Научная статья на тему '“БЕБОШ БОЛА” СИНДРОМИ ЁХУД НЕГА БОЛАЛАР АСАБИЙЛАШМОҚДА?'

“БЕБОШ БОЛА” СИНДРОМИ ЁХУД НЕГА БОЛАЛАР АСАБИЙЛАШМОҚДА? Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
211
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Бебош бола” / руҳий ҳолат / таълим муассасаси / хулқ-атвор / ота-она назорати / оилавий муҳит / оила / фарзанд / муносабат / қайсарлик / ақл-идрок / одоб / тафаккур / муомала.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ҳавасхон Омоновна Солиева

Мақолада болаларда кузатиладиган асабий-руҳий бузилишларнинг келиб чиқиши, сабаблари, оила муҳити ва таълим муассасасидаги жараёнларга таъсири ҳамда уни бартараф этиш бўйича тавсиялар тўғрисида фикрлар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «“БЕБОШ БОЛА” СИНДРОМИ ЁХУД НЕГА БОЛАЛАР АСАБИЙЛАШМОҚДА?»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 4 / December 2021 ISSN 2181-063X

"БЕБОШ БОЛА" СИНДРОМИ ЁХУД НЕГА БОЛАЛАР асабийлашмовда?

Хдвасхон Омоновна Солиева Узбекистан давлат саньат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Маколада болаларда кузатиладиган асабий-рухий бузилишларнинг келиб чикиши, сабаблари, оила мухити ва таълим муассасасидаги жараёнларга таъсири хамда уни бартараф этиш буйича тавсиялар тугрисида фикрлар юритилган.

Калит сузлар: "Бебош бола", рухий холат, таълим муассасаси, хулк-атвор, ота-она назорати, оилавий мухит, оила, фарзанд, муносабат, кайсарлик, акл-идрок, одоб, тафаккур, муомала.

WHY DO CHILDREN GET NERVOUS?

Havashon Omonovna Solieva Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: The article discusses the origin and causes of neurological disorders in children, their impact on the family environment and the processes in the educational institution, as well as recommendations for its elimination.

Keywords: "Reckless child", mood, educational institution, behavior, parental control, family environment, family, child, attitude, stubbornness, intelligence, manners, thinking, behavior.

Олийжаноб феъллилар эзгуликни яратади. Аристотель 1

Одобнинг элементар шакллари оила мухитида шаклланади. Ахлок кишиларнинг хулк-атвор нормалари ва коидаларини, уларнинг уз-узига бошка кишиларга, мехнатга, жамиятга муносабати каби ахлокий тушунчаларни уз ичига олувчи ижтимоий онгнинг шаклларидан биридир2.

Фарзандларимизда атрофдагиларга нисбатан мехрлилик, ширинзабонлик, очик чехралик инсон дилини огритмаслик, ширин муомала килиш каби фазилатларнинг булиши оила мухитига богликдик юкори даражада.

1 Дейл Корнеги. Муваффакият калити. "Янги аср авлоди" Т., 2015, 419-бет

2 Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги. Оила педагогикаси. - Т.: "Алокачи", 2007. 122-бет.

Оиладан сунг фарзандларимиз мактабда олий даргохларда хамда хаётни кузатиш оркали тафаккурини, фахм-фаросатини, акд-идрокини сайкаллаб, уткирлаштириб бораверади.

Узбек халки азалдан уз маданияти ва маънавиятида комил инсонларни вояга етказишга катта эътибор каратган.

Шахсий мехнат фаолиятимдан келиб чиккан холда шуни айтишим мумкинки, бугунги кунда таълим жараёнида педагоглар ва таълим олувчилар орасида айрим келишмовчиликлар кузга ташланилмокда. Масалан, ёшларнинг тезда асабийлашуви, тажанглик холатининг юкорилиги хамда вазминликнинг етишмаслигидир.

Педагоглик фаолиятимизда учраётган бундай холатларга назар соламиз. Нима учун болаларда хам асаб бузилишлари куп учрайди. Бунинг асосий сабаби нима? Оила мухитида ёки таълим муассасасидаги нотугри тарбиями ёки бирор-бир касаллик асоратими?

Шифокор (Зарифбой Ибодуллаев - тиббиёт фанлари доктори, профессор) фикрича, хар икки холат хам сабаб булади. Чунки нотугри тарбия хам, бош мия касалликлари хам боланинг хулк-атворини кескин узгартириб юборади. Боланинг мияси нафакат анатомик жихатдан катталашиб ва шаклланиб боради, балки ташкарида булаётган салбий ва ижобий маълумотлар хам бола хотирасида сакланиб колади3.

