Научная статья на тему 'КЛЕТОЧНЫЕ КОМПОНЕНТЫ СЕКРЕТОВ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ И ПОСТНАТАЛЬНЫЙ ИММУНИТЕТ ПОТОМСТВА '

КЛЕТОЧНЫЕ КОМПОНЕНТЫ СЕКРЕТОВ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ И ПОСТНАТАЛЬНЫЙ ИММУНИТЕТ ПОТОМСТВА Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
5
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
молозиво / молоко / клеточные компоненты / лимфоциты / макрофаги / нейтрофилы / эпителиоциты / неонатальный иммунитет.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Хасанов Бахтиёр Буртханович

Секреты молочных желез содержат жизнеспособные материнские клетки, которые в основном являются лимфоцитами, макрофагами, нейтрофилами и эпителиальными клетками. В связи с тем, что их биологические функции у новорожденных еще четко не установлены, были рекомендованы данные экспериментальных исследований. В этой статье рассматриваются современные данные о клеточных компонентах секрета молочных желез: их природе, свойстве in vitro и продемонстрированы эффекты in vivo у новорожденных и обсуждаются возможные будущие экспериментальные подходы. Считается, что основная роль клеточных компонентов в секреции молочных желез заключается во взаимодействии с развитием местного иммунитета у новорожденного и модулированием активной иммунизации кишечника новорожденного в этот критический период, когда разработка адаптированных ответов на антигены (защита/толерантность/пищевая аллергия) имеет решающее значение для будущего младенцев.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КЛЕТОЧНЫЕ КОМПОНЕНТЫ СЕКРЕТОВ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ И ПОСТНАТАЛЬНЫЙ ИММУНИТЕТ ПОТОМСТВА »

УДК: 611.45-615.456-612.648 КЛЕТОЧНЫЕ КОМПОНЕНТЫ СЕКРЕТОВ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ И ПОСТНАТАЛЬНЫЙ ИММУНИТЕТ ПОТОМСТВА

Хасанов Бахтиёр Буртханович

Медицинский университет имени Абу Али ибн Сино

Секреты молочных желез содержат жизнеспособные материнские клетки, которые в основном являются лимфоцитами, макрофагами, нейтрофилами и эпителиальными клетками. В связи с тем, что их биологические функции у новорожденных еще четко не установлены, были рекомендованы данные экспериментальных исследований. В этой статье рассматриваются современные данные о клеточных компонентах секрета молочных желез: их природе, свойстве in vitro и продемонстрированы эффекты in vivo у новорожденных и обсуждаются возможные будущие экспериментальные подходы. Считается, что основная роль клеточных компонентов в секреции молочных желез заключается во взаимодействии с развитием местного иммунитета у новорожденного и модулированием активной иммунизации кишечника новорожденного в этот критический период, когда разработка адаптированных ответов на антигены (защита/толерантность/пищевая аллергия) имеет решающее значение для будущего младенцев.

Ключевые слова: молозиво, молоко, клеточные компоненты, лимфоциты, макрофаги, нейтрофилы, эпителиоциты, неонатальный иммунитет.

СУТ БЕЗЛАРИ МАХСУЛОТЛАРИНИНГ XУЖАЙРАВИЙ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА

АВЛОДНИНГ ПОСТНАТАЛ ИММУНИТЕТИ

Сут безлари секретларида тирик она %ужайралари мавжуд булиб, улар асосан лимфоцитлар, макрофаглар, нейтрофиллар ва эпителиал %ужайраларидан иборатдир. Янги тугилган чацалоцларда уларнинг биологик а%амиятлари ва функциялари %али аниц белгиланмаганлиги сабабли, экспериментал маълумотлар тавсия этилган. Ушбу мацолада сут безлари секретларининг %ужайра компонентлари %ацидаги мавжуд маълумотлар куриб чицилади: уларнинг табиати, in vitro хусусиятлари, янги тугилган чацалоцларда in vivo таъсирини курсатади ва келажакда мумкин булган экспериментал ёндашувларни му%окама цилади. Сут безлари секретларининг %ужайравий таркибий цисмларининг асосий роли янги тугилган чацалоцлар ма%аллий иммунитетнинг ривожланиши билан узаро таъсир цилиш ва антигенлар таъсирига жавобан адаптацион %имоя-мослашув реакциялари ривожланаётган ушбу му%им даврда, янги тугилган чацалоц ичакнинг фаол иммунизациясини модуляция цилишдир (химоя, толерантлик, озиц-овцат аллергияси) уларнинг келажаги учун жуда му%имдир.

Калит сузлари: огиз сути, она сути, %ужайравий компонентлари, лимфоцитлар, макрофаглар, нейтрофиллар, эпителиоцитлар, неонатал иммунитет.

CELLULAR COMPONENTS OF BREAST SECRETS AND POSTNATAL IMMUNITY OF

THE OFFENDER

Mammary secretions contain viable maternal cells that are mainly lymphocytes, macrophages, neutrophils and epithelial cells. Their biological functions in the neonate, though not yet clearly established, are strongly suggested by experimental data. This paper reviews current knowledge of the cellular components of mammary secretions: their nature, in vitro properties, and

demonstrated in vivo effects in the neonate, and discusses possible future experimental approaches. It is thought that the main role of the cellular components from mammary secretions is to interact with the development of local immunity in the newborn, and to modulate active immunization of the neonatal intestine during this critical period when the development of adapted responses to antigens (protection/tolerance/alimentary allergy) is of crucial importance for the future of the young.

Key words: colostrum, milk, cellular components, lymphocytes, macrophages, neutrophils, epithelial cells, neonatal immunity.

КИРИШ.

Маълумки, неонатал ёки илк постнатал давр организм ривожланиши учун айникса мухимдир, чунки тугилгандан сунг, чакалокларга дархол катта микдорда ташки мухитнинг микроорганизмлари таъсир килади. Биринчи ойларда чакалокларда касалланиш ва улим курсаткичлари юкори булиши аникланган, юкумли касалликлар туфайли хаёт ва бошка омиллар хам етишмовчиликдан келиб чиккан иммун тизимининг турли компонентларининг етишмовчилиги хам кузатилади [1, 5, 6, 19, 20, 21, 22, 34, 74]. Х,омила ва янги тугилган чакалокнинг иммунологик етилмаганликни урнини коплаш учун, табиат она томонидан таъминланадиган адаптив химоя механизмларини ишлаб чикди - антитаналарнинг трансплацентал утказилиши, амниотик суюкликнинг инфекцияга карши чидамлилиги оширувчи омиллар, тугилгандан кейин огиз сути ва кейинчалик она сути оркали чакалокни адоптив иммунитет билан таъминланиши [5, 22, 34]. Аммо генетик жихатдан аникланган хомиладорлик ва тугрукдан кейинги лактация динамикасида амалга ошадиган жараёнларни бошкарадиган бу нозик бутун тизим, она организми патологияси холатида ишлашни тухтатади. Хусусан, экстрагенитал патологияли хомиладор аёлларнинг организмидаги гормонал ва иммунологик баланс узгарганлиги булажак авлод ривожланишига ножуя таъсирлар курсатиши мумкин, натижада - унинг жисмоний ривожланишини кечиктиради, иммун тизими каршилигини камайтириши, овкат хазм килиш тизими аъзоларига, жигар ва буйракларнинг шаклланишига салбий таъсир курсатиши мумкин [2, 3, 4, 7, 8, 18, 23, 24, 28, 29, 30, 31, 34, 35, 36, 37].

Сут безларининг секретлари тугрукдан кейин она ва янги тугилган чакалок организмлари уртасидаги асосий алокадир. Уларнинг функциялари озукавий жихатлардан ташкарига чикади. Янги тугилган чакалок учун хаётнинг биринчи кунлари турли физиологик функцияларни урнатиш учун керак булган, кучли хужайра булиниши билан боглик булган, хужайралар фаоллиги юкорилиги билан ажралиб турадиган, жуда кучли органик усиш даврига тугри келади. Ундан ташкари, ташки мухитда куп микдорда учрайдиган бегона булган антигенлар билан учрашув содир булиб, улар таъсирига нисбатан мослаштирилган жавоблар тезда урнатилиши керак булган ходисалар кузатилади. Шуни хам таъкидлаш керакки, янги тугилган чакалокнинг ичаги, озикланиш физиологиясидаги ахамиятидан ташкари, унинг сирти антигенлар билан алокалар урнатадиган асосий лимфоид аъзо булиб хизмат килади.

