Научная статья на тему 'КРАТКО О МУЗЫКАЛЬНЫХ МЕЛОДИЯХ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА'

КРАТКО О МУЗЫКАЛЬНЫХ МЕЛОДИЯХ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
170
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РУБАБ / МЕЛОДИЯ / ТАДЖИКСКИЙ НАРОД / ТАДЖИКСКАЯ МУЗЫКА / ПАМИРСКИЙ РУБАБ / БАДАХШАНСКИЙ РУБАБ / КАШКАРСКИЙ РУБАБ / СИМВОЛИЧНАЯ МУЗЫКА И ЭСТРАДНАЯ МУЗЫКА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нормахмедов Озар Орифович

В статье рассматриваются музыкальные мелодии таджикского народа. Автор статьи в основном раскрыл понятие «рубаб» и его виды в истории развития таджикской музыки. Он подчеркнул, что в Таджикистане популярны четыре типа рубаба, такие как памирский рубаб, бадахшанский рубаб (называемый также таджикским, афганским), кашкарский рубаб, а также он упомянул о мелодиях вышеупомянутых типов рубаба.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BRIEFLY ABOUT MUSICAL MELODIES OF TAJIK NATION

The article deals with musical melodies of Tajik nation. The author of the article has mainly revealed the notion of “rubab” and types of it in within the history of development of Tajik music. He emphasized that there are four types rubab are popular in Tajikistan such as Pamirian rubab, Badakhshani rubab (called as Tajik, Afghan as well), Qashqari rubab and he has also mentioned about melodies of aforesaid types of rubab.

Текст научной работы на тему «КРАТКО О МУЗЫКАЛЬНЫХ МЕЛОДИЯХ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА»

При обучении русскому языку всегда существовала проблема положительного и отрицательного влияния родного языка на изучаемый. Это проблема остаётся актуальной и в современной лингвистике. Решение её важно как с точки зрения теоретической, так и с точки зрения практической значимости в развитии национально-русского двуязычия.

По мнению автора обучение второму языку необходимо строить таким образом, чтобы интерференция снималось или ослаблялась.

Следовательно, системность русского и родного языков обусловлены

системностью проявления интерференции на всех уровнях языка.

Ключевые слова: глобальный, условия, изучение, совершенствование, проблема, учреждение, необходимость, роль, средства, положительно, отрицательно.

LANGUAGE DEVELOPMENT OF STUDENTS IN THE STUDY OF RUSSIAN LITERATURE

Global socio-political and economic changes, expanding interethnic and international contacts. Hence, in modern conditions, the need naturally arises to further improve the teaching and learning of the Russian language in educational institutions and national groups of our country.

The article discusses the problems of lexical and grammatical violations in the Russian language of students - national groups, as well as the problem of the Russian language culture of Tajik students in the modern world, which are one of the most urgent problems of modern linguistics.

The author is sure that the Russian language plays a great role in training national cadres with higher education, since the interests of the national economy, science and culture require highly qualified specialists.

Fluency in Russian as a means of interethnic communication allows students to better master their specialty, because it makes it possible to familiarize themselves with all publications on a wide variety of scientific and technical problems.

When teaching the Russian language, there has always been a problem of the positive and negative influence of the native language on the learner. This problem remains relevant in modern linguistics. Its solution is important both from the point of view of theoretical and from the point of view of practical significance in the development of national-Russian bilingualism.

According to the author, teaching a second language should be structured in such a way that interference is removed or weakened.

Consequently, the consistency of the Russian and native languages are due to

systemic manifestations of interference at all levels of the language.

Keywords: global, conditions, study, improvement, problem, institution, necessity, role, means, positively, negatively

Сведение об авторе:

Назарова Рухшона - соискатель кафедры русского языка Кулябского государственного университета им А. Рудаки ул. С.Сафарова 16. 735360, Куляб, Хатлонская область, Республики Таджикистан; Моб. тел: (+992) 988365768

About the autor:

Nazarova Rukhshona - Assistant of the Russian Language Department of Kulyab State University named after Abuabdulloh Rudaki. Phone: (+992) 988365768

МУХТАСАР ДАР БОРАИ СОЗДОИ МУСИЦИИ ХАЛЦИ ТО^ИК

Нормаумедов О. О.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Созхои мусикии мардуми точик таърихи бою рангин ва кадима дошта сарчашмахои адабй намунахои санъати минатюр ва деворанигорахо рисолахои сершумор оид ба он шаходат медихад. Мусикии халки точик аз замонхои хело кадим ба ду гурухи асосй- базмй ва размй чудо гардида вобаста ба ин созхои мусики аз руи хусусияти садодихиашон ба ду гурух таксим мешаванд. Дар як сози мусикии мардуми точик сохт намуд садодихи ва хусусиятхои ба худ хос дорад. Аз ин хотир тасмим гирифтаем, ки дар бораи сози мусикии халки точик- рубоб маълумоти муфассал дихем.

