Научная статья на тему 'КИЧИК ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА УТКИР ГЕМАТОГЕН ЭПИФИЗАР ОСТЕОМИЕЛИТНИ ЭРТА ТАШХИСЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

КИЧИК ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА УТКИР ГЕМАТОГЕН ЭПИФИЗАР ОСТЕОМИЕЛИТНИ ЭРТА ТАШХИСЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
100
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УТКИР ГЕМАТОГЕН ЭПИФИЗАР ОСТЕОМИЕЛИТ / КИЧИК ЁШДАГИ БОЛАЛАР / УЛЬТРАТОВУШ ТЕКШИРУВИ

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Шамсиев Ж.А., Байжигитов Н.И., Махмудов З.М., Боймурадов Н.С.

Мақсад. Кичик ёшдаги болаларда уткир гематоген эпифизар остеомиелитда ультратовуш текшируви мухдмлигини тах,лил цилиш. Беморлар. 2011 йилдан буён СамДТИ 2-клиникасида уткир гематоген эпифизар остеомиелит (УГЭО) билан огриган беморларда эрта ташхислаш учун чаноцсон бугимларининг ультратовуш текшируви алгоритмига киритилган булиб, ушбу тадцицот 72 та беморда утказилган. Натижалар. Ультратовуш ёрдамида эпифизар остеомиелитнинг цуйидаги белгилари аницланади: гиалин эпифизар тогайнинг гетероэхогенлиги, шу жумладан анэхоген бугимларнинг характерлиги, деформацияси, эпифизда анэхоген соҳанинг мавжудлиги, метаэпифиз сохдсининг деформацияси ва нотекислиги, суякнинг периостеум ва кортикал цатламидаги узгаришлар. Ультратовуш текшируви касалликнинг дастлабки 2-3 кунида УГЭО ташхисини цуйишга ёрдам беради. Хулоса. Эпифизар остеомиелитни ташхислашда ультратовушнинг сезгирлиги 65,3%, узига хослиги 87,5% ва диагностика аницлиги 75%.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Шамсиев Ж.А., Байжигитов Н.И., Махмудов З.М., Боймурадов Н.С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OPTIMIZATION OF DIAGNOSTICS OF ACUTE HEMATOGENIC EPIPHYSIS OSTEOMYELITIS IN CHILDREN OF EARLY AGE

Aim: Analysis of the importance of ultrasound in acute hematogenous osteomyelitis in young children. Materials: An ultrasound examination of the hip joint has been included in the algorithm of early diagnosis in patients with acute hematogenous epiphyseal osteomyelitis at the 2nd clinic of the Samarkand State Medical Institute since 2011. 72 patients were examined. Results: Using ultrasound, the following signs of epiphyseal osteomyelitis can be identified: heteroechoicity of hyaline epiphyseal cartilage, including anechogenic inclusions; deformation; fragmentation deformation and heterogeneity of the metaepiphyseal zone with the presence of anechogenic inclusions in the epiphysis; changes in the periosteum and cortical layer of the bone. Conclution: The sensitivity of ultrasound in the diagnosis of epiphyseal osteomyelitis is 65.3%, and specificity is 87.5% and diagnostic accuracy is 75%.

Текст научной работы на тему «КИЧИК ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА УТКИР ГЕМАТОГЕН ЭПИФИЗАР ОСТЕОМИЕЛИТНИ ЭРТА ТАШХИСЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

КИЧИК ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА УТКИР ГЕМАТОГЕН ЭПИФИЗАР ОСТЕОМИЕЛИТНИ ЭРТА ТАШХИСЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Ж.А. Шамсиев, Н.И. Байжигитов, З.М. Махмудов, Н.С. Боймурадов Самарканд давлат тиббиёт институти, Узбекистан

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ РАННЕЙ ДИАГНОСТИКИ ОСТРОГО ГЕМАТОГЕННОГО ЭПИФИЗАРНОГО ОСТЕОМИЕЛИТА

У ДЕТЕЙ РАННЕГО ВОЗРАСТА

Ж.А. Шамсиев, Н.И. Байжигитов, З.М. Махмудов, Н.С. Боймурадов Самаркандский государственный медицинский институт, Узбекистан

Резюме

Мак;сад. Кичик ёшдаги болаларда уткир гематоген эпифизар остеомиелитда ультратовуш текши-руви мух,имлигини тах,лил цилиш.

