Научная статья на тему 'ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА КИТОБ ВА КИТОБХОНЛИКНИНГ ИСЛОМИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДАГИ ЎРНИ'

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА КИТОБ ВА КИТОБХОНЛИКНИНГ ИСЛОМИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
272
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қуръон / ислом қадриятлари / китоб соҳаси тарихи / китоб яратиш санъати / китоб марказлари / фан ва таълим / маънавий ривожланиш / педагогик манбалар / ислом педагогикаси. / Коран / ценности ислама / история книжного дела / искусство создания книги / книжные центры / наука и просвещение / духовное развитие / педагогические истоки / исламская педагогика.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Файзуллаева Зебунисо Буходировна

Ушбу мақолада муқаддас Қуръони Карим китоби орқали бизга етиб келган ислом динининг қадриятлари ва педагогик манбаларига асосланиб, Темурийлар сулоласи даврида китоб ва китобхонликнинг ўрнини таҳлил қилишга ҳаракат қилинди. Кутубхоналарда китоблар яратиш марказларининг очилиши, нодир китобларни ёзиш, таржима қилиш ва кўпайтиришнинг янги тенденциясига айланди. Китоб ва китобхонлик исломнинг энг муҳим қадриятлари сифатида ёш авлоднинг маънавий ривожланишига катта таъсир кўрсатади, билимга кучли эътиқод, ҳурматни тарбиялайди, замонавий дунёдаги турли хил салбий оқимларга қарши туришни ўргатади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ КНИГИ И ЧТЕНИЯ КАК ИСЛАМСКОЙ ЦЕННОСТИ В ПЕРИОД ТИМУРИДОВ

На основе ценностей и педагогических истоков исламской религии, которая дошла до нас через священную книгу Коран, сделана попытка проанализировать роль книги и чтения в период правления династии Темуридов. Открытие центров по созданию книг при библиотеках стало новым течением в написании, переводе и размножении редких книг. Книга и чтение как важнейшая ценность ислама имеют огромное влияние на духовное развитие молодого поколения, воспитывают непоколебимую веру, уважение к знаниям, учат противостоянию различным отрицательным течениям современного мира.

Текст научной работы на тему «ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА КИТОБ ВА КИТОБХОНЛИКНИНГ ИСЛОМИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДАГИ ЎРНИ»

Файзуллаева Зебунисо Буходировна,

Тожикистон таълим академияси Абдурахмон Жомий номидаги Таълимни ривожлантириш институтининг мустак,ил тадк,ик,отчи-изланувчиси

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА КИТОБ ВА КИТОБХОНЛИКНИНГ ИСЛОМИЙ КАДРИЯТ

СИФАТИДАГИ УРНИ

УДК: 37.01

ФАЙЗУЛЛАЕВА З.Б. ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА КИТОБ ВА КИТОБХОНЛИКНИНГ ИСЛОМИЙ КАДРИЯТ СИФАТИДАГИ УРНИ

Ушбу маколада мукаддас Куръони Карим китоби оркали бизга етиб келган ислом дини-нинг кадриятлари ва педагогик манбаларига асосланиб, Темурийлар сулоласи даврида китоб ва китобхонликнинг урнини тах,лил килишга х,аракат килинди. Кутубхоналарда китоблар яра-тиш марказларининг очилиши, нодир китобларни ёзиш, таржима килиш ва купайтиришнинг янги тенденциясига айланди. Китоб ва китобхонлик исломнинг энг мух,им кадриятлари сифа-тида ёш авлоднинг маънавий ривожланишига катта таъсир курсатади, билимга кучли эътикод, хурматни тарбиялайди, замонавий дунёдаги турли хил салбий окимларга карши туришни ургатади.

