Научная статья на тему 'Конституционные основы внешней политики Республики Узбекистан'

Конституционные основы внешней политики Республики Узбекистан Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
280
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
суверенитет / внешняя политика / международные отношения / международное сообщество / принципы международного права / дипломатические миссии / международные договоры / конституционный надзор / конституционная полномочия. / sovereignty / foreign policy / international relations / international community / principles of international law / diplomatic missions / international agreements / constitutional control / constitutional power.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Юнусов Хайдарали

В статье рассматриваются конституционные нормы внешней политики Республики Узбекистан. Особое внимание уделяется каждой статье Основного закона, касающейся реализации внешней политики. Подчеркивается, что принципы международного права, закрепленные в статье 17 Конституции, действуют как мост между нашим национальным правом и международным правом. По мнению автора, на основе этих принципов наша страна установила дипломатические отношения более чем со 130 странами. В Ташкенте действуют 44 посольства иностранных государств, 1 генеральное консульство, 8 почетных консульств, 17 представительств международных организаций, 13 представительств иностранных международных межправительственных и правительственных организаций. В зарубежных странах и международных организациях действуют 55 дипломатических и консульских представительств Республики Узбекистан. Узбекистан является полноправным членом более 100 международных и региональных организаций. В статье анализируются полномочия соответствующих государственных органов, ответственных за проведение внешней политики. Особый акцент уделяется международно-правовым инициативам, выдвинутым Президентом Узбекистана, исходя из его конституционных полномочий. В заключении выдвинуты предложения по дальнейшему совершенствованию конституционных норм внешней политики Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Сonstitutional bases of the foreign policy of the Republic of Uzbekistan

This article discusses the constitutional norms of the foreign policy of the Republic of Uzbekistan. Specific attention is paid to each article of the Basic Law related to the implementation of foreign policy. It is emphasized that the principles of international law enshrined in Article 17 of our Constitution act as a bridge between our national law and international law. According to the author, on the basis of these principles, our country has established diplomatic relations with more than 130 countries around the world. 44 embassies of foreign countries, 1 consulate general, 8 honorary consuls, 17 missions of international organizations, 13 representations of international intergovernmental and governmental organizations of foreign states, 1 trade mission with diplomatic status are operating in Tashkent. 55 diplomatic and consular missions of the Republic of Uzbekistan are accreditated in foreign countries and international organizations. Uzbekistan is a member of more than 100 international organizations. The article analyzes the powers and competencies of the relevant public authorities which are responsible for conducting foreign policy. The emphasis is placed on international legal initiatives put forward by the President of Uzbekistan, based on his constitutional powers. Proposals are made by the author to further improve the constitutional bases of the foreign policy of the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «Конституционные основы внешней политики Республики Узбекистан»

UDC: 327 (042)(575.1)

Юнусов ^айдарали

Тошкент давлат юридик университеты "Халкаро хукук ва инсон хукуклари" кафедраси доценти,

юридик фанлар номзоди E-mail: yunusovkm@gmail.com

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТАШЦИ СИЁСАТИНИНГ КОНСТИТУЦИЯВИй АСОСЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада Узбекистан Республикаси ташци сиёсатига оид конституциявий нормалар уацида суз юритилади. Асасий Цонуннинг ташци сиёсатни амалга ашириш билан боглиц уар бир маддасига эътибар царатилади. Канституциямизнинг 17-маддасида мустаукамлаб цуйилган халцара ууцуц тамайилларининг миллий ууцуцимиз ва халцаро ууцуц уртасида куприк вазифасини бажариши таъкидланади. Муаллиф таманидан мазкур тамайиллар негизида мамлакатимиз дунёнинг 130 дан артиц давлатлари билан дипламатик алацалар урнатганлиги илмий асасланган. Ташкентда 44 та чет эл элчиханалари, 1 та баш кансуллик, 8 та фахрий кансуллик, 17 та халцара ташкилатлар вакалатханалари, 13 та харижий халцара уукуматлараро ва уукумат ташкилатлари вакалатханалари фаалият курсатмоцда. Харижий мамлакатлар ва халцара ташкилатларда Узбекистан Республикасининг 55 та дипламатик ва кансуллик вакалатханалари мавжуд. Узбекистан 100 дан артиц халцара ва минтацавий ташкилатларнинг тенг ууцуцли аъзасидир. Мацолада ташци сиёсатимизни алиб барувчи тегишли давлат уокимияти арганлари вакалатлари тащил цилинади. Узининг конституциявий вакалатларидан келиб чиццан уолда Узбекистан Президенти таманидан илгари сурилаётган халцаро-ууцуций ташаббусларга ургу берилади. Мацола сунгида Узбекистан Республикаси ташци сиёсатига аид конституциявий нармаларни янада такамиллаштириш хусусида таклифлар берилади.