Куп вакт утмай ота-она хам, жамият хам уларнинг натижасини боланинг хулк-атворида куради. Боланинг яшаш тарзи, асосан, таклидга асосланганлигини унутмаслик керак. Таклид боланинг хаёт тарзи хисобланади Эрта болалик давридан тортиб усмирлик даври тугагунга кадар бола бошкаларга таклид килиб яшайди. У нафакат ота-онаси, атрофдаги куни-кушнилар ва мактабдаги устозларига, балки кино кахрамонлари, артистлар ва машхур футболчиларга (айникса, усмирлар) хам таклид килади. Буларнинг ичида боланинг хулк-атворига салбий таъсир курсатувчи омиллар куп булиши мумкин.

Мана шу салбий таъсирларни бартараф этиш учун таълим-тарбия жараёнида нималар килиш керак?

Аввало, тарбия бу - тарбиячи ва тарбияланувчи фаолиятларини уз ичига олган икки ёклама жараёгн. Тарбиячилар билан тарбияга эга булган кишилар тарбияланувчилар билим ва тажриба урганувчи ёшлардир. Аммо тарбияланувчилар муайян даражада актив фаолият курсатмасалар тажриба ва билим ургана ололмайдилар.

Тарбия жараёнида:

- максадга йуналганлик;

3 Ибодуллаев З. Асаб ва ру^ият. - Т.: "Шарк", 2015. 248-бет.

533

- куп омиллик;

- жушкинлик;

- доимийлик;

- узлуксизлик;

- комплекслилик;

-вариантлилик;

- икки томонлама характер.

Натижаларнинг олислигини4инобатга олиб, ахлокий-хаётий мувозанат ва психологик кулайлик холатини ушлаб туриш хамда жисмоний ривожланиш меъёридан узоклашиб кетишга йул куймаслик куникмаларини шакллантиришга алохида эътибор бериш мухимдир.

Фарзандларимизни спортга кизиктириш хар бир она-она олдидаги мухим вазифадир. Барчага маълум, нафакат Тошкентда, балки чекка туманларда хам турли хил спорт иншоотлари купайиб бормокда. Лицей ва мактабларда катта-катта спорт заллари билан курилмокда. Кискаси, Узбекистонда спорт оммалашиб кетган. Бирок баъзи ота-оналар, хатто ёнгинасида жойлашган спорт иншоотларига хам боласини олиб боришмайди. Кейин бола нима килади? Кечаю-кундуз телевизор ёки компьютер олдида вактини утказади. Бунинг окибатида боланинг мияси кераксиз маълумотларга тулаверади ва унинг хулк-атвори бузилиб боради. Чунки шунча кабул килинаётган ахборотни тахлил килиш таъбиий жараёндир. Хддеб телевизор кураверадиган ёки соатлаб компьютер уйинига берилган бола нафакат рухан чарчайди, балки жисмонан нимжон булиб усади. Шифокорларга хозир "Боламга тинчлантирувчи дори ёзиб беринг, уни хеч бошкариб булмаяпти", деб мурожаат килувчи ота-оналар кам эмас. Билмайдики, бунинг асосий сабаблари - боланинг тинмай телевизор куриши, компьютер уйнаши ёки кул телефонларидаги уйинлар билан овора булиш. Уйлаб курсак, хали 10 ёшга тулмаган болага асабни тинчлантирувчи дори бериш унинг аклий ривожланишига салбий таъсир курсатиши хакида хулоса чикарамиз. Бугунги кунда куришимиз мумкинки, "Доктор, боламнинг хотирасини яхшиловчи дори ёзиб беринг», деб мурожаат килувчилар хам йук эмас. Бундай боланинг хаёт тарзини яхшилаб ургансангиз яна уша ахвол: доимо компьютер уйини, телевизор куриш ва кул телефони уйнаш. Уларнинг нафакат асаби бузилади, балки юраги нимжон булиб усади, иштахаси йуколади. Яхши овкатланмаган боланинг иммунитети пасайиб, тез-тез шамоллайдиган булиб колади ва натижада хадеб касал булаверади. Спорт тугаракларига катнамаган бола энди шифокорга катнай бошлайди.

4 Avazboyev A.I., Ismadiyarov Y.U. Kasbiy pedagogika. - Т.: "Cho'lpon", 2014. 255-bet

534

Бола хулк-атворидаги ёмон хислатлар наслий булиши мумкин. Купчилик наслий омил хакида гап кетганда ёмон ёки яхши аломатлар юз фоиз фарзандга утади деб уйлашади. Масалан, оилада 4 та фарзанд дунёга келса, ота ёки онасидаги ёмон хислат 1 болага утиши, колган 3 болага утмаслиги мумкин. Шунинг учун хам битта ота-онадан тугилган болаларнинг хулк-атвори турлича булади.

