Научная статья на тему 'КУЛЬТУРНАЯ СИСТЕМА САСАНИДСКОГО ОБЩЕСТВА И СОЦИАЛЬНЫЕ И РЕЛИГИОЗНЫЕ ЦЕННОСТИ'

КУЛЬТУРНАЯ СИСТЕМА САСАНИДСКОГО ОБЩЕСТВА И СОЦИАЛЬНЫЕ И РЕЛИГИОЗНЫЕ ЦЕННОСТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
197
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИДЕОЛОГИЧЕСКОЕ ВЛИЯНИЕ / ОПТИМИЗМ / ОФИЦИАЛЬНАЯ ИДЕОЛОГИЯ / СОЦИАЛЬНЫЕ ПРОТИВОРЕЧИЯ / ПОЛИТИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / ДУХОВНОСТЬ / ЕДИНСТВО / ЦАРСТВО / РЕЛИГИОЗНЫЕ ПРОБЛЕМЫ / СОРЕВНОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Салимов Эрадж Мирхасанович

В статье отмечается, что борьба за власть и конфликты власти, пограничные споры и региональные мотивы, экономические интересы и социальные конфликты сместили трон прежних королей, а на их место пришли новые государства, благоприятные политические и социальные структуры и современные институты. До прихода к власти Сасанидов в Иране не было официальной религии, но когда они пришли к власти и установили монархию, они признали зороастризм в Иране. По словам автора, Сасанидские цари с самого начала были в союзе с зороастрийским духовенством. Эти отношения продлились до конца жизни этого правительства. Сасаниды, один из самых либеральных правителей в истории Ирана и мира в прошлом, были отделены от религиозного истеблишмента в этот период. Период Сасанидов характеризуется постепенной централизацией, но первоначальное государство Сасанидов было, по сути, просто федерацией отдельных королевств и меньших владений, которые находились на разных уровнях зависимости от центрального правительства и были экономически связаны с ним различными способами. В статье отмечается, что быстрое развитие феодальных отношений, подъем центрального правительства в Иране и, наконец, рост влияния зороастрийских священников, подъем зороастрийского государства, развитие городского планирования, привлекательные черты правления Сасанидов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CULTURAL SYSTEM OF SASANID SOCIETY AND SOCIAL AND RELIGIOUS VALUES

The article notes that the struggle for power and power conflicts, border disputes and regional motives, economic interests and social conflicts have displaced the throne of the former kings, and in their place came new states, favorable political and social structures and modern institutions. There was no official religion in Iran before the Sassanids came to power, but when they came to power and established a monarchy, they recognized Zoroastrianism in Iran. According to the author, the Sassanian kings from the very beginning were in alliance with the Zoroastrian clergy. This relationship lasted until the end of the life of this government. The Sassanids, one of the most liberal rulers in the history of Iran and the world in the past, were separated from the religious establishment during this period. The Sassanid period is characterized by gradual centralization, but the original Sassanid state was, in fact, simply a federation of separate kingdoms and smaller holdings that were at different levels of dependence on the central government and were economically connected to it in various ways. The article notes that the rapid development of feudal relations, the rise of the central government in Iran and, finally, the growth of the influence of Zoroastrian priests, the rise of the Zoroastrian state, the development of urban planning, attractive features of Sassanid rule.

Текст научной работы на тему «КУЛЬТУРНАЯ СИСТЕМА САСАНИДСКОГО ОБЩЕСТВА И СОЦИАЛЬНЫЕ И РЕЛИГИОЗНЫЕ ЦЕННОСТИ»

4. Рахимов С. Два этапа в развитии таджикского кино как феномена национальной культуры / С.Рахимов // Очерки истории и теории культуры таджикского народа. Вып.3, -Душанбе, 2009.- С.458-517.

