Научная статья на тему 'КОРОНАВИРУСДА НЕВРОЗСИМОН БУЗИЛИШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ'

КОРОНАВИРУСДА НЕВРОЗСИМОН БУЗИЛИШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
115
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
коронавирус инфекцияси / руҳий бузилишлар / даволаш

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — У. И. Қўчқоров, А. И. Назаров

Текширувга коронавирус инфекцияси (COVID-19) билан касаллангандан сўнг руҳий бузилишлар кузатилганлиги сабабли психиатрга мурожаат қилган 62 нафар бемор олиниб, уларда психопатологик бузилишларнинг даражаси, учраш частотаси, ўзига хос хусусиятлари ўрганилди ва уларни даволаш усуллари таклиф этилди. Коронавирус инфекцияси (COVID-19) билан касаллангандан сўнг беморларда соматик ўзгаришлар билан параллел равишда руҳий жараёнларда ҳам ўзгаришлар кузатилди ва руҳиятдаги бузилишларнинг яшаш сифатига таъсири ўрганилди. Олиб борилган комплекс даво чоралари натижасида беморларнинг соматик ҳолати яхшиланиб, яшаш сифати ва ҳаётга ижтимоий мослашуви мустаҳкамланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КОРОНАВИРУСДА НЕВРОЗСИМОН БУЗИЛИШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ»

КОРОНАВИРУСДА НЕВРОЗСИМОН БУЗИЛИШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ

У. И. ^учкоров, А. И. Назаров

Бухоро давлат тиббиёт институти

АННОТАЦИЯ

Текширувга коронавирус инфекцияси (COVID-19) билан касаллангандан сунг рухий бузилишлар кузатилганлиги сабабли психиатрга мурожаат килган 62 нафар бемор олиниб, уларда психопатологик бузилишларнинг даражаси, учраш частотаси, узига хос хусусиятлари урганилди ва уларни даволаш усуллари таклиф этилди. Коронавирус инфекцияси (COVID-19) билан касаллангандан сунг беморларда соматик узгаришлар билан параллел равишда рухий жараёнларда хам узгаришлар кузатилди ва рухиятдаги бузилишларнинг яшаш сифатига таъсири урганилди. Олиб борилган комплекс даво чоралари натижасида беморларнинг соматик холати яхшиланиб, яшаш сифати ва хаётга ижтимоий мослашуви мустахкамланди.

Калит сузлар: коронавирус инфекцияси, рухий бузилишлар, даволаш

Долзарблиги. Коронавирус инфекцияси (COVID-19) ижтимоий хаётнинг барча сохаларига психологик ва иктисодий таъсир курсатаётганлиги билан хали хам бутун дунё ахолисининг диккат марказида колмокда [1,5,9]. Касаллик ижтимоий ва иктисодий сохаларга таъсир этувчи психологик стресс хисобланиб, COVID-19 пандемияси туфайли ахолининг рухий саломатлигига хам салбий таъсирлар, хавф хисси, ноаниклик, уз хаётларини назорат кила олмаслик каби холатлар келиб чикди. Коронавирус инфекцияси (COVID-19) билан касалланган инсонларда ва уларнинг оила аъзоларида кескинлик, ташвиш ва тушкун кайфиятнинг ошганлигини хакида таъкидланган [3,6,7]. Коронавирус инфекциясидан даволанаётган беморларда ташвиш, депрессия, депрессив хатти-харакатлар, уз жонига касд килиш хакидаги фикрлар ва баёнотлар, кадрсизланиб колиш хисси гоялари, вахима хуружлари, огрик хисси, тахдид хис этиш, обсессив хатти-харакатлар кайд этилган [9,10]. Мосолов С.Н. (2020) маълумотларига кура COVID-19 билан огриган беморларнинг 50% депрессия, 55% хавотирланиш ва 70% психосоматик симптоматика кузатилган [2,4,5]. Пандемия даврида ёшлар уртасида спиртли ичимликлар ва гиёхванд моддалар билан боглик муаммоларнинг усиши кайд этилган [8]. Шу сабабли хозирги кунда хам бу касаллик рухий холатга кай даражада таъсир килиши, уни даволаш кайси дори воситалар билан амалга оширилиши долзарб муаммо хисобланади.

