Научная статья на тему 'Криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана'

Криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
336
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Причина преступности / Статистические данные / Динамика хулиганства / Личность преступника / Механизм девиантного поведения. / the cause of crime / statistical data / the dynamics of hooliganism / the personality of the criminal / the mechanism of deviant / behavior.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дилноза Каракетова

Изучение объективных и субъективных факторов, влияющих на динамику, структуру, уровень и состояние преступности, а также личности преступника является одной из актуальных задач, стоящих перед ученымикриминологами. В статье дается криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана на основе статистических данных Верховного суда Республики Узбекистан и изучения уголовных дел. В частности, подробно анализируются мотивы, причины (факторы) хулиганства, а также специфические особенности личности хулигана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Criminological characteristics of hooliganism and the personality of the hooligan

The study of objective and subjective factors affecting the dynamics, structure, level and state of crime, as well as the personality of the offender is one of the urgent tasks facing criminologists. The article provides a criminological description of hooliganism and the personality of a hooligan on the basis of statistical data of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan and the study of criminal cases. In particular, the motives, causes (factors) of hooliganism, as well as the specific features of the hooligan's personality are analyzed in detail

Текст научной работы на тему «Криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Criminological characteristics of hooliganism and the personality of the hooligan

Dilnoza KARAKETOVA 1

Specialized Branch of the Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

the cause of crime statistical data the dynamics of hooliganism the personality of the criminal

the mechanism of deviant behavior.

The study of objective and subjective factors affecting the dynamics, structure, level and state of crime, as well as the personality of the offender is one of the urgent tasks facing criminologists. The article provides a criminological description of hooliganism and the personality of a hooligan on the basis of statistical data of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan and the study of criminal cases. In particular, the motives, causes (factors) of hooliganism, as well as the specific features of the hooligan's personality are analyzed in detail

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Безорилик ва безори шахсининг криминологик тавсифи

Калит сузлар:

жиноятчилик сабаби статистик маълумотлар безорилик динамикаси жиноятчи шахси девиант хулк;-атвор механизми.

АННОТАЦИЯ

Жиноятчиликнинг динамикаси, тузилиши, даражаси ва х,олатига таъсир курсатувчи объектив ва субъектив омилларни, шунингдек жиноятчи шахсини урганиш криминолог олимлар олдида турган долзарб вазифаларидан биридир. Мацолада Узбекистон Республикаси Олий суди статистик маълумотлари ва жиноят ишларини урганиш асосида безорилик ва безори шахсига криминологик тавсиф берилган. Жумладан, безориликнинг содир этилишининг мотиви, сабаблари (омиллари), шунингдек безори шахсининг узига хос хусусиятлари атрофлича тах,лил цилинган.

1 Independent researcher of Tashkent State University of Law, Council secretary of Specialized Branch of the Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan E-mail: d.yu.karaketova@gmail.com

Криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана

АННОТАЦИЯ_

Изучение объективных и субъективных факторов, влияющих на динамику, структуру, уровень и состояние преступности, а также личности преступника является одной из актуальных задач, стоящих перед учеными-криминологами. В статье дается криминологическая характеристика хулиганства и личности хулигана на основе статистических данных Верховного суда Республики Узбекистан и изучения уголовных дел. В частности, подробно анализируются мотивы, причины (факторы) хулиганства, а также специфические особенности личности хулигана.

Безорилик, бош;а безорилик о;ибатида содир этиладиган жиноий жазога лойи; ;илмишлар сингари куп содир этилаётган жиноятлардан хисобланади, криминологларнинг фикрича безорилик жиноятчиликнинг, айни;са зурлик ишлатиб ва гараз ма;садда зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятларнинг "бошлангич мактаби"дир.

Мазкур жиноятларга оид статистика маълумотлари унинг "тарцалганлик" даражасини курсатади. Масалан, 2015 йилда умумий жиноятчиликнинг 3,6 %; 2016 й. - 3,2 %; 2017 й. - 2,5 %; 2018 й. - 2,05 %; 2019 й. - 2,3 %ни ташкил этган булса, 2020 йилнинг 6 ойида утган йилнинг шу даврига нисбатан 152,3 % усган2. Албатта ушбу статистикада безорилик о;ибатида содир этилган бош;а жиноятлар, маъмурий ху;у;бузарликлар акс эттирилмаганлигини хисобга олсак, безориликнинг кулами янада купро;дир.