5. Храмов В.Б. Советское кино как феномен советской культуры / В.Б.Храмов // Теория и практика общественного развития, 2009. [Электронный ресурс]. -Режим доступа: https://cyberleninka.ru/artide/n/sovetskoe-kino-kak-fenomen-sovetskoy-kultury

СОВЕТСКИЙ КИНЕМАТОГРАФ КАК ФЕНОМЕН СИНТЕЗА НАЦИОНАЛЬНЫХ КУЛЬТУР

В статье автор ставит цель исследовать советский кинематограф как феномен синтеза национальных культур народов, проживающих на территории Советского Союза. В работе прослеживается история становления советского кинематографа, отдельные этапы его развития, характерная особенность советского кино, проблемы, с которыми она сталкивалась в процессе своего развития и т.д. Особое значение в содержании статьи автор придает анализу тематик кинофильмов, которые создавались в союзных киностудиях, творчество известных кинорежиссеров и проблемы, которые они поднимали в своих картинах. Подводя итоги, автор отмечает, что многие советские фильмы, особенно картины, снятые в 70-80-х годах, несмотря на то, что не противоречили основной идеологии того времени, все же тонко и выразительно отражали особенности национальной культуры. В них нашли освещение закрепленные веками народные традиции, мудрость, красота природы, которая в сознании людей всегда вызывает ассоциации с Родиной, национальный характер, менталитет и мировосприятие тех народов, чьи жизненные перипетии представлялись на суд зрителей.

Ключевые слова: кинематограф, искусство, ценность, киностудии, цензура, ВГИК, советская эпоха, идеология.

SOVIET CINEMATOGRAPHER AS A PHENOMENON OF SYNTHESIS OF NATIONAL CULTURES

In the article, the author aims to investigate Soviet cinema as a phenomenon of the synthesis of national cultures of the peoples living on the territory of the Soviet Union. The work traces the history of the formation ofSoviet cinema, individual stages of its development, a characteristic feature ofSoviet cinema, the problems it faced in the process of its development, etc. In the content of the article, the author attaches particular importance to the analysis of the themes of films that were created in allied film studios, the work of famous filmmakers and the problems they raised in their films.

Summing up, the author notes that many Soviet films, especially films shot in the 70s and 80s, despite the fact that they did not contradict the main ideology of that time, nevertheless subtly and expressively reflected the peculiarities of the national culture. They were illuminatedfor centuries-oldfolk traditions, wisdom, beauty of nature, which in the minds of people always evokes associations with the Motherland, national character, mentality and worldview of those peoples whose life twists and turns were presented to the audience.

Keywords: cinema, art, value, film studios, censorship, Soviet era, ideology.

Сведения об авторе:

Умарова Зарина Ходжамахмадовна - кандидат исторических наук, доцент кафедры культурологии Российско-Таджикского (Славянского) университета. Адрес: Республика Таджикистан, 734025, г.Душанбе, улМ.Турсунзаде, 30, E-mail: umarova-zarina@mail.ru, Тел: (+992) 905228558

About the author:

Umarova Zarina Khodjamahmadovna- the candidate of History sciences, assistant professor of culture study chair of Russian-Tajik (Slavonic) University. Address: 30, M.Tursunzade street, Dushanbe, 734025, Republic of Tajikistan, E-mail: umarova-zarina@mail.ru, Telephone: (+992) 905228558

НИЗОМИ ФАРХАНГИИ Ч,ОМЕАИ СОСОНИЁН ВА АРЗИШХОИ ИЧТИМОЙ ВА ДИНЙ

Салимов Э.М.

Донишгощ давлатии Хууанд ба номи академик Б. Fафуров

Давлати Сосонй - давлати форсй дар Шарки Миёна ва Наздик, ки дар чои салтанати Парфия ташкил шудааст арзи х,астй кардааст. Низоми фархднгии чомеаи Сосониён бар арзишх,ои мушаххас ва идеологияи расмй асос ёфта буд. Бархилофи давраи плюрализми динй ва парокандагии давраи Парфия, ^укумати Сосонй ба суи хдмбастагй бо дини зардуштй хдракат кард.

Хамин тарикк, дида мешавад, ки H-nm^K дин ва хукумат дар даврахри гyнoгyни Сocoниëн дар ду шакл зoхиp шудааст: дини pacмй ва дини давлатй.