Таянч суз ва тушунчалар: Куръон, ислом кадриятлари, китоб сох,аси тарихи, китоб яратиш санъати, китоб марказлари, фан ва таълим, маънавий ривожланиш, педагогик манбалар, ислом педагогикаси._

ФАЙЗУЛЛАЕВА З.Б. РОЛЬ КНИГИ И ЧТЕНИЯ КАК ИСЛАМСКОЙ ЦЕННОСТИ В ПЕРИОД ТИМУРИДОВ

На основе ценностей и педагогических истоков исламской религии, которая дошла до нас через священную книгу Коран, сделана попытка проанализировать роль книги и чтения в период правления династии Темуридов. Открытие центров по созданию книг при библиотеках стало новым течением в написании, переводе и размножении редких книг. Книга и чтение как важнейшая ценность ислама имеют огромное влияние на духовное развитие молодого поколения, воспитывают непоколебимую веру, уважение к знаниям, учат противостоянию различным отрицательным течениям современного мира.

Ключевые слова и понятия: Коран, ценности ислама, история книжного дела, искусство создания книги, книжные центры, наука и просвещение, духовное развитие, педагогические истоки, исламская педагогика._

FAYZULLAEVA Z.B. THE ROLE OF BOOKS AND READING AS AN ISLAMIC VALUE IN THE TIMURID PERIOD

Based on the values and pedagogical origins of the Islamic religion, which came to us through the holy book of the Qur'an, an attempt was made to analyze the role of books and reading during the reign of the Temurids dynasty. The opening of centers for the creation of books at libraries became a new trend in the writing, translation and reproduction of rare books. Book and reading as the most important value of Islam have a huge impact on the spiritual development of the young generation, they cultivate an unshakable faith, respect for knowledge, and teach them how to resist various negative trends in the modern world.

Keywords: Quran, values of Islam, history of book publishing, art of creating books, book centers, science and education, spiritual development, pedagogical sources, extreme attitudes, moral instability, Islamic pedagogy.

40

Кириш.

Биз яшаб турган давр жамиятнинг маъ-навий ва интеллектуал ривожланиши, жамиятнинг ва айникса ёш авлоднинг энг яхши тарбиячиси булган Ислом дини идеаллари ва кадриятларини кайта куриб чикишни такозо этмокда. Чунки, тарих сахифаларининг гувохлик беришича, ислом цивилизаци-яси бошланган даврдан буён китоб мусул-мон жамияти хаётида юкори мавкега эга булиб, мутолаа билан шуFулланиш барчага мукаддас бурч хисобланган. Куръони Карим-нинг ал-Кахф сурасида: «Китобни бандаларига нозил килган Аллохга хамдлар булсин» ёки «Куръон - бу бандалари учун Аллохнинг энг буюк неъматидир»1, дейилган. Худди шу маъ-нода Алак сурасида хам келтирилганким: «Раб-бингиз номи билан тиловат килинг ... Калам билан ургатган Аллох одамга билмаган нарса-ларини ургатди ...»2 Шу уринда, Ислом дини-нинг халк хаётига татбик этилишинг биринчи кунларидан бошлаб инсоният маърифатининг шаклланишини таъминлади хамда ва илм-ирфон ривожига замин яратди.

Тадк,ик,от мавзусининг долзарблиги.

Шубхасиз, Куръоннинг доно кадриятларини, китоб ва мутолаа, илм-фан, билим, эътикод ва эътикодларнинг бирлашишининг аждодла-римиз тарихидаги мавкеини урганиш, билиш ва сабок олиш ёш авлодни маънавий жихатдан тарбиялайди ва уларнинг тафаккурини хар томонлама ривожлантириш учун асос яратади.

Колаверса, тарихга назар ташланса, мусул-мон оламининг маданий марказлари хар доим уз эшикларини уламолар ва мутафаккирлар учун очиб, китобни Исломнинг энг кимматли бойлиги сифатида таништирганларига шохид булиш мумкин. Улар Марказий Осиёнинг бир катор шахарларида, шу жумладан Самарканд, Бухоро хамда Хирот, Марв, Дехли ва Каш-мирда кутубхона марказлари, китобларни бет-лаш ва таржима килиш ривожланиб, илмий ва адабий конференциялар ва мунозаралар фан ва адабиётнинг энг буюк вакилларини йиFишга муваффак булган.