Илк постнатал даврда омон колиш учун хакикий химояни сут безлари секрецияси натижасида хосил булиши ёки тугридан-тугри химоя килиниши тегишли зарур чорадир. Бу даврда даврда махаллий иммунитетнинг ривожланиши нафакат патологик омилларга карши иммунитетни эгаллаш, балки махаллий иммунитет тизимининг етуклиги ва мослаштирилган жавобларни яратиш (толерантлик/фаол иммунитет) билан богликдир. Сут безларининг секретор махсулотлари оркали пассив иммунитетнинг узатилиши яхши маълум. Чучкалар каби турларда, плацентанинг тури она конидан хомилага макромолекулалар утишига тускинлик килиши натижасида, тугилишда агаммаглобулинемик авлодларда, кон зардобидаги иммуноглобулинларнинг (Ig) микдорини тулдириш онанинг огиз сути оркали амалга оширилади. Сутда доимо онанинг ичаклари томонидан кузгатиладиган, антипатоген мослаштирилган, хомиладорлик ва маммогенез даврида сенсибилизацияланган ва янги

тугилган чакалокнинг ичакларини пассив химоя килинишини таъминлайдиган секретор IgA учрайди [11, 12].

Лактоген иммунитетнинг яна бир жихати бу сут безлари секретлари ва янги тугилган чакалокнинг фаол иммунитети уртасидаги богликлик булиб, хозирги вактда чукуррок тадкикотларни талаб киладиган мураккаб муаммодир. Сут безлари секретор махсулотларининг таркибида иммунологик ёки, бошкача килиб айтилганда, иммунитет тизими компонентлари: лимфоид ва лимфоид булмаган хужайралар, цитокинлар, казеин хосилалари, усиш омиллари ва гормонлар каби иммуномодуляцион моддалар билан узаро таъсир килиш кобилиятига эга булган жуда куп турли хил моддалар мавжудлиги курсатилган. Бу барча компонентлар янги тугилган чакалокнинг хужайра химоясига хисса кушиши мумкин, шунингдек, янги тугилган чакалокларда махаллий иммунитет тизимининг ривожланиши ва бегона антигенларга фаол жавобларни индукция килиш ва максадли йуналтириш билан узаро таъсир килиши мумкин [11, 26].

Она компонентлари ва янги тугилган чакалокларда фаол иммунитетнинг етуклиги уртасидаги узаро таъсир хали хам охиригача тушунилмаган ва куплаб саволларга жавоб бериш керак булган сохадир. Асосан хужайралар ва цитокинларга (усиш омиллари, гормонлар ва иммуномодуляцион моддалар бундан мустасно) каратилган ушбу маколада келтирилган маълумотлар янги тугилган чакалокларда сут безлари секретор махсулотларининг хужайра компонентларининг алокаси таркибий кисмларининг табиати ва роли хакида умумий тушунча беришга харакат килинган ва хозирги кундларда мавжуд булган турли ёндашувларни курсатишга харакат килинган.

СУТ БЕЗЛАРИ СЕКРЕТОР КОМОНЕНТЛАРНИНГ IN VITRO ТАБИАТИ ВА ХУСУСИЯТЛАРИ

Сут бези секрети хужайраларининг табиати

Сут эмизувчиларнинг хар кандай турлари учун сут бези секретор махсулотлари хужайрали компонентларининг табиати буйича огиз сути ва сутларида 1 мл-1 да 1х106 дан ортик хужайралар учраши аникланган. Глобал хужайралилик ва хужайралар турлари, лактация вактига, физиологик ва индивидуал шароитларга караб фарк килади. Аммо хакикат шундаки, янги тугилган чакалок сут безларининг секретлари оркали сезиларли микдорда онасининг хужайраларини олади. Масалан, чучкалар хар куни 500-700 миллион тирик она хужайраларини ютиб юборадилар. Сут безлари секретор махсулотларида турт турдаги хужайралар учраши характерлидир: лимфоцитлар, макрофаглар, нейтрофиллар ва эпителий хужайралари. Лимфоцитлар одамларда сут секретлари хужайраларининг 5-9% ни, куйларда 20-25% ни, сигирларда 30% дан ортигини ва кемирувчиларда 40% ни ва чучкада огиз бушлигида 15-25% ни ташкил килади [41, 43, 44, 52, 53].

Х,озиргача олинган натижаларга асосланиб, сут безлари ва сут безлари секретлари лимфоцитларининг аксарияти мезентериал лимфа тугунларидан келиб чикканлиги кабул килинган [11, 13, 14]. Сутэмизувчилар купгина турларнинг сут безлари секретларида макрофаглар ва нейтрофиллар устунлик килиниши, чучкалардан ташкари, уларда бошка хужайралар озчиликда булиб, асосан эпителий хужайралари билан ифодаланиши курсатилган. Эпителиал хужайралар огиз сути ва инволюция боскичида сут безлари структур-функционал кайта куриш боскичидан утганда оз микдорда учрайдилар [65, 66].

Т-лимфоцитлар

Сут безлари секретларида Т-лимфоцитлар В-лимфоцитларга нисбатан купрок учраши аникланган. Дастлабки тадкикотлар шуни курсатдики, улар сут безлари секретларига танлаб утиш кобилиятига эга булган функционал хужайраларни ифодалайдилар. Текширувлар натижасида одамларнинг огиз сутида лимфоцитлар асосан фаоллаштирилган Т-лимфоцитлар эканлигини таъкидлаган эдилар, чунки уларни периферик кон Т хужайралари билан

солиштирганда (3%), бу коллострал лимфоцитларнинг 50% иссикка чидамли розеткаларни хосил килганлар. Ушбу хужайралар учун кенг функционал хусусиятлар аникланган: чучка огиз сути Т хужайраларининг овалбуминга пролифератив жавоб бериш (Евансетал, 1982), каламуш ва одамларнинг колострал Т хужайралари митогенларга, аллоген хужайраларга, бактериал ва вирус антигенларига [53], антигенларни трансплантация килиш ва кимиётаксик омилларни ишлаб чикариш кобилиятига эгалиги курсатилган [52]. Бирок, баъзи бир карама-карши натижалар олинган кузатишлар хам мавжуд, масалан, бу хужайраларнинг фитогемагглутининга (ФГА) жавобининг пастги микдорига тенглиги ва уларнинг антитанларга боглик булган хужайра цитотоксиклигида (АБХД) воситачилик килиш кобилиятининг пасайгани. Аммо лекин уларнинг функциялари буйича аник консенсусларга келиш кийинлигини инобатга олиш керак: масалан, улар функционал хужайраларми, ёки улар сут безларининг секреция йули билан оддийгина йук килинадиган хужайраларми?

