Научная статья на тему 'KNOWLEDGE IS MASTERY, HONOUR AND FAME OF A PERSON'

KNOWLEDGE IS MASTERY, HONOUR AND FAME OF A PERSON Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
19
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМИРОВАНИЯ ЛИЧНОСТИ / ВОСПИТАНИЕ / ТВОРЧЕСКИЕ ЦЕНТРЫ / КРУЖКИ ЗНАНИЕ / ESTABLISHING PERSONALITY / BRINGING UP (EDUCATING) / CREATIVE CENTRES / THE CIRCLES OF KNOWLEDGE

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Одинаева Одинамох Зубайдовна

В статье автор рассматривает вопросы обучения и воспитания в современных школах. Автор отмечает, что дети приходят в школу не представляя себе значения и трудностей учёбы. Хорошие, доброжелательные учителя должны прививать в них любовь к учёбе и знаниям. Постепенно накапливая знания и расширяя свой кругозор ученики начинают подумывать о выборе будущей профессии. В этом аспекте основную роль играют учителя. Большую пользу оказывают учащимся в приобретении дополнительных знаний и выборе будущих профессий творческие центры, которые функционируют в неурочное время. Творческие кружки как, моделирование, юный техник, любители искусства, физиков играют важное место в формировании творческой деятельности учащихся, углубления их знаний и определения будущей профессии учащихся.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЗНАНИЯ ЭТО МАСТЕРСТВА, ЧЕСТЬ И СЛАВА ЧЕЛОВЕКА

In the article the author considers the problem of study (training) and education (upbringing) in modern schools. The author notices, that children come to school not realizing the meaning and difficulties of study good and well-disposed teachers should instill pupils the love to study and knowledge. Gradually, accumulating knowledge and enlarging their outlook, pupils begin to think about future profession. In this case teachers play the most important role. Creative centres which functionate out of the lessons (untimely), have a beneficial effect on acquiring additional lessons to the pupils and choosing their future professions. Creative cirlces, such as modeling, young technician, art-lovers, physicists play the most important impact on establishing the creative activities of pupils, deepening their knowledge and determining future professions of them.

Текст научной работы на тему «KNOWLEDGE IS MASTERY, HONOUR AND FAME OF A PERSON»

РОЛЬ ГОСУДАРСТВЕННО ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО СТАНДАРТА В МУЗЫКАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ НАЧАЛЬНЫХ КЛАССОВ

В статье говоря о цели и значимости стандарта в развитии подготовки студентов музыкант- педагогов, рассматривается разные стороны положительные и отрицательные с точки зрении специалиста. Одновременно показано сетка часов (кредит) использование в стандарте.

Ключевые слова: музыкально-педагогическое образования, стандарт, музыка и пения, теория, элементы, методика, начальных классов, музыкальные жанры.

ROLE OF PUBLIC EDUCATIONAL STANDARD IN MUSIC AND PEDAGOGICAL TRAINING

OF FUTURE TEACHERS OF PRIMARY CLASSES

The article deals with aim and importance of the standard in the development of training of students of musicians and pedagogs, and various sides of positive and negative views of specialists are reviewed there as well. The use of hours (credits) is specified in the standard too.

Keywords: music and pedagogic education, standard, music and song, theory, elements, method, primary classes, music genres.

Сведения об авторе: Хайруллоев Бахриддин, кандидат педагогических наук, доцент кафедры методики и начального образования Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About author: Khairulloev Bahriddin, PhD in Pedagogy, docent, Chair of Method and Primary education, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

ДОНИШУ ХУНАР - ШАЪНУ ШАРАФИ ОДАМИ Одинаева О. З.

Литсейи инноватсионии «Душанбе» дар назди Донишгоуи технологии Тоцикистон

Мавкеи муаллим дар ташаккули тарбияи насли наврас басо мухим аст. Максади асосии у натанхо хамчун узви комили чомеа маълумотнок намудан, таълим додан ва тарбият кардани насли наврас мебошад, балки шогирдонеро ба воя расонидан аст, ки дар чомеа мавкеъ пайдо кунанд ва аз якдигар ифтихор дошта бошанд.