1 Мухтасари тафсири Куръони Карим. Аз руйи «Таф-сири Хусайнй» ва «Тафсир ал-Имомайн-ал-Чалолайн». -Душанбе: АТИЖТ, 1992. 52-бет.

2 Куръони Карим. Таржима ва изохлар муаллифи Ало-уддин Мансур. - Тошкент: "Чулпон", 1992, 513-бет.

Ислом дини кадриятларининг таълим тар-бия жараёнида тутган урнини урганиш даво-мида мукаддас динимизда билимга, билим олишга булган интилишга берилган эътибор кишини ажаблантиради. Вахоланки, тарихнинг маълум бир даврида диний кадриятлар ёппа-сига реакцион никобга уралиб, маънавияти-миз, миллийлигимизга канчалик путур етка-зилган. Шу нуктаи назардан, китоб ва китоб-хонликнинг миллий ва диний кадрият сифатида урганилиши бугун мухим долзарб вази-фага айланган.

Муаммонинг к,уйилиши.

Исломий кадриятларнинг педагогик жихатларини урганиш хар кандай интеллектуал хато ва ахлокий оFишларнинг олдини олиш учун ислом педагогикаси ёрдамида маънавий соFлом ва ривожланаётган ёш авлодни тарбиялашнинг янги моделини шаклланти-ришни ва ушбу мавзу буйича керакли ада-биётлар билан таъминлашни талаб килади. Колаверса, темурийлар сулоласи вакиллари хар кандай олижаноб ишларида узларининг маънавий оксоколларига мурожаат килишган ва хар кандай ишда илм фаннинг ютукларидан фойдалана олишган. Айнан ушбу талкин китоб ва китобхонлик жараёнини канчалик улугланиши хамда диний кадриятларнинг уЙFунлашини курсатади.

Мавзунинг мо^ияти.

Бизга маълумки, Мовароуннахрда Сомо-нийлар даврида илм-фан ва маърифатнинг ривожланиши китобнинг мавкеини энг юкори чуккиларга кутарган. Кейинги даврларда эса китоб саноатининг эволюцияси вактинчалик инкирозга дуч келди ва факат темурийлар даврида ва айникса, хиндистонлик темурийлар даврида китобнинг мавкеи юзлаб ошди, Хиндистонга Урта Осиё шухратини юкори маданияти билан таништирди ва китоб укишни, мутолаани уша даврнинг энг яхши анъаналарига айлантирди.

БоFдод ва "Байтулхикма"даги китобнинг мавкеи Ислом цивилизациясининг юкса-лиш нуктаси булиб, бу Куръоннинг мукаддас-лиги ва китобнинг хаётдаги маънавий кадр-кимматига булган хурматни исботлади. Кела-жакда китоб илм манбаи ва комил инсон-нинг инояти сифатида барча мусулмонлар томонидан хурматга сазовор булиб, кито-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 11 (96)

с

41

блар сохасини ривожлантириш ва энг машхур илм-фан ва билим марказларини яратиш учун шароит яратади. Шунингдек, мактаб ва мадра-саларда ёзувчиларнинг угит ва ахлокий асар-ларини ёдлаш анъанага айлантирилиб, мохир хаттотлар Fаззолийнинг «Улумад-диннинг тирилиши», Кайковуснинг «Кобуснома», Саъ-дийнинг «Бустон», Фирдавсийнинг «Шохнома», Рудакийнинг маънавий касидалари, Хофиз-нинг ахлокий Fазалларини китоб шаклига кел-тиришга жалб этилди.

БоFдодда бой кутубхоналар ва музейлар, расадхоналар ва китоб ёзиш марказлари, турли тиллардаги китобларни таржима килиш ва тас-нифлаш масканлари бунёд этилиб энг мохир котиблар, мирзолар, ёзувчилар, рассомлар ва безак берувчи хунармандлар жалб килинди. БоFдоднинг хар бир гузар ва кучаларида китоб дуконлари очилиб, манбаларда таъкидлани-шича, БоFдоднинг битта кучасида уларнинг сони 100 тага етган.