Сут секретларининг Т-лимфоцитлари периферик кондагилардан фаркли равишда фенотипларга эга танланган хужайралар эканлиги ва улар in vitro функциясини ифодалаши хозирда яхши исботланган. Одамнинг сут безлари секретларида ажратилган лимфоцитларнинг 83% CD4/CD8 нисбати периферик конга караганда анча паст булган Т-лимфоцитлардир. Бу хужайралар гурухининг асосий характеристикаси хотира билан фаоллаштирилган Т хужайра фенотипларининг устунлигидир. CDw29+, UCHL1+, LFA1+, 2H4CD45R-. HLA-DR and CD25 (IL2-рецептор) лар сут Т хужайраларининг 85 фоизида ифодаланади. Периферик конда бу нисбат факат 10% ни ташкил килади. Деярли барча СД4+ ва СД8+ сут хужайралари CD45RO+RA-булиб, улар эскирган CD45RA+RO-T хужайраларидан антиген билан копланган хотира Т хужайраларигача булганлигини курсатилган. CD2 (Т11) ва CD54 (ICAM-1) нинг экспрессияси кон лимфоцитларига караганда огиз сути лимфоцитларида икки баравар юкори [13, 14, 15]. Она сутида Т-хужайраларни ифодаловчи уб рецепторли (TCR) лимфоцитлар кондагидан икки баравар купрок учраши аникланган. Сутдаги бу уб Т хужайралари ковалент богланган уб занжирларини ифодалайди, конда эса у5 Т хужайраларининг аксарияти TCR нинг дисулфид билан богланган шаклини ифодалайди. Лимфоцитларнинг фаоллашуви ковалент богланмаган занжирлар актинининг кайта тузилиши ва харакатчанлиги билан богликлиги курсатилган. Ушбу фенотипик хусусиятлар колострал Т-лимфоцитларнинг in vitro урнатилган функциялари билан боглик. Уларни ФГА стимуляциясига паст пролифератив жавоб бериши, бактериал ва вирусли антигенларнинг кенг доирасига жавоб бериши ва митогенлар ёки Нюкасл касаллиги вируси томонидан кузгатилганда сезиларли микдорда гамма интерферон хосил килишига богликдир. ^он лимфоцитлари сингари, сут лимфоцитлари хам анти-CD2 ва анти-CD3 ларга жавобан купаяди ва интерферон ишлаб чикаради. Сут Т-лимфоцитларининг фенотипи ва функционал репертуари периферик кондан олинган хотира Т-хужайралариникига ухшайди [15, 16, 17]. Т-лимфоцитлар иккиламчи иммунитет реакциясини ривожлантиришга кодир булган антигенга импулсив хужайралар эканлиги ва Т-лимфоцитларнинг йуналтирилган ва тасодифий булмаган утиши инсон сут безлари секретларида мавжудлиги ишончли тарзда исботланган; аниклашимизча худди шундай хулосалар бошка турлар учун хам олинган. Сут безлари секретларининг хужайралари орасидаги Т лимфоцитларининг нисбати ва секретлар ва кондаги Т4/Т8 нисбати каламушларда мос равишда, 1,0 ва 2,3% ни ташкил килади [29, 50, 51]. ^уйларда сут лимфоцитларининг 67% ни Т4/Т8 нисбати 0,36 га тенг булган Т-лимфоцитлар ташкил килади [53]. Сигирларда Т лимфоцитларининг улуши огиз сутида 16% ни кеч лактация даврида 62% гача, Т4/Т8 нисбати кондаги 1,5 га нисбатан 0,85 га тенг [50]. Сигир сути секретларининг Т лимфоцитлари асосан TCR а-Р ни ифодалайди ва периферик кон лимфоцитларига нисбатан CD2 нинг икки баравар юкори даражаси ва CD45R+ ифодасининг 5 баробар паст даражасига эгалиги аникланган [66]. Чучкаларда колострал хужайраларнинг 10-25% лимфоцитлар булиб, улардан 70-90% Т4/Т8 нисбати (0,57) кондан (0,80) сезиларли даражада паст булган Т хужайраларидир. Чучка сутида барча

хужайраларнинг 1% дан камроги Т-лимфоцитлардир [40, 41]. Колострал Т-лимфоцитлар интерлейкин 2 рецепторларини (IL2-R) ифода этмайди, лекин IL2-R ни купайтириш ва ифодалаш оркали митоген стимуляцияга жавоб бериш кобилиятига эгалиги курсатилган [42, 43, 44].

В лимфоцитлар

Сут безлари секретларининг В-лимфоцитлари буйича дастлабки in vitro тадкикотлар турли хил экспериментал тизимларда карама-карши натижалар берди. Масалан, [39, 45, 46, 47] одамларнинг колострал В хужайраларини бошоклардан олинган митоген (PWM) ёки Эпштеин-Барр вируси билан стимуляция килингандан сунг иммуноглобулин ишлаб чикаришга уриниб курдилар ва Т-хужайраларидан фаркли уларок, колострал В-хужайралари функционал булмаган хужайралар сут безлари секрети билан йук килинадиган хужайралар эканлиги хакидаги таклифни киритдилар. Аммо лекин, шуни хам таъкидлаб утиш керакки, ушбу салбий натижалар макрофаглар ифлосланиш фони билан боглик булиши мумкин, бу В-хужайралари томонидан оз микдорда IgA ишлаб чикаришни никобланиши мумкин. Лейцин-О-метил эстер ёрдамида макрофагларнинг аутолизини кузгатиш оркали утказилган тажрибалар натижасида [60, 61] одам сути лимфоцитлари IgA ишлаб чикариш оркали in vitro стимуляцияга жавоб бериш кобилиятига эгалиги курсатилди. In vitro, В-лимфоцитларнинг функционал имкониятлари урганилганда, Эпштеин-Барр вируси томонидан она сутидан яратилган В-лимфоцитлар узгартирилиб, IgA, IgG ва IgM хосил килувчи хужайра линиялари олинганлиги курсатилган [63].

Нейтрофиллар ва макрофаглар

Сут безлари секретларидан ажратилган нейтрофилларнинг функционал имкониятлари ноаник. Фагоцитоз, харакатчанлик, респиратор портлаш йулларини периферик ва полиморфонуклеар (PMN) воситачилигида киллерлик кобилияти - кон нейтрофиллари нормал функциялари билан солиштирганда сут секретларидаги нейтррфилларда пасайишлари аникланди. Улар IgA ни уз ичига олади, лекин латекс заррачаларининг фагоцитози пайтида уни чикармайди [9, 11]. Сут безларидан фаркли равишда, секретор макрофаглар in vitro да функционал харакатларни урнатадилар. Уларнинг харакатчанлиги юкори ва кон моноцитлари билан солиштирганда коллаген гелларига кириш кобилияти юкорилиги курсатилди. Уларда IgA мавжуд булиб, улар латекс зарралари ёки опсонинланган бактерияларнинг фагоцитозида актин филамент ингибиторлари томонидан блокланиши мумкин булган механизм оркали чикарилади. Улар Aсосий гистомутаносиблик комплекси (AFMK) II синф антигенларини ифодалайди ва бу ифода интерферон томонидан кучайтирилади. Сут безлари секретларининг макрофаглари in vitro да функционал фагоцитлар ва антиген такдим килувчи хужайраларнинг хусусиятларига эгалиги аниклаган [29].

Эпителий хужайралари

Купгина турларда эпителий хужайралари in vitro да огиз сути хужайралари популяциясининг кичик таркибий кисмини ташкил килиши одамлар ва корамолларда курсатилган, бу ерда огиз сути ва сут эпителиал хужайра культуралари учун хужайра манбаи хисобланиши курсатилган [66]. ß-казеин учун геномик ДНК ва мРНК инсон колострал эпителиал хужайраларидан ажратилган ва кучайтирилган [67]. Таккослаш учун, эпителий хужайралари чучкаларда сут безлари секрецияси хужайраларининг асосий таркибий кисмидир. Чучкаларда ёг глобулалари, секретор компонентлар ва секретор IgA билан тулдирилган йирик эпителий хужайралари умумий хужайра таркибининг 60% дан ортигини ташкил килади. In vitro шароитда усмайди ва тулик табакаланган алвеоляр эпителий хужайраларининг хусусиятларига эга. Чучка огиз сути 20% дан ортик эпителий хужайраларини уз ичига олади; бу хужайралар кичик улчамли, цитоплазматик IgA кам ёки умуман йук ва секреция ифодаси паст даражадалиги курсатилган. Улар in vitro да учта

булинишдан купрок усишга кодир. Эмизувчи кон зардоби ёки чучка огиз сутининг суюк экстракти иштирокида устирилганда, бу хужайралар дифференциаланадилар ва а-лакталбумин хосил киладилар. Культура холатида бу хужайралар чучка коронавируси юкадиган гастроентеритга (ЧКГ) сезгир. Улар юкумли вирус зарраларини ишлаб чикаради ва вирус антигенларини ифодалайди [40, 41]. Улар дифференциалланиш даражасига караб II синф антигенларини хам ифодалаши мумкин. Уларнинг антигенларни in vitro шароитида кайта ишлаш кобилияти текширилмокда. Огиз сути эпителий хужайралари цитокинларни ишлаб чикариши ва антиген такдим килувчи хужайралар сифатида харакат килиши мумкин, деб тахмин килинган.

Цитокинлар

Олинган маълумотлардан куриниб турибдики, эркин цитокинлар сут секрециясининг ажралмас кисмини ташкил килади, аммо хозирги кунга кадар булар хакида факат чекланган маълумотлар мавжуд. Ушбу маълумотлар баъзи турларга ва баъзи цитокинларга тегишли. Бирок, айрим биологик мухим цитокинлар кидирилганда, улар сут безлари секретларида биологик фаол шаклда топилган. In vitro шароитида, огиз сути, сут ва сут безлари контейнери олинган ва уларда цитокинларни ишлаб чикарувчи безли эпителий хужайралари топилган. Она сутидаги у-интерферон она конидан турт баравар юкори [61] ва сезиларли микдорда купрок интерлейкин 6 (ИЛ-6) аникланган [55]. Одамлар она сутида хам Усмалар некрози омили (УНО) мавжуд [60]. Сигир сут безлари секретор махсулотларида УНО огиз сутида мавжуд эмас, лекин сутда лактация даврида пайдо булиб, тугилишдан олдин 4 хафтадан олти хафтагача камаяди [9]. Трансформацияловчи усиш омили (ТУО)-Р дастлаб сигир огиз сутида юкори концентрацияларда топилган ва унинг даражаси тугрукдан кейинги 12 соатдан 30 соатгача ахамиятсиз даражагача тушиши аниклаганган [48, 49]. ТУО-Р аёл огиз сутида тахминан 1300 нг/мл ва сутда 900 нг/мл концентрацияларда мавжудлиги курсатилган [53]. Одамлар огиз сутида юкори даражадаги интерлейкин 1 (IL-1)-P, лекин IL-1a мавжуд эмаслиги аникланган [48]. Одам ва сигир сут эпителий хужайраларининг in vitro культурасида IL-6, интерлейкин 8 (IL-8) [61, 64, 68]ва ТУО-Р [54] ишлаб чикариши курсатилган.

