Научная статья на тему 'KРЕАТИВ КОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ'

KРЕАТИВ КОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1190
111
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Узлуксиз таълимда ўқувчи шахси креативлиги / ёшга хос бўлган психологик хусусиятлар (қобилиятлар / қизиқишлар / эҳтиёжлар) / шахснинг ривожланиш омиллари / мотивацион омил / қобилият / қизиқиш / эҳтиёж / идрок қилиш / фаолият. / intellectual-creative perception of the historical-culturological material) / ability / interest / necessity / perception / intellectual-creative activity of pupils / the scheme of its development / model) of the development of creative abilities of pupils of secondary schools are identified

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — М. А. Тилакова, О. Э. Эшмурадов

Ўқувчи шахси, бу ёшга хос бўлган психологик хусусиятлар (қобилиятлар, қизиқишлар, эҳтиёжлар); шахснинг ривожланиш омиллари, мотивацион омил, қобилият, қизиқиш, эҳтиёж, идрок қилиш, фаолият (ўқувчиларнинг интеллектуал-ижодий фаолияти, уни ривожлантириш схема си, модели) таҳлил этилган. Мактаб ўқувчиларининг креатив қобилиятларини ривожлантириш схемаси, алгоритмлари, тарихий маданиятшуносликка оид материаллар қадимий меъморчилик ёдгорликларини интеллектуал-ижодий жиҳатдан ўрганиш, идрок қилиш, таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MECHANISMS OF CREATIVE CAPABILITIES DEVELOPMENT

The development of students of senior classes by creative (finding the nonstandard solution of the problem, the creative capability in the mind of man, communicative activity) abilities (systemic movements, analysis synthesis-analysis, creative expression, generalization, drawing conclusion) with the means of interactive (working in group, role games, claster and others) methods are improved in the process of indoor (autogen and reflexion) and outdoor (innovational education environment) exercises in the process of curricular and extracurricular processes.

Текст научной работы на тему «KРЕАТИВ КОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ»

КРЕАТИВ КОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ

М. А. Тилакова

Жиззах вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва малака ошириш худудий маркази Педагогика, психология ва таълим технологиялари кафедраси мудири, п.ф.д. (PhD)

О. Э. Эшмурадов

Жиззах вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва малака ошириш худудий маркази Педагогика, психология ва таълим технологиялари кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Укувчи шахси, бу ёшга хос булган психологик хусусиятлар (кобилиятлар, кизикишлар, эхтиёжлар); шахснинг ривожланиш омиллари, мотивацион омил, кобилият, кизикиш, эхтиёж, идрок килиш, фаолият (укувчиларнинг интеллектуал-ижодий фаолияти, уни ривожлантириш схема си, модели) тахлил этилган. Мактаб укувчиларининг креатив кобилия- тларини ривожлантириш схемаси, алгоритмлари, тарихий маданиятшунос- ликка оид материаллар кадимий меъморчилик ёдгорликларини интеллектуал-ижодий жихатдан урганиш, идрок килиш, тахлил килинган.

Калит сузлар: Узлуксиз таълимда укувчи шахси креативлиги, ёшга хос булган психологик хусусиятлар (кобилиятлар, кизикишлар, эхтиёжлар); шахснинг ривожланиш омиллари, мотивацион омил, кобилият, кизикиш, эхтиёж, идрок килиш, фаолият.

MECHANISMS OF CREATIVE CAPABILITIES DEVELOPMENT

M. A. Tilakova

Head of the Department of Pedagogy, Psychology and Educational Technologies of the Jizzakh Regional Center for Retraining and Advanced Training of Public Education, PhD

O. E. Eshmuradov

Teacher of the Department of Pedagogy, Psychology and Educational Technologies of the Jizzakh Regional Center for Retraining and Advanced Training of Public Education