Ю;оридаги маълумотлардан куриниб турибдики, безорилик динамикасида 2015-2018 йилларда пасайиш, 2019-2020 йилларда усиш кузатилган.

Урганилган жиноятлар даражаси хам безорилик динамикасига мос равишда камайган ва ошган.

Тузилишига келадиган булсак, биз томонимиздан урганилган жиноят ишларининг тахлили безорилик о;ибатида баданга енгил шикаст етказиш 90 %; уртача огир шикаст етказиш 7,5 %; огир шикаст етказиш 2,5 % ташкил этган. Узганинг мулкига зарар етказиш урганилган жиноят ишларининг 4,5 %ни ташкил этган. Мазкур жиноят асосан кундуз кунлари содир этилган.

Илгари ушбу жиноят шахарга хос, деб хисобланган булса, хозирда ;ишло; жойларида хам куплаб содир этилмо;да.

Жиноят содир этиш жойига келсак: ;илмишнинг 39 % - куча, хиёбон, дам олиш масканларида; 21 % - бозорлар ва улар атрофида; 18 % - кафе, бар, чойхона, тунги клуб ва х.к; 6,2 % - корхона, ташкилот ва муассасаларда; 0,8 % --транспорт воситаларида; 8% -спорт, согломлаштириш масканлари; 7% - таълим муассасалари, талабалар турар жойларида амалга оширилган.

2 Узбекистан Республикаси ИИВ Ахборот-тахлил марказининг маълумотлари.

Ключевые слова:

Причина преступности Статистические данные Динамика хулиганства Личность преступника Механизм девиантного поведения

Безориликнинг асосий кисми (70 %дан ортиги) куролдан фойдаланмасдан содир этилган. Ушбу жиноят окибатида етказилган тан жарохатларининг аксарияти айбдорнинг кулига тушган во;еа жойидаги тасодифий ашё ёки воситалардан фойдаланиб содир этилган.

Бош;а жиноятларга нисбатан безорилик гурух булиб камро; (85 % - якка шахс; 15 % - бир гурух шахслар) содир этилган.

Цасддан одам улдиришнинг 0,2 %и, касддан баданга огир шикаст етказишнинг 2,5 %и безорилик окибатида содир этилган.

Безорилик ва унинг окибатида содир этилган жиноятларнинг криминологик мохиятини ани;лаш уларга карши чора-тадбирлар ишлаб чи;ишда мухим ахамият касб этади. Айнан билишнинг криминологик усуллари у ёки бу жиноят нима учун содир этилган?, уларнинг сабаблари нимада?, уларнинг олдини олиш ма;садида кандай хукукий, ташкилий ёки бош;а чораларни куллаш лозим? деган саволларга жавоб беради.

Фикримизча, хозирги кунда жамоат тартибига тажовуз килувчи жиноятларнинг криминологик ахамиятга эга булган хусусиятларга оид илмий фаразларни тизимлаштириш зарурати мавжуддир. Ушбу билимлар урганилаётган жиноятларга хулосалар, таклиф ва тавсияларни ташкил этиб, келажакда уларга карши курашни режалаштириш имконини беради.

Безориликнинг хозирги холати, ушбу килмишнинг жамиятга таъсири, бузгунчилик жараёнига таъсир курсатиши нуктаи назаридан урганилиши зарур. Узбекистон Республикаси Олий суди статистика маълумотларининг тахлилига кура безорилик жуда куп содир этилган жиноятлар сарасига кирмаслигидан далолат берсада унинг окибатида жамоат тартибидан ташкари, фукароларнинг хаёти, соглиги ёки мулкига зарар етказилмокда.