Китоб сахифалари мохир усталарнинг юксак санъати, накш ва расмлар билан безати-лиши, юкори хаттотлик махоратлари ва китоб-нинг олтин билан ишланган сахифалари дунё эътиборини тортган эди. Шу вактдан бошлаб европаликлар араблардан сифатли ва арзон ^озларни сотиб олиб, узларининг миллий китобсозлик санъатини худди шу мезонларга кура такомиллаштирдилар ва тарFиб килдилар. Шундан сунг, Самарканд ва Кашмирда ко*оз ишлаб чикариш санъати йулга куйилди ва нозик пахта коFози хам, китоб яратиш санъати хам дунёга Марказий Осиё олимларининг кимматбахо китобларини такдим этди.

Бу орада, БаFдод шахри узининг "Байтулхикма"си билан мусулмон дунёси-нинг илм-фан, билим ва китобхонликни янги сахифасини очди ва бу амалиётни бошка мусулмон мамлакатларида тарFиб килиш учун шароит яратди. Академик В.В.Бартолднинг таъ-кидлашича, «Хорун ар-Рашид даври нафакат Аббосий подшохларининг такдири булган "Минг бир кеча» афсоналарида келтирилган-дай, балки тарихий ёзувларга мувофик хам энг яхши давр, энг доно ва энг олижаноб халифа-лар даври сифатида тилга олинган»1.

Амир Темур хукмронлиги даврида хамда унинг бевосита хомийлигида энг яхши кито-блардан нусха кучирилди, курилаётган хар бир мадрасада китоб хазиналари тупланди ва китоб дуконлари ташкил этилди. Ушбу анъ-ана Амир Темурдан уз фарзандларига утиб, айникса, уFли Шохрухнинг фарзандлари -Улугбек ва Бойсункур илм-фан ва маърифат-парварликда машхур булиб, бу сулолани юксак маданияти билан маъруф килганлар. Айтиш мумкинки, бу сулоланинг деярли барча аъзо-лари дунёвий илм-фанни тарFиб килишда имон ва билимни бирлашишига имкон яратди-лар.

Аввало, Мирзо Улугбек илм-фан ривожига катта хисса кушган ва доно хукмдор сифатида Урта Осиёда илм-фан ривожига алохида эъти-бор каратган. Унинг астрономия ва математика сохасидаги тадкикотлари туфайли Урта Осиё оламга машхур булиб Мирзо Улугбек ТараFай ва унинг расадхонаси илм-фан ва таъ-лим сахнасида олтин накшлар билан битилди. Унга Амир Темурнинг дунёни турли бурчакла-ридан туплаган бой кутубхонаси мерос колди. Ушбу китоб ва кутубхоналар нафакат мусулмон Шаркида, балки Хитой ва Европада хам машхур булиб, Улугбек даврида янада кенгай-тирилди.

Сотиб олинган ёки яратилган китоблар вакф ерларининг даромадлари хисобидан килинган. Хусусан, Бухородаги Улугбек мадра-сасида фаолият курсатган кутубхонада ноёб китоблар туплами мавжуд эди. Кадимги дав-рларда ушбу кутубхона талон-тарож килиниб, изсиз булиб кетган2. Шунингдек, Мирзо Улугбекнинг буйруFи билан Самарканд, Бухоро ва Fиждувонда мадрасалар курилди, уларнинг хар бири уз кутубхонасига эга эди.

Машхур Хирот кутубхонасида бир неча йиллар давомида Алишер Навоийнинг биро-дари Дарвеш Али кутубхоначи булиб ишлаган ва ушбу машхур кутубхона номини иккала ака-ука тарих сахифаларига мухрлаб куйишган3. Шунингдек, Улугбекни укаси Бойсункурнинг Хиротдаги хукмронлиги даврида кутуб-

1 Бартольд В.В. Работы по истории ислама и Арабского халифата. // Бартольд В.В. Сочинения. Том VI. - М.: "Наука". 1966, 26-бет.