Текширувнинг максади ва вазифалар. Коронавирус билан касалланган беморларда рухий бузилишларнинг учраши ва частотасини аниклаш хамда психиатрик ёрдам курсатиш тамойилларини белгилаш.

Материаллар ва усуллар. Текширувимизга коронавирус инфекцияси (COVID-19) утказгандан кейин рухий холатида узгариш булиб диспансерга мурожаат килган ва амбулатор шароитда даволанган 32 нафар эркак ва 30 нафар аёл бемор урганилди. Беморларнинг уртача ёши 52,6±16,4 йилни ташкил етди. Беморларни ташхислашда клинико-психопатологик усуллар билан урганилди ва касалликларни халкаро таснифи (КХТ-10) кулланилди. Янги коронавирус инфекциясига (COVID-19) ташхисини куйиш ва даволаш Согликни саклаш вазирлиги Вактинчалик методик ишланмаси буйича амалга оширилди. Беморлардаги хавотирланиш даражаси Дж.Тейлор суровномаси, депрессив холат Гамильтон тести, яшаш сифатини курсаткичлари SF-36 тести оркали бахоланди. Даволашда ноотроплар, антидепрессив воситалар ва анксиолитиклар тавсия килиниб, курсаткичлар статистик ишлов берилди.

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили. Коронавирус инфекцияси билан касалланган беморларга малакали психиатрик ёрдами курсатиш максадида диспансернинг тажрибали врач-психиатрлари ва Бухоро давлат тиббиёт институти Психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси профессор-укитувчилари беморларга маслахат бердилар. Мурожаат килган беморларнинг тахминан 35% да чегарадош рухий бузилишлар кузатилаётганлиги аникланди. Улар сезги бузилиши яъни хид ва таъм сезмаслик, хавотирланиш, куркув хисси, уйкусизлик, тушкунлик, соглигидан куп кайгуриш, жахлдорлик, хаётдан совиб колиш, шижоат пасайиши, узини огир хис килиш, тормозланганлик, кизикиш доирасининг торайиши каби неврозсимон погонадаги бузилишлардан шикоят килди. Беморларда енгил даражадаги неврозсимон бузилишлар 25 нафар 45,1%, урта огирлик даражадаги рухий бузилишлар 19 нафар 32,0% ва огир даражадаги рухий бузилишлар 18 нафар 22,9% беморларда кузатилди.

1-жадвал

COVID-19 утказган беморларда рухий бузилишларнинг учраши

Рухий бузилишлар Учраш частотаси %

Хавотирланиш 49 79,0

Тушкунлик 35 56,5

куркув хисси 39 62,9

Уйкусизлик 36 58,1

Соглигидан куп кайгуриш 38 61,3

Жахлдорлик 37 59,7

Улим хдкидаги фикрлар 29 46,8

Шижоат пасайиши 28 45,2

Узини огир х,ис килиш 26 41,9

Тормозланганлик 35 56,5

^изикиш доирасининг торайиши 27 43,5

Хотира пасайиши 29 46,8

1-жадвалдан куриниб турибдики, мурожаат килган беморларнинг 50% дан ортигида хавотирланиш, куркув хисси, уйкусизлик, соглигидан куп кайгуриш ва тормозланганлик кузатилди. Тушкунлик холати 48,3% беморларда учраб унинг мураккаб турлари уз-узини айблаш, хар хил нотугри уйлов фикрлар кузатилиши билан кечди. Хотира пасайиши 38,5% беморда кузатилиб, у диккатнинг таркоклиги, англаш даражасининг пасайиши ва касбий фаолиятидаги нокулайликларни хис килиши билан намоён булди. Уйку бузилиши билан булган муаммоларни хал килиш психиатр-врачга мурожаат килишга сабаб булганлигини 28 (45,1%) беморлар таъкидлаб утдилар. Уйкусизликда кейинги кунда беморларда ланжлик, мудрок босиб тетиклик хиссининг камайиши, таъсирчанликнинг ошиши, узини огир хис килиш каби бузилишлар кузатилган. 62 нафар беморлардаги хавотирланиш даражаси Дж.Тейлор буйича бахоланиб, уларнинг 22 (35,5%) нафарида енгил хавотирланиш, 31 (50,0%) нафарида кучайиш эхтимоллиги юкори булган урта даражадаги хавотирланиш ва 19 (30,6%) нафарида яккол ифодаланган хавотирланиш белгилари аникланди. Беморлардаги хавотирли-фобик бузилишлар даволашнинг 10-15 кунига келиб, камайиб, динамикада яхшиланганлиги сабаб эмоционал холат нормаллашуви даражаси статистик ишонарли (р<0,01) булди.