Жадвал

Безориликнинг умумий жиноятчиликдаги улуши хакида

МАЪЛУМОТ

Йиллар 2015 й 2016 й 2017 й 2018 й 2019 й 2020 йил

2019 й 6 ойи 2020 й 6 ойи

Жами руйхатга олинган жиноятлар 87946 87412 73692 49011 46089

Безорилик 3213 2798 1736 1007 1073 195 492

Фоизлардаг и улуши 3,6% 3,2% 2,5% 2,05% 2,32% 152,3% ошган

Расмий статистика маълумотларида курсаткичларининг пасайганлиги безорилик айрим куринишларининг декриминализация килинганлиги, содир этилган безориликни майда безорилик сифатида бахоланиши (МЖТК 183-м) билан боглик. Ундан ташкари статистика курсаткичларининг шакллантирилишига жавобгарлик ва жазодан озод килиш институтларинин кулланиши, мазкур килмишлар латентлиги даражаси хам уз таъсирини курсатади.

Масалан, 2015 й. жами безорилик содир этганларнинг 30,2 %; 2016 й. - 31,3 %; 2017 й. - 34,1 %; 2018 й. - 33,2 %; 2019 й. - 32,5 % жавобгарликдан озод этилган.

2015-2019 йилларда безорилик учун судланганлар сони камайган булсада, баданга огир шикаст етказиш, одам улдириш, цийнаш каби жиноятлар мицдори сезиларли даражада камаймаган, 2020 йилнинг 9 ойи буйича юцоридаги жиноятларнинг барчасида усиш булган. Ундан ташцари уриш, баданга енгил шикаст етказиш белгилари булган цилмишлар учун турли асосларга кура жавобгарликдан озод цилинганлар сони хам талайгинадир.

Ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилинганларнинг 3,9 %ни жамоат тартибига царши жиноятларни содир этганлар ташкил цилган.

Юцоридагилар безорилик холати ва динамикаси хацицатда расмий маълумотлардагидан анча куп эканлигини курсатмоцда.

Билишнинг криминологик усуллари жиноят-хуцуций фанларнинг мураккаб саволларига, масалан, жиноятлар содир этилишининг олдини олиш мацсадида цандай чораларни цуллаш лозим деган саволга жавоб топишга хизмат цилади[2].

Таъкидлаш жоизки, хуцуцни мухофаза цилувчи органларнинг безориликнинг олдини олиш буйича фаолияти илмий асосланган усулларга таянганида кутилган натижаларни беради[3].

Криминологияга оид адабиётларда хар цандай жиноятчиликнинг сабабларини тахлил этишда умумий омиллар ва аниц жиноятларга имкон берган шарт-шароитлар ажратилади[4]. Биз тадциц этаётган жиноятларни тахлил этишда хам апробациядан утган ёндашувга таяниш мацсадга мувофиц, деб хисоблаймиз. Шу билан бирга умумий тусдаги омиллар ва у ёки бу жиноятга имкон берган шарот-шароитлар орасидаги аниц фарцларни курсатиш жуда мураккаб ва баъзан бунинг имкони хам йуц. "Аниц ижтимоий ходиса баъзи холатларда умумий тусдаги омил, бошца вазиятларда жиноятга имкон берган шарт-шароит сифатида булиши мумкин"[5]. Шунинг учун сабаблар мажмуини умумий ва махсусга ажратиш шартли хисобланади.

Безорилик ва унинг оцибатида содир этилган жиноятларнинг бизнингча ахамиятга эга булган омилларига тухталмоцчимиз.

Безориликнинг сабаблари (омиллари)ни тахлил этишда аввало ушбу цилмишнинг содир этилишини тацозо циладиган, уларни озицлантирадиган, купайишини таъминлайдиган ходиса, воцеа ва жараёнлар йигиндисини урганиш зарурдир.

Урганилаётган цилмишнинг сабаблари унинг мотиви билан бевосита боглицдир. Жиноят ишларининг тахлилига кура безориликнинг содир этилишига цуйидаги омиллар таъсир курсатаётганлиги аницланди:

1) айбдорнинг уз кучини курсатиб цуйишга интилиши (36%); 2) хулц-атвори жамиятда юриш-туриш цоидалари ва цонун нормаларини менсимаслиги (22,5 %); 3) илгари жиноят содир этганларнинг таъсири остига тушиб цолиши (5,5 %); 4) турмушидан норозилик ва бошцалардан нафратланиш (4 %); 5) бошца мотивлар (уч олиш, рашц, нафратланиш ва б.ц.) (32 %).