2 Вохидов Ш.Х. Бибилиотека Мирза Улугбека в Бухаре (из истории формирования фонда библиотеки в XVIII веке. // Вохидов Ш.Х. Номаи донишгох,. Ученые записки. № 2 (51) 2017, 62-бет.

3 Бартольд В.В. Работы по отдельным проблемам истории Средней Азии. // Бартольд В.В. Сочинения. Том II, ч. 2. - М.: Наука, 1964, 237-бет.

42

хона буюк китоб яратиш мактабига айланди. Бойсункурнинг узи кушган биринчи хиссаси -узининг хушнавис хаттотлиги билан Куръони Каримга мурожаат килишдир. Бойсункур хат-тот ва рассомлари машхур БаFдод кутубхона-сидан тажриба урганиб, Хиротда китоб безаш санъатини юкори даражага кутардилар. Хул-лас, кутубхонада ноёб, юкори сифатли кито-блар туркуми нашр этиладиган махсус мак-таб ташкил этилди. Ушбу кутубхонадаги кито-блар орасидан шохнинг энг кимматбахо хазинаси хисобланган: «Калила ва Димна», «Тарихи Табарий», «Исфахон тарихи», «Калила ва Димна»нинг иккинчи нусхаси ва «Турт макола»ни таъкидлаш мумкин. Кито-блар сахифаларида гуллар ва усимликлар, хайвонлар ва кушлар тасвирланган хамда олтин чизик ва айникса «Калила ва Димна» муковасининг жигарранг териси диккатга сазо-вордир1. Бойсункурнинг буйругига кура, унинг фармони билан нашр этилган барча китоблар-нинг муковасида Бойсункур кутубхонасининг номи ёзилган эди.

Темурийлар сулоласининг энг кузга куринган вакилларидан бири Бобур Мирзо эди ва у хайрли ишларни ва динга булган кучли ишончни бирлаштириб муваффакиятга эриш-ган. Унинг пири саналмиш донишманд - Хожа Ахрори Вали Бобур Мирзони умидсизлик ва касалликдан куткариб, унга иккинчи хаёт бахш этди. Шу сабабли хам у Хожа Ахрори Валининг «Валидия» шеърий рисоласини узбек тилига таржима килиб, устозининг уз фар-зандларига колдирган панд насихатларини Куръони Карим мазмун-мохияти оркали тушунтиришдаги буюклигини талкин этади.

Мирзо Бобурнинг энг яхши насихат ва ахлок манбаи "Васиятнома" булиб, 1528 йилда ёзилган. Унда тахт вориси Хумоюн учун Ислом кадриятлари боскичма-боскич тах,лил килинган. Жумладан шундай сатрлар келтири-лади:

- биринчидан, диний хурофотлардан сакланинг, бошка миллатларнинг динлари ва урф-одатларини хурмат килинг;

- иккинчидан, кон тукилишидан эхтиёт булинг ва эл сизга уз хохишлари билан итоат этсинлар.

- учинчидан, дустона муносабатларни яхшилаш учун бошка миллат-элатлар Худосини йук килманг, шундагина сиз миллатларнинг бир-бирига булган ишончи ва розилигини таъ-минлай оласиз;

туртинчиси - золимлик урнига Исломни ривожлантириш, килич кирраси урнига - эзгу-лик ва эхсон шиорингиз булиши керак2.

Бобур даврида Хиндистон

ва AфFонистондаги илмий ва адабий китоблар сарой эътиборини тортди ва ушбу сулола-нинг энг яхши кутубхоналари Шаркнинг барча бурчакларидан рассомларни Кашмир, Хирот ва Дехлига таклиф килдилар. Хиндистонга Марказий Осиёдан келган мухожирлар - деб ёзади Шаббир Ахмад - таникли олимлар ва суфийлар, шоирлар, воизлар ва савдогар-лар булиб, улар бу ерда узлари учун яхширок хаётни танладилар. Шунинг учун Дехли БаFдод ва Бухородан анча илгарилаб кетишга муваффак булди3.