Чapxи таърж ба гардиш oмaдa, низoмхoи xyдкoмa нш^^^ фapcyдa ва coxтopхoи аз мaчpoи хаёг aк;ибмoндapo нoaëн мешикаст. Мyнoкшaхoи дapбopивy низoъхoи кудраггалабй, xycyмaтхoи марзиву aнгeзишхoи мингакавй, мaнфиaгхoи иктиcoдию зиддиятхoи ичтимoй тaxтy точи пoдшoхoни coбик;apo барафканда, ба чoйи oнхo дaвлaтхoи нав, coxтopхoи мycoиди cиëcивy и^^мм ва нихoдхoи тoзaи идopaкyнии ба галабаги зaмoн чaвoбгyй падид мeoмaдaнд. "Таърики кухан oн гунае ки буду хаст, 6o чapxишхoи нoгaхoниaш ба чoйи давлаги Aшкoниëни Прт дyдмoни Сocoниëн ва бар ивази Kyшoниëн тoифaи нави cилaхшypy кучии opиëй-Хaйгoлиëнpo ба чабхаи cиëcaт ва oини дaвлaтдopй oвapдa, ба эхёву pacтoxeзи дyбopaи гамаддуни opиëй ва густариши фарханги зардушгй мycoидaт мекард". [11, c.37].

Давраи хyкмpoнии Сocoниëн 6o баландгарин гули caнъaти фopcй poCT мeoяд. Дар муддати кутох ба ^гандан мyяccap шуд, ки эчoд кунанд, кудрати ккавие, ки ^дир ба мyк;oбили Рим бoшaд. A^no, аллакай дар acpи iV дар мyлкхoи Сocoниëн чaнгхoи байникудй 0F03 ёфта, дар мyбopизa 6o Рум нoбapopихo ба амал oмaдaнд ва як катер мингaк;aхoи шаркй аз байн рафтанд.

Давраи аввали Сocoниëн 6o нигoх дoштaни ce минтакаи acocии давраи oxиpи Парфия xoc буд: минтакаи шaхpхoи xyдидopaкyнaндa (аахан дар Fap6), мингакаи caлгaнaтхo ва мyлкхoи ниммустакдл (шaхpхo) - дар capocapи Эpoн - ва минтакаи дoмeни шoхoнa (дастакерт). Aммo, ин coxTOp тадричан вaйpoн мешавад. Tacвиpи нoбyдшaвии шaхpхoи xyдидopaкyнaндa шoяд аз хама равшантар бoшaд. Онхo ба гум кардани мaкoмаги идopaкyнии xyд дар назди Парфия шуруъ карданд ва пapoкaндaгии Парфия бoиcи cyCT шудани poбигaхoи иктиcoдй ва caвдo гардид.

Сoxтopи идopии cиëcивy ичгимoии давлати Сocoниëн дар дaвpaxoи аввали та^шаш acлaн ба равиши ycyra дaвлaтдopии Aшкoниëн такя мекард. "Дaвлaтдopии Сocoниëн дар ахди Лрдашери I ва Шапypи I тaвaccyти ду рукни acocии идopaкyнй яке coxтopи хукумати марказии шoxaншoхй ва дигаре coxтopи мyлyкyтгaвoиф ба танзим oвapдa мешуд". [10, c.342-345].

To ба capи кудрат oмaдaни Сocoниëн, Эpoн дини pacмй нaдoшт, aммo вакте ба кудрат ва пoдшoхй pacидaнд, orao дини зapдyштиpo дар Эpoн шинoxтaнд. Пoдшoхoни Сocoнй аз ибтидo 6o pyхoниëни зардушгй hh^o^ баста буданд. Ин мyнocибaт тo oxиpи умри ин хукумат дaвoм кард. «Зардуштиён ба пaЙFaмбapии Зардушт ва ce пaЙFaмбap пac аз y имoн дoштaнд ва кигoби ocмoнии orao Aвecгo нoм дoшт. Orao агaшpo мeпapacгидaнд, тo ба Хyдo наздик бoшaнд". [5, c.168]. Баъзеи oнхo гyмoн мекарданд, ки агaш нури Хyдo acг ва баъзеи дигар oRpo чузъи Хyдo мeхиco6идaнд. Сocoнй яке аз X0кимoни oзoдaндeш дар таърики Эpoн ва чaхoн дар гузашта ба шyмop мерафт ва дар ин давра чyдoии нихэди хукумат аз мyaccиcaи дин ба амал oмaд.