Юцоридагилардан ташцари шахснинг айницса вояга етмаганларнинг уртоцларига, катталарга тацлид цилиши (7,5%) кузатилди.

Тад;и;отларда утказилган суровлар натижаларига асосланиб, ОАВда зуравонликни таргиб ;илиниши ижтимоий онгга салбий таъсир курсатиши атрофдагиларга агрессив хул;-атворни шакллантиради ёки маънавий ;оло;лик, узганинг дардига бепарволикни шакллантиради [6].

Муайян жиноят содир этиш механизмида жиноятчининг шахси мухим роль уйнайди. Чунки жиноят инсон тафаккурининг махсулидир. Бу борада Ф.Й. Галл, жиноят уни содир этган шахснинг махсули хисобланади, шунга кура, жиноятнинг хусусияти бу индивиднинг табиати ва у яшаб турган мухитга богли; булади[7], деб хисоблайди. Бу эса жиноятчи шахсини урганиш заруратини келтириб чи;аради. Шу боисдан, азалдан жиноятчи шахси криминология фанининг асосий масаласи сифатида тад;и;отчиларнинг ди;;ат марказида булган.

Жиноятчи шахси аввало жиноят субъектининг шахсидир [8]. «Жиноятчи шахси» тушунчаси кенг маънодаги ижтимоий тушунча булган «инсон шахси» билан узвий богли;. «Шахс» ва «инсон» тушунчалари уртасида фар; мавжуд. «Инсон» нисбатан кенгро; тушунча, «шахс» эса унинг фа;ат ижтимоий хусусиятларини ифодалайди ва инсоннинг ривожланиши давомида аста-секин шаклланади[9].

«Жиноятчи шахс» деганда ;онунда назарда тутилган муайян жиноятни содир этган муайян шахс назарда тутилса, «жиноятчи шахси» эса унинг узига хос белгилари ва хул;-атворлари мазмунини ифодалайди.

Е.О.Алауханов жиноятчи шахсини умумижтимоий тушунча булган «шахс» ва ижтимоий-ху;у;ий тушунча булган «жиноятчи» сузларидан ташкил топганлигини айтади. Жиноятчи шахси жиноят содир этган шахснинг юридик жихатдан ахамиятга эга булган сиёсий-ижтимоий, рухий ва жисмоний хусусиятлари мажмуидир[10].

Жиноятчи шахсининг урганилиши индивидуал жиноий хул;-атворнинг хусусияти ва сабабларини умумлаштириш асосида умумий криминологик омиллар ха;ида хулоса чи;ариш имконини беради[11]. Биро; жиноятчи шахсининг урганилиши фа;ат криминологик ёки профилактик ахамият касб этиши билан чегараланмайди. Чунки, жиноятчи шахси ха;идаги маълумотлар ёки билимлар жиноятларни очиш ва айбдорларни фош этиш, ;илмишни квалификация ;илиш, жазо тайинлаш ва уларнинг ижросини таъминлашда мухим роль уйнайди. Бинобарин, Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 54-моддаси (жазо тайинлашнинг умумий асослари)да эса, суд жазо тайинлашда содир этилган жиноятнинг хусусияти ва ижтимоий хавфлилик даражасини, ;илмишнинг сабабини, етказилган зарарнинг хусусияти ва ми;дорини, айбдорнинг шахсини хамда жазони енгиллаштирувчи ва огирлаштирувчи холатларни хисобга олиши мустахкамланган. [12]

Безорилик содир этган шахсга оид криминологик маълумотлар мазмунан жиноятчи шахси ва унинг хул;-атвори тугрисидаги маълумотларга асосланади. Бу маълумотлар жиноятчининг индивидуал хусусиятлари унинг шахс сифатида шаклланишига таъсир курсатган ижтимоий мухит билан тугри ва тескари ало;аларига асосланади.