Калит сузлар: суверенитет, ташци сиёсат, халцара алацалар, халцара уамжамият, халцара ууцуц тамайиллари, дипламатик вакалатханалар, халцара шартнамалар, конституциявий назарат, конституциявий вакалат.

Юнусов Хайдарали

доцент кафедры «Международное право и права человека» Ташкентского государственного юридического университета, кандидат юридических наук

КОНСТИТУЦИОННЫЕ ОСНОВЫ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

Аннотация. В статье рассматриваются конституционные нормы внешней политики Республики Узбекистан. Особое внимание уделяется каждой статье Основного закона, касающейся реализации внешней политики. Подчеркивается, что принципы международного права, закрепленные в статье 17 Конституции, действуют как мост между нашим национальным правом и международным правом. По мнению автора, на основе этих принципов наша страна установила дипломатические отношения более чем со 130 странами. В Ташкенте действуют 44 посольства иностранных государств, 1 генеральное консульство, 8 почетных консульств, 17 представительств международных организаций,

13 представительств иностранных международных межправительственных и правительственных организаций. В зарубежных странах и международных организациях действуют 55 дипломатических и консульских представительств Республики Узбекистан. Узбекистан является полноправным членом более 100 международных и региональных организаций. В статье анализируются полномочия соответствующих государственных органов, ответственных за проведение внешней политики. Особый акцент уделяется международно-правовым инициативам, выдвинутым Президентом Узбекистана, исходя из его конституционных полномочий. В заключении выдвинуты предложения по дальнейшему совершенствованию конституционных норм внешней политики Республики Узбекистан.

Ключевые слова: суверенитет, внешняя политика, международные отношения, международное сообщество, принципы международного права, дипломатические миссии, международные договоры, конституционный надзор, конституционная полномочия.

Yunusov Khaydarali

Docent of the Department of International Law and Human Rights, Tashkent State University of Law, PhD in International Law

CONSTITUTIONAL BASES OF THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF

Uzbekistan

Ab&ract. This article discusses the contfitutional norms of the foreign policy of the Republic of Uzbekitfan. Specific attention is paid to each article of the Basic Law related to the implementation offoreign policy. It is emphasized that the principles of international law enshrined in Article 17 of our Contfitution act as a bridge between our national law and international law. According to the author, on the basis of these principles, our country has etfablished diplomatic relations with more than 130 countries around the world. 44 embassies offoreign countries, 1 consulate general, 8 honorary consuls, 17 missions of international organizations, 13 representations of international intergovernmental and governmental organizations offoreign tfates, 1 trade mission with diplomatic tfatus are operating in Tashkent. 55 diplomatic and consular missions of the Republic of Uzbekitfan are accreditated in foreign countries and international organizations. Uzbekitfan is a member of more than 100 international organizations. The article analyzes the powers and competencies of the relevant public authorities which are responsible for conducting foreign policy. The emphasis is placed on international legal initiatives put forward by the President of Uzbekitfan, based on his contfitutional powers. Proposals are made by the author to further improve the contfitutional bases of the foreign policy of the Republic of Uzbekitfan.

Keywords: sovereignty, foreign policy, international relations, international community, principles of international law, diplomatic missions, international agreements, contfitutional control, contfitutionalpower.

XXI асрни узининг кенг камровли шиддати билан карши олган глобализация жараёни инсо-ниятни янги истикболлар сари етакламокда. Та-биий х,одиса деб каралаётган бу жараён ер юзида-ги барча катта-кичик давлатларни уз домига тор-тиб, дунё халкларини янада жипслашишга унда-мокда. Шунингдек, у глобал муаммоларга карши курашда ^ар бир давлатнинг муносиб улушини х,ам талаб этмокда. Халкаро ^укукнинг бирламчи субъекти булмиш давлатлар уртасидаги халкаро хдмкорликнинг янги ноанъанавий шакл ва усул-лари пайдо булмокда.