Беморлар. 2011 йилдан буён СамДТИ 2-клиникасида уткир гематоген эпифизар остеомиелит (УГЭО) билан огриган беморларда эрта ташхислаш учун чаноц-сон бугимларининг ультратовуш текшируви алгоритмига киритилган булиб, ушбу тадцицот 72 та беморда утказилган. Натижалар. Ультратовуш ёрдамида эпифизар остеомиелитнинг цуйидаги белгилари аницланади: гиалин эпифизар тогайнинг гетероэхогенлиги, шу жумладан анэхоген бугимларнинг характерлиги, деформацияси, эпифизда анэхоген сох,анинг мавжудлиги, метаэпифиз сох,асининг деформацияси ва нотекислиги, суякнинг периостеум ва кортикал цатламидаги узгаришлар. Ультратовуш текшируви касалликнинг дастлабки 2-3 кунида УГЭО ташхисини цуйишга ёрдам беради.

Хулоса. Эпифизар остеомиелитни ташхислашда ультратовушнинг сезгирлиги 65,3%, узига хослиги 87,5% ва диагностика аницлиги 75%.

Калит сузлар:уткир гематоген эпифизар остеомиелит, кичик ёшдаги болалар, ультратовуш текшируви.

Резюме

Цель исследования: анализ значения ультразвукового исследования для ранней диагностики острого гематогенного эпифизарного остеомиелита у детей раннего возраста. Материалы: ультразвуковое исследование тазобедренного сустава включено в алгоритм ранней диагностики у пациентов с острым гематогенным эпифизарным остеомиелитом во 2-й клинике Самаркандского государственного медицинского института с 2011 года. Обследовано 72 пациента. Результаты. С помощью УЗИ можно определить следующие признаки эпифизарного остеомиелита: гетероэхогенность гиалинового эпифизарного хряща, включая анэхогенные включения; деформацию; фрагментационную деформацию и неоднородность метаэпифизарной зоны с наличием анэхогенных включений в эпифизе; изменения надкостницы и коркового слоя кости. Заключение. Чувствительность ультразвука в диагностике эпифизарного остеомиелита составляет 65,3%, специфичность - 87,5%, точность диагностики - 75%.

Ключевые слова: острый гематогенный эпифизарный остеомиелит, дети раннего возраста, ультразвуковое обследование.

УУК: 616.71-002-033-2

Купгина муаллифларнинг фикрига кура, ёш болаларда уткир гематоген эпифизар остеомиелит (УГЭО) ни даволаш, касалликнинг эрта

ташхиси ва тахдидловчи холатлар х,амда септик асоратларни ривожланишидан олдин амалга оширилган оптимал жаррохлик аралашувига

бо€лик, [1, 7, 10, 14]. Бир катор муаллифларнинг клиник кузатувлари шуни курсатадики, бирлам-чи учокни (уч кунгача) эрта реабилитация килиш куплаб касал беморларда септик учокнинг олди-ни олади ва кейинчалик комплекс даволаш бе-морларнинг 95 фоизида тикланишига олиб кела-ди [2, 5, 8, 9].

УГЭО ташхисида беморнинг тулик тарихи, клиник текшируви ва замонавий диагностика ишлари жуда мух,им х,исобланади [4, 6, 12].