Рубоб (рабоб) - сози кадимаи мусикии халки точик буда, овози рушану дилошуб ва гушинавоз дорад. Аз маъхазхои адабй бармеояд, ки рубоб калимаи пахлавии арабишудаи «Равода» будааст. Ва маънояш «овози хазин баровардан» мебошад. Мухаммад Еиёсуддин сохиби «Еиёс-ул-лугот» бод алел аз лугатхои пешин маънои рубобро чунин тафсир кардааст: «Рубоб (рубоб-Абубакр Зубайдов)-номи сози маъруф;... ва дар «Рашидй» ва

«Мyайид» ва «саpypй» ва «Кашф» ба маънои номи сози маъpyф ба фатxи аввал аст; ва даp «Бypxон» навишта, ки pyбоб (ба замми аввал) номи соз, ки он тамбypмонанде бyвад бyзypгшикам ва кyтоxдаста ва баp pyи он ба чои тахта пусти лxy бошад. Ва даp «pисолаи мyаppаби pавода аст. Ва маънии pавода овози хазиндоpанда аст, «pо»-и pавод ба маънои овози хазин аст ва «бо» баpои нисбат. Ва даp «Сиpоч» навишта, ки pабоб (Ба фатx) мyаppаби pyбоб (ба зам) аст».

Ру6о6 даp баъзе мамолики Шаpк ва Евpопаи Fаpбй бо шакли pабоб, pебоб, pебак низ маъмyл аст. Даp ибтидои асpxои миëна косахонаи pyбоб шакли секунча дошта (як кунч аз таpафи даста), онpо даp Эpон ва мамолики атpофии он бо камонча менавохтаанд. Ру6о6 яктоpа ë ду ва сетоpа мешудааст, ки аз pyбоби яктоpа шоиpонy гyяндагони халкй ва аз pyбоби 2-3 тоpа pомишгаpони касбй истифода мекаpдаанд. Ба pyи косахонааш пусти оxy кашида, тоpxояшpо аз абpешим ë pyдаи гyсфанд тайëp мекаpдаанд. Гуша^о ба микдоpи тоpxо мувофик буда, дастааш 60-80 см мешудааст.

Даp «Китоб -ул мусикй ал кабиp» Абyнасpи Фаpобй (870-950) даp боpаи сохт ва таpзи ичpоиши ин соз маълумот дода, мегуяд, ки pyбоб даp замони y 1 ë 2 тоpа буда, бо камонча навохта мешудааст. Ин соз бепаpда буда, хаpак ва ду TOp доштааст ва шабеxи танбypи Хypосонй будааст. Бо зеp каpдани ангуштони дасти pост даp pyи тоpxо давонидани камонча садои фоpам xосил мешудааст. Аксаp pyбобpо бо xамовозии уд менавохтаанд.

Саpваpи xyнаpваpони даpбоpи султон Маxмyди Fазнавй-Абyбакpи Рубобй (982-1020) чунин маълумот додаст, ки pyбоб аз ч^ати фоpами садов а чУpшавй баp созxо мyкаppаp шуд ва ба чамъияти баланди даpбоpиëн pоx ëфт.

Аз замони Низомй ва минбаъд pyбоб шакли хyдpо тадpичан дигаp каpда, ба танбyp шабеx мегаpдид, лекин косааш камее бyзypгтаp будааст. Ба кисми мyддавваpи коса пуст кашида, кисми чониби дастаpо бо тахтаи нафис мупушонидаанд. Ин pyбоб дастаи даpоз ва чоp тоpи абpешимй доштааст. Паpдаxояш аз pyдаи буз ë гусфанд тайëp мешудааст. Байни коса ва даст аду шохи нугаш боpик чойгиp будааст. Чунон ки мусикишинос Исматулло Раxимов кайд мекунад; «Даp pисолаи мусикии Дусайни «Казн-yл-тyxаф» (асpи 14), ки даp китобхонаи Лондон маxфyз аст, тасвиpи чанд сози мусикй, аз чумла pyбоб оваpда шудааст... Даp он се TOp бо номи «xод» тоpи аввал, «зеp»-тоpи дуюм ва «масна»-тоpи сеюм (БАМ, яъне бас) инъикос гаpдидааст»!.