Болаларда куп кузатиладиган асаб касалликлари хакида хам маълумотларга эътибор каратамиз. Умуман олганда болаларда учрайдиган касалликлар сони хам куп. Асаб тизимининг аксарият касалликлари куп этиологияли, яъни куп сабаблидир. Х,омиладорлик давридаги касалликлар, тугрук пайтида ва гудаклик даврида руй берган бош мия жарохатлари, вирусли инфекциялар, яллигланиш касалликлари болаларда эрта ривожланувчи асабий-рухий бузилишларнинг асосий сабаблари хисобланади. Айникса, хомиладор онада кузатиладиган инфекциялар, кучли хиссий-асабий зурикишлар, салбий таъсирга эга булган фармакологик дорилар, спиртли ичимликларни истеъмол килиш, чекиш каби ножуя омиллар хам бола миясининг соглом ривожланишига салбий таъсир курсатади.

Болада асаб бузилишлари шаклланишида рухий омиллар хам катта ахамият касб этади. Ота-онанинг болага нотугри муносабати, боланинг угай она ёки угай ота кулида тарбияланиши, мактаб ва махаллада безори болалар орасига тушиб колиши унинг рухиятига салбий таъсир курсатади ва бола асабий булиб вояга етади.

Болаларда кузатиладиган асабий-рухий бузилишлар аломатлари турли-тумандир. Жахлдорлик, иштаха пасайиши ёки йуколиши, рухан тез чарчаб колиш, фанларни узлаштиришнинг сусайиб кетиши, хотира пасайиши, куркиш каби белгилар шулар жумласидан. Асабий-рухий бузилишлар баъзи болаларда хавотир, куркув ва куп терлаш билан намоён булади. Шунингдек, куллар титраши, дудукланиб гапириш ва энурез хам кузатилиб туради. Гипердинамик синдром ва тиклар тугрисида батафсил тухталиб утамиз. Чунки бу синдромлар болалар орасида куп таркалган.

Беухшов харакатлари жуда куп, жахлдор, йиглокд, ота-онасининг гапига кирмайдиган, уз билганидан колмайдиган, паришонхотир, ака-укалари ва уз тенгдошлари билан чикиша олмайдиган, ужар ва кайсар болаларда учрайдиган симптомлар мажмуасига гипердинамик синдром деб аталади. Ушбу синдромнинг синонимлари куп: "Гиперактив синдром", "Миянинг минимал дисфункцияси", "Гиперкинетик синдром" ва хоказо. Менимча, бу синдромга яна бир ном бериш лозим, яъни "Бебош бола " синдроми5.

5 Ибодуллаев З.. Асаб ва рухият. - Т., "Шарк", 2015. 251-бет.

[М^^Н 535

"Ee6om 6oga" cuHgpoMu maKggaHumuga h^thmohh oMuggap, atHH ougaBuft mapouT eKH HacguH oMuggap acocuft ypuH TyTaguMu eKH Hy^MH, 6yHu aHuKgam khhhh. Eat3u Myraxaccucgap ^HKpuna, ougagaru ^aH^ag Ba Mo^apogap x,aMMa BaKT x,aM ym6y cuHgpoM puBo^gaHumura ca6a6 6ygaBepMaHgu. ^yHKH 6oga x,aM ouga MyxuTugaru ^aH^aggu mapouTra KyHuKuS KeTu6, ougagaru Mo^apogapra эtтн6oрcнз 6ygu6 Kogumu MyMKuH. EupoK ym6y ^aH^aggap Ba TeproBgap aHHaH 6ogara TyrpugaH-Tyrpu KaparugraH 6ygca, ag6arra 6y Ba3uflT "Ee6om 6oga" cuHgpoMu maKggaHumura TypTKu Sygumu эxтнмoggaн HupoK эмaс.

EogaHu TeKmupaeTraH x,ap 6up mu^oKop Tamxuc KyHumra momMacgaH, yHu 6up Hena KyH Ky3aranTu go3uM. Ey epga 6ogaHuHr x,aeT Tap3u Ba yTKa3raH KacagguKgapuHu nyKyp ypraHum 3apyp. Arap 6ogaga ym6y cuHgpoMHu W3ara KegrapyBnu aca6 KacagguKgapu aHuKgaHMaca, 6y cuHgpoMHuHr puBo^gaHumura akuh opaga 6ygu6 yTraH ouga, MaKTa6 eKu KyHa-Kyfigaru ^aH^aggap ca6a6nu 6ygraH Sygumu MyMKuH Ba x,oKa3o. Ogarga, xygK-aTBopHuHr 6yHgaH 6yзнgнmgaрн Ba3u^T TyrupnaHraHgaH KeHuH yTu6 KeTagu.