Толибилм дар симои омузгор шахси ормонии худро мебинад. Мо худ борхо шохиди он гаштем, ки толибилмони синфхои поёнй дар симои омузгори худ шахси росткавл ва дурустандешро мебинанд ва хатто агар гуфтаи муаллим нодуруст бошад ^ам, гуфтаи дурусти падару модарро ба иннобат нагирифта, фармудаи муаллими худро дуруст мехисобанд, ин, албатта, аз таъсири баланди омузгор ба тафаккури кудак шаходат медихад. Дар баробари симои зохирй, инчунин омузгор бояд дониши кавй ва замонавй дошта бошад. Тафаккури баланди маънавй доштани омузгор, муносибати у бо шогирдон дар ташаккули тарбияи маънавй-гоявии толибилмон накши муассир дорад.

В. Билинский, донишманд ва мунаккиди рус менависад: «Тарбиятгар дар хурдсолон нахуст бояд на давлатманд, на шоир, на точирро бинад, балки инсонеро дида тавонад, ки баъдан яке аз инхо хохад шуд» [4].

Муаллим омузгор, мураббй ва созмондихандаи асосии раванди таълиму тарбия дар мактаб мебошад. Дарачаи донишу маълумотнокй, фахмишу чахонбинй, дарачаи ахлоку тарбияи хонандагон на танхо ба оила, балки ба мактаб, ба барномаю китобхои дарсй ва аз хама беш ба муаллим вобастагии кавй дорад. Махз муаллим вазифадор аст, ки дар баробари фаъолияти дигар институтхои тарбиявй (оила, созмонхои беруназмактабй, сарчашмахои ахборот, техналогияи иттилоотй) насли наврасро бо асосхои дониш ва махфумхои илмй мусаллах намуда, шахсияти комили талабагонро ташаккул дихад ва ниходи онхо нисбат ба фаъолияти мехнатй муносибати бомасъул, бошуурона ва эчодй парварад, то ки шогирдон ба интихоби касбу пешаи оянда аз хама чихат тайёру омода карда шаванд.

Ин аст, ки ^онуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф» хукуку ухдадорихои муаллимро муфассал баррасй намуда, чунин таъкид менамояд: «Ба

фаъолияти омузгорй шахсоне машгул шуда метавонанд, ки ... малакаи зарурии касбй ва сифатхои баланди ахлокй дошта бошанд» [1, с. 31].

Доштани донишу хунар шаъну шарафи одамй шинохта мешавад. Дар тамоми хаёти худ одамй бояд барои дониш ва хунар бикушад. Фармудаи Шайх Саъдиро ёд меорем: «Дакиме писаронро панд хаме дод, ки чонони падар, хунар омузед, ки мулку давлати дунёро эътикод нашояд ва симу зар дар сафар-бар махалли хатар аст: ё дузд ба як бор бибарад ё хоча ба тафорик бихурад. Аммо хунар чашмаи зоянда асту давлати поянда. Агар хунар чашм бияфтад, гам набошад, ки хунарманд дар нафси худ давлат аст, хар чо ки равад, кадр бинад ва дар садр нишинад ва бехунар лукма чуяду сахтй бинад!» [2, с. 154]. Ин хикмати хакимона то ба имруз мохияти тарбиявии худро гум накардааст.