СУТ БЕЗИ СЕКРЕТЛАРИ ХУЖАЙРАЛАРИ ФУНКЦИЯ-ЛАРИНИНГ IN VIVO ШАРОИТИДАГИ ДЕМОНСТРАЦИЯСИ

Биз бу ерда сут безлари секретлари хужайралари ва янги тугилган чакалок уртасидаги узаро таъсирга оид аникланган маълумотларни такдим этамиз: огиз сути хужайраларининг ютишдан кейинги такдири, хужайра таркибий кисмларининг иммун, химоя ва иммунологик параметрларга таъсири.

Янги туFилган чакалокдаги ofto сути (колострал) хужайраларнинг такдири

Сичконлар [7], приматлар ва чучкалар [9] каби куплаб турларда куп изланишлар оркали яхши тасдикланган. Текширувлар буйича огиз сути хужайралари неонатал ичак тусигини кесиб утишга кодирлиги аникланган. Фторохромлар ёки радиоактив маркерлар билан белгиланган хужайралардан фойдаланган холда юкоридаги барча тадкикотлар киска вакт ичида (ютишдан кейин 60 соатгача) амалга оширилган. Янги тугилган чакалокдаги она хужайраларининг хаёти давом этиш муддатини бахолаш учун бу давр жуда киска; аммо лекин, ярим аллогеник она хужайралари янги тугилган чакалокларнинг ичак шиллик каватига кабул килиниши тасдикланган. Ютилгандан сунг она хужайралари ичак шиллик каватида, мезентериал лимфа тугунларида, конда, упкада, жигарда ва талокда топилган. Чучкаларда бу сурилиш ун икки бармокли ичак ва оч ичак билан чекланиб колиб, асосий утиш ун икки бармокли ичакда жойлашган [11, 70]. Огиз сути хужайраларининг ичак шиллик каватига кириш механизми хали урганилмаган. Бирок, iv vivo ва ex vivo тажрибалар давомида чучкаларда она хужайраларининг узига хос тан олиниши аникланган [70]. Ичак тусигидан

факат уз онасининг огиз сути хужайралари утиши мумкинлиги; онанинг периферик кон лейкоцитлари (П^Л) ёки бошка чучка онасининг огиз сути хужайралари утиши мумкин эмаслиги курсатилган. Текширувлар натижасида янги тугилган бабуинларда одамнинг колострал хужайраларини ичак оркали кабул килиниши курсатганидек, приматларда ухшаш донор чекловлари мавжуд эмас. Чучканинг ун икки бармокли ичак эпителийси тугилгандан кейинги дастлабки турт кун давомида экспрессияланган чучка антигени (ЭЧА) I-синф антигенларини ифода этмайди. Одамларнинг ун икки бармокли ичак эпителийсида ифода даражаси катта, лекин чучкаларникига караганда пастрокдир [43]. Ушбу кискартирилган ЭЧА I-синф антигенлари борлиги унинг она хужайраларини кабул килиш кобилиятига ишора килади, лекин, ундан ташкари эхтимол, ёш неонатал ичак эпителийсининг етук булмаганлиги белгисидир. Одамларда I-синфнинг АГМК антигенлари янги тугилган чакалокларнинг ичак эпителиясида тулик ифодаланлиги курсатилмаган [58].

Х,имоя урнатилиши экспериментал моделда тасдикланиши.

Хужайраларнинг сут безлари секретларига карши химоя таъсирини iv vivo жонли равишда бир нечта экспериментал аник ва ишонарли булган намойишлар мавжуд. Неонатал касалликларда хужайра компонентларининг таъсирини бахолашда куплаб кийинчиликлар мавжуд. Янги тугилган чакалокларнинг улимга олиб келадиган касалликларида, масалан, чучка болаларининг трансмиссив гастроэнтеритида касалликнинг эволюцион вакти киска булганлиги сабабли химоя килиш самарали булиши учун у тезда харакат килиши лозим булади. Секретор ^А оркали иммун чикариб ташлаш, специфик хужайравий иммунитетидан кура самаралирок булиши мумкин. Хужайрали мудофаа алокасининг хиссасини бахолаш учун самарали касаллик моделини олиш керак ва ушбу мудофаа жавобини микдорий бахолаш имкониятига эга булиш керак. Хозиргача урнатилган моделлар паразитар ва вирусли касалликларга тегишли эди. Хужайраларни сут безлари секретларидан олинган хужайралар оркали химоясини курсатадиган намунавий модел янги тугилган каламушларнинг Trichinella spiralis билан инфекциясидир. Ушбу касалликда паразитнинг ичакдан чикарилишига олиб келадиган яллигланиш ходисалари узига хос Т-лимфоцитлар туфайли эканлиги аникланган. Trichinella spiralis га карши эмланган ургочи каламушлар иммунитетни янги тугилган чакалокларга утказишга кодир. Химоя даражаси синовдан кейин ичакларда яширинган паразитлар сонини аниклаш оркали аникланади. Cross-fostering (узаро-хамкорлик) тажрибаларининг экспериментлари шуни курсатдики, химоя эмланган она сути билан таъминланади; иммунизация килинган сингеник каламушлардан вена ичига мезентериал Т-хужайраларини олган иммун булмаган оналар уларни сут оркали эмизиш, шунингдек янги тугилган чакалокка сезгир Т хужайраларини бевосита огиз оркали юбориш оркали химоя килиши мумкин [48, 51]. Сичконларда Hymenolepis nana инфекциясининг бошка паразитар моделида янги тугилган чакалоклар эмизикли оналарга иммунизация килинган сичконларнинг лимфа тугунлари хужайраларини эмлашдан кейин ёки бу хужайраларни бевосита ютиш оркали химояланади. Химоянинг бундай узатилиши хужайраларни анти-^у-1.2 моноклонал антитаналари ва комплемент билан олдиндан даволаш оркали бекор килинади [7]. Янги тугилган бузокларда огиз сути лимфоцитлари экспериментал ротавирус инфекциясидан химоя килишга хисса кушади. Касаллик чакиртирилгандан сунг химоя килиш сифати нажасда вирусни чикариш давомийлиги билан белгиланади. Химоя тулик булганлиги, яъни огиз сути оркали хужайрасиз иммун таъсир килгандан сунг, вируснинг чикарилиши тухтаганлиги билан белгиланади. Назорат бузоклари ва эмланмаган оналардан огиз сути лимфоцитларини кабул киладиган бузоклар уртасида фарк йук. Шу билан бирга, иммун она-огиз сути лимфоцитларини кабул килувчи бузоклар ва эмланмаган оналардан огиз сути лимфоцитларини кабул килувчи назорат бузоклари ёки бузоклар уртасида инфекциядан сунг вирусни чикариб юбориш муддати ва шунинг учун нажасдаги вирус титрлари даражаси

сезиларли даражада кискарди. Бу огиз сути билан иммунизация килинган лимфоцитлар касалликнинг кечишини камайтиришини тасдиклайди.

Янги туFилган чакалокнинг иммунологик параметрларига таъсири

Хужайра иммунитети сут секрецияси оркали узатилган холатлар кузатилган. Одамларда кечиктирилган турдаги эмизиш пайтида Schistosomal антигенлари ва туберкулинга карши реакциялар берилиши мумкин. Эмланган онадан эмизикли чакалокларда кон лимфоцитларининг Mycobacterium tuberculosis нинг тозаланган оксил хосилаларига вактинча сезгирлигини курсатди; аммо, уларнинг хулосаси шундаки, хозирги вактда бундай реактивлик антигенга сезгир булган содда хужайраларни узлаштиришини, ёки Т-лимфоцитлар ичак трактидан утиш пайтида узларидан чикарадиган фармакологик таъсирловчи воситаларини оддий кабул килинишининг таъсирими, аниклаш кийин. Янги тугилган чакалок ичакларидан Т-хужайралари ва ундан ташкари уз кучини саклаб колган огиз сути хужайраларининг таркибий кисмлари хам табиий таъсирини курсатиши мумкин, шунинг учун бу натижаларни талкин килишда эхтиёткорлик зарурлигини курсатади.