Сocoниëн аз и6тидo 6o pyхoниëни зардуштй ^n^o^ бacгa буданд. Байни мoликияг ва дин kh^o^ наздик ва дустй вучуд дoшт. Лфpoди мазхабй «чанбаи мyк;aддacpo дар хoлaти хyкмpoнии чaхoнй шoмил мекарданд ва xyдaшoн 6o баракати дapбopиëн ба хама мacъaлaхo ва хoлaтхoи мухими хаёги хар як эpoнй дaxoлaт мекарданд». [7, c.99].

Хамин тарик, ба чoи шaхpхoи xyдидopaкyнии дaвpoни Селевкид ва Парфия, ки ба Faйp аз хукумати марказй нaзopaти кaлaмpaвхoи нaзappacpo ба амал мeoвapдaнд, дар acpK Сocoнй шaхpхo пaйдo шуданд - мeъëpхoи хукумати марказй. "Хoлo ба чoи «игтихoд»-и пoдшoхй ва шaхpхo, дacaкepти тaвceaи пoдшoхй ва шaхpхoи «oзoди» миранда акнун xocaнд. Дар 3-4 acp. дoнишкaдaи шaхpaбoв дар cиcтeмaи маъмурияги Сocoниëн мухимгарин мешавад. Ano, ин муа^^а, ки рушди oн пеш аз хама 6o тaвceaи дoмeни шoхoнa зич aлoк;aмaнд acг, ахамияги xyдpo, аз афташ, дар oxkpk acpK IV гум мекунад». [3, c.79].

Зaмoнe, ки Сocoниëн дар Эpoн кyдpaтpo ба даст oвapдaнд, шyмopaи зиёди caлгaнaтхo ва мингaк;aхoи ниммустакдли «мутгахид» вучуд дoштaнд. Баъзеи oнхo тaнхo мyлкхoи кaлoн буданд, ки як катер чaмoaтхoи дeхагpo дарбар мегирифтанд, аммo coхибoни мyлкхo дар oнхo хамчун шoхзoдaи xypд амал мекарданд. "AЛлaкaй дар cиcгeмaи давлати Парфия orao ба дарачае мустакдл буданд, ки такдири caлгaнaт баъзан аз caura шёши ин ё oн пoдшoх вoбacгa буд. Taмoюли хoкимoни инфиpoдй ба ceпapaтизм дар хама гуна вазъияги дyшвopи cиëcй зoхиp мешуд".[1, c.53].

Дар вoк;eъ, km-hh^k кудрат дар Эpoн аз cyлoлaи Парфиён ба Сocoниëн, ки дар ибтидo X0кимиягpo дар Пopc ба даст гирифт, зyхypаги махз хамин гуна тамoюл, xycycияги каблии раванди фeoдaлизaтcияи чoмea буд.

Дар ин давра oлимoни зардуштия caъйи зиёд карданд, ки пpинcипхoи имoнpo дyбopa мустахкам кунанд. Дар Динкард зикр шудааст, ки Хocpoв Парвиз ба хушёртарин кoхинoн гyфтaacг, ки дар AsecTO тaфcиpи нав бинaвиcaнд. Aлбaттa, гуфтан мумкин нecг, ки Хocpyв ба мacъaлaхoи илoхй ва мacoили мазхабй таваччух дoшт, aммo y шoяд вaкгхoepo 6apoK мaк;caдхoи cиëcй дидааст, ки нигapoнихo ба дини зapдyштиpo нишoн медиханд ва шубхаи pyхoниëнpo ба эътикэди y аз байн мебаранд.

Давраи ^а^нй бо мутамарказии тадричан афзоянда тавсиф мешавад, аммо давлати ибтидоии Cосониён аслан тандо як федератсияи салтанагдои алодида ва мулкдои xурдгаре буд, ки дар дарачадои муxталифи вобастагй аз дукумати марказй буданд ва аз чидати иктисодй бо он бо роддои муxталиф робита доштанд. "Дар катибадои ибтидоии ^сон^н то дол дар бораи «подшодони» собики вобастагии мадаллй дар минтаккадои гуногуни Закавказия, Эрон, Байнаннадрайн зикр шудааст. Аммо, аллакай дар давраи Шопур 1, истиклолияти як катор шадрдо вайрон карда шуд. Баъзе салтанагдои каблан мустакилро писарони шоди подшодони Эрон идора мекарданд. Тандо подшодии Элимаид дар Эрони Fарбй то миёнаи асри IV вучуд дошт ва подшодони Элимаид, инчунин докимони сарзаминдои Кушон, ки аз чониби Cосониён забт карда шуда буданд, дукукки баровардани тангадои xудро нигод доштанд". [6;123].

