Научная статья на тему '“КИТОБ АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУНМОҲИЯТИ'

“КИТОБ АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУНМОҲИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

74
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ақида / илм / ҳанафий / мотуридий / ашъарий / ихтилоф / Қуръон / ҳадис / вера / знание / ханафиты / матуриды / ашари / конфликт / Коран / хадисы.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухаммаджон Абдухалим Ўғли Абдухамидов

Мазкур мақолада Сомонийлар сулоласи даврида яшаб ижод этган калом илми олими, самарқандлик аллома Абул Қосим Ҳаким Самарқандий ва унинг “Китабус саводул аъзам” асари, унинг тузилиши, мазмуни ва асарнинг бугунги кундаги аҳамияти ҳақида сўз юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В данной статье рассказывается об ученом-богослове Самарканда Алломе Абул Касым Хакиме Самарканди, жившем и творившем во времена династии Саманидов, и его труде «Китабус Саводул Азам», его структуре, содержании и значении произведения в наши дни.

Текст научной работы на тему «“КИТОБ АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУНМОҲИЯТИ»

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-156-159

"КИТОБ АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ" АСАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА МАЗМУН-

МОХИЯТИ

Мухаммаджон Абдухалим yFли Абдухамидов

Исломшунослик фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) Узбекистан халцаро ислом академияси докторанти akademik1981 @list.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Сомонийлар сулоласи даврида яшаб ижод этган калом илми олими, самарцандлик аллома Абул ^осим Х,аким Самарцандий ва унинг "Китабус саводул аъзам" асари, унинг тузилиши, мазмуни ва асарнинг бугунги кундаги ахамияти хацида суз юритилган.

Калит сузлар: ацида, илм, ханафий, мотуридий, ашъарий, ихтилоф, ^уръон,

хадис.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассказывается об ученом-богослове Самарканда Алломе Абул Касым Хакиме Самарканди, жившем и творившем во времена династии Саманидов, и его труде «Китабус Саводул Азам», его структуре, содержании и значении произведения в наши дни.

Ключевые слова: вера, знание, ханафиты, матуриды, ашари, конфликт, Коран, хадисы.

ABSTRACT

This article tells about the scholar-theologian of Samarkand Allom Abul Kasym Hakim Samarkandi, who lived and worked during the Samanid dynasty, and his work "Kitabus Savodul Azam", its structure, content and meaning of the work today.

Keywords: faith, knowledge, Hanafi, maturid, ashari, conflict, Quran, hadith.

Мовароуннахрда 1Х-Х асрларда хукмронлик цилган сомонийлар даврида сиёсий ва ижтимоий мухит илм ахлларининг серцирра ижод цилишларига катта замин яратиб берган. Айнан шу сулола хукмронлик цилган даврда улкада багрикенглик сиёсати устувор булган. Махаллий ахоли уртасида эътицод масалаларида узаро ихтилоф юзага келса, султонларнинг узи бу ихтилофларнинг бархам топишида бош-цош булишган.

Узбекистон цадимдан дунёнинг маърифат ва маънавият ривожланган минтацаларидан хисобланган. Унинг тарихи ва мамлакат цулёзма фондларида сацланаётган юз минглаб асарлар бир томондан аждодларнинг нацадар илмга катта ахамият

April, 2023

156

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-156-159

каратганларидан далолат килса, иккинчи жихатдан ушбу минтакадан олимларнинг куплаб етишиб чикканига гувохлик беради. Мовароуннахр худудида барча илм сохалари ривожлангани каби Куръон илмларига оид асарлар таълиф этиш анъанаси хам кадимдан шаклланган [10. 13.]. Акида илмига оид асарлар ёзган мовароуннахрлик алломалардан Абулкосим Хдким Самаркандий асарлари орасида "Китоб ас-савод ал-аъзам" асари бу борада алохида урин эгаллайди. Манбада асосан минтакада куп йиллардан буён амалда булиб келган ханафийлик мазхаби ва акидада мотуридийлик йуналишининг нозик жихатлари далиллар асосида очик-ойдин баён килинган.

Муаллиф китобнинг номини бевосита зикр килмаган булса хам мукаддимасида "ас-саводул аъзам" таркиби "Пайгамбар (с.а.в.) ва асхобнинг ортидан эргашувчи мусулмон купчилик" маъносида жой олган. Х,аким Самаркандий тугрисида фикр юритувчи дастлабки давр тасниф китобларида унинг ёзган асарлари борасида маълумот учрамайди. Котиб Чалабий китобнинг номини "Ас-саводул-аъзам"[8. 1008.], Богдодий Исмоил Пошо "Ас-саводул аъзам фи илмил калом"[12. 199.] тарзида кайд килган. Иккинчи номдаги илова асарнинг майдонини белгилаш максадида кушилган булиши мумкин. Охирги давр манбаларида асар "Ар-рад асхобил-хаво ал-мусаммо Китоб ас-савод ал-аъзам ала мазхаб ал-Имом ал-Аъзам" номи билан хам зикр килинган[3. 606.].