OugaBuH Tap6uaHuHr y3ura xocguru myHgaKu, y 6ogagapra oTa-oHagapHuHr oTa-oHaguK, KoH-KapuHgomguK xucnaTnapuHu y3ara6, maxcHuHr yMyMuft Ba xuccuH puBo^naHumuHuruHa TatMuHga6 KogMaH, 6agKu maxcHuHr MaB^yg uMKoHuaTnapuHu Ba axgoKuH KaMogoTuHu x,aM ycTupagu. ffly ca6a6gu ougaBuft Tap6ua MaB^ygguru, KypcaTManunuru Ba cep^Mnonuru 6ugaH a^pagu6 Typagu6.

TamxucHu Tyrpu aHuKgam ynyH, aBBagaM6op, KacagguK Ba x,aeT aHaMHe3uHu Hurum yTa MyxuM. EyHga oHaHuHr xpMugagopguK, 6oga TyFugraH BaKTu Ba TyrugraHgaH KefiuHru gaBpgaru KacagguKgap эtтн6oрra oguHagu. YHuHr KaHgaH ougaga ycн6-ygFaнraнн, ouga at3ogapuHuHr y3apo MyHoca6ara, TeMnepaMernu, um^ouM Kegu6 HuKumu xpoHogoruK Tap3ga ypraHugagu. "Ee6om 6oga" cuHgpoMura ogu6 KegyBnu 6apna oMuggap y3apo cogнmтнрнgagн Ba ygapHuHr ym6y cuHgpoM рнвo^gaннmнgarн ypHu 6axpgaHagu. "Ee6om 6oga" cннgрoмннн aHuKgam ynyH $aKar oTa-oHagaH HurugraH MatgyMoTgap eTapgu эмac. YHuHr yKuTyBHugapu, тaр6нaннgaрн Ba 6upra yHHaHguraH ^kuh ypToKgapugaH xaM MatgyMoTgap HuFum 3apyp.

"Ee6om 6oga" cннgрoмннннr acocufi Segrugapu 6oga upogacu, xuc-TyHFygapu Ba xygK-aTBopuHuHr 6yзнgнmgaрнgaн u6opaT.

Eygap:

1) uMnygtcuB (Te3Kop) xapaxaTgap;

2) 6up ^ofiga tuhh yTupa ogMacguK;

3) 6omgaraH yfiuHHu oxupura eTKa3MacguK;

4) SupoBHuHr (aHHuKca, oTa-oHaHuHr) ranura KygoK cogMacguK;

6 MyHaBBapoB A.^. Ouga пegarorнкacн. - T.: "Ykutybhu", 1994. 54-6eT.

I ("iB^^BI 536

5) уз билганидан колмаслик, кайсарлик;

6) диккатнинг пасайиши, укувсизлик;

7) атрофдагилар ишига ва бошка болалар уйинига аралашиш, уларга халакит бериш;

8) тез-тез жанжал чикариш, укаларига азоб бериш ёки уларга бутунлай бефарклик;

9) узининг нарсаларини богчада, мактабда ёки бошка жойда унутиб колдириш;

10) берилган саволга шошиб жавоб бериш;

11) тез хафа булиш, йиглокдлик;

12) боши огриб туриши;

13) фикрининг тез чалгиши;

14) сергаплик. 7

"Бебош бола" синдроми белгилари, одатда, 5-7 ёшлар орасида кузга ташлана бошлайди, шифокор ёки психологга мурожаат килиш даври 8-11 ёшларга тугри келади. Бу давргача ота-она вазиятни факат тарбиялаш йули билан тугрилашга харакат килади. Бу йул ёрдам беравермагач шифокорга мурожаат килишга мажбур булади. Усмирлик даври боладан диккат-эътибор ва максадга йуналтирилган харакатларни талаб килувчи давр. Айнан мана шу хусусиятлар «Бебош бола» синдромида турли даражада узгарган булади ва болада укишга кобилият булса-да, хулк- атворнинг юкорида курсатилган бузилишлари унинг мактабда янги мавзуларни узлаштиришига тускинлик килади.

"Бебош бола" синдромини психологик тестлардан фойдаланиб хам аниклаш мумкин.

Куйида машхур олим Карл Юнгнинг характер типини аниклаш методикаси буйича айрим тестлардан намуналар келтирамиз:

1. Кайси бири Сиз учун мухимрок:

а) кичиккина дустлар давраси;

б) купгина

2. Кайси китоблар Сизга ёкади:

а) кизикарли сюжетли;

б) рухий кечинмалар акс эттирилган.