Даp яке аз pисолаxои мусикии охиpи асpи 16 ва авали асpи 17, ки муалифаш номаълус аст, даp боpаи созxои мусикии танбyp, чанг, най, конун, баpбат, кобуз, pyд, гичак, pyxафзо маълумот дода, аз чумла мегуяд; «Рубоб созест, ки даp замони Хоpазмшоx pивоч ëфтааст ва созест кyxистонй, хушовоз мегуянд, ки панч тоp доpад».

Дасани Кавкабй низ даp фасли 5-уми «Рисолаи мусикй»-аш «Даp баëни созxои мусикй» ин нyктаpо баëн каpдааст. «Рубоб созест, ки даp замони Хоpазмшоxиëн ба xам pасид».

Даp Хypосонy Моваpоyннаxp аз асpxои 16-17 саp каpда pyбоб такмил ëфт. Даp Эpон он тадpичаи ба TOp табдил ëфт.

Олим, шоиp, мусикидон ва pомишгаpи чиpадасти нимаи авали асpи 17 Даpвешалии Чднгй даp pисолаи мусикиаш бо номи «Тyxфат-yс-сypyp» даp замони у хело махмул будани pyбоби 5 -тоpаpо хотиpнишон каpдааст, ки 4-тоpи абpешимй ва як тоpи симин (нyкpагин) доштааст.

Даp Моваpоyннаxpи асpи 16-17 ду намуди pyбоб яке бо дастаи даpозy паpдадоp ва дигаpе бо дастаи кутох маъмул будааст. Бо мypypи вакт pyбоби дастадаpоз машxyp ва макбули маpдyм гаpдид ва даp ^ошкаp (xозиpа вилояти Синтезяни Хитой) бо номи хитоии «лавабо» ва кошкаpии «pавап» ë <фабаб» гyстаpиш ëфт ва аз он чо ба билоди Динду Моваpоyннаxp паxн гаpдид, имpyз бо номи pyбоби кашкаpй машxyp аст.

Намудх,ои рубоб

Сози pyбоб, ки таи садсолаxои мавчудияташ даp бисëp мамолики олам паxн гаpдид, мувофики табъу завк, хyсyсиятxои хоси миллй ва мавкеи чyFpофии маpдyми xаp саpзамин ба худ шаклу намуди гуногун мегиpифт. Чи тавpе, ки кайд намудем, pyбоб баpои даp Эpон ба вучуд омадани тоp ва даp Авpyпо пайдо гаpдидани созxои скpипкавй замина гаpдидаааст. Даp замони мо намyдxои гуногуни pyбоб, аз чумла pyбоби помиpй,

бадахшонй (афгонй), ки онpо точикй xам меноманд, pyбоби дулонй (дулон-яке аз кабилаxои маскуни Кошкаp), pyбоби xиндyстонй, pyбобxои бадахшонии баландмаком, баландзиком ва Fайpа мавчуданд.

Даp ватани азизи мо Точикистон асосан се намуди ин соз; pyбоби помиpй фасми 1), pyбоби бадахшонй (точикй, ва афгонй низ меноманд- фасми -2), ва pyбоби кашкаpй (pасми-3) маълум буда, ба таpзи якканавозй ва даp xайати анмаблу оpкестpxои созxои миллй васеъ истифода мешаванд.

Рубоби помиpй, ки даp саpосаpи вилояти Бадахшон Точикистон мавpиди истифода каpоp доpад, ах чиxати овоз, намуд ва таpзи ичpоишаш шабеxи pyбоби тасвиpкаpдаи Дусайнй (асpи 14) буда, фаpкият даp он аст, ки косаи ин pyбоб камее хypдтаp аст. Шояд ин дигаpгyнй даp 2-3 асpи охиp ба вучуд омада бошад. Рубоби помиpй аз чуби яклухт сохта шуда, кисми поении косааш мyдавваp аст, вале майл ба даpозpyягй доpад. Даp pyи он пуст кашида мешавад. Кисми болоиpо бошад, аз поении даста камее кофта, бо тахтачаи тунуки даp байнаш сypохичаxо (баpои пypкyвватии садо) дошта pyпyш мекунанд. Ду шох, ки даp гаpдани коса ва поини даста чойгиpанд, нисбат ба шохxои pyбоби кашкаpй васеътаp, pости кyтоx ва нугашон боpи каст. Даpозии дастааш ба монанди дастаи pyбоби кашкаpй буда, камее аз он Fафстаp аст.