Маъмурияти мингакадои мудим аз чониби шодзодагони ^сониё^ инчунин муассисаи шадррабо, ки аз чидати кор монанд ва дар натичаи дамон вазъият ба вучуд омадаанд, то оxири асри V амал мекунад. Раванди босуръати феодализатсияро чудоикох,ии афзояндаи докимони шадрдои алодида ва мингакадои xурд нишон медидад.

Бо вучуди ракобати пиндонй ва ташаннучи байни нидоддои динй ва дукумат, ондо як чадонбинй ва манфиагдои аслии xудро муштарак доштанд. Хукумат одатан "дасггоди диниро дастгирй мекард ва аксар вакт ба бидъагдо ва бидъатдои ба ондо монанд шубданок буд ва дафъаи дигар дасггоди диниро барои таъккиби акаллиятдои динй ва саркубии бидъаткорон ё мадбусон, мудимгар аз манжайдо ва маздакиён ташвик мекард". [1, с.87-89]. Ба чои ин, муассисаи динй имтиёзи императорро дар соxтани хукумат, дукуки илодии император ва эътикоди уро ба итоати бешубда дастгирй кард.

Дар миёнаи асри Ш дар Эрон таксимоти назарраси фонди замин ба назар мерасад. Дстакерти подшодй меафзояд, тадричан кисми мудими каламрави давлатро фаро мегирад. Васеъ шудани заминдои подшодй аз дисоби кам шудани мероси дворяндои калон ва заминдое, ки каблан ба шадрдои xудидоракунй дода мешуданд, вобаста буд. Аммо, дар айни замон, манбаъдо грангдои калон ва доимо афзояндаи заминро аз ин фонд ба ашрофон ва маъбаддо низ кайд мекунанд.

Аз чумла, моликият ба замин дар маъбаддои зардуштй меафзояд. Шоданшоддо ба маъбаддо на тандо замин медиданд, балки рамадо, богдо, токзордо, гуломон ва f. Аз грантдои подшодй, инчунин аз xайриядои ашрофон барои максаддои xайрия ва маъмурияти баъзе лигургиядо мулкдои xеле калон ташкил карда шуданд. Даромади асосй аз ин амвол ба маъбаддо мерафт ва фоизи xеле кам ба донор таксим карда мешуд. «Дар яке аз навиштачоти xуд, Шопур 1 эълон кард, ки ба маъбаддо ва ин фоиз, ки солона дазор барра, зиёда аз ду тонна галладона ва микдори зиёди шаробро ташкил медидад, xайр кардааст». [6, с.137].

Дар бораи андозбандии адолии андозбандишаванда дар Эрон, маълумот дар давраи 3-4 аср. пора-пора ва нопурра мавчуд аст. Адолии андозбандишаванда вобаста ба досил андоз месупориданд; федристи замин набуд. «Дар бораи андоздое, ки аз «кофир» - ядудиён ва маседиён ситонида мешуданд, ки дар тамоми Эрон зиндагй мекарданд, бедтар маълум аст. Cалодияги кадонати Зардуштй ба пайравони диндои дигар - ядудиён, маседиён ва гайра, ки дар доxили давлат xеле зиёд зиндагй мекарданд, xусусан дар минтакадои гарбй, падн намешуд. Fайриядудиён аксар вакт аз чониби дукумати Cосонй таъккиб мешуданд. Ондо дамеша ба бадарга ва кучидан омода буданд ва ба чои амволи манкул ба даст меоварданд" [4, с.81].