Хрзирги халкаро алокалар тизимида Узбекистан Республикаси нисбатан мустакил ёш давлат булишига карамай узининг салмокли овозига эга. Киска вакт ичида у халкаро муносабатлар-нинг фаол субъектига айланиб улгурди. Энг куд-ратли давлатлар ва нуфузли халкаро ташкилот-ларнинг мамлакатимизга булаётган муносабати бунинг яккол далилидир. Зеро, муваффакиятли ташки сиёсатимизнинг энг мух,им омили булган унинг мантикли ^укукий асослари, биринчи нав-батда, Асосий Конунимизда тулик уз аксини топ-ган.

Хажман муъжаз ва мазмунан мукаммал бул-ган Конституциямизни сахифалар эканмиз, унинг биринчи сатрлариёк халкаро муносабатлар ва ташки сиёсат масаласига багишланганлигини ку-затамиз.

Асосий Крнунимизнинг биринчи моддасига кура Узбекистан - суверен демократик республика [1]. Бунинг тагида бир олам маъно бор, албатта. Инчунун, давлат суверен булмасдан туриб халкаро муносабатларнинг тулаконли иштирокчиси ва фаол ташки сиёсат субъекти булмайди. Зеро, хо-зирги халкаро муносабатларнинг энг асосий буги-ни хисобланган Бирлашган Миллатлар Ташкилоти каби универсал ташкилот хам аъзо давлатларнинг суверен тенглиги принципига асосланади [2].

Асли лотинча сузидан олинган "су-

веренитет" сузи "олий, юкори" деган маъноларни ифодалаш билан бирга давлатнинг ички ва ташки сиёсатда тула мустакиллигини англатувчи халкаро хукук категориясидир. Бошкача килиб айт-ганда, давлат суверенитети, асосан, икки шакл-да номоён булади. Бу давлатнинг ички ва ташки суверенитетидир. Давлатнинг ички суверенитети унинг уз ваколатларини узи белгилаши хамда уз худудида хамма учун мажбурий булган конун-коидаларни ишлаб чикиши ва жорий этишидаги мутлаклигидир. Яъни у уз ваколатларини факат-гина узи белгилайди ва чеклайди, уз худудида узининг миллий хукукий тизимини шакллантира-ди. Немис хукукшунос олими Г. Еллинек таъбири билан айтганда, "суверенитет - давлат ваколатла-рининг ваколатидир [3]".

Давлатнинг ташки суверенитети хакида суз кетганда, аввало, унинг халкаро алокалар тизими-да ва узаро муносабатларда мустакиллиги тушу-нилади. Мазкур тамойил бир катор халкаро хукук хужжатлари билан мустахкамланган. Халкаро суд амалиёти хам бу хусусида аник хулосалар бера-ди. Чунончи, АКШ ва Нидерландия уртасидаги низоли масалани хал этар экан, Макс Убер рах-барлигидаги халкаро хакамлик суди "суверенитет - давлатлар орасидаги муносабатларда мустакил-лик" деган хулосани илгари суради [4]. Демак, суверенитет мустакилликнинг халкаро муноса-батларда намоён булиш шаклидир. У давлатлар-нинг узаро тенглиги ва тула мустакиллигига асо-сланади. Крлаверса, БМТ Бош Ассамблеясининг 2625-сонли резолюциясида айтилганидек, "хар бир давлат бошка давлатларнинг шахсини хурмат

килишга мажбурдирлар [5]". Шунингдек, хар бир давлатнинг бошка бир давлатга тобе эмаслиги-дан келиб чикиб, узаро хукукий тенглик тамойи-ли асосидагина бахамжихатлик юзага чикиши ва таъминланиши 1975 йил 1 августда имзоланган Хельсинки конференциясининг Якунловчи хуж-жатларида уз ифодасини топган, давлатларнинг суверен тенглиги ва суверенитетни химоя килиш тамойиллари Париж хартияси хужжатларида хам такроран кайд этилган [6].