Микобактерияларга-реактив булган у/5 Т хужайралари туберкулин-мусбат оналарнинг огиз сутида мавжуд [13, 14, 15, 16]. Бу янги тугилган чакалокда сенсибилизацияланган лимфоцитлар мавжудлиги билан яхши боглик, аммо кечиктирилган турдаги тери сезгирлиги, албатта, бу она хужайралари билан богликлигини англатмайди. Изланишлар натидасида сунъий озиклантириш билан озикланган чакалоклар билан солиштирганда чакалокларда БЦЖ вакцинасига лимфобластик жавобни курсатди ва бу онанинг иммунитети билан боглик эмаслигини тасдиклайди. Бу натижа шуни курсатадики, сут безлари секретлари оркали маълум антигенларга хужайра реакцияларининг узига хос булмаган кучайиши мавжуд булиши мумкин [25]. Бу сут безлари секретларининг хужайрали ёки хужайрали булмаган таркибий кисмларига боглик булиши мумкин. Сичконларда онанинг ирсий булмаган АГМК гиппоиммун жавоб билдирилиши курсатилган, аммо лекин, хужайравий ёки гуморал гипоиммун жавоблигими аникланмаган. Она сутини кабул килгандан сунг, янги тугилган чакалокнинг лимфаси ва лимфа тугунларида она хужайралари мавжуд булиши аникланган. Она тери трансплантатларининг узок муддатли омон колишини кузатиш шуни курсатадики, кучирилган она Т хужайралари чакалокнинг Т хужайраларини танлаб инактивланиши ва уларни таниб олиши хакида далолат беради. Сичконларда утказилган Cross-fostering - узаро-хамкорлик тажрибалари шуни курсатдики, сут билан озиклантириш АГМК тан олинишини узгартиради, гарчи бунинг механизми (хужайралар ёки бошка омиллар) хали урганилмаган. Бузокларда [56, 64, 69] турли хил пархезларнинг таъсирини таккослаш шуни курсатдики, огиз сути хужайраларини кабул килгандан кейин юкори жавоб булган, кон лимфоцитларини носпецифик митогенларга ва зардоб антитаналари шаклланишининг юкори даражаси аникланган. Эмизган чакалокларда тугилгандан кейинги биринчи хафталарда юкори лимфоцитар реакциясига эга булган кузатишларига мос келиши курсатилган. Чучка болаларида [72] янги тугилган чакалок огиз сути хужайраларини кабул килгандан сунг, PBL, ФГА, ConA and PWM га нисбатан жавобларида сезиларли усиш кузатилган. Tetanus токсоидини антиген сифатида ишлатилган текширувлар натижаларида [72, 73], онанинг огиз сути лимфоцитлари янги тугилган чакалокнинг ичак шиллик кавати оркали трансинтестинал сурилгач, бу хужайралар иммунологик фаоллигини ва иммунологик хотира кобилиятини етказишини курсатди.

ТАДЦЩОТ ВА ИШЛАБ ЧЩАРИШНИ ТАЛАБ ЦИЛАДИГАН ЙУНАЛИШЛАР

Маълумки, сут безлари секретлари бир вактнинг узида турли антигенлар таъсирига дучор булганда, неонатал иммунитетнинг етук булмаган махаллий иммунитет тизими билан узаро таъсир килиш потенциалига эга булган кенг доирадаги омилларни уз ичига олади. Шунинг учун, эхтимол, янги тугилган чакалокнинг ичак иммун тизими ривожланиш

реакциясининг турини (гуморал ёки хужайрали иммунитетни истисно килиш ёки толерантлик) ва она хужайралари, цитокинлар, усиш омиллари, гормонлар ва огиз сути ва сутдаги иммуномодулятор моддаларни таний олиши керак. Янги тугилган чакалокнинг ушбу мухим даврида узини ва бегона антигенларни таниб олиш жараёнининг боскичларига таъсир килиши мумкин. Шуни хам хисобга олиш керакки, янги тугилган чакалокларда фаол иммунитет мавзуси яхши урганилмаган, шунинг учун пассив иммунитетнинг лактогеник иммунитет оркали узатилиши ва чакалокларда фаол иммунитетнинг ривожланиши уларнинг фундаментал ва амалий жихатларида анча чукуррок ёритилиши мумкин. Сутдан ажратилгандан кейинги даврларида хам. ^уйидаги саволларни куйиш мумкин: огиз сути ва сут янги тугилган чакалоклардаги патологияни кандай камайтириши мумкин? Янги тугилган чакалокда махаллий иммунитетни яратишда огиз сути ва сутнинг иммун таркибий кисмлари кандай рол уйнайди? Ушбу эффектларни кандай модуляция килиш мумкин? Бу саволларга жавоблар куйидагиларни уз ичига олади: (I) такомиллаштириш атопик касалликлар ва озик-овкат аллергиясини, айникса одамларда тушуниш ва бошкариш; (II) чорвачиликда неонатал патологияни камайтириш; (III) патология туфайли йукотишлар асосан оппортунистик ёки баъзан патоген микроблар ва организмлар уртасидаги нотугри мувозанат таъсиридан келиб чикадиган интенсив ишлаб чикариш тизимларида чорвачилик имкониятларини яхшилаш ва (IV) неонатал эмлаш ва ишлаб чикариш стратегияларини ишлаб чикиш. Иложи булганича мослаштирилган сут формулалари. Бу изланишлар уз ичига иммунология, физиология, ривожланиш биологияларига тегишли булган ёндашув кенг камровли тажрибаларни назарда тутиши керак.

Янги туFилган чакалокларда колострал хужайралар миграцияси-нинг моделлари

Ярим аллогеник онанинг колострал хужайралари чакалокнинг неонатал ичак шиллик кавати томонидан сурилади ва экспериментал маълумотлар шуни курсатадики, бу хужайраларнинг хаёти янги тугилган организмларда уз функцияларини бажариш учун етарлича узок давом этади. Ушбу миграция масаласида хал килиниши керак булган куплаб саволлар мавжуд; трансэпителиал кесишиш механизмлари, янги тугилган чакалок организмида уларнинг сакланиши хакида, кучиб юрувчи хужайраларнинг фенотипи ва локализацияси. Приматларда, сичконларда, кавш кайтарувчи хайвонларда, куёнларда ва чучкаларда огиз сути хужайралари ичак тусигини кесиб утиши ва хозирги кунга кадар 60 соатдан ортик вакт давомида сакланиб колиши аникланган. Миграция механизми халигача аникланмаган. Колострал она хужайраларининг узига хос тан олиниши чучка ишлаб чикаришида [67] хам in vivo, хам ex vivo тажрибаларида аникланган. Хрзирги пайтгача олинган маълумотлар шуни курсатадики, колострал хужайралар ва шиллик кават эпителийси орасида фаол жараён содир булиши аник. Одам колострал макрофагларининг харакатчанлигини ошириш ва ковалент боглик булмаган TCR занжирларини ифодаловчи инсон колострал у-5 Т хужайраларининг устунлиги [13, 14, 15] фаол миграция гипотезасини куллаб-кувватлайди. Одамнинг огиз сути хужайралари, янги тугилган чакалокнинг ичакларининг етилиш даражаси хам хал килувчи омил булиши мумкин, чунки чучкаларнинг ичаги шиллик каватларида ЭЧА етилиш даражасининг пасайишини билан богликлиги аникланган.

Янги тугилган чучка ичаги эпителийсида ЭЧА I-синф антигенлари [44]. Колострал лимфоцитлар шиллик каватдаги лимфа тугунлари ва макрофаглар ва миоэпителиал хужайраларга кучиб утади деб тахмин килиш мумкин ва бир хил мембрана детерминантлари огиз сути ва инсон упка макрофаглари томонидан таксимланади. Тадкикотлар шуни курсатдики чучкаларда урнатилган колострал хужайралар ва неонатал ичак эксплантлари уртасидаги узаро таъсирнинг in vitro модели колострал хужайралар миграциясини урганиш учун фойдали методологик ёндашувни таклиф килади. Хрзирги пайтда лаборатория шароитида чучка лимфоцитлари ва колострал хужайраларини PKH26, алифатик фторохром

билан белгиловчи усул ишлаб чикилмокда [27, 29]. 15 кунлик чучкаларда текширув давомида ушбу янги усул ёрдамида чучка она кони лимфоцитлари томир ичига юборилган лимфоцитлари реципиентнинг конида аникланди ва маркер in vitro огиз сути хужайралари функциясини бузмайди (митоген стимуляцияга жавобан Т лимфоцитларнинг трансформацияси ва in vitro эпителий хужайраларининг усиши). Бу усул чуч;а ичагидаги огиз сути хужайраларини кузатиш ва уларни фенотипик характерлаш учун ишлатилиши мумкин булади.