Бирок, купгина тадкикотчиларнинг таъкид-лашларича, УГЭО ривожланишининг дастлаб-ки боскичида аниклашнинг анъанавий усул-лари х,акида етарлича маълумот мавжуд эмас (Абаев Ю.К., 2006). Бу факт турли хил клиник куринишлар, касалликнинг мах,аллий ва умум-лаштирилган шаклларининг «атипик» йуна-лиши, патогномоник белгиларнинг йуклиги, айникса кичик ёшдаги болаларда эрта рент-генологик куринишлар намоён булиши билан бо€лик. Натижада диагностик хатоларнинг катта фоизи шифохонагача булган даврда ши-фокорлар томонидан амалга оширилади ва шифохонада х,ам ушбу хавфли касалликни таш-хислашда диагностика боскичлари мураккабли-гича колмокда. Ушбу йуналишда олиб борилган бир катор тадкикотлар кичик ёшдаги болаларда УГЭО ни эрта ташхислашда баъзи окилона таклифларни беришга имкон беради [1, 2, 6, 8, 9, 11, 13].

Кичик ёшдаги болаларда УГЭО ташхис куйишда ультратовуш текшируви (УТТ) муваф-факиятли кулланилади. Кичик ёшдаги беморларда со€лом ва касал булган оёк-кулларининг носимметрик сегментларини киёсий таккос-лаганимизда куйидаги узгаришлар аникла-нади: суюклик таркибий кисмининг бу€им бушли€ида тупланиши; зарарланган сох,ада юмшок тукималарининг шиши, бу€им капсу-ласининг контралатерал томонга нисбатан 0,15-0,2 мм га силжиши ва калинлашиши, со€лом томонга нисбатан периостеумнинг 0,3 мм га калинлашиши ва унинг контурида нотекислик пайдо булиши.

Шу билан бирга, ультратовуш текшируви нафакат УГЭО учун, балки бошка патологиялар учун х,ам хос булган суяк ва атрофдаги юмшок тукималар (масалан, усма ва шикастланган суяк тукималари ва бошкалар)да аникланади, бу эса касалликнинг дифференциал ташхисини мурак-каблаштиради.

Ишнинг максади: Кичик ёшдаги болаларда УГЭО да ультратовуш текшируви мух,имлигини тах,лил килиш.

Материал ва усуллар

2011 йилдан бошлаб УГЭО булган беморларда ультратовуш текшируви эрта ташхислаш алгоритмига киритилган. Ушбу тадкикот УГЭО шубх,а килинган 72 беморда утказилган. Тадкикот натижасига кура 72 бемордан УГЭО факат 47 беморда тасдикланган ва колган 25 беморда ташхис инкор килинган. Чанок-сон бу€имларини эхографик текширувида куп позицияли текши-рувлар утказилди. Улар ДУС-6 (Хитой) ультратовуш аппаратида, беморнинг ётган жойида 5-10 МГц куп частотали чизикли курсаткич билан амалга оширилди. Ультратовуш текши-руви бемор кабул килингандан сунг ва опера-циядан олдин дарх,ол бажарилди. Ультратовуш текширувида куйидаги анатомик тузилмалар бах,оланди: юмшок тукималар (тери, тери ости

кавати, мушаклар), капсуланинг х,олати (ка-линлиги, зичлиги, яхлитлиги), суякларнинг ар-тикуляр юзалари, бу€им суюклигининг х,ажми ва тузилиши, суяк усти (калинлиги ва зичлиги, субпериостал суюкликнинг тупланиши). Шунинг билан бирга, тукималарда аникланган патоло-гик узгаришларни со€лом ухшаш тузилмалар билан таккослаш учун ультратовуш текшируви утказилди.

Ультратовуш текширувининг сезгирлигини ^е) [3] х,исоблаш куйидаги формула буйича амалга оширилди:

Se=

ТР

TP+FN

х100%,

бу ерда: ТР - тадкикотнинг х,акконий ижобий на-тижалари, FN - тадкикотнинг сохта салбий нати-жалари.

Усулнинг узига хослигини ^р) [3] аниклашда куйидаги формуладан фойдаланилди:

Sp--

т

TN+FP

х100%,

бу ерда: TN - бу х,акконий салбий натижалар, FP - сохта ижобий натижалар сони.

Бундай х,олда, чанок-сон бу€ими УГЭО ни аниклаш учун диагностика аниклиги (Ас) [3] куйидаги формула буйича х,исобланди:

Ас—

TP+TN

TP+TN+FP+FN

х100%.