3. Чин дилдан кулишга мойилмисиз?

а) ха;

б) йук.

4. Агар ёмон иш килиб куйсангиз;

7 Ибодуллаев З.. Асаб ва рухият. - Т., "Шарк", 2015. 253-бет.

[М^^Н 537

а) ^yga KafirypaMaH;

б) yHnanHK KafirypMafiMaH.

5. Y3ranapHH nmornnp^, ynapra y3 ^nKpnHrroHn yTKa3HmHH axmn

KypacH3MH?

а) xa;

б) fiyK.

6. Kafi$HOTHHrH3HH Te3 y3rapTnpa onacroMn?

а) xa;

б) fiyK.

7. K^nfinH xonaraapga ch3:

а) epgaM cypamra momnnacro;

б) xen KHMra Mypo^aar KnnMaficro.

8. Y3 xHC-KenHHManapHHrH3HH Taxnnn KHnnmHH eKrapacroMn?

а) xa;

б) fiyK.

9. KyHganHK TyTnmHn xoxnapMngnHrro?

а) xa;

б) fiyK.

10. Cn3HHHr xapaKTepHHrH3:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а) Te3;

б) ceKHH.

^aBo6nap:

16, 2a, 3a, 46, 5a, 6a, 7a, 86, 96, 106.8

EnpoK ncHxonorHK TecraapHH acocnfi gnarHOCTnKa Kyponn cn^arga Ka6yn KH^MacnHK KepaK. ncnxonoruK Tecraap TH66nfi TeKmnpyBnapra epgaM 6epyßHH KymnMHa TeKmnpyB ycynn, xonoc. EyryHrn KyHga ym6y CHHgpoMHH Tyna aHHKga6 6epyßHH ncnxonorHK TecT MaB^yg эмac. Tyrpn Tamxnc Kyfinm ynyH энг 3apyp 6ynraH ycyn - 6y mn^OKop Ba ncnxonoranHr Ky3aTyBH. BonaHHHr aKgnfi pHBO^naHHmHHH aHHK^am ynyH xopn^ga KeHr TapKanraH BeKcnep mKanacngaH ^ofiganaHHnagn. EnpoK 6y mKana xaM 6onaHHHr xy^K-aTBopuHH Tyna aKC эттнpн6 6epa onMafign.

AKgnfi pHBO^naHHmn axmn 6ynca-ga, "Ee6om 6ona" CHHgpoMH aHHKgaHraH 6at3H 6onanap MaKTa6ga eMOH yKHmagn. EyHHHr ca6a6napn guKKaTHHHr cycTnurn, gapcHH KyHT 6nnaH эmнтмacпнк Ba xynK-areopHnHr eMOHnnrn. fflyHnHrgeK, ynapHnHr 6at3nnapnga e3nm, xnco6 eKn yKnm Ka6n кo6нпнaтпap cycT pnBO^naHraH 6ynagn. ffly ca6a6nn xaM ynap gapcHn axmn y3namTnpa onnmMafign. "Ee6om 6ona" chh^pomuhh gaBonamga ncnxonornK cyx6araapra, ncnxoTepannaga

8 Nazrulloa Boymurodov. Amaliy psixologiya. "Yangi asr avlodi", T., 2009, 252 -253-bet.

538

xygK-areopHu Koppe^ua Kugumra KaparagraH caMapagu ycyggapra ypry Sepum go3uM. EyHgafi ncuxoTepaneBTuK ycyggap ^yga Kyn. YgapHu TaHgamga SogaHuHr ^hhch, emu Ba Ta^aKKyp gapa^acu эtтн6opra oguHagu. "EeSom Soga" cuHgpoMHHH gaBogam Sat3aH yTa MypaKKaS Kenagu, afiHuKca, yHuHr KeguS HHKumuga Hacgufi oMug aHusgaHca. Eat3u xoggapga gaBogam caMapacu3 Sygagu eKu ncuxoKoppe^ua gaBpu KeTraHguru caSaSgu oTa-oHagap gaBogaHumHu

TyxTaraS Kyfiumagu. fflyHuHr ynyH xaM xygK-araopu y3rapraH Sogagapra MocgamTupugraH Maxcyc ncuxoHeBpogoruK fiyHagumgaru cuxaTroxgap, MaKTaSgap Ba MexpuSoHguK yfigapu MaB^yg. Ey ^ofigapga Soga gaBogaHumu, yKumuHu gaBOM эттнpнmн Ba amamu MyMKuH.