Рубоби помиpй 3-тоp доpад, ки байни xам даp фосилаи квинта чУp мешаванд ва тоpxои якуму дуюм чуфтанд. Баpои хyшоxангй ва фоpамии садо илова ба тоpxои мазкyp, аз таpафи чапи даста як тоpи кyтоxи чаpангосй кашида шудааст.

Кисми охиpи даста ба шакли чангак ба кафо хам хypда, гyшакхонаpо ба вучуд оваpдааст, ки микдоpи гyшакxо (5-то) ба микдоpи тоpxо баpобаp аст. Камее аз косахона болотаp, даp таpафи болои даста гушаки нисбатан хypд баpои сими иловагй чойгиp аст. Рубоби помиpй аз муштак (тоpкапак-даp кисми поении косахона), хаpак, булбулак (хаpаки боло) ибоpат аст.

Рубоби бадахшонй, ки онpо афгони ва точикй низ меноманд ба pyбоби дастакyтоxи асpxои 16-17, ки даp боло зикpаш pафт, шабоxат доpад. Ин pyбоб низ даp давоми каpнxои мавчудияташ такмил хypда, то ба шакли мукаммали имpyзааш pасидааст.

Косахонаи он каме мypyдшакл буда, мданачои он камоншакл ба даpyн фypy pафтааст ва ба назаp чунин менамояд, ки косахонаи pyбоб ба ду кисм таксим шудааст. Кисми поëнй бо пуст pyйпyш шуда, кисми болой, к ибо даста xамpоx аст, бо тахтачаи тунук пушонида шудааст, ки даp pyи он хаспаpдаxо (7-то) часпонида шудааст. Паpдаxои асосй (5-то) даp танаи даста аз зеx баста ва ë аз филиз часпонида мешаванд. Даpозии даста 8-10 см буда, даpозии умумии pyбоб 80 см аст. Кисми охиpи даста камоншакл ба кафо хамидааст ва нуги боpик доpад. Даp он гуша^о чой гиpифтаанд pyбоби афгонй инчунин доpои муштак, хаpак ва булбулак аст. Ба Fайp аз 5-тоpи асосй, ки байни xам даp фосилаи кваpта-кваpта чУp мешаванд, инчунин 8-10 тоpи филизии иловагй кашида мешавад, ки даp паxлyи чапи кисми болоии pyбоб чай гиpифта, байни xам даp фосилаxои секунда ва теpтсия чУp мешаванд. Меъëpи садодиxиаш аз ду актава зиëдтаp аст (аз ля-и октаваи хypд то ми-и октават 3-юм).

Рубоби бадахшонй (точикй) тахминан даp охиpи асpи 17 ба шаxpxои Бyхоpовy Самаpканд pоx ëфта, тадpичан ба ноxияxои атpофии он паxн гаpдид ва бо мypypи замон pyбоби дастакyтоxи бyхоpой ва сози yдpо, ки даp байни маpдyмони ин чойxо хело маъмул буданд, аз байн бypд. Ин pyбобpо xамчyн сози якканавозй ва xам даp сypyдхонй бо дойpавy дyтоpy танбyp истифода мекаpданд. Даp ансамбли созxои миллй вазифаи садои БАМ (бас) ^о ичpо мекаpд. Даp замони мо низ pyбоби бадахшониpо баpои овози БАМ (гафс) доштанаш ва шиpадоp шудани садои мусикй, даp ансамблу оpкестpи созxои миллии точикй истифода мебаpанд.

Рубоби кашкаpй аз се TOp ибоpат аст, ки тоpxои якуму дуюм филизй ва чуфтанд. Тоpи сеюм гафс буда, аз филиз ë нахи сунъй тайëp мешавад ва садои БАМ (бас) доpад. Рубоб ба гypyxи созxои тpанспониpкyнанда (садояш кучанда) мансуб буда, назаp ба навишти нота як октава поин садо медщад. Дангоми навохтани асаpxои гуногун pyбоб кваpта-квинта (ля-ми-ля) ва даp навохтани камма (баъзан этюду асаpxо xам) кваpта-кваpта (ля-ми-си) чУp каpда мешавад, яъне тоpи сеюм як тон баланд баpдошта мешавад.