Модомики, суз безориликнинг криминологик тавсифи ха;ида юритилар экан, унда ушбу жиноятни содир этганларнинг шахсини тавсифловчи хусусиятларни очиб бериш зарур хисобланади.

Бу бopaдa, биpинчи навбатда, амалий вазифани хал этишга тyFpи кeлaди. Бeзopилик coдиp этган шaхcнинг тypмyш тapзи унинг маънавий к^фа^да хал к;илувчи ахамиятга эга бyлгaн фaoл жapaён гафатида бaхoлaниб, y бapчa ижтимoий ахамиятли хapaкaтлap cингapи oдaм шaхcий фaoлиятининг нaтижacи хиcoблaнaди. X,ap биp аник; вазиятда фак;ат шaхcнинг Узи жинoят coдиp к;илиш тyFpиcидa ;apop к;абул ;илади[13]. Бeзopи шaхcидa бундай ;apop ички ишoнч ва англаш гафатида «мaвжyддиp». Бунда шaхc айнан бeзopиликни coдиp ;илишга шайланган булади.

Гapчи «бeзopи шах^» шapтли тушунча бул^да, ушбу шapтлилик бундай шaхcни aлoхидa Уpгaнишни иcтиcнo ;илмайди. Ушбу ма^лада энг мухим жихат -шах^инг узига хocлиги, жинoий xyлк;-aтвopи ва тypмyш тapзининг узига xoc xycycиятлapи хиcoблaнaди. Шу бoиc, В.Н. Kyдpявцeв инcoннинг aлoхидa ижтимoий тoифacи гафатида бeзopи шaxcи жинoий шаклдаги xyлк;-aтвopнинг узига xocлиги билан бeвocитa бoFлик;. У дeвиaнт xyлк;-aтвopнинг хap ;андай бoшк;a шаклидан узининг ижтимoий хавфлилиги билан гафат жихатдан aжpaлиб тypишини дoимo ёдда тутиш лoзим[14], дeб хиcoблaйди.

«Ижтимoий шахо> cифaтидa бeзopи шaxcини шaкллaнтиpгaн хoлaтлapни кУpиш им^нини бepyвчи узига xoc «^йна» гафатида к^аш мумкин. Бунда жинoий xyл;-aтвopни бeлгилoвчи ижтимoий шapoитлapни ани;лаш им^ни пaйдo булади, бу эca шах^инг жинoят йулига киpишдaги уз «хи^а^ини oйдинлaштиpaди[15]. Аник^к; ;илиб айтганда, шах^инг жинoят coдиp этишга мoйиллигини кeлтиpиб чик^^н xyл;-aтвop тизими ва биoфизиoлoгик xycycиятлapини ани;лашга ёpдaм бepaди.

«Бeзopи шах^» жинoятчилapнинг peaM мавжуд булган ^ифаини aKc эттиpaди. Бу э^ узида бeзopилик coдиp ;илган шaxcлapни кpиминoлoгик тад;и; ;илишнинг зapypaти ва ахамиятини нaмoён этади.

Бeзopи шахини дoимий, yзлyкcиз Уpгaниш ушбу тоифадаги шaxcлapнинг узига xoc булган xycycияти, ;изи;ишлapи, интилиши, эхтиёжлapи ва бoш;a жихaтлapини тизимли paвишдa ани;лаш ва бaхoлaш имкoнини бepиб, пиpoвapдидa, ушбу тypдaги жинoятлapгa к^ши кypaшиш фaoлиятининг мaълyмoтлap бaзacини шaкллaнтиpишгa хизмат ;илади. Бeзopи тyFpиcидa oлингaн мaълyмoтлap мaзкyp тoифaдaги шaxcлapгa пpoфилaктик тaъcиp кУpcaтишгa йyнaлтиpилгaн тaъcиpчaн чopa-тaдбиpлap тизими хамда аник; пpoфилaктик ycyл ва вocитaлapини танлашда кул кeлaди.