Сут безлари секретлари хужайраларининг вазифалари. Лимфоцитлар

Т-лимфоцитлар сут безлари секретор махсулотларида энг куп мавжуд булган ва энг фаол лимфоцитлардир. В-лимфоцитлари хомиладорлик даврида сут безларида танлаб тупланади [23, 24]. Уларнинг асосий урнатилган вазифаси димерик IgA ни синтез килишдир, кейинчалик у танадан сутга эмизиш пайтида утади. В-лимфоцитлари янги тугилган чакалокка бир хил IgA ни чикарадиганлиги сабабли, улар аллакачон сут безларида ажралиши курсатилган, янги тугилган чакалок бу онанинг В-лимфоцитларига мухтож эмас. Колострал Т-лимфоцитларнинг 73енотип ива in vitro функционал хусусиятларига караб, бу Т хужайралари янги тугилган чакалокка иммун функцияларини утказиши ва цитокинларни ажратиши мумкин. Сут безлари секретларида аникланган иммунопротектив функцияси, масалан, хужайра иммунитетини узатиш ва юкумли касалликлардан химоя килиш CD4 ва CD8 хужайралари воситачилигида амалга ошиши таклиф килинган. Ушбу in vitro натижаларига асосланиб, CD4 хужайралари янги тугилган чакалокларда IFN-ß, ТFN-ß ва IL-2 цитокинларини ишлаб чикариши кутилади. Аслида, кукрак сутида интерфероннинг юкори даражалари кайд этилган [27]. Сут безлари секретларидаги иммунорегуляцион омиллар фаоллаштирилган Т-лимфоцитларни яширин фазада ушлаб туриши ва бу хужайралар томонидан эрувчан омилларнинг секрециясини кечиктириши мумкин. Чунки CD8/CD4 нисбати сут безлари секретларида конга караганда юкори ва CD8 уша пайтдан бери тартибга солиниши курсатилган ва одамларда иммуносупрессив омил сифатида маълум булган IL-4 ва ТFN-ß ишлаб чикарилиши кутилишги мумкин. Бу рол ТFN-ß нокаут сичконларида гумон килинади, улар эмизиш даврида уз-узидан яллигланишсиз колади [38]. Сут безлари секретларида Т8 лимфоцитларининг ортиб бораётган улуши она сутининг табиий иммуносупрессив хусусиятларига хисса кушиши мумкинлиги, бу эса сутдан ажратиш вактида иммунитет тизимини назорат остида фаоллаштиришга имкон бериши хакида далолат беради. Тадкикотнинг иккита йуналишини урганиш керак: хужайра иммунитетини утказиш ва Т4 хужайраларининг ёрдамчи функцияларини тахлил килиш ва Т8 хужайралари томонидан иммун фаоллашувини назорат килинишини урганиш.

Фагоцитлар ва эпителий хужайралари

Сут секретларидан ажратилган полиморфонуклеар нейтрофиллар харакатчанлик ва фагоцитоз каби функционал имкониятларини камайтирганлиги сабабли, уларнинг роли биринчи навбатда сут безларини химоя килишга багишланганга ухшайди. Бу тахмин муаллифнинг огиз сутидаги нейтрофилларнинг купчилиги хужайраларни тайёрлаш учун ишлатиладиган ювиш боскичларида йук булиб кетиши хакидаги кузатишлари билан тасдикланади ва сут безининг субклиник яллигланишида огиз сути ва огиз сути препаратларида куп микдорда тирик нейтрофиллар учрашишлари билан тасдикланади. Сут безлари секретларида макрофаглар in vitro фаол булиб, фагоцитоз ва IgA ажралишида катнашиши оркали янги тугилган чакалокларнинг иммунитетини химоя килишга хисса кушиши мумкин. Текширувлар шуни курсатдики, улар ичак шиллик каватига кириб, ичак эпителийси билан узаро таъсир килиши мумкин. Уларнинг АГМК II синф антигенларини ифодалаши интерферон-у [57] томонидан кучайтирилади ва сут макрофаглари томонидан антигенларнинг ичкилаштирилиши аслида IgA томонидан кучайтирилиши мумкин. Янги тугилган чакалокларда уларнинг асосий роли цитокин ишлаб чикарувчи [54, 55] ва антиген

такдим килувчи хужайралар сифатида харакат килишдир. Эпителий хужайралари чучкаларда сут безлари секретларининг асосий таркибий кисмидир. Экилган сутда улар умумий хужайралар сонининг 60-90% ни ташкил килади ва улар IgA нинг алвеоляр эпителийдан чикиб кетиши ва янги тугилган чакалок ичакларига утишига хисса кушиши аникланган [40]. IgA, одатда сут безларида эпителийси оркали классик транс-сут утиши амалга ошади. Бирок, IgA эпителий хужайраларидан ошкозон ёки ичак бушлигидаги хужайралар парчаланиши билан ажралиб чикса, у ажратилмаган секретор компонентга эга булади ва натижада турли хил хусусиятларга эга булади (шилликка ёпишиш, протеолизга каршилик). Огиз сутидаги эпителий хужайралари in vitro да усиши ва фаркланиши ва in vitro инфекциясидан кейин вирусли антигенларни ифодалаши мумкинлиги аникланган. Бу натижалар уларнинг ичак тусигидан утгандан кейин цитокин секрецияси ва антиген такдимоти шаклида чучка ичаги махаллий иммунитет тизими билан узаро таъсир килиши мумкинлигини курсатади. Янги тугилган чакалокнинг иммун тизимида бегона антигенларни аллакачон кайта ишлаган она хужайралари янги тугилган чакалокнинг ичак тусигидан утиши мумкинлиги мухим ахамиятга эга булиши мумкин. Ушбу кайта ишланган антигенлар янги тугилган чакалокда иммунитетни келтириб чикаради, акс холда узининг иммун тизими хали етилмаган, чунки, масалан: (I) антиген IgA томонидан ушланган; (II) янги тугилган чакалокнинг ичакларида хосил булган хужайраларнинг тез булиниши ёки янги хосил булган хужайраларда рецепторларнинг йуклиги махаллий иммунитет реакциясига тускинлик килади; ёки (III) янги тугилган чакалокнинг антигенни такдим этувчи хужайралар кайта ишлайдиган эпитоплардан фарк киладиган бошка эпитоплар билан ифодаланиши мумкин.

Сут безлари секретларининг хужайралари антиген такдимоти оркали янги тугилган чакалокнинг узига хос антигенларга булган жавобини тугридан-тугри ва модуляция килиши мумкин ва иммун жавобда толерантлик ва аллергия уртасидаги мувозанатга таъсир килиши мумкин. Бу жихатлар хозирги пайтларда жуда чукур урганилмокда. Колострал эпителий хужайраларининг in vitro культура моделини ривожлантириб секретор компонент антигенлари ва ^Ани кайта ишлаш тахлил килиниши мумкин. TGE коронавирус антигенлари кулланилиши оркали кейинчалик мумкин булган ривожланиши оркали - бу антигенни такдим этувчи огиз сути хужайраларини инъекциядан кейин махаллий чучка ичаги иммунитетини тахлил килишда аникланди: макрофаглар ва эпителий хужайралари учун яна бир тавсия этилган рол - янги тугилган чакалокнинг махаллий иммунитети билан узаро таъсир киладиган цитокинларнинг махаллий секрециясидир. Буни энди неонатал ичак шиллик каватидаги белгиланган огиз сути хужайралари ёрдамида ажратилган цитокинларни, шунингдек, махсус мРНК ифодасини аниклаш оркали урганиш мумкин. ХУЛОСА