Исломнинг ахлокий кадриятларини мукаддаслаши Бобур ва Хиндистоннинг Бобурийларига илм-фан ва маърифатдаги Fалабаларини намойиш этишларига имкон берди. Келажакда Бобур Мирзо ва унинг фар-зандлари китобнинг кадр-кимматини инсон-нинг инояти, илми ва эътикоди йулидаги энг мукаддас совFа сифатида кабул килдилар ва бошка ижодий ишлар билан бир каторда улар китоб сохасини юксак даражага кутаришди.

Хиндистонда биринчи марта «Бобур-нома» юксак бадиийлик билан нашр этилди ва биринчи миниатюралар унинг сахифаларига жойлаштирилди. Келажакда Бобур Мирзо ва унинг фарзандлари кумагида хинд-эрон санъати бирлаштирилиб, «Хиндистоннинг муFул миниатюра мактаби» номи билан машхур булди. Бобурийлар мактаби Хиротда,

1 Thomas Woodward Lentz, Jr. Painting at Herat under Baysunghur ibn Shahrukh. // Thesis presented to the Department of Fine Arts in partial fulfillment of the requirements for the degree of Doctor of Philosophy in the subject of Fine Arts Harvard University Cambridge. -Massachusetts. January, 1985, 134-138-6e™ap.

2 Мухтасари тафсири Куръони Карим. Аз руйи «Таф-сири Хусайнй» ва «Тафсир ал-Имомайн-ал-Чалолайн». -Душанбе: АТИЖТ, 1992. 59-60-бетлар.

3 Ahmad Sh^bb^. Cultural contacts between India and central Asia: a study of Central Asian impact on Indian life based on Persian sources From Babur to Akbar (AD 1526-1605). // Thesis Submitted to the Jawaharlal Nehru University in the Fulfilment of the Requirements for the Award of the Degree of Doctor of Philosophy. - New Delhi, Jawaharlal Nehru University, 2010, 311-бет.

с

43

Бухорода, Самаркандда, Шерозда ва Табризда ривожланиб, куплаб мухлисларни топгунига Кадар, Бобурийлар форсий тили таъсирида Бобурнинг юришлари пайтида Хиндистонга Кушиб олган ерларда хам форс тили ва китоб сохаси ривожланди.

Бунга яккол мисол килиб, Хиндистоннинг Бенгалиясида мусулмонлар шохи Носируд-дин БуFрохон томонидан уша даврнинг барча олимлари ва алломаларини жалб килиб биринчи марта форс тили конунини ишлаб чикилганини курсатиш мумкин. Унинг даврида турли жойларда форс мактаблари ва марказ-лари очилиб, форс тили ва шеъриятини тарFиб килиш учун катта саъй-харакатлар килинган1. Китоб санъати Бенгалияда ривожланиб, форс тилини бу мамлакатда ушбу санъат билан бир каторда машхур килди. Кейинчалик, 1837 йил-гача Бенгалияда форс тили давлат тили сифа-тида тан олинди ва классик форс адабиётининг энг яхши асарлари, жумладан Хофиз ва Саъ-дий Fазаллари, Фирдавсийнинг «Шохнома»си, диний ва тарихий китоблар, турли лугатлар ва шархлар биринчи марта нашр этилди.

Акбаршох ва Жахонгир Шох даврида сарой кутубхонаси бекиёс булган. 1630 йилда Акбаршох даврида 24 минг китобга эга ноёб кутубхона тупланган2.

Кашмир мактаби хам бу даврда машхур булиб, китоб яратишлар санъатини тарFиб килди ва кашмир рассомларини оламга таниш-тирди. «Кашмир калами» номи билан танилган кашмирий рассомчилик санъати Хинд тему-рийлари даврида Дехлида сарой кутубхона-сида китобларни безаш билан шугулланган сарой рассомлари ва рассомлари даврасига кушилди.