Бу тамойил купгина давлатлар Конституция-ларида уз аксини топган. Жумладан, Асосий Кр-нунимизда хам бу масалага алохида эътибор кара-тилади. Конституциямизнинг 17-моддасига асо-сан унинг ташки сиёсати "давлатларнинг суверен тенглиги, куч ишлатмаслик ёки куч билан тахдид килмаслик, чегаралар дахлсизлиги, низоларни тинч йул билан хал килиш, бошка давлатларнинг ички ишларига аралашмаслик коидаларига ва халкаро хукукнинг умумэътироф этилган бошка коидалари ва нормаларига асосланади".

Куриниб турибдики, Конституциямиз давла-тимиз суверенитетини эълон килиш билан бирга халкаро хамжамият олдида бошка давлатлар су-веренитетини тан олиш ва хурмат килиш мажбу-риятларини хам олмокда. Бу эса Конституциямиз суверенитетимизнинг тулаконли ва мукаммал тимсоли, шунингдек, ватанимизнинг жахон хам-жамияти олдидаги юзи эканлигининг ишончли далилидир.

Ташки сиёсат масалаларига оид конституци-явий меъёрлар Асосий Крнуннинг Ташки сиёсат деб аталган туртинчи бобидан жой олган

17-моддасида мужассам этилган. Мазкур мод-да халкаро хукукнинг умумэътироф этилган бо-шка коидалари ва нормаларига асосланган холда миллий хукукни халкаро хукукка боглаш учун хам хизмат килади.

Дархакикат, халкаро хукукнинг умумэътиро-фга сазовор булган умумбашарий тамойиллари узининг охирги саногига етиб улгурмаган бул-са-да, уларнинг унтаси нуфузли халкаро хужжат-ларда аллакачон кайд килинган. Шундан бешта-си БМТ Низомининг 2-моддаси ва учтаси БМТ Низомига мувофик давлатлар уртасида дустона муносабатлар ва хамкорликка оид 1970 йилги Халкаро хукук тамойиллари тугрисидаги декла-рацияда уз аксини топган эди. 1975 йилда кабул килинган Европа Хавфсизлик ва Хдмкорлик Кон-

12.00.10 - хал;аро ху;у;

ференцияси (ЕХХ^К)нинг Якунловчи хужжати эса уларнинг тизимига яна иккита тамойилни олиб кирди. Шундай килиб, хозирги кундаги халкаро хукук тамойилларининг тугал микдори унтага етди. Европа Хавфсизлик ва Хдмкорлик Ташкило-ти (ЕХХТ)нинг 1990 йилда кабул килинган Янги Европа учун Париж хартияси мазкур унта тамо-йил хакида эслатиб утади [7]. Мазкур тамойиллар негизида мамлакатимиз дунёнинг 130 дан ортик давлатлари билан дипломатик алокалар урнатган. Тошкентда 44 та чет эл элчихоналари, 1 та бош консуллик, 8 та фахрий консуллик, 17 та халка-ро ташкилотлар ваколатхоналари, 13 та хорижий халкаро хукуматлараро ва хукумат ташкилотлари ваколатхоналари фаолият курсатмокда [8].

Конституциямизнинг 17-модда 2-кисмида эса республика давлатнинг, халкнинг олий манфаат-лари, фаровонлиги ва хавфсизлигини таъминлаш максадида иттифоклар тузиши, хамдустликларга ва бошка давлатлараро тузилмаларга кириши ва улардан ажралиб чикиши мумкин деб курсатилади. Бу борадаги Узбекистоннинг барча саъй-харакат-лари узаро манфаатдорлик ва тенглик асосидаги-на амалга оширилиши лозимлиги давлатимиз рах-бари томонидан бир неча бор таъкидланган. Айни шу моддага асосан иттифок, хамдустлик ва таш-килотларга аъзо булиб кириш оркали Узбекистон-нинг жахон хамжамиятига интеграциялашуви-нинг конституциявий асоси яратилган. Хрзирги кунда мамлакатимиз 5000 дан ортик икки ва куп томонлама халкаро шартномалар имзолаган ва 100 дан ортик халкаро ташкилотлар аъзоси хисоб-ланади [9].