ABSTRACT

The development of students of senior classes by creative (finding the nonstandard solution of the problem, the creative capability in the mind of man, communicative activity) abilities (systemic movements, analysis synthesis-analysis, creative expression, generalization, drawing conclusion) with the means of interactive (working in group, role games, claster and others) methods are improved in the process

of indoor (autogen and reflexion) and outdoor (innovational education environment) exercises in the process of curricular and extracurricular processes;

Keyswords: intellectual-creative perception of the historical-culturological material), ability, interest, necessity, perception, intellectual-creative activity of pupils, the scheme of its development, model) of the development of creative abilities of pupils of secondary schools are identified;

КИРИШ

Ижодий кобилият юксак креатив ривожланиш омили булиб, фаолиятнинг турли жабхаларида, жумладан, нуткий, ёзма-ижодий ва бошка купгина турларда ифодаланади. VIII-IX синф укувчиларида креатив кобилиятни ривожлантириш, биринчи навбатда, шахсга йуналтирилган ёндашувни, эмоционал-психик кайфиятни, фаол, ижодий тасаввурни, уз-узини фаоллаштириш, мустакиллик, уз-узини назорат килиш, намоён килиш, ифодалаш, бахолаш, укув жараёнида таълимнинг инновацион технологияларидан фойдаланишни талаб этади. Кобилиятлар рухий-индивидуал хусусиятлар мажмуи хисобланиб, махсулдор фаолият учун мухим билим, куникма ва малакаларни эгаллаш имконини беради. Кабилиятлар учун фаолият сув ва хаводай зарур (фаолият унинг шаклланиши ва ривожланишига шарт-шароит яратади). Интеллектуал кобилият тушунчалардан фойдалана билиш, мантикий умумлашма мулохаза юритиш махоратини англатади. Юкори синф укувчиларининг интеллектуал-ижодий фаолиятга креатив ёндашувининг негизини ижодий тасаввур ташкил этади. Кобилиятнинг етакчи хусусияти ижодий тасаввур килишдир. Фалсафий лугатда тасаввур (хаёл) олдинги тажрибадан олинган англаш ва тасаввур материалларини кайта ишлаш йули билан янги образларнинг яратишга каратилган рухий жараёнларни англатади [ 194,74].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ижодий тасаввур - инсоннинг уз онгида образлар, тимсоллар, гоя объектларини тусатдан гавдалантира олиш ёки атайлаб вужудга келтириш лаёкати, махсулдор тафаккур юритишининг узвий компонентидир. Кадимий меъморий ёдгорликни идрок килишда ижодий тасаввурга ижодий фаолият натижасида образнинг тасаввур буйича яратилиши сифатида каралади (тафаккур, хотира ва идрок уйгунлигида). Бу тасаввурнинг бутунлай узгартирилиши, мавжуд объект асосида янги образлар яратилиши, "хакикатда мавжуд борликнинг янги, урганилмаган, тасодифий уйгунликда ва алокада акс эттириш"дир. Образнинг тасаввур буйича яратилиши турли шаклларда намоён булади: бирикмайдиганни бирлаштириш, гиперболизация, диккатни кайсидир жихатга нисбатан

кучайтириш, жадваллаштириш, турларга булиш, ахамиятлисини ажратиб курсатиш.

Тасаввур: суст - нореал; фаол - ижодий яратувчи, реал-амалга ошириладиган, орзу ва хаёл (фаолият учун мотив) булиши мумкин. ^адимий меъморчилик санъатини интеллектуал-ижодий идрок килишда ижодий тасаввур: архитектура тимсолининг ижодий негизда тубдан кайта тасаввур этилиши, меъморий ёдгорлик образининг ижодий яратилиши, кадимий меъморчилик санъатининг эстетик "хис этилиши"дир. Бу, гузаллик туйгуси, ижодий тафаккур юритиш кобилияти, предмет тугрисидаги маълум билимларнинг мавжудлиги билан боглик конструктив-ижодий фаолият саналади. Ижодий хамда кайта тикланадиган тасаввурни узаро фарклаш лозим: тикланадиган тасаввур-бу предмет образи (тимсоли)ни унинг расми ёки чизмаси буйича тиклаш жараёнидир; ижодий тасаввур эса янги образларни мустакил, хаттоки, маълум композициядаги тимсоллар тизими асосида яратишдан иборат. Шунга кура, Л.С.Выготский тасаввурнинг тажриба ва вокелик билан бевосита боглик булган куйидаги турт шаклини ажратиб курсатган:

1. Ижодий фаолият инсоннинг аввалги тажрибасининг бойлиги ва ранг-баранглигига тугридан-тугри боглик. Инсон тажрибаси канча бой булса, тасаввур материали шу кадар куп ва ранг-баранг булади.

2. Тасаввур тажрибани кенгайтириш воситаси. У узгалар тажрибаси ёки ижтимоий тажриба туфайли вужудга келиб, вокелик билан алоканинг энг олий шаклидир.

3. Икки ёклама намоён буладиган эмоционал алока:

а) тасаввур эмоционал омилга - туйгуларнинг ички мантикига таянади. Бу тасаввурнинг субъектив ички инъикосидир;

б) тасаввур туйгуларга таъсир курсатиб, бу оркали "тасаввурнинг эмоционал хакконийлиги конуни" намоён булади.

4. Тасаввур вокеликка кучиб, бошка нарсаларга таъсир кила бошлаганида хакикатга айланади.

Бадиий йуналганликнинг мазмундор шаклини яратувчи, шахсда эмоционал сезгирлик, иродавийлик, шоирона романтикага мойиллик, ижодий тафаккур, идрок килиш фаоллиги, кадриятли йуналганлик каби фазилатларни шакллантирадиган бадиий-ижодий тасаввур унда креативликни ривожлантиришнинг мухим омили саналади. Ижодий тасаввур тимсолли тасаввур, тимсолни кайтадан реконструкциялаш, тубдан узгартириш, тулдириш, тимсолни комбинациялаш, янги вазиятларга киритиш, ретроспектив уринга куйиш, умумлаштирилган холда хис этиш, кисмларини бир бутун холатда нарсага бирлаштириш, янги тимсолни яратиш, янги гояни вужудга келтириш, янги гояни

амалга ошириш режасини тузиш воситасида ривожланади. Юкоридагиларга асосланиб таъкидлаш жоизки, шахсда креатив кобилиятни ривожлантиришнинг асоси хисобланган интеллектуал-ижодий жараён идрок килиш асосидаги фаол ижодий тафаккур хисобланади. Шахснинг эмоционал-иродавий хусусиятлари унинг интеллектуал-ижодий кобилиятларига боглик. Хотира (у фаолият талабларига мувофик равишда узига хос, специфик куринишда булади), эмоционаллик, яъни хис-туйгуга берилувчанлик -бу хусусият шахснинг фаоллигини оширишини ёрдамчи хусусиятлар деб хисоблаш мумкин. "Узбекистон тарихий-маданий ёдгорликларини креатив урганиш" мавзусидаги синфдан ташкари машгулот жараёнида укувчиларнинг мужассамланган ахборотларни англашга каратилган интеллектуал-ижодий фаолиятига таяниб, уларда креатив-ижодий кобилиятларни ривожлантиришга харакат килишимиз максадга мувофик. Укувчиларнинг эмоционал-иродавий хусусиятлари, уларнинг кизикиши, истаги, эхтиёжи мотивациявий омил сифатида фаоллаштирилади. Ушбу жараён самарадорлигига укувчи креатив кобилиятини ривожлантириш механизмларини хар тарафлама такомиллаштириш оркали эришилди.

