллиги билан юртимиз-даги бош;а достончилик мактабларидан туб фар; ;илади. Шеробод достончилик мактабининг ижро услуби буги; овозга асосланган булиб, бу услуб бош;а достончилик мактабларида кузга ташланмайди. Шеробод достончилик мактабининг географик диапозони анча кенг булиб, мазкур мактаб Сурхондарё, Цаш;адарё вилоятларининг бир неча туманларини бундан таш;ари Жанубий Тожикистон ва Жануби-гарбий Туркманистон худудлари, шунингдек Шимолий Афгонистоннинг узбеклар яшайдиган туманларини уз ичига олади.

Шеробод достончилик мактабида учрайдиган достонлардан "Олтин ковок;", "Малла савдогар", "Зайидкул", "Оллоназар Олчинбек", "Ойчинор", "Келиной", "Хубрсана", "Тошбосар" каби достонлар бош;а достончилик мактабларининг

Ключевые слова:

бахши, Оазис, барабан, искусство,

В статье представлена информация о становлении искусства баксши в Сурхандарье и состоянии этого искусства в Советское время, о деятельности поэтов бахши в развитии индустрии и репертуаре Оазиса бахши.

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

peпeтyapидa кузт тaшлaнмaйди Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбигa биpлaшгa бaxmи moиpлap: "Aлпoмиm", 'TypyFли", "КУНТУГМИШ", "^acarao^', "Aвaзxoн", "Hypaли", "Юнycпapи", "M^K^ пapи" кaби дocтoнлapни узига xoc ycлyбдa кyйлaгaн.

Cypxoн вoxacидaги дocтoнчилик aнъaнaлapи xaкидaги илк мaълyмoтлap pyc opиeнтaлиcти Е.Ф. Kaлнинг кyндaликлapидa ^йд этилгaн. У 1890 йилдa Tepмиз якинидaги Coлиxoбoд киmлoFигa кeлиб тyxтaгaндa кyнFиpoт ypyFининг oйинли дaxacигa мaнcyб булган Oмoннaзap бaxmи yнгa тухтов^з уч coaт дaвoмидa дyмбиpa жypлигидa дocтoн кyйлaб бepгaн. Keйинчaлик Е.Ф. ^лнинг кyндaликлapини ypгaнгaн фoльклopmyнoc oлим Х^ди Зapиф Oмoннaзap бaxmи кyйлaгaн дocтoн "Aлпoмиm" дocтoни булиши мумкин дeб кaйд этгaн.

Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбидaн Шepнa бaxmи, Mapдoнoкyл Aвлиëкyл угли, Умиp Caфap угли, Hopмypoд бaxmи, Axмaд бaxmи, Hypaли Бoймaт угли, Xoлиëp бaxmи, Maмapaйим бaxши, Юcyф Ута^н угли, Эmкoбил бaxши, Бypибoй Axмaд угли, Эpмaмaт бaxши Бaдaл угли, Улam бaxmи F oзи угли, Бoйкyл бaxmи, Бoймypoт бaxmи, Haзap бaxmи, Эcoн бaxши, Жypa бaxmи вa бomкa ята yнлaб зaбapдacт бaxmи ymoиp-лap eтиmиб чиккaн.

Шepнaзap (Шepнa) бaxши Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбининг acocчилapидaн биpи caнaлaди. Шepнa ^^м юз бoши, Aлим юзбomи, Xoлмypoд ^^м угли габи бaxmилap билaн биp пaйтдa ижoд килгaн. Шepнa 17 ëшидa Шepoбoд бeгининг нoмдop бaxmиcи Hиëзaли жeбaчи билaн aйтиmyвдa Foлиб чик^н. Шepнa бaxmи Fyзop, Бoйcyн, Шepoбoд, Дeнoв вa X^cop бeкликлapидa aнчa нoм кoзoнгaн. Шepнa бaxmининг нoми билaн бoFлик элликдaн opтик дocтoнлap мaвжyд булиб myндaн 20 дaн opтик дocтoн ëзиб oлингaн. Шoтypa юзбomи (1887-1947) xaм Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбининг типик вaкиллapидaн биpи caнaлaди.

Шoтypa бaxmи бaxmичилик cиpлapини oтacи Бoйкyл бaxmидaн ^ганген. Бoйкyл бaxши xaм уз дaвpининг нoмдop бaxшилapидaн биpи булиб, xaттo aмиp Myзaффap xyзypидa xaм биp нeчa мapтa дocтoн кyйлaб бaxmичиликкa вacикa oлгaн.