Китоб ва китобхонликка эътибор, кутуб-хоналарни куллаб-кувватлаш хамда уларни юксак санъат билан безашлар Темурий-лар сулоласи вакиллари саройининг Эрон

1 Eleanor G. Sims. The Garrett manuscript of the Zafar-name: a study in fifteenth-century Timurid patronage. // A dissertation in the department of fine arts u submitted to the faculty of the graduate school of arts and sciences in partial fulfillment of the requirements for the degree of doctor of philosophy at New York university, - October, 1973, 104-6eT.

2 Myx,aMMagueB IH.M. «Maocupu Pax,uMM»-n A6gy^6o^MM

HaxoBaHgii xaMnyH capnawMau aga6ue™ $opcM3a6oHM XumgycTOH gap acpxou XVI-XVII: puc. immmm HOM3agu immm ^m^o^. / MyxaMMagiieB II.M. - flywaH6e, 1/lHCTUTy™ 3a6oH Ba aga6ue™ 6a homm PygaKii, 2009,70-6eT.

ва Урта Осиёдаги хукмронлик даврида давом этган3»Зафарнома»дан сунг Захириддин Мухаммад Бобурнинг «Бобурнома» китоби узбек тилида муаллифнинг шахсий ёзувларини уз ичига олган ва уз каламига мансуб коFозда чикди. Акбаршох даврида ушбу китобдан турт марта нусха кучирилган булиб, уларнинг хар бири хар хил усулларда ажойиб дид билан безатилган. Ушбу китоблар шахсий импера-торлик кутубхонасида 1586 йилдан 1605 йил-гача Акбаршох даврида бебахо бойлик сифа-тида сакланган. Худди шундай накшни «Акбар иш услубининг шухрати» номи билан машхур булган бошка китобларда хам куриш мумкин.

Маълумки, Аврангзеб Оламгир узининг фатхлари натижасида давлат хазинасини бушатган булса хам аммо Хинд темурий-лари давлатини чексиз худудларга кенгайти-риб, Бангладеш ва Покистон ерларини эгаллаб олган. Шунинг учун хам баъзи олимлар уни адабиёт ва санъатга хурматсизлик курсатган шахс деб аташади. Бу давр адабиёт футухи деб хам юритилади. Бирок, Аврангзебнинг кизи Зебунисо диний илм ва адабиётни тарFиб килиш ишларига рахбарлик килиб, киммат китоблар кутубхонасини туплаган. У темурий-лар анъанасига кура, уз кутубхонасида мах-сус таржима, ёзиш ва китоб муковалаш макта-бини ташкил этди хамда куплаб буюк шоирлар, таникли фузалолар ва хаттотларни жалб этди.

Аврангзеб даврида Ислом дини ва оин-лари шаклланди, уни каламига мансуб «Фат-вои Оламгирй» номи билан дарслик ёзилди ва ушбу китоб мадрасаларда шариат конунлари буйича дарслик сифатида ишлатил-ган. Аврангзеб хам, Зебунисо хам хаттотлик дидини жуда яхши билишган. Аврангзеб узи «Куръон» китобини кучирган. Зебунисонининг "Зебул тафосир"-и аввал Зебунисо томонидан ёзилиб, сунг нусха кучирилган.

Хулоса.

Темурийлар даврида китоб сохаси ва китоб-хонликнинг шаклланиши ва тарFиб килиниши, аждодларнинг кимматли анъанаси сифатида китоб, дин ва эътикод билан уЙFунликда, илм-

3 Eleanor G. Sims. The Garrett manuscript of the Zafar-name: a study in fifteenth-century Timurid patronage. // А dissertation in the department of fine arts submitted to the faculty of the graduate school of arts and sciences in partial fulfillment of the requirements for the degree of doctor of philosophy at New York university, - October, 1973, 2-бет.

44

фан ва маданиятнинг турли сохаларини шак-ллантириш, илм-фан ва таълим вакилларини куллаб-кувватланиши уларга курсатилган сахийлик натижасида буюк олим ва мутафак-кирлар тарбияланди ва уларнинг номи дунёда улугланди.