Аз ин ру, маседиён, ядудиён ва баъдтар маникейдо кисми назарраси адолии косибон ва тичоратиро ташкил медоданд. Босуръат равнак ёфтани муносибатдои феодалй, баланд гаштани макоми xокимияги марказй дар Эрон, ниxояг, афзудани таъсири кодинони зардуштй, ба дарачаи динй давлати расидани дини зардуштй, инкишофи шадрсозй, xусусиятд,ои чолиби дукмронии ^сон^н ба шумор меравад.

Дар оxири давраи Cосониён майл ба кор ва талош, ки асоси зардуштия буд, "дар мукобили xодиши зодирй ва тарки дунё, ки аз дигар диндо, аз кабили Буддо ва Маседияг, зарвониён гирифта шуда буд, нопадид шуд, як шоxаи зардуштия барои ондо падн шуданд, бо мурури замон шумораи калисодо афзоиш ёфт ва дар айни замон диндои буддой, маниxей, маздакй ва ядудй фаъолиягашонро идома доданд, дамаи ин омилдо боис шуданд, ки дини зардуштй дар оxири умраш пажмурда шавад ва расмй ки ин бояд поядои дукуматро ба ларза меовард ва дар нидояг сулолаи Cосониёнро таназзул мекард". [7, с.147].

Хамин тарик, дар даврадои оxири Cосониён тадти таъсири шядои нав он наxустин оптимизм, ки асоси дини зардуштй ва давасмандкунандаи мардум ба кор ва талош буд, пажмурда шуд ва шикаст xyрд. Ходиши зодидй ва туркизм, ки дар фиркадои эронии мукобили зардуштия маъмул буд, тадричан ба дини зардуштй ворид шуд ва пояи ин динро сарнагун кард.

АДАБИЁТ

1. Бартольд В.В. Иран. Исторический обзор II Бартольд В.В. Cочинения в 9 томах - Т. 7. - М., 1971.

2. Дашков С.Б. «Цари царей - Сасаниды. Иран Ш-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях». / В.В. Дашков - М.: СМИ -АЗИЯ, 2008. - 352 с.

3. Иран в Ш веке. Новые материалы и опыт исторической реконструкции. Луконин В.Г. Москва 1979.

4. История древнего мира. [Кн.3] Упадок древних обществ. Луконин В.Г. «Сасанидская держава в Ш-V вв.» Москва

1982.

5. Калман Хавар, Эрон ва тамаддуни эронй, тарчумаи Хасани Анушервон, Техрон, Амир Кабир, 2007. - 168с.

6. Культура и экономика древнего Ирана. Дандамаев М.А., Луконин В.Г. Москва 1980.

7. Мотахари, Мортеза, Хизматрасонии мутавдбила Техрон, Садра.- . 99с.

8. . Рин Зарринкуб Абдолхусейн, Таърихи Эрон пас аз ислом, ч.1, / А. Зарринкуб - Техрон, Амир Кабир, 1976.-П.-С.163-164

9. Ставиский. История и культура среднейт Азии древности. М 1994 - 16с.

10. Точикон дар оинаи таърих аз С. 342-360.

11. Юсуфов З. Точикон дар фарханги ориёй. / З. Юсуфов // «Бахори ачам». чилди 1. - 37с.

12. http://kyandaryanclan.i0.ua/s85424/ist0riya_civilizaciy_bliJneg0_Y0St0ka_4

КУЛЬТУРНАЯ СИСТЕМА САСАНИДСКОГО ОБЩЕСТВА И СОЦИАЛЬНЫЕ И РЕЛИГИОЗНЫЕ ЦЕННОСТИ

В статье отмечается, что борьба за власть и конфликты власти, пограничные споры и региональные мотивы, экономические интересы и социальные конфликты сместили трон прежних королей, а на их место пришли новые государства, благоприятные политические и социальные структуры и современные институты. До прихода к власти Сасанидов в Иране не было официальной религии, но когда они пришли к власти и установили монархию, они признали зороастризм в Иране.

По словам автора, Сасанидские цари с самого начала были в союзе с зороастрийским духовенством. Эти отношения продлились до конца жизни этого правительства. Сасаниды, один из самых либеральных правителей в истории Ирана и мира в прошлом, были отделены от религиозного истеблишмента в этот период. Период Сасанидов характеризуется постепенной централизацией, но первоначальное государство Сасанидов было, по сути, просто федерацией отдельных королевств и меньших владений, которые находились на разных уровнях зависимости от центрального правительства и были экономически связаны с ним различными способами.