Сут безларининг секретор махсулотлари она ва янги тугилган чакалок организмлари уртасидаги хужайра алокасини таъминлаши аникланди. Юкорида келтирилган маълумотлар, бу хужайралар биологик функцияларга эга эканлигини курсатади. Экспериментал моделлар ушбу хужайраларнинг химоя хусусиятларини курсатди. Табиий шароитда узига хос хужайра химояси огиз сути ва сут лимфоцитларининг асосий роли эмас деб тахмин килиш мумкин. Агар маълум бир патоген учун онанинг огиз сути ёки сутида узига хос Т-лимфоцит мавжуд булса, у холда узига хос секретор IgA хам мавжуд булади ва эмизиш пайтида иммунитетни истисно килиш механизмлари хужайра цитотоксиклигига караганда самаралирок ишлайди деб тахмин килиш мумкин. Иммун хотира узатилиши сут безлари секретининг хужайраларида намоён булган ва янги тугилган чакалоклар учун асосий ахамиятга эга булиши мумкин. Муайян хотира Т хужайраларидан ташкари сут безлари секретларидаги куплаб омиллар иммуномодулятор таъсири ва анти-идиотипик антитаналарнинг мумкин булган таъсири оркали бирламчи антигеник стимуляцияни кучайтириши мумкин [68]. Сут безлари секретлари хужайраларининг иммунорегуляцион таъсири огиз сути ва сутларида Т8 лимфоцитларининг

устунлиги ва хусусиятлари билан кучли кувватланади. Гарчи хужайра компонентларининг аралашуви хали курсатилмаган булса хам, она сути билан бокиш одамларда атопик касалликларни камайтириши аникланган [59, 60]. Янги тугилган чакалокнинг ичакларида антиген таъсиридаги стимуляция ва иммун реакцияларининг максадли йуналиши сут секретлари хужайраларининг энг мухим функцияларидан бири булиши мумкин. Янги тугилган чакалокнинг ичаклари - бу антиген билан илгари таъсирланмаган, етилмаган шиллик каватдан иборат ноёб тизим булиб, у бегона хужайралар сифатида тан олинмаган катталар антигенини такдим килувчи хужайраларни олади. Бу макрофагларга ва, эхтимол, чучкалардаги колострал эпителий хужайраларига тегишли. Сут эмизувчиларнинг сут безлари секретларининг макрофаглари ва колострал эпителий хужайраларининг янги тугилган чакалокларда махаллий иммунитет реакцияларини кузгатиш кобилиятини бахолаш учун келажакдаги тадкикотлар зарур. Бу янги тугилган чакалок учун жуда мухим давр булганлиги сабабли, уларни чакалокнинг омон колиши ва ривожланиши учун мухим булган турли антигенларга жавобларни мослаштиришга йуналтиради.

АДАБИЁТЛАР

1. Зуфаров, К. А., Тухтаев, К. Р., & Хасанов, Б. Б. (2003). Количественные и ультраструктурные характеристики иммунокомпетентных клеток молочной железы в динамике беременности и лактации. Морфология, 124(4), 74-79.

2. Султанова, Д. Б., & Хасанов, Б. Б. (2019). Influence of toxic hepatitis at period of the lactations on haematologic indexis mother's and posterity. Новый день в медицине, (4), 419-421.

3. Хасанов, Б. Б. (2020). Влияние антигенного и токсического воздействия на развитие иммунной системы тонкого кишечника в динамике раннего постнатального онтогенеза. Новый день в медицине, 30(2), 337-339.

4. Хасанов, Б. Б., Зокирова, Н. Б., & Тухтаев, К. Р. (2021). Влияние токсического гепатита матери на структурно-функциональные взаимоотношения иммунокомпетентных клеток молочной железы лактирующих крыс и тонкой кишки крысят в период молочного вскармливания. Педиатрия, 4, 225-229.

5. Хасанов, Б. Б. (2022). Морфология молочной железы при беременности и лактации. Бухара. Типография" Sadriddin Salim Buxoriy" при Бухарском государственном университете, 120.

6. Хасанов, Б. Б. (2022). Иммуногенные свойства молочных желез и грудного молока. Re-health journal, (3 (15)), 21-30.

7. Хасанов, Б. Б., & Султонова, Д. Б. (2022). Роль селезенки в иммунологических нарушениях организма при хронических заболеваниях печени. Достижения науки и образования, (5 (85)), 91-97.

8. Asano K, Okamoto K (1992) Transfer of T-cell mediated immunity of Hymenolepis nana from mother mice to their neomates. Experientia 48, 67-71

9. Bakhtiyor Burtkhanovich Khasanov (2023). The influence of toxic hepatitis of the mother structural and functional relationships of immunocompetent breast cells of lactating rats and small intestines of rats during lactation. Journal of Korean Academy of Psychiatric and Mental Health Nursing, 5 (4), 26-32.

10. Basolo F, Conaldi PG, Fiore L, Calvo S, Toniolo A (1993) Normal breast epithelial cells produce interleukins 6 and 8 together with tumor-necrosis factor: defective IL6 expression in mammary carcinoma. Int J Cancer 55, 926-930

11. Bernard S, Aynaud JM, Salmon H (1983) Le lait de truie : composantes humorales et cellulaires de la protection pour le jeune porcelet. J Rech Porc Fr 15, 401- 412

12. Berthon P, Salmon H, Martinet J, Houdebine LM (1993) Immunological factors in mammary secretions. In: Biologie de la lactation (J Martinet, ed), INRA Versailles, 389-141

13. Bertotto A, Castellucci G, Fabietti G, Scalise F, Vaccaro R (1990a) Lymphocytes bearing the T cell receptor in human breast milk. Arch Dis Child 65, 1274-1275

14. Bertotto A, Gerli R, Castellucci G, Crupi S, Scalise F, Spinozzi F, Fabietti G, Forenza N, Vaccaro R (1993) Mycobacteria-reactive y/2i T cells are present in human colostrum from tuberculin-positive, but not tuberculin-negative nursing mothers. Am J Reprod Immunol29, 131-134

15. Bertotto A, Gerli R, Castellucci G, Scalise F, Vaccaro R (1991) Human milk lymphocytes bearing the y/8 T-cell receptor are mostly 6 TCS1-positive cells. Immunology 74, 360-363

16. Bertotto A, Gerli R, Fabietti F, Crupi S, Arcangeli C, Scalise F, Vaccaro R (1990b) Human breast milk T lymphocytes display the phenotype and functional characteristics of memory T cells. Eur J Immunol 20, 1877-1880

17. Bocci V, von Bremen K, Corradeschi F, Franchi F, Luzzi E, Paulesu L (1993) Presence of interferon-y and interleukin-6 in colostrum of normal women. Lymphokine Cytokine Res 12, 21-24

18. Burtkhanovich, K. B. (2022). Extragenital Pathology and Immunocompetent Cells Relations of Lactating Breast Gland and Offspring Jejunum. American Journal of Internal Medicine, 10(2), 2833.

19. Burtkhanovich, K. B. (2023). Features of the Functional Development of the Gastrointestinal Tract. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 60-68.

20. Burtkhanovich, K. B. (2023). Hystogenesis of lymph nodes of some representatives mammals. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 189-196.

21. Burtkhanovich, K. B. (2023). Modern concepts on the structure of lymph nodes. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 182-188.

22. Burtkhanovich, K. B. (2023). Structural and Functional Features of the Thymus Under Some Impacts. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 81-87.

23. Burtkhanovich, K. B. (2023). Structural and functional reactions of lymph nodes to various antigenic effects. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 197-203.

24. Burtkhanovich, K. B., & Bakhshulloevna, S. D. (2023). Features of Mechanisms of Adaptation and Homeostasis in a Functional System. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences, 1(4), 169-178.

25. Chabaudie N, Le Jan C, Olivier M, Salmon H (1993) Lymphocyte subsets in the mammary gland of sows. Res Vet Sci 55, 351-355

26. Chernishov VP, Sluvkin II (1990) Mucosal immunity of the mammary gland and immunology of mother/newborn interrelation. Arch Immunol Ther Exp 38, 145-164

27. Eglinton BA, Robertson DM, Cummins AG (1994) Phenotype of T cells, their soluble receptor levels, and cytokine profile of human milk. Immunol Cell Biol 72, 306-3133

28. Furdui, V., Leorda, A., & Balan, I. (2023). Особенности репродуктивной функции при вирусном гепатите и сахарном диабете: обзор. Sanatatea, medicina §i bioetica in societatea contemporana: studii inter §i pluridisciplinare: Materialele Conferintei Stiintifice Internationale, editia a VI-a, 6-7 octombrie 2023.

29. Horan PK, Melnicoff MJ, Jensen D, Slezak SE (1990) Fluorescent cell labeling for in vivo and in vitro cell tracking. In: Methods in Cell Biology, Volume 33:

30. Khasanov, B. B. (2009). Structural and functional features of the mammary gland in pregnancy and lactations on the background of toxic hepatitis. Likars' ka sprava, (7-8), 94-97.