Китобнинг мукаддимасида уммат етмиш уч фиркага булиниб кетишига доир хадис[6. 138.] келтирилади, Ахл ас-сунна деб номланган ва мусулмонларнинг купчилигини ташкил килувчи мазкур (ас-савод ал-аъзам) гурухга кира олишнинг олтмиш бир шарти баён килинади. Тизимли тузилишга эга булиши билан бирга, асар таркиби илохиёт, нубувват, самъийят ва халифалик каби олтмиш бир масаладан ташкил топган, шунингдек, айрим фикхий мавзуларни хам камраб олган. Ушбу мавзуларнинг баъзилари куйидагича тартибланган: иймонда истисно, ижмога карши чикмаслик, гунохкор муминнинг ортида туриб намоз укиб буладими ёки йук, бировни кофирлик билан айблаш хакида, хайр ва шаръ (яхшилик ва ёмонлик) Аллохдан экани, мусулмон мусулмонга нохак курол кутармаслиги, оёк кийим (махси) устидан масх тортиш, хар амирнинг ортидан жума ва хайит номозлари укилиши, бандаларнинг амалларининг яратилгани, кабр азоби, Мункар ва Накирнинг савол-жавоби, шафоат, меърож, амал дафтари, сирот, жаннат ва жаханнамнинг абадийлиги ва хисоб каби самъийят мавзулар, ашараи мубашшара, хулофаи рошидийн, асхобни ёмонламаслик, Аллохнинг газаби ва розилиги, руятуллох (Аллохнинг жамолини куриш), пайгамбарларнинг ва авлиёларнинг мартабалари, каромат, Аллохнинг азалда халк, илм ва кудрат сифатлари булгани, казо ва кадар, Куръон Аллохнинг каломи экани, имоннинг хакикати, тоат ва исён

April, 2023

157

National University of Uzbekistan Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-156-159

Macananapu, umoh Arnox öupnuruHu K&röaH TacguKgam, Tun öunaH uKpop öynumgaH uöopaT экaнн, yxmaram Ba ^mnaHTupum, HMOH-aMan MyHocaöara, KueMarga ynuKrapHuHr KafiTa Tupunumu, BHTp homo3h yn paKaT öynumu, HMOHHHHr opTumu Ba KaMafiumu. Acap HönucHuHr xonara, Arnox ceBrucu, YHgaH naHOx Tunam Ba YHuHr paxMaragaH yMug y3MacnuK Kaöu MaB3ynap öunaH Huxoacura eTagu.

HcTaHÖyngaH TamKapu[5. 297.] Kpxupa Ba napu^ KyTyöxoHanapuga xaM[3. 606.] Hycxanapu ®:ofi onraH puconaHuHr Typnu Hampnapu non KuruHraH[4. 1878.]. AfiHufi A^aHgu Eynropufi Tap^uMacugaH TamKapu[4.1258] ^upKafiu Ho^uara KuMnap Kupagu: caBogyn at3aM Tap^uMacu[7. 674.], ucnoMufi эtтuкog.тap Ba axn ac-cyHHa fiynu: ac-caBog an-at3aM[1. 383.], ac-caBog an-at3aM (3Hr KaTTa ^aMoaT): XaHa^ufi-MoTypygufi Ma3xa6uga öom эtтuкogufi acocnap[9. 276.], Kutoö ac-caBog an-at3aM TapuKu MycTaKuM: 62 öaHgga axn ac-cyHHaHuHr Kapamu[11. 162.], ac-caBog an-at3aM: XaK fiyngaru энг KaTTa ^aMoaTß. 153.] HoMnapu ocTuga TypK Tunura Tap^MMa Ku^uHraH.