В статье отмечается, что быстрое развитие феодальных отношений, подъем центрального правительства в Иране и, наконец, рост влияния зороастрийских священников, подъем зороастрийского государства, развитие городского планирования, привлекательные черты правления Сасанидов.

Ключевые слова: идеологическое влияние, оптимизм, официальная идеология, социальные противоречия, политическая структура, духовность, единство, царство, религиозные проблемы, соревнование.

CULTURAL SYSTEM OF SASANID SOCIETY AND SOCIAL AND RELIGIOUS VALUES

The article notes that the struggle for power and power conflicts, border disputes and regional motives, economic interests and social conflicts have displaced the throne of the former kings, and in their place came new states, favorable political and social structures and modern institutions. There was no official religion in Iran before the Sassanids came to power, but when they came to power and established a monarchy, they recognized Zoroastrianism in Iran.

According to the author, the Sassanian kings from the very beginning were in alliance with the Zoroastrian clergy. This relationship lasted until the end of the life of this government. The Sassanids, one of the most liberal rulers in the history of Iran and the world in the past, were separated from the religious establishment during this period. The Sassanid period is characterized by gradual centralization, but the original Sassanid state was, in fact, simply afederation ofseparate kingdoms and smaller holdings that were at different levels of dependence on the central government and were economically connected to it in various ways.

The article notes that the rapid development of feudal relations, the rise of the central government in Iran and, finally, the growth of the influence of Zoroastrian priests, the rise of the Zoroastrian state, the development of urban planning, attractive features of Sassanid rule.

Keywords: ideological influence, optimism, official ideology, social contradictions, political structure, spirituality, unity, kingdom, religious issues, competition.

Сведения об авторе:

Салимов Эрадж Мирхасанович - Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова, преподаватель общеуниверситетской кафедры культурологии.

Адрес: 735700, Республика Таджикистан, город Худжанд, пр. Мавлонбекова, 1. Тел:(+992) 937006464E-mail: eraj8700@mail.ru

About the author:

Salimov Eraj Mirkhasanovich — Khujand State University named after academician B. Gafurov, lecturer at the University Department of Culturology. Address: 735700, Republic of Tajikistan, Khujand city, Mavlonbekov Ave., 1 Phone: (+992) 937006464E-mail: eraj8700@mail.ru

УДК: +659(575.3)

ЯК НУСХАИ НОДИР ДАР МАВРИДИ ХУНАРИ ХУШНАВИСИИ ЗАМОНИ АХМАД МАХДУМИ ДОНИШ

Меликиён Э., Рацабов А.

Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Пайванди хат ё навиштор бо мафхумхо ва маънавият, зебоишиносй ва дарки зебой дар фархангхои мардумони дорои тамаддуни кухан, пешинаи пешотаърихй дорад. Чунончи раванди пешрафти инсоният дар заминахои гуногуни худшиносй, зебоишиносй ва дарки бештари пиромуни худ, натоичи пурбортару чолибтареро ба вучуд овардааст. Дар ин росто хунари хушнависй низ тавассути мардумони сарзаминхои пахновари осиёй ба вижа Хуросону Вароруд шоху баргхои тозае бароварда, бар зарофату зебой ва маънавияти худ афзудааст.

Харчанд, пас аз ислом анвои зиёде аз хунархои тасвириву тачассумй дар саросари мамолик тахти хамлаву нуфузи арабхо ба тадрич арзишу корбурди худро аз даст доданд, аммо хунари хушнависй бар тибки салила ва чорчуби андешахои исломй ва пайравони он, дар муддати кутохе ба яке аз мухимтарин бахшх,ои хунари ислом табдил ёфт. Сайри тахаввулу такомули он дар Осиёи Гарбй, шахрхои кадимаи кишвари Афгонистону Хинд ва шахрхои пурэътибори Осиёи Марказй монанди Бухорову Самарканд, пас аз пазируфтани ислом ва чойгузинии хати арабй бо хатх,ои гуногуни мехй, оромй, пахлавй, сугдй, монавй сурат мегирад. Шахри Бухоро дар навбати худ натанхо хостгохи шахсиятхои барчаста дар заминаи улуми мухталиф буд, балки яке аз марказхои хунарии кишвархои исломй ба шумор мерафт, ки пас аз тохту този аквоми туркнажод ва таъсирпазирии онхо ба фарханги мардуми мукимй ва химоят аз он, хунари хушнависй дар ин минтака пешрафти басазое карда буд.