31. Khasanov, B. B. (2020). Experimental chronic toxic hepatitis and hematological features in the dynamics of mother's and the offspring lactation. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(09), 1367-1373.

32. Khasanov, B. B. (2021). Offspring jejunum structural and functional development during breastfeeding against the background of mother's chronic toxic hepatitis. Europe's Journal of Psychology, 17(3), 330-335.

33. Khasanov, B. B. (2021). Structural and functional features of immunocompetent breast cells glands during pregnancy and lactation in chronic hepatitis. Psychology and Education, 58(2), 80388045.

34. Khasanov, B. B. Morphology of the mammary gland during pregnancy and lactation. Bukhara. Printing house "Sadriddin Salim Buxoriy" at the Bukhara State University-2022.-S, 120.

35. Khasanov, B. B., Azizova, F. K., Sobirova, D. R., Otajonova, A. N., & Azizova, P. K. (2022). Toxic hepatitis of the female and the structural and functional formation of the lean intestine of of the offspring in the period breastfeeding.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

36. Khasanov, B. B.; Azimova S.B. (2021). Extragenital pathology of the mother and morphological features of the development of the thymus in the period of early postnatal ontogenesis. European Chemical Bulletin, 12(8), 8322-8331.

37. Khasanov, B.B.; Ilyasov, A.S.; Sultanova, D.B. (2023). Extragenital pathology of the mother and morphological features of the development of the spleen in the period of early postnatal ontogenesis. European Chemical Bulletin, 12(8), 8332-8341.

38. Kulkarni AB, Karlsson S (1993) Transforming growth factor p1 knockout mice. A mutation in one cytokine gene causes a dramatic inflammatory disease. Am J Pathol 143, 3-9

39. Kumar SN, Stewart GL, Steven WM, Seelig LL (1990) Role of T cell subsets in the maternalto-neonatal transmission of immunity against Trichinella spiralis during lactation in rats. J Reprod Immunol 17, 69-78

40. Le Jan C (1993) Secretory component and IgA expression by epithelial cells in sow mammary gland and mammary secretions. Res Vet Sci 55, 265-270

41. Le Jan C (1994) A study by flow cytometry to lymphocytes in sow colostrum. Res Vet Sci 57, 300-304

42. Le Jan C, Chevaleyre C (1996a) Reduced expression of SLA Class 1 antigens by intestinal epithelium of newborn piglets. Vet Immunol Immunopathol, in press

43. Le Jan C, Le Dividich J, Chevaleyre C, Hulin JC (1995) Devenir des cellules colostrales chez le porc nouveauné. J Rech Porc Fr27, 91-96

44. Le Jan C,Chevaleyre C (1996b) Cellules 6pith6liales du colostrum de truie : sensibiiite au virus GET et propriétés in vitro. J Rech Porc Fr28, 303-306

45. Lindquist S, Hansson L, Hernell 0, Lonnerdal B, Normak J, Stromquist M, Bergstrom S (1994) Isolation of mRNA and genomic DNA from epithelial cells in human milk and amplification by PCR. Biotechniques 17, 692-496

46. Magnusson U, Rodriguez-Martinez H, Einarsson S (1991) A simple, rapid method for differential cell counts in porcine mammary secretions. Vet Rec 30, 485-488

47. Mestecky J, Moldoveanu Z, Prince SJ, Kutteh WH, Kulhavy R, McGhee JR, Moro 1, Crago SS (1991) Immunological properties and differentiation potential of human colostral lymphocytes of B cell lineage. Adv Exp Med Biol 310, 123-129

48. Mucosal immunity in fetal life in the first postnatal months. Pediatr Res 32, 145-149

49. Munoz C, Endres S, van der Meer J, Schlesinger L, Arevalo M, Dinarello C (1990) Interleukin-1 (1 in human colostrum. Res Immunol 141, 505-5133

50. Na HR, Hiserodt JC, Seelig LL (1992) Distribution of lymphocyte subsets in rat milk from normal and Trichinella spiralis-infected rats. J Reprod Immunol 22, 269-279

51. Na HR, Seelig LL (1993) In vitro TNF, IL-6 and IL-2 production by rat milk cells following Trichinella spiratis infection. J Reprod Immunol25, 119-1311

52. Ouzrout R, Guiguen F, Lerondelle C (1991) Evolution des sous-populations lymphocytaires dans le lait de brebis au moment de ! 'excretion du virus Maedi. Ann Rech Vet 22, 379-386

53. Park YH, Fox LK, Hamilton MJ, Davis WC (1992) Bovine mononuclear leukocyte subpopulations in peripheral blood and mammary gland secretions during lactation. J Dairy Sci75, 998-1006

54. Politis, McBride BW, Burton JH, Zhao X, Turner JD (1991) Secretion of interleukin-1 by bovine milk macrophages. Am J Vet Res 52, 858-862

55. Rewinski MJ, Yang TJ (1994) Lactation stage-dependent changes in levels of tumor necrosis factor/cachectin in milk. Am J Reprod Immunol 311, 170-176

56. Riedel-Caspari G (1993) The influence of colostral leukocytes on the course of an experimental Escherichia coli infection and serum antibodies in neonatal calves. Vet Immunollmmunopatho/35, 275-288

57. Rivas RA, el Mohandes AA, Katona IM (1994) Mononuclear phagocytic cells in human milk: HLA-DR and Fc gamma R ligand expression. Biol Neonate 66, 195-204

58. Rognum TO, Thrane PS, Stoltenberg L, Vege A, Brandtzaeg P (1992) Development of intestinal

59. Rudloff HE, Schmalstieg FC, Palkowetz KH, Paszkiewicz, Goldman AS (1993) Interleukin-6 in human milk. J Reprod Immunol23, 13-20

60. Saarinen UM, Kajoosaari M (1995) Breastfeeding at prophylaxis against atopic disease: prospective followup study until 17 years old. Lancet 346, 1065-1069

61. Saito S, Ichijo S. Ishizaka S, Tsujii T (1993) Transforming growth factor-13 (TGF-!) in human milk. Clin Exp Immunol94, 220-224

62. Schmalstieg FC, Goldman AS (1994) Production of interleukin-6 and interleukin-8 by human mammary gland epithelial cells. J Reprod Immunol 26, 57-64

63. Shinmoto H, Dosako S, Tanaka S (1992) Transformation of human colostrum lymphocytes with Epstein-Barr virus. Tokai J Exp Clin Med 17, 129-132

64. Skansen-Saphir U, Lindfors A, Andersson U (1993) Cytokine production in mononuclear cells of human milk studied at the single-cell level. Pediatr Res 34, 213-2166

65. Sordillo LM, Redmond MJ, Campos M, Warren L, Babiuk-LA (1991) Cytokine activity in bovine mammary gland secretions during the periparturient period. Can J Vet Res 55, 298-301

66. Taylor BC, Dellinger JD, Cullor JS, Stott JL (1994) Bovine milk lymphocytes display the phenotype of memory T cells and are predominantly CD8+. Cell lmmunol 156, 245-253

67. Taylor-Papadimitriou J, Stampfer MR (1991) Culture of human mammary epithelial cells. In: Culture of Epithelial Cells (RI Freshney, ed), Wiley-Liss, New York, 107-133

68. Telemo E, Bailey M, Miller RG, Stokes CR, Bourne FJ (1991) Dietary antigen handling by mother and offspring. Scand J Immunol34, 689-696

69. Tokuyama Y, Tokuyama H (1993) Purification and identification of TGF J3 2 related growth factor from bovine colostrum. J Dairy Res 60, 99-109

70. Tuboly S, Berath S, Glavits R, Kovacs A, Megyeri Z (1995) Intestinal absorption of colostral lymphocytes in newborn lambs and their role in the development of immune status. Acta Vet Hung 43, 105-1155

71. Williams PP (1993) Immunomodulating effects of intestinal absorbed maternal colostral leukocytes by neonatal pigs. Can J Vet Res 57, 1-8

72. Wirt DP, Adkins LT, Palkowetz KH, Schmalstieg FC, Goldman AS (1992) Activated and memory T lymphocytes in human milk. Cytometry 13, 282-290

73. Zhang L, Miller RG (1993) The correlation of prolonged survival of maternal skin grafts with the presence of naturally transferred maternal T cells. Transplantation 56, 918-921

74. Zufarov, K. A., Tukhtaev, K. R., & Khasanov, B. B. (2003). Quantitative and ultrastructural characteristics of immunocompetent cells in the mammary gland during pregnancy and lactation. Morfologiia (Saint Petersburg, Russia), 124(4), 74-79.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.