MatgyMKu, Soga xaM xyggu Kanagapra yxmaS xaeTga y3 ypHuHu Tonumra uHTugagu, aTpo^garugap эtтн6opннн KO3OHumHu xoxgafigu. EyHu u^oSufi xogaT geS Segrugam KepaK. Ma3Kyp umugumHu oTa-oHa Ba MaKTaSga y3 BaKTuga ugraS oguS, yHu ugxoMgaHTupum yTa MyxuMgup. Ey uHTugumgapHu эtтн6opra ogMacguK eKu SygMaca «KugaeTraH umgapuHr ceHra KepaK эмac, ceH xagu emcaH» KaSu uSopagap eKu SogaHuHr xaTogapuHu pyKan Kugum, энgн KypTaK oTaeTraH KrousumgapHu fiyKKa nu^apagu Ba yHuHr MycTaKug maxc cu^arnga maKggaHumura Tyc^uHnuK Kugagu.

EywK MyTa^aKKup CyKpoTHuHr ymöy cy3gapuHu Sapna Sogagap Myaccacagapu nemToKgapura e3u6 Kyfium MaKcagra MyBo^uK

"... Arap Soga TaHKug KuguHaBepca, y Ha^paraaHumHu ypraHagu, arap Soga agoBaTga amaca, y Ta^oBy3KopguKKa ypraHagu, arap Soga Macxapa KuguHca, y uHgaMac, ogaMoBu SyguS Kogagu, arap Soga xageS TaHKug KuguHaBepca, y y3uHu ryHoxKop xuc KuguS ycagu. Arap Soga caSp-TOKaT, xorap^aMguK SugaH ycTupugca, y SomKagapHu TymyHumHu ypraHagu,arap Soga KyggaS-KyBBaraaHaeTca, y y3 Kynura umoHumHu ypraHagu, arap MaKgagca, y MuHHaTgop SygMoKguKHu ypraHagu. Arap Soga Bu^goHufiguK Ba xagogguKga ygrafica, y agogaTgu SygumHu ypraHagu, arap xaB^croguKga amaca, y uHcoHgapra umoHumHu ypraHagu"9.

Ouga geraH MacKaH SopKu, y epga $ap3aHggap y3apo xypMaT, Mexp-oKuSaT, xagogguK,, noKguK, MexHaTceBapguK, BaTaHnapBapguK, uHcoHnapBapguK KaSu ogufi gapa^agaru KagpuaTgap maKggaHagu. MaHa myHgafi cu^araap oHa cyTu, ouga at3ogapu Mexpu Ba HaMyHacu SugaH Soga xygKu, xaTTu-xapaKaTu Ma3MyHura cuHruS Sopagu.

Hhcoh ygrafiumuga acocufi gaBp SygraH ycMupguKgaru TapSua xag KugyBnu axaMuaT KacS этнmн xaMMaMu3ra MatgyM ^apaeH. Ey naggag yHuHr uhku gyHecu, y3ura xoc xucgaTgapu maKggaHagu. Ey gaBpga oTa-oHa, ycTo3gap ygap TapSuacu SugaH y3Bufi paBumga myryggaHumu go3uM.

9 H6ogyggaeB 3. Aca6 Ba pyxnaT. - T.: "fflapK", 2015. 257-6eT.

m^^m 539

Оила мухитида, таълим муассасаларида умуман, ёшлар билан укиш ёки мехнат фаолияти жараёнида мулокот муносабатларида хозирги кунда энг куп учрайдиган холатлардан бири бу биз юкорида тухталиб утган асабийлашиш, рухий заифлик, назоратсиз тарбия натижасидаги келишмовчиликлардир.

Масалан:

- укитувчи томонидан укувчидан уй вазифаси ижросини суралганда;

- уяли алока воситалари, компьютер, планшет ва бошка электрон воситалардан фойдаланиш меъёри суралганда;

- тавсия этилган формада таълим муассасасига келиш айтилганда;

- миллий ва расмий одоб-ахлок нормаларига амал килиш суралганда;

- ота-она томонидан белгиланган тартибларга амал килиш талаб этилганда ва шу каби холатларда ёшларнинг уз хулкларида кескинлик намойиш этиши афсуски оддий холаг айланиб бормокда.