Афроди китобсоз, китоборо, номанигор, нигоргар, наккош, музаххиб, хушнавис ва дар кулл нависандагон аз хатхои сершуморе, ки дар зохир бо хам тафовут дошта, хар кадом конуну коидахои муайянеро дунбол мекарданд, истифода менамуданд. Чуноне ки, А. Н. Болдырев мегуяд: "Сахтгиронатарин мукаррарот дар хат, албатта дастхати мохирона ва хунарй, барои хамон дастнавиштае дар назар гирифта мешуд, ки бе айбу нукс анчом гирад ва мебоист аз аввали сахифа то охири он бо хати якнавохти хунармандона навишта шавад. Ин дастнавиштахо бо унвон, сарфасл, минётур ва дигар ороишоти дохилй оро дода мешуданд. Дар ин маврид, дар баробари мураккабхои (чернила) рангин ва чавхар (тушь) ранг, шангарф, махлули тилову нукраро васеъ истифода менамудаанд. Ичроиши дастнавишти хунарй, тибки маъмул бо супориши шахсиятхои сохибмулк ва чехрахои машхур, махорати се навъ аз хунармандон: хушнавис, наккош-нигоргар ва устои муковасозро лозим доштааст[1, с. 12].

Пас аз асри XV дар Осиёи Миёна бо ба вучуд омадани хавзахои хунарй ва пешрафт дар риштахои гуногуни он, хушнависони зиёде омада ва аз худ осори пурарзише мерос гузоштаанд. Танхо Бухороро метавон мисол овард, ки дар он то охирхои асри XIX, хадди акал худуди 100 хунарманди хушнависи номдоре, ки номи онхо ба чуз аз осорашон, дар осори гуногуни хамзамонон ва шогирдону пайравони онхо омадааст, зиндагй ва фаъолият кардаанд. Аз боризтарини он сарчашмахо, рисолахое аз пешиниён, монанди "Рисолаи вазъи настаълик"-и Бобошохи Исфахонй, "Рисолаи хаттоти"-и Султоналии Машхадй, "Мадад-ул-хутут"-и Миралии Хиравиро кайд намудан мумкин аст. Инунин, аз мутаахирин "Тазкират-ул-хаттотин"-и Шарифчон-махдуми Садри Зиё, "Тазкират-ул-хаттотин"-и Мухаммад Идриси Рочии Бухорй ва дар давраи муосир китобу рисолот аз пажухишгароне монанди Т. Арнолд, К.Юар, Ф.Мартин, М. Баёнй, А.Фазлафзой, А.А. Семёнов, О.Ф. Акимушкин, М.М. Ашрафй, А. Муродов, Э. Окилов ва дигарон ба табъ расидаанд, ки аз рузгори хушнависони бухорой ва хунари хушнависии он давра иттилооти арзишмандеро ироа медиханд.

Аз хушнависони асри XIX дар Бухоро, ки дар баробари хушнависй дар риштахои дигари хунарй монанди нигоргарй, наккошй, китобсозиву китоборой фаъолият мекардаанд, метавон Мирзо Содики Чрндорй, Домулло Мухиддини Лаввох, Мирмаъсуми Оламиён ва Ах,мад Махдуми Донишро ном бурд. Онхо дар хутути гуногун, ба хусус хати шашгона (мухаккак, райхон, сулс, насх, рикоъ, тавкеъ) ва бештар дар хати настаълик, асар меофариданд. Зеро ин хат дар Эрон, Осиёи Марказй ва Туркистони Шаркй аз асри XV то XIX такрибан дар тамоми китобхо сарфи назар аз хачм, мухтаво ва хадафи сохти он, ба таври густурда, мавриди истифода карор мегирифт.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.