XaKuM CaMapKaHgufi puconaga aKoug MyaMMonapuHuHr geapnu öapnacuHu afiTuö yTraH, ^yMnagaH, KefiuHru gaBpga e3unraH AKougra goup puconanapuHuHr e3unumura 3aMuH aparnö öepraH, puconaga ameHuHr (Hapcanap) xaKuKaTu, MatnyMoT onum fiynnapu Ba onaMHuHr MoxuaTu Kaöu KanoMufi MaB3ynapra ypuH öepunMaraH, MaB3ynapHu öenrunaHraH öup TapTuöga Ty3MaraH, MaB3yra oug öapna Macananap öup xun epga öaxc Ku^uHMaraH, Typnu epnapga $apKgu xa^Mnap öunaH öaeH Ku^uHraH, pucona MoTypugua KanoM MaKTaöuHuHr MyTaKagguM gaBpugaru acocufi MaHÖanapugaH öupu xucoönaHraH, puconaga öomKa Kynnaö aKugaBufi MaHÖanapga ypuH onMaraH öat3u ^uKxufi Macananap xaM onuö öepunraH, XaKuM CaMapKaHgufi, aKugaBufi MaB3ynapHu öat3aH uxnaM maKrga, öat3aH öara^cun Tap3ga ganunnap öunaH afiTuö yTraH, MacanarapHu aKgufi ganunnapgaH 3uega HaKgufi ganunnap öunaH Ky.raaö-KyBBaraaraH Ba geapnu öapna KanoMufi Macananapga KyptoHra cyaHraH, XaKuM CaMapKaHgufi, aKugaBufi MacananapHu y3uHuHr Ma3xaö TymyHnacu öyfiuna mapxnamra xapaKaT KunraH.

Xynoca ypHuga myHu afiTum MyMKuHKu, XaKuM CaMapKaHgufi IX acpHuHr ukkuhhu apMu - X acpHuHr öupuHHu noparuga amaö u^og Ku^raH. Ymöy gaBpgaru MoBapoyHHaxp xygyguga MaB^yg cuecufi-umuMoufi Ba MagaHufi MyxuT maK-myöxacu3 arnoMaHuHr gyHeBufi Kapamnapu Ba unMufi canoxuaTu puBo^ura KaTTa Tatcup yTKa3raH.

Hchom unMnapuHuHr puBo^u Ba ynaMonapHuHr xaeTuga ce3unapnu ypuHra эгa öynraH yma gaBpgaru Kynnaö cuecufi-u^TuMoufi Ba3uaTnapHu Mucon KenTupum MyMKuH. fflynapgaH öupu X^kum CaMapKaHgufi

amaraH gaBpga MoBapoyHHaxpgaru cuecufi ^apaeHnapHuHr

April, 2023

National University of Uzbekistan Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-156-159

илм-фан тараккиёти, хусусан ханафий мазхаби ва мотуридия таълимоти ривожига катта таъсир курсатган.

XI-XII асрларда Мовароуннахрда ислом илмлари каторида калом илми хам ривожланиб, Самарканд, Бухоро, Насаф (Карши), Кеш (Шахрисабз), Уструшона (Жиззах), Термиз, Шош (Тошкент) каби шахарлар номига нисбат берилган бир неча юзлаб алломалар етишиб чикди. Мазкур шахарларда шаклланган узига хос илмий мухит улканинг бошка шахар ва кишлокларидан инсонларни узига жалб этди. Ушбу шахарларда илм олиб, яшаб фаолият олиб борган олимлар хам кейинчалик Самаркандий, Бухорий, Насафий, Кеший, Уструшоний, Термизий ва Шоший номи билан танилди.

Хдким Самаркандий яшаган давр Мовароуннахр ижтимоий-сиёсий хаётида кескин узгаришлар юз берган вактга тугри келди. Абулкосим Самаркандий шундай вазият хукм сурган даврда яшаб, уз илмий фаолиятини олиб борди. У уз замонасининг етук олимларидан илм урганди.

Олимликнинг асосий белгиларидан бири уни уз даври ва кейинги асрда яшаган олимлар томонидан эътироф этилишидир. Бу белгини Хаким Самаркандийнинг шахсий ахлокий сифатлари, илм ва уламолар наздида тутган урни хакидаги куп олимларнинг эътирофида куриш мумкин.

REFERENCES

1. Али Вахби Женгиз, Анкара 1975.

2. Али Ризо Кашели, Истанбул.

3. Брокелманн, ГАЛ, И, 182-183; Суппл., И, 295; Сезгин, И, 606.

4. Булак 1253; 1станбул 1288, 1304, 1313; Казан 1878.

5. Жан, 21-24-бб; Муъжемул-махтутот, I, 297

6. Ибн Можа, "Фитен", 17; Абу Довуд, "Суннат", 1.

7. Иброхим Кочашли, Баликесир 1964.

8. Кашфуз-зунун, II, 1008.

9. Сидки Гулла, Истанбул 1980.

10. Рахматулло Обидов. Куръон ва тафсир илмлари. Тошкент ислом унверситети. - Тошкент: 2003 йил. - Б. 13.

11. Шахвар Челикугли, Истанбул 1999.

12. Хадийятул орифин, I, 199.

13. Мухамеджанова, Л. А., & Ивентьев, С. И. (2021). Роль ислама и православия в духовно-нравственном воспитании личности. In Православие и общество: грани взаимодействия (pp. 107-112).

April, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.