МУХ,ОКАМА

Механизм-табиат конунларига кура амал киладиган ходиса ёки харакатлар тизими, шунингдек, унинг амалга ошишига кумаклашувчи курилма ёхуд асбоблардир. Укувчиларда креативлик кобилиятини ривожлантириш мазкур жараённи амалга оширишга каратилган психологик-педагогик механизмларни фаоллаштиришни талаб этади

Бундай психологик-педагогик механизмлар куйидагилардан иборат:

- мотивацион механизм-мотивсиз, хохиш-истаксиз кобилиятлар юзага чикмайди;

- операцион механизм-операция (усуллар) ёрдамида кобилиятлар намоён булади;

- функционал (жараёнли) механизм-рухий жараёнлар сифати оркали кобилиятларнинг операцион механизмлари амалга ошади

- илгор инновацион методлар, усул, услуб ва воситалар. Замонавий инновацион методлар, усул, услуб ва воситалар тугридан-тугри укувчи шахсини, ундаги креативлик кобилиятларини рагбатлантириш ва ривожлантиришга каратилган булиб, тадкикот максадидан келиб чиккан холда, биз мутаносиб инновацион технологияларни жамлашга харакат килдик

- Кретивлик кобилиятини ривожлантириш механизмлари

www.scientificprogress.uz

«SCIENTIFIC PROGRESS» Scientific Journal ISSN: 2181-1601 ///// \\\\\ Volume: 1, ISSUE: 6

Фаолият жараёнини лойихалашни

Ривожланиш

Креативлик кобилияти

Воситалар

Воситаларни вужудга келтириш

VIII-IX синф укувчиларида креатив кобилиятни ривожлантириш механизмларни такомиллаштириш укув жараёнида фаолият модели ва жадвалидан фойдаланишни такозо этади.

Кобилиятларни ривожлантириш механизмлари унинг даражаларини хам назарда тутишни талаб этади. Кобилият даражалари икки хил булиб, булар:

репродуктив даража - билимларни узлаштиришда юкори лаёкатга эга булиш, тегишли куникма ва малакаларни эгаллаш;

креатив даража - билим, куникма ва малакаларнинг бетакрор, янги даражасини таъминлашдир.

Кобилиятнинг вужудга келишини белгилаб берувчи механизмлар куйидаги боскичларда такомиллашиб боради:

1) инсон хос тугма лаёкат белгилари(алохида табиий индивидуал нерв тизими, мия ва анализаторларнинг анатомик-физиологик хусусиятлари)билан дунёга келади, мазкур лаёкат белгилари тугридан-тугри кобилият саналмаса-да, уларнинг кулай шарт-шароитлар оркали тарбиялаб, ривожлантириб борилиши истикболда иктидорли ижодкор шахснинг шаклланишида мухим пойдевор вазифасини утайди;

2) мойиллик - боланинг муайян фаолият турига интилиши ва кизикишларида намоён булади, иктидорли болаларда узлари мойил булган бирор фаолият турига нисбатан ута кучли интилиш кузатилади. Улар узлари кизиккан фаолият тури билан соатлаб, чалгимай, чарчамай шугуллана оладилар. Болалар учун бундай фаолият хам мехнат, хам уйин вазифасини утайди. Уларнинг кизикишлари, интилишлари, хис-туйгулари узлари учун севимли булган машгулот жабхасига каратилади;

3) кулай ижтимоий таъсир. Х,ар бир бола ривожланиш жараёнларида бирор таъсирга кучли берилиш холатини бошдан кечиради, бирор фаолият турини узлаштиришга кучли мойилликни хис килади (узлаштириш учун сензитив (кулай) даврлар узок ёки киска муддатли булиши мумкин). Ушбу жараёнда фаолиятни узлаштириш шарт-шароитларини хам назарда тутишга тугри келади. Масалан, бола муайян муддатда мусикага, расмга ёки бошка фаолият турига кучли

мойилликни намоён этиши мумкин, айни дамда курсатилган таъсир унда ушбу фаолият турига нисбатан кобилиятни кучайтиришга хизмат килиши мумкин. Биз уз тадкикот ишимизда таълимнинг мутаносиб анъанавий, инновацион, ноанъанавий, муаллифлик методларини уйгунликда куллаш оркали юкори синф укувчиларида креатив кобилиятни ривожлантириш механизмларини такомиллаштиришга эришамиз;

4) шахсий фаоллик. Боланинг хиссий-эмоционал холатида-хохиш-истаклари, мехнатга мойиллиги, ютуклардан завкланиши, иродавий хусусиятлари ва максад сари интилиши кабиларда намоён булади.