Шoтypa бaxmи "Aлпoмиm" вa "ГypyFли" тypкyмигa мaнcyб киpккa я;ин дocтoнлapни aлoxидa мaxopaт билaн кyйлaгaн. Бyндaн тamкapи "Ёдгop", "Шoдмoнбeк", "Caвдoгap" дocтoнлapи aйнaн Шoтypa бaxmигa тeгиmли эганлиги фoльклopmyнoc oлимлap тoмoнидaн тaн oлингaн. Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбининг eтyк бaxшилapидaн янa биpи Умиp бaxmи Caфap yFлидиp. Умиp бaxmи Kapийиб 20 дaн зиëд дocтoн юздaн з^д тepмaлapни ëддaн билгaн. "Cyлyвxoн" вa "Oйпapчa"дocтoнлapи Умиp бaxmигa тeгиmли дocтoнлap cифaтидa эътиpoф этилaди Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбидa yнyтилмac из кoлдиpгaн вa ушбу мaктaбнинг янги yзaнини яpaтa oлгaн бaxmилapдaн биpи Mapдoнoкyл бaxши Aвлиëкyл yFлидиp (1889-1975) Mapдoнoкyл бaxши Шepнa бaxmининг xaм кyëви xaм moгиpди. Mapдoнoкyл бaxmи "Aлпoмиm" дocтoнини янги cюжeтлap билaн бoйитгaн. Жyмлaдaн, Aлпoмиmнинг кoлмoк moxининг ;изи Toвкaoйим билaн бoFлик мyнocaбaтлapи aйнaн Mapдoнoкyл бaxmи peпepтyapидa жaмлaнгaнлиги билaн xapaктepлaнaди.

Mapдoнoкyл бaxmи кyплaб moгиpдлapни тapбиялaб вoягa eткaзгaн ycтoз бaxmилapдaн caнaлaди. Macaлaн, дeнoвлик Tomмypoд Typa yFли, Эmмypoд Шepдoн yFли, aнгopлик Рaxим бaxmи, Ц^м бaxmи Чopи yFли, бoйcyнлик Улam бaxmи Foзи yFли, mepoбoдлик Caидaли X,aйитнaзap yFли, Бypи бaxmи Axмaд yFиллapи Mapдoнoкyл бaxшининг moгиpдлapи caнaлaди. Шepoбoд дocтoнчилик мaктaбининг

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

яна бир забардаст вакили бойсунлик Эрмамат бахши Бадал углидир. Эрмамат бахши асли Робот кишлогидан булиб кунгирот уругининг корабуйин дахасига мансуб. Эрмамат бахши думбира чалиш сирларини отаси Бадал бободан ва ;айнотаси Мерган овчидан урганган. Эрмамат бахши араб ва форс тилларидан хам бир мунча хабардор, колаверса, диний илм юзасидан хам сабо; олганлиги боис хал; орасида мулло Эрмамат бахши сифатида ном чи;арган. Эрмамат бахши ижодидан йигирмадан орти; достонлар урин олган. Жумладан, "Алпомиш", "Авазхон", "Даллижон", "Кунтугмиш", "Мис;ол пари", "Балогардон", "Базургон", "Цундуз ва Юлдуз" достонларини узига хос услубда куйлаган.

1938 йилда газалик Худой;ул Турдиалиев Эрмамат бахшидан термалар ёзиб олган. Иккинчи жахон урушидан кейинги йилларда фольклоршунос олимлар Музаяна Алавия ва Ходи Зарифлар Бойсунга келиб Эрмамат бахши билан учрашган ва куплаб термалар ва айрим достонларни ёзиб олган. Шеробод достончилик мактабининг аъзоларидан достон ва термаларни ёзиб олиш ишлари ХХ асрнинг 20 йилларининг охирларида бошлаб юборилган. Узбекистон илмий текшириш институти фольклор экспедицияси таркибида 1929 йилнинг 17 июл куни Бойсун-нинг Паданг ;ишлогига ташриф буюрган этнограф Л.П. Патапов, тилшунос Г.О. Юнусов ва фольклоршунос Х,. Зарифовлар шу ерлик бахшилар "Цунгирот ботири Алпомиш" ха;ида достон куйлашлигини эшитганлигини ;айд этишган. Яна бир мисол 1929 йилда фольклоршунос Ходи Зариф бойсунлик Абдуназар бахшидан "Амир ;очди" достонини ва бир ;анча термаларни ёзиб олган. 1945 йилда фольклоршунослар Х. Зарифов ва Ц. Мухаммедовлар Шерободнинг Чигатой ;ишлогида яшаган Мардоно;ул Авлиё;ул углидан "Алпомиш" достонининг Сурхондарё вариантини ёзиб олган. Шунингдек, 1956 йилда Умир бахши Сафар углидан 1958 йилда Мамарайим юзбошидан, 1966 йилда эса шерободлик Бури бахши Ахмад углидан "Алпомиш" достонининг Сурхонча вариантлари ёзиб олинган.

1945 йилда этнолингвистик экспедиция таркибида Сурхон вохасига ташриф буйирган фольклоршунос олим М. Афзалов узининг "Узбек хал; шоирлари" ма;ола-сида ушбу экспедицияда тупланган маълумотлар ха;ида ахборот бериш билан бирга Шеробод достончилик мактабининг устоз-шогирдлик анъаналарига хам тухталиб утган.