Беморларда апатия даражаси бахоланганда уларнинг 24 (38,7%) да нигохининг сустлиги, хиссий кашшоклашиш, шижоат сустлиги, кизикиш пасайиши узига етарлича эътибор бермаслик, келажакдаги режалар йуклиги каби апатиянинг белгилари кузатилди.

Х,иссий холат Гамильтон тести оркали бахоланганда 32 нафар (51,6%) беморда депрессия аникланди. Улардан енгил даражада ифодалаган депрессия 28 (87,5%, урта даражада ифодалаган депрессия 21 (65,6%) ва яккол даражада ифодалаган депрессия 13 (40,6% ) беморда кузатилиб, умумий олган беморлар орасидан мос равишда 16 (25,8%), 19 (30,6%) ва 12 (19,4)% ни ташкил килди.

2-жадвал

COVID-19 yTKa3raH ôeMopnapga genpeccuB xpnaT u^oganaHum oFupnuru

^enpeccua OFupnuruHHHr u^oganaraHnuru Cohh %

EHrun gapa^aga u^oganaraH genpeccua 21 65,6

YpTa gapa^aga u^oganaraH genpeccua 28 87,5

^KKon gapa^aga u^oganaraH genpeccua 13 40,6

BeMopnapHHHr arnarn cu^arnHH 6axpnaraHHMH3ga coMaTHK y3rapumnapHHHr hhcoh pyxuH ^aonuaTura Kan gapa^aga Tatcup Kypcaramu Ba arnarn cu^arnHHHr KaHcu Met30Hnapn nacaHumura onu6 Kenumu Taxgun KunuHgu. EeMopnapga ^hcmohhh Ba xuccuH xpnarara ôofhhk ôomKapum ^aonuaTH mKanacu, h^thmohh ^aonuaT mKanacu, xaëTHH ^aonnuK mKanacu Ba pyxuH cofhomhhk mKanacu Ka6u amam cu^arn Met3oHnapugaH nacT KypcarKH^nap Ky3arangH.