Асосий Крнунимиз факат шу билангина чекланиб колмайди. Унда ташки сиёсатимизни олиб борувчи тегишли давлат хокимияти орган-лари ваколатлари хам белгилаб берилган. Жум-ладан, ташки сиёсатимизнинг асосий йуналишла-рини белгилаш ва давлат стратегик дастурларини кабул килиш (78-модданинг 4-банди), халкаро шартномалар ва битимларни ратификация ва денонсация килиш (78-модданинг 20-банди) каби вазифалар Узбекистон Республикаси Олий Маж-лиси Крнунчилик палатаси ва Сенатининг бирга-ликдаги ваколатлари доирасига киритилган.

Бундан ташкари, Узбекистон Республикаси-нинг Сенати ташки сиёсат сохасида бир катор мутлакваколатларгахам эга.Чунончи,уУзбекис-тон Республикаси Президенти такдимига бино-

ан давлатимизнинг хорижий мамлакатлардаги дипломатик ва бошка вакилларини тайинлай-ди ва вазифасидан озод килади (80-модданинг 8-банди). Шу асосда хозирги кунда хорижий мамлакат ва халкаро ташкилотларда Узбекистон Республикасининг 55 та дипломатик ва консуллик ваколатхоналари мавжуд булиб, улар-нинг фаолиятига Сенат томонидан тайинланган юкори мартабали дипломатлар рахбарлик килади.

Халкаро муносабатларда Узбекистон Респуб-ликаси номидан иш куриш, музокаралар олиб бориш, шартнома ва битимлар имзолаш, уз ху-зурида аккредитациядан утган дипломатик ва бошка вакилларнинг ишонч ва чакирув ёрликла-рини кабул килиш, Узбекистон Республикаси-нинг чет давлатлардаги дипломатик ва бошка вакилларини тайинлаш учун номзодларни Олий Мажлис Сенатига такдим этиш хамда Узбекис-тон Республикаси Олий Мажлисига мамлакат ички ва ташки сиёсатини амалга оширишнинг энг мухим масалалари юзасидан мурожаат ки-лиш хукуки Узбекистон Республикасининг Президентига топширилган (93-модданинг 3, 4, 5, 6, 7-бандлари). Шунингдек, мамлакати-мизнинг суверенитети, хавфсизлиги ва худудий яхлитлигини мухофаза килиш хамда имзолан-ган халкаро шартнома ва битим мажбуриятла-рига риоя этилишини таъминлаш масъулияти хам давлатимиз рахбарининг зиммасидадир (93-модданинг 2, 4-бандлари).

2011 йил 18 апрелда кабул килинган "Узбекис-тон Республикаси Конституциясининг айрим моддаларига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида'ги Узбекистон Республикаси конуни биланАсосийКрнунимизнинг98-моддасигакири-тилган кушимчаларга биноан Узбекистон Респуб-ликасининг Бош вазири халкаро муносабатлар сохасида ваколатга эга булди. Конституциямизнинг 98-модда 3-бандига мувофик Бош вазир халкаро муносабатларда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси номидан иш куради. Шунингдек, Бош вазир лавозимига номзод Узбекис-тон Республикаси Олий Мажлисига унинг ном-зоди куриб чикилаётганда ва тасдикланаётганда Вазирлар Махкамасининг якин муддат ва узок истикболга мулжалланган харакат дастурини такдим этади. Табиийки, унинг дастурида ташки сиёсат масалалари хам акс этади.

Асосий Крнунимизда нафакат президент, конунчилик хокимияти ва ижро этувчи хокими-ятнинг, балки суд хокимиятининг хам ташки сиёсат сохасидаги ваколатлари белгилаб берилган. Хусусан, Конституциямизнинг 109-моддаси 1, 2-бандларига мувофик Узбекистон Республикаси Конституциявий суди Узбекистон Республикаси-нинг давлатлараро шартномавий ва бошка мажбу-риятлари хамда Узбекистон Республикаси Прези-денти томонидан имзолангунига кадар Узбекистон Республикаси халкаро шартномаларини ратификация килиш тугрисидаги Узбекистон Республикаси конунларининг Узбекистон Респуб-ликасининг Конституциясига мувофиклигини аниклайди.