Ота-оналарга, педагог-тарбиячиларга шуни маслахат килган булардик:

- фарзандларимизнинг буш вактини мазмунли ташкил этилишини доимий равишда назорат килиш;

- шугулланаётган машгулот ёки буш вактини банд этаётган жараён узи ва атрофдагилар учун фойдали эканини англаб етиш малакаси шакллантириш;

- яхши мехнат куникмасини шакллантириш;

- шахсий масъулиятни зиммасига олиш ва назоратни амалга оришириш хислатини уйготиш;

- зерикиш жараённинг мазмунсиз булишига ва иш унумдорлигининг пасайишига сабаб булишини англашга кумаклашиш;

1-жадвал.10 Ота-оналарга гоявий-тарбиявий билимларни сингдирувчи

омиллар.

Оила —

Мактаб

10 Alqarov I., Mamatqulova R., Norqulov N. Shaxs va oila tarbiyasining pedagogikasi. Т.: "Fan va texnologiya", 2009. 157-бет.

- "Бахтли одамлар узларига хузур багишлайдиган машгулотлар билан шугулланади" деган фикрни тугрилигини ота-оналар узлари мисолида ибрат булиш;

- Безовталик ва асабийликни бартараф этиш учун шижоат билан укиш ва мехнат килиш куникмаларини шакллантириш ута зарур.

Ота-оналарнинг фарзанд тарбияси ва билимларни оширишда таълим муассасаси, махалла ва жамоатчилик хамкорлиги улкан ахамият касб этишини жуда куп маротаба такрорлаймиз. Аввало, отао-оналар фарзанди таълим оладиган мактаби, махалла оксоколи унинг атрофидаги уртокларидан унинг хулкини урганишидан бошлашиши керак. Бундан ташкари синф укитувчиси хам укувчининг оилавий шароитидан хабардор булмоги лозим. Укувчининг ота-онаси, уй шароити, укувчи шахси, яъни унинг тугилгандан бошлаб узига хос томонлари, масалан, инжикми-нима учун, ужар ёки кайсарми-нима учун каби томонларини урганиши, саломатлигига доир маълумотларни билиши жуда мухимдир.

Ота-оналар мактаб билан доимий алокада булиб, дарсларда иштирок этиши максадга мувофик буларди. Фарзанди кайси фанга кдзикдши, фан юзасидан мавжуд тугаракларга катнаши ва тугаракнинг афсал томонларини тушунтириши зарур.

Соглом жамият соглом оила негизида карор топади. Бу эса Ватанимиз тараккиётининг асосий омилларидан биридир.

Баланинг тенгдошлари билан мулокотда булиш эхтиёжи сусайиши, боланинг хулк-атвори хаддан ташкари катталарга боглик булиб колиши, хатто, кучли салбий кечинмалар (масалан, узи богланиб колган киши, ота-онаси укитувчисига нисбатан хаддан ташкари кдзгониш)ни хис этиши натижасида айрим салбий холатлар учраши мумкин.

М.М.Колтсова ва В.С.Мухина11нинг тадкикотлари курсатишича, вазиятга кура боланинг хиссиёт ва эмоциялари хам ижобий (мухаббат, хурсандчилик), хам салбий (жахл, нафрат) булиши мумкин. Агар бола эхтиёжи кондирилса ижобий (снетик) кечинмалар хосил булади. Боди-ю, вужудга келган вазиятда бола уз эхтиёжларини кондира олмаса салбий (астеник) эмоциялар пайдо булади.

Фикримизча, "Бебош бола"лардаги кескин харакат (жахлдорлик, жирракилик, бетокатлик, агрессив фиклаш, меъёридан ортик манманлик, дарс ва дарсдан ташкари топширикларни бажармаслик, жанжалкашлик)лар мактаб мухитида, синфдаги укув жараёнида бир катор муаммоли вазият(дарс машгулотлари вактида узаро синф укувчилари жанжали, укитувчи-педагоглар

11 Z.Nishanova, Yu G.Alimova. Bolalr psixologiyasi va uni o'qitish metodikasi. "Adabiyot" jamg'armasi nashriyoti, T., 2006, 94-bet

ва мавжуд тартиб-коидаларга буйсунмаслик, уй вазифаларни вактида ёки умуман бажармаслик, тавсия этилган формада таълим муассасасига келмаслик, дарс жараёнига кеч келиш ёки эрта кетиш)ларга сабаб булиши мумкин. Бундай вазиятларда педагоглар мулокотга киришаётгандаасосий вазифа болалар билан узаро тил топиш, бир-бирини тушунишдир. Бола оила, махалла, таълим муассасси мухитида зерикиш, чарчаши мумкин, факат бола мулокотдан, айникса унинг норасмий, самимий, бевосита шаклидан чарчамайди, укитувчининг яхши сухбатдошлиги болани доимо маънавий жихатларини рагбатлантиради.