3-^agBan

COVID-19 yTKa3raH ôeMopnapga ^mam cu^araHH KypcaTKunnapu

^mam cu^ara Met30Hnapu ^aBonam ôomnaraH KyHga ^aBonamHHHr 30 KyHuga

COFnHFHHHHr yMyMHH XOnaTH mKanacu 58,7±2,3 * 67,4±4,6

^hcmohhh ^aonnuK mKanacu 60,9±3,9 62,1±3,8

^hcmohhh xonaTra ôofhhk ôomKapum ^aonuaTH mKanacu 58,9±2,7 65,6±3,6

x,hcchh xpnarara ôofhhk ôomKapum ^aonuaTH mKanacu 54,3±2,4 * 79,2±4,8

h^thmohh ^aonuaT mKanacu 58,1±3,2 63,2±3,7

ofphk mKanacu 66,7±3,1 76,8±4,5*

^aëTHH ^aonnuK mKanacu 56,6±2,9 64,5±3,5

PyxuH coFnoMnuK mKanacu 49,5±2,8 56,3±4,4

H30X,: ^aBonamHH 6omnaraH gaBpgaH HHC6araH ^apKgaHum umoH^nu: * -P<0,05

YTKa3HnraH gaBo nopanapuHHHr 30-KyHuga 6eMopnapgaru arnarn CH^arn Met3oHnapu 6axonaHraHga coraHFHHHHr yMyMHft xonara mKanacu, xuCCuft xonarara 6ofhhk 6omKapum ^aonuaTH mKanacu Ba ofphk mKanaCHHHHr CTaTHCTHK umoH^nu gapa^aga axmunaHumu Ky3arangH. ^hcmohhh xonarara 6ofhhk 6omKapum ^aonuaTH mKanacu, h^thmohh ^aonuaT mKanacu, xaeTHft ^aonnuK mKanacu Ba pyxuft cofhomhhk mKanacH Ka6u arnarn CH^arn KypCaTKHHnapuHHHr axmunaHumuga CTaTHCTHK HfflOHHnunHK Ky3arangH. Kaft^uaT 6y3HnumH Ba TatCupnaHnuK xonara Huc6aTaH aCa6uft, HeBpoTHK, ncHxacTeHHK maxcnapga Ky3aranH6, KorHHTHB ^aonuaTgaru y3rapHmnapra xaM ca6a6 6yngH.

BeMopnapHHHr KorHHTHB ^aonHaTHHH 6axonaraHHMH3ga xoTHpaHHHr naCaftraHnuru, guKKaTHHHr TapKoKguru Ba aftpuM 6eMopnapga aHraarn ^aonuaTHHHHr ce3HnapnH gapa^aga naCaftraHnuru Ky3arnngH. ^enpeCCHB xonar coMaTHK y3rapHmnapHHHr oFupnuru 6unaH 6ofhhk paBHmga HaMoeH 6yngH.

4-^agBan

COVID-19 yTKa3raH 6eMopnapga genpeccHB xonar Ba xaBOTHpHHHr H^oganaHHrnH

^enpeCCuaHHHr H^oganaHraHnuru ^aBonam 6omnaraH KyHga ^aBonamHHHr 20 KyHuga

raMuntToH mKanaCH 23,5±3,8 15,6±2,6

^^.Teftnop 6yftHna xaBorapnaHum 28,9±5,4 18,4±3,4

genpeccHB xonarnuHr HaMoeH 6ynHm gapa^acH aHrH aBnog aHTHgenpeccaHTnapH atHH cepoTOHHHHH KaftTa CypunumuHH 6noKnoBHH BOCHTanap 6unaH gaBonarnHHHr 6upHHHH KyHnapuga WKopH KypCaTKH^napra эгa 6yngH. ^aBonam nopanapuHH 10 KyHugaH CyHr Kaft^uaTHHHr KyTapunumH, ^HKpnam ^apaeHHHHHr ^aonnamumu Ba xapaKaT Te3namumu Ky3arangH. HooTponnap TaBCua этнпгaн 6eMopnap KyHganuK umnap 6unaH myFynnaHumra hmkoh Tonu6, y3 BaKTHHH Cap^naCa, ynap KyHHHH Ma3MyHnu yTraHHHH aftTumgu. XaBorapnaHum gapa^aCH, KypKyB xhcch, yftKyCH3HHK, CoFnurugaH Kyn KaftFypum Ba TopMo3naHraH^HK xonaraapu xaM umoH^nu gapa^aga naCaftu6 6eMopnapHHHr amam CH^arn KypCaTKH^napu axmunaHgu.

Xy^oca.

COVID-19 yTKa3raH 6eMopnapga HeBpo3CHMoH 6y3Hnumnap KaCamuKHHHr 6omnaHHmugaH HaMoeH 6ynH6, yHHHr H^oganaHumu CoMaTHK xonarra Ba maxCHHHr xapaKTeponoruK xyCyCHaraapura nponopцнoнaп paBHmga 6ofhhk 6ynagu. KorHHTHB ^aonuaT 6y3HnumH, xaBoTupnaHum Ky3aranHmH Ba genpeCCua 6eMopnapHHHr amam

сифати курсаткичларига сезиларли даражада салбий таъсир курсатди. Неврозсимон бузилишларни даволашда ноотроплар, антидепрессив воситалар ва анксиолитикларни уз вактида тавсия этилиши беморларни холатини киска муддатларда яхшиланишига олиб келиб, соматик холатнинг баркарорлашувига ёрдам беради.

REFERENCES

[1] Акарачкова Е.С., Котова О.В., Кадырова Л.Р. Пандемия COVID-19. Стресс-связанные последствия: Учебное пособие для врачей. М., 2020. 31.