НАТИЖА

Мотивация, релаксация, укувчиларда ижодий изланиш мавжудлигини рагбатлантириш каби усулларни куллаб, уларнинг шахсий фаоллигини оширишга, меъморий ёдгорликларнинг бадиий ва эстетик хусусиятларини англашга каратилган синфдан ташкари машгулотдаги интеллектуал-ижодий фаолиятни жараён сифатида бахолаб, укувчи шахсида укув ва ижтимоий эхтиёжларни кондириш хамда унинг фаол, англанган-мотивацион, аник бир максадга йуналтирилган, эхтиёжларига асосланган, методик, натижали-башоратланган, интеллектуал-ижодий мулокотларини таълимнинг амалий ва назарий шакллари, инновацион дидактик методларни куллаб такомиллаштириш мухим.

Укувчиларида креатив кобилиятни ривожлантириш уларнинг психологик ёши буйича тавсифи, жумладан, сухбат, анкета, тест, саволнома ва бошка тегишли диагностик воситалар оркали укувчидаги мавжуд креатив кобилиятини тегишлича ташхислаш, унда мавжуд булган ва ривожлана бошлаган креатив кобилиятни, жумладан, фикрлаш ва ижод килиш билан боглик тафаккур даражасини аниклаш зарур. Юкорида куриб чикилган асосий тушунчалар доирасида меъморий ёдгорликларнинг бадиий ва эстетик хусусиятларини англашга оид укув харакатлар услубларини идрок килишда билимларни эгаллаш, уларни тарихий идрок килиш каби интеллектуал-ижодий фаолият турлари кулланилди. Жумладан, Узбекистон тарихий-меъморий иншоотларининг гузаллиги, айрим меъморий ёдгорликларга муносабат, уларни бахолашга йуналтирилган кадриятли йуналишлар каби бадиий тахлили, Узбекистон тарихий-маданий меросига оид интеллектуал-ижодий "махсулот" яратиш, ижтимоий (оммавий-коммуникатив) шароитда интеллектуал-ижодий махсулот яратиш асносида укувчига уз креативлигини намоён этиш имконини бериш каби фаолият жараёнларидан фойдаланилди.

ХУЛОСА

Укувчилари креатив кобилиятларни ривожлантириш жараёни самарадорлигини ошириш назарий жихатдан ишлаб чикиладиган дидактик ёндашувлардан иборат булиб, ушбу жараёнда амалга ошириладиган вазифалар белгиланган хамда самарадорлигини оширишда амал килиш мухим булган принциплар ва уларни амалга ошириш боскичлари аникланган. Машгулот мавзуларини лойихалаш, максадини ва унга эришиш йулида бажариладиган вазифаларни белгилаш, унинг ташкилий шакл, усул, восита ва методларини танлаш синфдан ташкари дарсларни ташкил этиш машгулотлари самарадорлигини оширишда катта ахамият касб этади.

REFERENCES

1. Андриянова В.И. Базовый критерий современной личности - свободное, критическое, самостоятельное, творческое мышление / В научно-метод. пособии -«Формирование интеллектуального, духовно-нравственного и физического потенциала обучающихся общеобразовательной школы Республики Узбекистан на современном этапе»/ под ред. академика пед. наук Р.Х.Джурева. - Т., 2005. -16-34 б

2. Давлатова Г.Н. Лингвокультурология в развитии интеллектуально-творческих способностей обучаемых. - 440-466 б.

3. Каменев Ю.М. Изучение школьниками памятников истории и культуры. - М., 1999. - 131 б.

4. The role of information and communication technologies in legal practice M.S. Yunusova - European Science Review, 2019

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.