Хурматли устоз-мураббийлар, кадрли ота-оналар хар биримиз укувчиларимиз, тарбияланувчилармиз, фарзандларимиз такдирига бефарк булмайлик. Улуг аждодларгf мос буюк авлод булишдек мукаддас ишга барчамиз уз хиссамизни кушайлик. Болалаларимиз юриш-туришида, кайфиятида, хулкида, айтаётган сузидаги хар бир салбий узгаришга эътибор каратайлик. Зеро, буюк келажак бугундан бошланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги. Оила педагогикаси. - Т.: "Алокачи", 2007.

2. Ибодуллаев З. Асаб ва рухият. - Т.: "Шарк", 2015.

3. Дейл Корнеги. Муваффакият калити. "Янги аср авлоди" Т., 2015.

4. Avazboyev A.I., Ismadiyarov Y.U. Kasbiy pedagogika. - Т.: "Cho'lpon", 2014.

5. Мунавваров АД. Оила педагогикаси. -* Т.: "Укитувчи", 1994.

6. Alqarov I., Mamatqulova R., Norqulov N. Shaxs va oila tarbiyasining pedagogikasi. - Т.: "Fan va texnologiya", 2009.

7. Nazrulla Boymurodov. Amaliy psixologiya. "Yangi asr avlodi", T., 2009.

8. Z.Nishanova, Yu G.Alimova. Bolalar psixologiyasi va uni o'qitish metodikasi. "Adabiyot" jamg'armasi nashriyoti, T., 2006.

9. Yuldasheva, S. (2021). The Emergence of Libraries as a Hotbed of Spirituality and Enlightenment. International Journal of Culture and Modernity, 10, 43-51.

10. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

11. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

12. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

13. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

14. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

15. Аскарова, М. (2020). УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРА^КИЁТИ. Oriental Art and Culture, (V).

16. Мирзаева, Н., & Аскарова, М. (2020). ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ. Oriental Art and Culture, (V).

17. Аскарова, М. (2021). Адабий жараённинг зукко тадкикотчиси. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

18. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

19. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 2412-2415.

20. Nurxon, I., & Habibjonov, I. (2021). KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI. Oriental Art and Culture, (6).

21. угли Хабибжонов, И. Т. (2020). УЗБЕК СОЛЩ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 200-206.

22. Хабибжонов, И. Т. У. (2021). СОЛЩ-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА ДУБЛЕТЛИК ВА УНИ ТАРТИБГА СОЛИШ МАСАЛАЛАРИ. Scientific progress, 1(6), 842-846.

23. Ismoilova, N., & Habibjonov, I. (2021). Kitob va kitobxonlik-inson manaviyatining kozgusi. Oriental art and culture, 2(1), 159-166.

24. Habibjonov, I. (2020). Syntactic design of uzbek tax and customs terminology. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2910-2915.

25. Oglu, H. I. T. (2020). Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language). ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1308-1313.

26. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

27. Рузиева, Г., & Хабибжонов, И. (2021). САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ. Oriental Art and Culture, (6).

28. Normatova, M., & Ikromjon, X. (2021). "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L. Oriental Art and Culture, (6).

29. Угли, X. И. Т. (2020). ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛЩ-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДЖИКИ. Oriental Art and Culture, (V).

30. Solieva, H. O. (2021). THE ROLE OF READING IN THE FORMATION OF A PERSON'S OPERATIVE MEMORY AND MENTAL MATURITY. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 178-185.

31. Солиева, X. О. (2018). ВЗГЛЯДЫ ИБН СИНО НА МЕДИЦИНСКОЕ ВОСПИТАНИЕ МОЛОДЁЖИ. Актуальные научные исследования в современном мире, (5-6), 56-60.

32. Омоновна, С. X. (2018). «Бебош бола» синдроми ёхуд нега болалар асабийлашади?. Современное образование (Узбекистан), (11).

33. Омоновна, С. X. (2018). Укувчилар тарбиясини шакллантиришда ота-оналарга педагогик билим бериш тизимининг ахдмияти. Современное образование (Узбекистан), (5).

34. Омоновна, С. X. (2019). Агар бола сизни «Эшитмаса»... Современное образование (Узбекистан), (4 (77)), 58-63.

35. Омоновна, X. С. (2020). ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА. Oriental Art and Culture, (V).

36. Омоновна, С. X. (2021). Глобаллашув жараёнида ахборот окдмининг ёшлар маънавиятига таъсири хусусида. Oriental Art and Culture, (7), 217-224.

37. Омоновна, С. X. (2021). Маданият ва маънавият масалаларида тарихий илдизлар излари. Oriental Art and Culture, (7), 244-253.

38. Парпиев, А. (2021). ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАДМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР. Oriental Art and Culture, (6).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.