Куриниб турибдики, Узбекистон Республикаси Конституциясининг 10 тага якин моддасида мамлакатимиз ташки сиёсатининг концептуал, ташкилий-хукукий ва норматив асослари уз аксини топган. Узбекистон Республикаси ташки сиёсатининг ютуклари мазкур конституциявий меъёрларнинг хаётга тулик татбик этилаётганлигидан дарак беради. Шу билан бирга, Узбекистон Республикаси халкаро муносабатларнинг шунчаки субъекти ёки халкаро хукук меъёрларининг оддий истеъмолчиси ва ижрочисигина эмас, балки халкаро хукук меъёрларини ишлаб чикиш жараёнининг фаол иштирокчисига айланиб бораётганлигини хам алохида мамнуният билан эслаб утиш максадга мувофикдир. Узбекистон рахбарияти томонидан Марказий Осиёда ядровий куроллардан холи худуд яратиш борасидаги саъй-харакатлар натижаси уларок БМТнинг махсус резолюцияси кабул килинди, Афгонистон муаммоларига каратилган бир катор БМТ хужжатларига Афгонистон можароларини тинч музокаралар оркали зудлик билан хал этишни илгари сурган Тошкент декларацияси асос килиб олинди. Узбекистон Президентининг халкаро терроризм ва минтакавий хамда глобал хавфсизликни таъминлашга каратилган катор таклифлари нуфузли ташкилотларнинг амалий дастурлари учун асос килиб белгиланган.

Охирги йилларда Узбекистон Республикаси Президента Ш. Мирзиёев томонидан Бирлаш-ган Миллатлар Ташкилоти, Шанхай Хдмкорлик Ташкилоти, Ислом Хдмкорлик Ташкилоти каби халкаро ташкилотлар минбарида янграган халка-

ро-хукукий ташаббуслар халкаро хамжамият томонидан олкишланмокда. Хусусан, БМТ Бош Ас-самблеясининг 2018 йил 12 декабрда утказилган ялпи мажлисида "Маърифат ва диний багрикен-глик" махсус резолюцияси кабул килинди [10]. Узбекистон томонидан ишлаб чикилган хужжат лойихаси БМТнинг барча аъзо давлатлари томо-нидан бир овоздан куллаб-кувватланди. Мазкур резолюцияни кабул килиш ташаббуси 2017 йил сентябрь ойида булиб утган БМТ Бош Ассамблея-сининг Нью-Йоркдаги 72-сессиясида Узбекистон Республикаси Президента томонидан илгари су-рилган эди [11].

Давлатимиз рахбари ушбу сессияда БМТнинг Ёшлар хукуклари тугрисидаги халкаро конвен-циясини ишлаб чикишни хам таклиф этган эди. 2020 йил сентябрь ойида булиб утган Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-сессиясида эса Узбекистон Президенти Пан-демиялар даврида давлатларнинг ихтиёрий маж-буриятлари тугрисидаги халкаро кодексни ишлаб чикиш гоясини уртага ташлади [12]. Шу тарика Узбекистон Республикасининг халкаро алокалар-даги фаоллиги ва халкаро норма ижодкорлиги жараёнидаги иштироки давлатимиз рахбарининг халкаро-хукукий ташаббуси оркали яккол намоён булмокда.

Хозирги кунда янада жадаллашаётган глобал-лашув жараёнлари хар бир давлатнинг халкаро хамжамиятга хар томонлама интеграциялашуви-ни талаб этмокда ва узаролик тамойили асосида кенг савдо-иктисодий, илмий-технологик ва ма-даний хамкорлик имкониятларини такдим эт-мокда. Мазкур имкониятларнинг руёбга чикиши-да ташки сиёсатимизнинг ташкилий-хукукий ва норматив асослари мухим роль уйнайди. Биринчи навбатда, ташки сиёсатимизнинг конституциявий асосларини янада такомиллаштириб бориш мак-садга мувофикдир. Шу маънода ташки сиёсат-нинг энг мухим масалалари буйича Узбекистон Республикаси Президенти, парламентдаги сиёсий фракциялар етакчилари ва Конституциявий суд иштирокида сиёсий маслахатлашув институтини жорий этиш ва унга конституциявий маком бе-ришни таклиф этиш мумкин. Маълумки, хозирги кунда Конституциямизнинг иккита моддасида сиёсий маслахатлашув институтини амалга тат-бик этиш имкониятлари кузда тутилган. Асосий Крнунимизнинг 95-моддасида курсатиб берил-