Яке аз вазифахои басо мухими насли наврас ин ру овардани онхо ба мехнат аст. Волидайн низ хаминро бояд дар назар дошта бошанд, ки хангоми ба мехнат чалб кардани фарзандон ичрои корхоро ба занонаю мардона таксим накунанд. Духтаронро танхо ба пухтани хурок, шустушуи сару либос ва ба тартиб овардани хона чалб кардан хатои махз аст. Зеро кудак, хох писар бошад хох духтар, ба ичрои хамаи чиз шавк дорад. Барои у хамаи чиз ачоиб буда, дар хама кор ба калонсолон хамрахй, шарикй ва ёрй додан мехоханд. Пеши чунин азму иродаи кудакро гирифтан хуб нест. Раху рафтори пешгирифтаи хамон падару модароне дуруст аст, ки кудаконро ба мехнати чисмонй, ичрои кор хочагиву маишй чалб карда, роххои дурусти ичрои онхоро бо маслихату машварат нишон медиханд. Волидайн хангоми ба фарзанд супориш додан бояд ба хисоб гиранд, ки кадом корро кудак метавонад мустакилона ба чо биоварад ва кадомашро бо ёрй ва хамкории падару модар ва ё дигар калонсолон. Дама комёбихои фарзанд аз дуруст гузоштани хишти аввали тарбия дар оила огоз меёбад. Рафтору мустакилияту фаъолнокии кудакон афзун ва таъмин мегардад.

Дар хуччату асноди солхои охир ба масъалахои маълумот, таълиму тарбия бахшидашуда ахамияти тарбияи мехнатии насли наврас дар шароити пешрафтй илмию техникй ва ичтимоию иктисодй таъкид гардидааст. Масъалахои тарбияи мехнатии насли наврас дар таърихи илмхои педагогй хамеша яке аз чойхои асосиро ишгол мекард. Таълимоти илмй дар бораи тарбия, пайвастани таълим бо мехнати фоиданоку сермахсули чамъиятй хамчун воситаи ташаккули шахсияти хамачониба инкишофёфта асоси методологии онхо буд ва хаст ва бокй мемонад.

А.С.Макаренко акида дорад, ки мехнат танхо вакте воситаи тарбия мегардад, ки бо тарбияи политехникй ва маънавй вобаста карда шавад. Танхо бад-ин васила манфиати асосии мехнат-инкишофи рухию маънавии инсон аён мегардад. «Мехнат, чун воситаи тарбиявй, танхо хамчун як кисми системаи умумй имконпазир аст» - навишта буд у. Ин педагог ба он шаклхои мехнатй фоиданоки чамъиятй диккати калон медод, ки дар чараёни онхо сарватхои моддй бо дасти худи мактаббачагон ба вучуд оварда шаванд.

Дар кор карда баромадани назария ва амалияи мактаби мехнатй С.Т.Шатский низ хиссаи арзанда гузошта, мавкеи дахолати фаъолона ба мухити зист бо максади бехтар карани онро дастгири мекард. Шатский мехнати чисмониро асоси хаёти кудакй шумурда, таъсири тарбиявии онро таъгид менамуд. У чунин мешумурд, ки хаёти кудакй «аз ходисахо» таркиб меёбад: кадкашй, мехнати моддй, бозихо, санъат, хаёти маънавй, хаёти ичтимой ва эмотсионалй. Мехнати чисмонй, хочагй ва хизматрасониро у ба мафхуми «мехнати моддй» дохил намуда, дар як катор рисолаю маколахои илмиаш ба мафхуми «мактаби мехнатй» дохил карда, онро то андозае амику дакик ифода кардааст. У таъкид менамуд, ки мехнат барои бачахою наврасон на барои омухтани касбу хунар, балки бахри рушди умуммии онхо лозим асту воситаи мухимтарини ташкили коллективи бачагону наврасон, тарбияи чисмонй ва маънавй, тараккии кобилияти ташкилотчигй ва эчодии онхо мебошад.

Тайёр намудан ва омода будани мактаббачагон барои интихоби бевоситаи касби ояндаашон масъалаи рузмараи замон мебошад. омода сохтани шароити муссоид барои ин масъала аз хамкории оила бо мактаб, мактаб бо оила ва бевосита аз чамъият вобастагии калон дорад.

Солхои охир касбинтихобкунии дурусти мактаббачагон халлу фасл ва самтхои худро пайдо кардааст. Накши корхои ташвикотй, тадбирхои интихоби касбу хунар бараъло чашмрас аст. Дар ин самт махфилхои эчодй макоми махсус пайдо карданд.