Биро;, коммунистик мафкура ва совет хукумати хукмронлик ;илган даврда куплаб миллий ;адриятларимиз ;аторида узбек хал;и огзаки ижоди хам ;атти; назорат остига олинди. Иложи борича хал;ни миллий узлигини англашга булган интилиши марказнинг назорат органлари томонидан мунтазам чеклаб келинди. Мисол учун ВКП Марказий Цумитасининг бевосита топшириги асосида 1952 йил 21-22 февраль кунлари Узбекистон Компартиясининг Х Пленуми булиб утди. Ушбу пленумда "Республикада мафкуравий ишларнинг ахволи ва уни яхшилаш чоралари" деган масала куриб чи;илди.

Пленум ;арорларида фольклор асарилар, айни;са, "Алпомиш" достони табиатан зарарли, хал;;а ;арши, чунки утмишни "идеаллаштиради" деб курса-тилди. Пленум ва унда ;абул ;илинган ;арорлар Узбекистоннинг маънавий хаётига кучли зарба булиб тушди. Марказ курсатмаларига лаббай деб жавоб беришга урганиб ;олган Тил ва адабиёт институти хамда Республика Ёзувчилар уюшмаси рахбарларининг ташаббуси билан 1952 йил 26 март куни "Алпомиш" достонининг мухокамаси булиб утди. Мазкур мухокамада "Правда Востока" газетаси ор;али

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

"Алпомиш" ;ахрамонлик эпосини ;оралаб чи;;ан муаллифлардан бири Абдулла Абдунабиев сузга чи;иб "Алпомиш" достонини тад;и; ва нашр ;илган олим ва шоирлар шаънига ха;орат ва тухмат сузларни ёгдирди. Шундан сунг узбек хал;ининг хал; огзаки ижоди яна таъ;иб остига олинди. Бахши шоирлар ижодига эътибор берилмади.

Хуллас, совет мафкураси узбек хал;ининг куплаб миллий ;адриятларидан шу жумладан ;ахрамонлик эпоси саналган "Алпомиш" достони ва уни куйловчи бахши шоирлардан хам ;ур;арди. Чунки, бу достонда хал;нингг миллий узлиги, шижоати жамланган булиб, ушбу эпосни куйловчи бахши шоирлар эса хал;ни бирликка, якдилликка чорлаб, зулмга буйсунмасликка ча;ирарди. Коммунистик мафкурага эса бундай ча;ири;лар ё;мас эди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Раззо;ов X, Мирзаев Т, Собиров О, Имомов К. Узбек хал; огзаки поэтик ижоди. - Тошкент, 1980. - Б. 72.

2. Турсунов С, Пардаев Т, Турсунов Н, Муртозоев Б. Узбекистонда бахшичилик санъатининг шаклланиши ва тара;;иёти тарихи. - Тошкент: "Tafakkur", 2015. -Б. 23.

3. Мирзаев Т. Хал; бахшиларининг эпик репертуари. - Тошкент: "Фан". 1979. -

Б. 32.

4. Турсунов С, Пардаев Т, Турсунов А, Тогаева М. Узбекистоннинг жанубий худудларида номоддий маданият тарихи. - Тошкент: "Мухаррир", 2012. - Б. 83.

5. Зарифов Х.Т. К изучению узбекского народного эпоса // Вопросы изучения эпоса народов. - Москва, 1958, - С. 110.

6. Турсунов С, Цобилов Э, Муртозоев Б, Пардаев Т. Сурхондарё тарихи. -Тошкент: "Шар;", 2004, - Б. 435.

7. Сурхон тонги газетаси 1999 йил 16 апрель.

8. Сурхон тонги газетаси 1999 йил 26 август.

9. Moziydan sado. 2013. № 3. - Б. 14-18.

10. Турсунов С, Рашидов Ц, Бойсун. - Тошкент: "Akademnashr", 2011. - Б. 343.

11. Муаллифлар жамоаси Узбекистон тарихи (1917-1991 йй) - Тошкент: "Шар;", 2004. - Б. 285-286.

12. Муаллифлар жамоаси Узбекистон тарихи (1917-1991 йиллар) Иккинчи китоб. - Тошкент: "O'zbekiston", 2019. - Б. 94.

13. Kushakov S., & Akhmedov S. (2021). The Ethnic History and Composition of Uzbek People: On the Example of Two Languages, Settlement and Livestock Tribes. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 3(02), 24-27.

14. Abdulloev S.B. (2021). Positive Attitudes To "Dev" In Central Asian People. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 275-279.

15. Rayimovich A.A. (2020). EARLY SETTLEMENTS OF CENTRAL ASIA AS A FACTOR OF FORMATION OF FIRST SOCIETIES (ON EXAMPLE OF THE SETTLEMENT OF SARAZM). European science review, (5-6).

16. Yusupovich K.S. "The Emergence of Religious Views is Exemplified by The Southern Regions". The American Journal of Social Science and Education Innovations 2.10 (2020): 143-145.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.