«Бeзopи шах^^а xoc булмаган бeлгилapни ани;лаш мак^адга мyвoфи; эмac, чунки бундай ёндашув бeзopилик жинoятигa к^ши кypaшишдa нaзapия ва амалиёт учун натижа бepмaйди, бунинг учун фа;ат мазмунан жинoий xyл;-aтвopнинг шapтлaнишигa бoFли; oмиллapни ани;лаш зapyp хиcoблaнaди. Ушбу хoлaтдa yзapo бoFли; куйидаги уч мyaммoнинг мавжудлиги кузга ташланади: инcoн, у coдиp ;илган ;илмиш ва унинг caбaблapи[16].

Бунда бeзopи шaxcининг узига xoc xycycиятлapини, яъни шaxcнинг бeзopилик coдиp этишга мoйиллигини ифoдaлaйдигaн oгoхлaнтиpyвчи, ^гнал бepyвчи муайян жихaтлapни кУpиш мумкин. Одатда, ушбу жихaтлap хаётнинг муайян шapoитлapидa у ёки бу хoлaтлap тaъcиpи ocтидa аник; вазиятда шах^инг бeзopилик coдиp этиши мумкинлиги буйича индивидуал тaшхиc куйилишига хизмат ;илади.

Шу боисдан, шахснинг безорилик содир этишга мойилигидан далолат берувчи жихатларни аник;ламасдан, уларни урганмасдан ва хисобга олмасдан безорилик профилактикасининг самарадорлигига эришиб булмайди. Шу билан бирга, профилактик чора-тадбирларни фарк;лаш ва якка тартибдаги ёндашиш учун безорилик содир этган шахсларни тоифалаш хам талаб к;илинади.

Жиноятчиларни таснифлаш мухим тахлилий ва профилактик ахамиятга эга булиб, жиноятчилик сабабларини янада чукуррок; ва хар томонлама урганиш, жиноятларнинг олдини олиш ва прогноз ;илиш тизимини ишлаб чик;ишга ёрдам беради. Шу сабабли жиноятчиларни таснифлаш криминологиянинг энг долзарб, лекин хали яхши урганилмаган муаммоларидан бири булиб ;олмо;да.

Адабиётларда ;айд этилганидек, жиноят содир ;илган шахсларни тоифалаш (типизация) гояси уларнинг муайян гурухлари тугрисидаги маълумотларга асосланади. Шу боис, Г.А. Аванесов «Жиноятчи шахси ва унинг тузилишини чукуррок; урганиш учун бундай шахснинг узига хос хусусиятини хам англаш лозим»[17] деб хисоблайди. Куриниб турганидек, шахснинг узига хослиги ва тузилиши уртасида ало;адорлик мавжуд. Шунинг учун хам, тад;и;отнинг негизида шахс тузилиши ётади, чунки шахс тузилишини англамасдан туриб, жиноий хул; -атворнинг механизмини тушуниш мумкин эмас[18].

Мохиятан шахс тузилиши иккита асосга эга, улардан бири шахснинг индивидуаллигини белгиловчи психологик, иккинчиси эса у ёки бу ижтимоий сохадаги ижтимоий роли ва тажриба фаолиятини белгиловчи ижтимоий асослардир. Бирок; хар ;андай холатда одамнинг айнан шахси урганилади. Айнан шахс хул;-атворининг жиноий йуналиши, унинг шахсини белгиловчи омиллар урганилади [19].

Шахснинг хар кандай ижтимоий тоифаси индивиднинг эхтиёж, ;изи;иш, ма;сади, йуналиши кабиларда ифодаланадиган ижтимоий муносабатларнинг умумлашган шаклидан бош;а нарса эмас, албатта. Шу маънода, бизнинг назаримизда, жиноятчи шахси тузилишида турли ижтимоий-психологик унсурлар мавжуддир. Тоифалаш асосида жиноятчи шахсининг турли йуналишларини урганиш мумкин, бу эса нафа;ат умумий тоифага, балки узига хос белгиларга эга муайян шахслар тоифасига нисбатан хам тегишли хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикаси Олий судидан олинган статистик маълумот. 29.10.2020 й. 07/24-261.

2. Кудрявцев В.Н. Причинность в криминологии (о структуре индивидуального преступного поведения). Монография. М.: ТК Велби, Из-во Проспект, 2007. С. 4.