Чи тавре, ки дар боло зикр намудем, рубоби кашкарй дар вилояти ^ошкар (Синтзяни Хитои мируза -асри 17) ба шакли имрузааш мукаммал гардида, сипас ба мамолики атроф пахн гардидааст. Онро барои боз хам пуршуртар садо доданаш аз чуби зардолу, тут, тус, арча, чормагз метарошанд. Дарозии умумии он 90-100 см буда, косаи мудаввари кафлесмонанд дорад, ки чукуриаш 11-13 см аст. Ба руи коса пусти буз, мохй ва гайра мешаканд. Дар кисми поении даста (гарданаи коса) душ охи камоншакл, ки дарозиашон 10-12 см аст, чойгиранд. Дар руи коса пусти буз, мохй ва гайра мекашанд. Дар кисми поёнии даста (гарданаи коса) муштак (торкапак), дар кисми болои даста, ки нуги он ба кафо тоб хурдааст булбулак (шайтонхарак) ва гушакхо чойгиранд. Дар руи даста гайр аз пардаи мутлак (садои тори кушода), боз 24 парда мавчуд аст, ки зинаи каторовозаи диатоникию хроматикй (алхони пурра ва нопурра)-ро ташкил медихад в аду октава (зулкулл)-и пурраро дарбар мегирад. Пештар пардахо аз зех, ки аз рудаи буз ё гусфанд тайёр мешуд, баста мешуданд, холо аз риштаи сунъй (синтетикй) ё филиз мураттаб мешаванд.

Баъди азнавсозй (реконструктсия)-и созхои мардумй дар асоси рубоби кашкарй рубобхои прима, сопрано, метсо-сопрано, бас ва контрабас ба вучуд омадаанд, ки мирузхо дар ансамблу оркестрхои созхои миллй васеъ истифода мешаванд.

Рубоб дар байни созхои мардуми точик мавкеи хоса дошта, омузиши он кариб дар хамаи макотиби иахсилоти умумии кишвар, мактабу омузишгох ва коллечхои мусикй, Консерваторияи миллии Точикистон ба номи Т.Сатторов, Донишкадаи давлатии санъати Точикистон ба номи М.Турсунзода ба рох монда шудааст.

Х,оло устодону хунармандони варзидаи точикро, ки дар таргиб ва таълиму тадриси ин сол дар Точикистон захматхои зиёд кашида, санъати рубобнавозиро ба авчи аъло расонидаанд, ном мебарем; А. Камолов, Я. Бободустов, Д. Муминшоев, Ч,. Обидпур, М. Чумъаев, М. Мустафокулов, М. Сафармамадов, М. Баротов, А. Мадхолов ва дигарон.

Дар мачмуае, ки Шумо, хонандаи азиз дар даст доред, мо кушиш намудем, ки асархои бехтарини халкию классикй ва композиторони точикро, ки дар солхои гуногун барои сози рубоб таълиф гардидаанд, гирд оварем. Бисёри ин асархо, ки махсус барои сози рубоб навишта шудаанд, бори аввал нашр мешаванд. Баъзе асархое, ки аз ин пеш барои дигар созхо нашр шуда буданд, аз чониби мо барои рубоб табдил карда шуданд, ки ичроишашон хело мувофик гардид.

АДАБИЁТ

1. Миронов Н Музыка таджиков- Сталинобод с. 1931.

2. Беляев В Музыкалная култура Таджикистана : очерк по истории музыки народов СССР вып 1 Москва 1962г.

3. Вызго Т.С Музыкалные инструменты средней Азии Москва 1980г.

4. Обидов Ч Дарси рубоб- Душанбе Ирфон с.1982.

5. Энциклопедияи адабиёт ва санъти точик - чилди 3 Душанбе с2004.

6. Баротов М Дарси рубоби Бадахшони Душанбе, Адиб с. 1991.

7. Зубайдов А Рубоб барномаи таълими Душанбе Эчод с.2009.

КРАТКО О МУЗЫКАЛЬНЫХ МЕЛОДИЯХ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА

В статье рассматриваются музыкальные мелодии таджикского народа. Автор статьи в основном раскрыл понятие «рубаб» и его виды в истории развития таджикской музыки. Он подчеркнул, что в Таджикистане популярны четыре типа рубаба, такие как памирский рубаб, бадахшанский рубаб (называемый также таджикским, афганским), кашкарский рубаб, а также он упомянул о мелодиях вышеупомянутых типов рубаба.