Дастии инсон хастии маънавист, яъне инсон бо маънавият инсони комил буда метавонад. Агар вучуди чисмонй ва моддии инсон бо маънавият ба хам ояд, одамият ба миён омада, аз хайвон фарк мекунад ва инсони комил шинохта мегардад. Дамаи ин дар натичаи омухтани илму дониш хосил мегардад, ки мактабу маориф ва дар мехвари он омузгор воситаи асосии он аст.

Адабиёт:

1. ^онуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф». - Душанбе, 2013.

2. Пудинаев А. Афкори равоншиносии мутафаккирони форсу точик. - Душанбе, 2003.

3. Рахимзода Х. Оила ва чомеа. - Душанбе, 1999.

4. Рахимов Х., Нуров А. Педагогика. - Душанбе, 2007. - 443 с.

5. Сластенин В. А., Каширин В. А. Педагогика и психология. - М., 2004. - 447 с.

ЗНАНИЯ ЭТО МАСТЕРСТВА, ЧЕСТЬ И СЛАВА ЧЕЛОВЕКА

В статье автор рассматривает вопросы обучения и воспитания в современных школах. Автор отмечает, что дети приходят в школу не представляя себе значения и трудностей учёбы. Хорошие, доброжелательные учителя должны прививать в них любовь к учёбе и знаниям. Постепенно накапливая знания и расширяя свой кругозор ученики начинают подумывать о выборе будущей профессии. В этом аспекте основную роль играют учителя.

Большую пользу оказывают учащимся в приобретении дополнительных знаний и выборе будущих профессий творческие центры, которые функционируют в неурочное время. Творческие кружки как, моделирование, юный техник, любители искусства, физиков играют важное место в формировании творческой деятельности учащихся, углубления их знаний и определения будущей профессии учащихся.

Ключевые слова: формирования личности, воспитание, творческие центры, кружки знание.

KNOWLEDGE IS MASTERY, HONOUR AND FAME OF A PERSON

In the article the author considers the problem of study (training) and education (upbringing) in modern schools. The author notices, that children come to school not realizing the meaning and difficulties of study good and well-disposed teachers should instill pupils the love to study and knowledge. Gradually, accumulating knowledge and enlarging their outlook, pupils begin to think about future profession. In this case teachers play the most important role.

Creative centres which functionate out of the lessons (untimely), have a beneficial effect on acquiring additional lessons to the pupils and choosing their future professions. Creative cirlces, such as modeling, young technician, art-lovers, physicists play the most important impact on establishing the creative activities of pupils, deepening their knowledge and determining future professions of them.

Keyword: establishing personality, bringing up (educating), creative centres, the circles of knowledge.

Сведения об авторе: Одинаева Одинамох Зубайдовна, директор инновационного лицея «Душанбе» при Технологическом университете Таджикистана, соискатель кафедры педагогики ТГПУ имени С. Айни, e-mail: robitainlicei@mail.ru

About author: Odinaeva Odinamo Zubaydovna, the headmistress of innovative lyceum «Dushanbe» of Technological University of Tajikistan, researcher of the chair of Pedagogy of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

КОР БО ФРАЗЕОЛОГИЗМДО ЗИМНИ ОМУЗИШИ АСАРДОИ БАДЕИ

Сайфутдинов Б.

Хадамоти давлатии назорат дар соуаи маорифи Вазорати маориф ва илми Цум^урии Тоцикистон

Хонандагони мактаби тахсилоти умумй бояд дар раванди омузиши адабиёт бо тамоми боигарии забони точикй ошно гарданд, зеро забони адабиёти бадей образнок буда, он дар ихтиёри худ санъатхои бадеиро дорад, ки танхо тавассути он воситахо адабиёти бадей эхсосоти шахсро бармеангезонад. Асоси забон ва услуби хар як асари бадеиро забони адабии хозираи точикй, меъёрхои услубии он, ки бузургтарин сарвати

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.