3. Кудрявцев В.Н., Эминов В.Е. Причины преступности в России: Криминологический анализ. М.: Норма, 2006. С. 23.

4. Криминология. Под общ. ред. Ю.Ф.Квашин. Ростов-на-Дону, 2020. С. 199-200; Устинов В.С., Арефьев А.Ю. Криминологические аспекты экономической преступности. Учебное пособие. - Н.Новгород: НЮИ МВД РФ, 2000. С. 88.

5. Овчинский А.С., Чеботарева С.О. Матрица преступности. М.: Норма, 2006. - С.

6. Сpeдcтвa мaccoвoй инфopмaции и пpecтyпнocть. // Kpиминoлoгия / Пoд peд. Д.Ф^ли. СПб., 2003. С. 66-76.

7. Иcмaилoв И., Aбдypacyлoвa Ц.Р., Фaзилoв И.Ю. Kpиминoлoгия. Умумий к^м: ИИВ oлий таълим мyaccacaлapи учун дapcлик. - T.: Узбeкиcтoн Рecпyбликacи ИИВ Aкaдeмияcи, 2015. - Б. 31. (- 272 б.)

8. Abdurasulova Q.R.Kriminiologiya. Darslik. -Toshkent:Adolat, 2007. -B. 54.

9. Иcмaилoв И., Aбдypacyлoвa Ц.Р., Фaзилoв И.Ю. Kpиминoлoгия. Умумий к^м: ИИВ oлий таълим мyaccacaлapи учун дapcлик. - T.: Узбeкиcтoн Рecпyбликacи ИИВ Aкaдeмияcи, 2015. - Б. 131. (- 272 б.)

10. Aлayxaнoв E.O. Kpиминoлoгичecкиe пpoблeмы пpeдyпpeждeния кopыcтнo-нacильcтвeнныx пpecтyплeний: Aвтopeф. диcc. ... дoк. юpид. наук: 12.00.08. - Aлмaты, 2004. - С. 30.

11. Xaмидoв Д.Х. Kpиминoлoгичecкaя xapaктepиcтикa тяжких нacильcтвeнныx пpecтyплeний пpoтив личнocти и их пpeдyпpeждeниe: Aвтopeф. диcc. ... кан. юpид. наук: 12.00.08. - Taшкeнт, 2008. - С. 13.

12. Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг 1994 йил 22 ceнтябpдaги Жинoят кoдeкcи II URL: https:||lex.uz|docs|111453

13. Дyбoвик O.Л. Пpинятиe peшeния в мexaнизмe пpecтyпнoгo пoвeдeния: Aвтopeф. Диccepтaции на coиcкaниe yчeнoй cтeпeни канд. юpид. наук. M., 1984. - С. 14-15.

14. Kyдpявцeв В.Н. Пpaвoвoe пoвeдeниe: нopмa и пaтoлoгия. M., 1982. - С.3, 6-9. Пpecтyпнoe пoвeдeниe (нoвыe иccлeдoвaния). Сбopник научных тpyдoв. - M., 2002.

15. Дoлгoвa A.И. Teopeтичecкиe nocbrn^ и oбшaя xapaктepиcтикa peзyльтaтoв длящeгocя кpиминoлoгичecкoгo изyчeниe личнocти. - В кн.: Onb^ кpиминoлoгичecкoгo изyчeния лич^сти пpecтyпникa. M., 1981. - С. 7-10.

16. Лyнeeв В.В. Пpecтyпгoe пoвeдeниe: мoтивaция, пpoгнoзиpoвaниe, пpoфилaктикa. M., 1980. С.112-115.

17. Aвaнecoв r.A. Kpиминoлoгия. M., 1984. С.262.

18. Дoлгoвa A.И., Еpмaкoв В.Д., Бeляeвa Н.В. Пpoблeмы тoпoлoгии нecoвeшeннoлeтниx пpecтyпникoв. - В. кн.: Вoпpocы бopьбы c пpecтyпнocтью. Вып. 24. M., 1976. С.41.

19. Бopoдин С.В. Свoйcтвa личнocти пpecтyпникa. - В кн.: Пpoгpaммa бopьбы c пpecтyпнocтью. M., 1993.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.