[2] Мосолов С.Н. Проблемы психического здоровья в условиях пандемии COVID-19. Журнал неврологии и психиатрии им. С.С. Корсакова. 2020; 120 (5):7-15.

[3] Островский Д.И., Иванова Т.И. Влияние новой коронавирусной инфекции COVID-19 на психическое здоровье человека (Обзор литературы). Омский психиатрический журнал. 2020; 2-1 (24): 4-10.

[4] Прокопович Г.А., Владыкина Т.В., Сивашова М.С., Зуева О.Н. Опыт работы психиатрической и психотерапевтической служб инфекционного стационара в условиях пандемии COVID-19. Обозрение психиатрии и медицинской психологии им. В.М. Бехтерева. 2021;1:67-76

[5] Asmundson G.J.G., Taylor S. Coronaphobia: fear and the 2019-nCoV outbreak. J. Anxiety Disord. 2020; 70: 102-106.

[6] Bailer J., Kerstner T. Health anxiety and hypochondriasis in the light of DSM-5. Anxiety, Stress, and Coping. 2016; 29 (2): 219-239.

[7] Bohlken J , Schomig F, Lemke M, Pumberger M, Riedel-Heller S. COVID-19 Pandemic: Stress Experience of Healthcare Workers — A Short Current Review. Psychiatr Prax. 2020; 47(4):190-197.

[8] Brown R.J., Skelly N., Chew-Graham C.A. Online health research and health anxiety: A systematic review and conceptual integration. Clinical Psychology: Science and Practice. 2019; 9 (2): 85.

[9] Covid-19 Psychological Research Consortium (C19PRC). Initial Research Findings on Covid-19 and Mental Health in the UK. University of Sheffield, Ulster University 03/2020.

[10] Frank A, Fatke B, Frank W, Forstl H, Holzle P. Depression, dependence and prices of the COVID-19-Crisis. Brain Behav Immun. 2020; 87:99.

[11 Nazarova, F. (2022). Qaridoshlar orasidagi ofat. Scientific progress, 3(1), 663-669. [12 ] Nazarova, F., & Hudaikulova, N. (2019). Healthy generation-the basis of a healthy family. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 69-73. [13] Kholliyev, A., Nazarova, F., & Norboyeva, N. (2021). Cotton resistance indicators in the conditions of water deficiency. Збгрник наукових праць SCIENTIA.

[14] Nazarova, F. I. (2022). ABU ALI IBN SINONING SOG 'LOM TURMUSH TARZINI SHAKILANIRISHI HAQIDA. Scientific progress, 3(1), 1137-1142.

[15] Назарова, Ф. И. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ГУЗА НАВЛАРИНИ ЯРАТИШ-ДАВР ТАЛАБИ. БАРЦАРОРЛИК ВА ЕТАКЧИ ТАДЦИЦОТЛАР ОНЛАЙНИЛМИЙЖУРНАЛИ, 2(2), 92-94.

[16] NAZAROVA, F. (2022). CREATION OF FINE-FIBER COTTON VARIETIES IN THE CONDITIONS OF THE BUKHARA REGION. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 2(2), 50-54.

[17] Nazarova, F. I. R. U. Z. A. (2021). The use of phenological observations in the determination of the main phases of the development of thin-fiber goose varieties in the conditions of bukhara region. Theoretical & applied science Учредители: Теоретическая и прикладная наука,(9), 523-526.

[18] Nazarov, A. I. (2022). ATROF-MUHITNING INSON SALOMATLIGIGA TA'SIRI. Scientific progress, 3(1), 881-885.

[19] NAZAROV, A. (2022). TECHNOLOGY OF PREPARATION OF GLUE FROM CARPET FACTORY WASTE. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 2(2), 32-36.

[20] Назаров, А. И. (2022). АУТИЗМ КАСАЛЛИКИНИ ЭРТА АНЩЛАШДА ВА ДАВОЛАШДА ДАВО ЧОРАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧЩАРИШ ВА ДАВО САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ. Scientific progress, 3(1), 1143-1152.

[21] Nazarov, A. (2021). Challenges to Uzbekistan's secure and stable political development in the context of globalization. Journal on International Social Science, 1(1), 26-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.