Ключевые слова: рубаб, мелодия, таджикский народ, таджикская музыка, памирский рубаб, бадахшанский рубаб, кашкарский рубаб, символичная музыка и эстрадная музыка.

BRIEFLY ABOUT MUSICAL MELODIES OF TAJIK NATION

The article deals with musical melodies of Tajik nation. The author of the article has mainly revealed the notion of "rubab " and types of it in within the history of development of Tajik music. He emphasized that there are four types rubab are popular in Tajikistan such as Pamirian rubab,

Badakhshani rubab (called as Tajik, Afghan as well), Qashqari rubab and he has also mentioned about melodies of aforesaid types of rubab.

Keywords: rubab, melody, Tajik nation, Tajik music, Pamirian rubab, Badakhshani Rubab, Qashqari rubab, symbolic music and pop music.

Сведения об авторе:

Нормахмедов Озар Орифович - старший преподаватель кафедры теории и методики преподавания музыки Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 93 522 01 66

About the author:

Normakhmedov Ozar Orifovich - senior teacher in the Department of Theory and Method of Teaching Music of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, tel.:(+992) 93 522 01 66

ЭФФЕКТИВНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ МЕТОДОВ ОБУЧЕНИЯ В ФОРМИРОВАНИИ УЧЕБНО - ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ

ПРИ ИЗУЧЕНИИ ЭКОЛОГИИ

Джумаева Ш.И, Досаков М.М.

Кулябский государственный университет им. А.Рудаки

Методы обучения - на основе философского определения, это формы движения и содержания в учебном процессе. Поэтому, основная задача преподавателя является умелый выбор методов обучения как инструмент обеспечения студентам образовательных, воспитательных и развивающиеся функций лекционных, лабораторно- практических и внеаудиторных занятий.

С диалектической точки зрения методы обучения представляют собой целую регулирующую систему правил и принципов целенаправленно-профессиональной деятельности преподавателя и студента.

И.Я Лернер [1, с.32-36] характеризует роль методов обучения как способы достижения дидактических целей, как систему целенаправленного действия преподавателя, организующего при помощи средств обучения и формирования учебно-познавательной деятельности студентов в процессе усвоения ими теоретико-методологических основ учебных предметов.

Методы обучения в учебном процессе как в средних общеобразовательных, так и в высших учебных заведениях тесно связаны и взаимодействуют друг с другом.

В связи с этим, умелый подбор, использование и эффективное сочетание методов обучения в процессе преподавания является источником определения дидактических целей, задач учебно-воспитательной работы, как в средних школах, так и в вузах. Поэтому, мы считаем целесообразным в процессе преподавания необходимо и более эффективно, использовать методы и методические приёмы обучения с учётом их образовательных, воспитательных и развивающихся функций в тесной связи с другими методами обучения.

В этой статьи будет рассмотрен процессуальный аспект формирования учебно-познавательной деятельности у студентов. В связи с этим, мы исследуем проблему использования ряда методов обучения в формировании учебно-познавательной деятельности студентов.

Методы обучения, как дидактические категории, обладают многочисленными признаками и являются как бы внешним проявлением педагогического процесса.

Методы обучения, обладая внешней выразительной формой, являются способом непосредственной передачи информации между преподавателем и студентов с помощью слова (речь), образа (предмет) и действия и т.д.

В работах Ю.К. Бабанского [2, с.86-88], А.Д. Ботвинникова [3, с.112-114], М.А. Данилова [4, с.42-46], В.В. Краевского [5, с.92-96], Л.Ф. Кейран [6, с.18-26], Н.В. Кузьминой [7, с.21-23], И.Я. Лернера [8, с.52-54], Э.Н. Моносзон [9, с.60-62), М.Н. Скаткина [10, с.44-48], Т.И. Шамовой [11, с.10-12], Д.П. Широких [12, с.70-74] и др. обосновано соотношение методов и приемов обучения, приводятся их классификации.

Проблема совершенствования методов обучения и учебно-воспитательного процесса в общеобразовательной школе более подробно рассмотрена в исследованиях: Ю.К. Бабанского [13, с.88-92], М.А. Данилова [14, с.34-36], В.В. Давыдова [15, с.121-123], В.В. Краевского [16, с.109-112], М.Н. Скаткина [17, с.71-73], В.А. Черкасов [18, с.112-114], Т.И. Шамовой (19.с.40-42), Г.И. Щукиной [20, с.134-138] и др.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.