ган Президентнинг Конституциявий суд билан маслахатлашув тартибига биноан Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси таркибида унинг нормал фаолиятини тахдидга соладиган, хал этиб булмайдиган ихтилофлар юз берганда ёхуд у бир неча марта Конституцияга зид карорлар кабул килган такдирда Президентнинг Конституциявий суд билан бамаслахат кабул килган карори асоси-да Олий Мажлис палаталари таркатиб юборилиши мумкин. Бундан ташкари, Конституциямизнинг 98-моддасида хам Узбекистон Республикаси Президента ва Олий Мажлиснинг Крнунчилик палатасидаги барча сиёсий партия фракциялари уртасида маслахатлашув утказилиши кузда ту-тилган. Унга кура амалдаги Бош вазирга нисба-тан Олий Мажлис палаталари томонидан ишон-чсизлик вотуми кабул килингач, янги Бош вазир номзоди Узбекистон Республикаси Президенти томонидан Узбекистон Республикаси Олий Маж-

лисининг Крнунчилик палатасидаги барча сиёсий партия фракциялари билан тегишли маслахат-лашувлар утказилганидан сунг Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг палаталарига куриб чикиш ва тасдиклашга такдим килиш учун таклифэтилади. Куринибтурибдики, Конституция-мизда кузда тутилган сиёсий маслахатлашув ин-ститути ички сиёсатимизнинг давлат бошкару-вига оид масалаларига багишланган. Келажакда эса мазкур институтни ташки сиёсатимизнинг энг долзарб масалаларига хам татбик этиш имконият-лари мавжуд.

Хулоса килиб айтганда, хукукий давлат ва де-мократик фукаролик жамиятини шакллантириш-га йуналтирилган ички сиёсатимизнинг мантикий давоми булган ташки сиёсатимизни тула ва хар томонлама амалга оширишда давлатимиз комуси хам назарий асос, хам амалий дастур булиб хиз-мат килмокда.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси: https://nrm.uz. Мурожаат килинган сана: 04.12.2020.

2. Charter of the United Nations: https://www.un.org/en/sections/un-charter/un-charter-full-text/. Узбекча матн учун каранг: Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг низоми ва Халкаро суд статути. - Т., 2002. - Б. 5.

3. Jochen von Bern^orff. Georg Jellinek and the Origins of Liberal Constitutionalism in International Law. Goettingen Journal of International Law 4 (2012) 3, 659-675.

4. Island of Palmas case. Arbitrator: Max Huber (Switzerland). Reports of international arbitral awards. Island of Palmas case (Netherlands, USA). 1928 year 4 april. Volume II. - P. 829-871.

5. The United Nations General Assembly Resolution 2625 "The Declaration on Principles of International Law concerning Friendly Relations and Co-operation among States" adopted by the General Assembly on 24 оctober 1970. Code, 2625 (XXV) Document: https://treaties.un.org/doc/source/docs/A_RES_2625-Eng.pdf

6. Европа Хавфсизлик ва Хдмкорлик Ташкилотининг инсонийлик мезонлари буйича хужжатлари / Масъул мухаррир: А.Х. Саидов ю.ф.д., проф. - Т.: Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий маркази, 2005. - Б.168.

7. Узбекистон Республикасининг ташки сиёсати. Узбекистон Республикаси Ташки ишлар вазирлигининг расмий сайти: https://mfa.uz/uz/pages/vneshnaya-politika. Мурожаат килинган сана: 04.12.2020.

8. Resolution adopted by the General Assembly on 12 December 2018. Document A/73/L.52 "Enlightenment andreligioustolerance":https://undocs.org/en/A/RES/73/128

9. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги нутки: https://president.uz. Мурожаат килинган сана: 04.12.2020.

10. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-сессиясидаги нутки: https://president.uz. Мурожаат килинган сана: 04.12.2020.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.