Куръони Каримда жамиятнинг х,ар бир сохаси ва хар бир кишиси энг яхши жихатлар оркали тасвирланган ва унда: "Биз сизларга Китоб (Куръон)ни хамма нарсани ривоят килгувчи сифатида нозил килдик»1 ва «ушбу Куръон дархакикат собит йулларга хидоят килур"2 деган сузлар бор. Колаверса, агар «Куръон» сузининг маъносига назар ташласак, у «кироат» сузидан келиб чиккан ва «укиш»

маъносини англатади. Демак, укиш идеал ёки энг шарафли кадрият булиб, у мукаддас Ислом динининг биринчи китоби Куръони Карим номидан келиб чикади.

Бугунги кунда педагогика тарихи буйича амалга оширилажак илмий изланиш ва тадкикотларда ислом дини кадриятларининг педагогик жихатларига эътибор берилар экан, уйлаймизки утмишда халк маънавияти ва маданиятининг юксалишига замин ярат-ган, мактаб ва мадрасаларда кадрланган китоб ва китобхонлик хам таълим тарбиянинг асосий воситаси ва усули сифатида пухта урганилиши лозим.

Адабиётлар руйхати:

1. Бартольд В.В. Работы по отдельным проблемам истории Средней Азии. // Бар-тольд В.В. Сочинения. Том II, ч. 2. - М.: Наука, 1964. - 657 с.

2. Бартольд В.В. Работы по истории ислама и Арабского халифата. // Бартольд В.В. Сочинения. Том VI. - М.: Наука. 1966. - 784 с.

3. Вохидов Ш.Х. Библиотека Мирза Улугбека в Бухаре (из истории формирования фонда библиотеки в XVIII веке). // Вохидов Ш.Х. Номаи донишгох. Ученые записки. № 2 (51) 2017.

4. Мухтасари тафсири Куръони Карим. Аз руйи «Тафсири Хусайнй» ва «Тафсир ал-Имомайн-ал-Чалолайн». - Душанбе: АТИЖТ, 1992. - 128 с.

5. Мухаммадиев Ш.М. «Маосири Рахимй»-и Абдулбокии Наховандй хамчун сар-чашмаи адабиёти форсизабони Хиндустон дар асрхои XVI-XVII: рис. илмии номзади илми филол. / Мухаммадиев Ш.М. - Душанбе, Институти забон ва адабиёти ба номи Рудакй, 2009, - 167 с.

6. Куръони Карим. Таржима ва изохлар муаллифи Алоуддин Мансур. - Тошкент: "Чулпон", 1992, 544 б.

7. Ahmad Shаbbir. Cultural contacts between India and central Asia: a study of Central Asian impact on Indian life based on Persian sources From Babur to Akbar (AD 1526-1605). // Thesis Submitted to the Jawaharlal Nehru University in the Fulfilment of the Requirements for the Award of the Degree of Doctor of Philosophy. - New Delhi, Jawaharlal Nehru University, 2010. - 389 p.

8. Eleanor G. Sims. The Garrett manuscript of the Zafar-name: a study in fifteenth-century Timurid patronage. // A dissertation in the department of fine arts u submitted to the faculty of the graduate school of arts and sciences in partial fulfillment of the requirements for the degree of doctor of philosophy at New York university, - October, 1973, - 451 c.

9. Thomas Woodward Lentz, Jr. Painting at Herat under Baysunghur ibn Shahrukh. // Thesis presented to the Department of Fine Arts in partial fulfillment of the requirements for the degree of Doctor of Philosophy in the subject of Fine Arts Harvard University Cambridge. - Massachusetts. January, 1985. - 590 c.

1 Куръони Карим. Таржима ва изохлар муаллифи Алоуддин Мансур. - Тошкент: "Чулпон", 1992, 191 -бет.

2 Куръони Карим. Таржима ва изохлар муаллифи Алоуддин Мансур. - Тошкент: "Чулпон", 1992, 196-бет.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 11 (96)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.