Шундай килиб, бизнинг кузатишларимизда чанок-сон буFими УГЭО ни аниклашда ультрато-вушнинг сезгирлиги:

Se = ■

47

47 + 25

X100%=65,3%;

49

узига хослиги: Sp= -т:гг=г X 100%=87,5%; ва усул-

49 + 7 47 + 49

нинг диагностик аниклиги: Ас= ■

47+7+49+25

X

X100%=75,0%.

Натижалар

УГЭО булган беморларда ультратовуш текшируви касаллик бошланганидан 1-3 кун

утгач (16 та беморда) зарарланган буFим атро-фидаги юмшок тукималарда аник шиш ку-затилган, бу анатомик катламлар орасидаги «лойка» чегараларда ва эхогенликнинг паса-йишида намоён булди. СоFлом томонга нисба-тан юмшок тукималар хажм жихатидан катта-лашганлиги, чанок-сон буFими капсуласининг калинлашганлиги кузатилди ва буFимларда суюклик таркибида патологик бирикмалар йуклиги аникланди (1-расм).

Касаллик бошланганидан 3-7 кун утгач (15 беморда), буFимда капсуланинг шишиши кайд этилган, таъсирланган буFимнинг бУшлиFи кен-гайган, ундаги суюклик кушилмайдиган холга келган. Суякларнинг артикуляр юзалари аник ва силлик. Тизимнинг бузилиши ва буFим атрофи-

а б

1-расм. Унг чанок-сон буFими эхограммаси, УГЭО би-лан, касалликнинг 2-куни. Расмда чанок-сон буFи-ми атрофидаги юмшок тукималарнинг шаффоф шишиши ва юмшок тукималар катламлари орасидаги «лойкаланиш» аникланган (а). СоFлом буFимнинг эхо-граммасида юмшок тукималар шакли сакланган, бар-ча катламлар тулик аникланган (б).

а б

3-расм. УГЭО билан чап чанок-сон буFими эхограммаси. Расмда зарарланган буFим атрофидаги юмшок катламларда хиралашган суюклик курсатилган (а). БуFим бушлиFидa экссудат патологик тузилишга эга, нотекис, буFим бУшлиFи торайган. Чанок буFимини ташкил этувчи суякларнинг буFим юзалари нотекис (стрелка билан курсатилган), сон суяги бошчаси шар-симонлигини йукотган ва булакларга булинган (б).

а б

2-расм. Унг чанок-сон буFими эхограммаси. Касалликнинг 6-куни УГЭО билан. Расмда гипер-эхоген суюклик билан буFим кобиFидa шишлар аникланган, юмшок тукималарнинг фаркланиши сусайган (а). СоFлом буFимнинг эхограммаси-да юмшок тукималар шакли сакланган, барча катламлар тулик аникланган (б).

а б

4-расмда юмшок тукималарнинг шикастланган буFим устидан бир оз шишиши ва уларнинг тузилишида «лойкаланиш» кузатилган. Зарарланган буFимнинг капсуласи бироз калинлашган, контурлари аник ва до-имий, буFим бУшлиFидa тиник (гипоэхоген, бирикма-ларсиз) суюклик тупланган (а). СоFлом буFимнинг эхо-граммасида юмшок тукималар шакли сакланган, барча катламлар тулик аникланган (б).

БНОБШиМСН Т!ВВ!УОТ АХВОВОТЫОМАБ!, 2021, 14-ТОМ, №1

27

даги юмшок, тукималарнинг калинлашиши дина-микада купайган (2-расм).

7-куни (16 беморда) ялли€ланишнинг ривож-ланиши билан юмшок тукималарнинг калинлашиши кузатилган, уларнинг эхогенлиги ош-ган ва тукималарнинг фаркланиши пасайган. Яъни зарарланган бу€им атрофидаги юмшок катламларда гиперэхоген суюклик мавжудлиги аникланган. Сон-чанок бу€ими контурлари ва орали€и нотекис. Экссудат бу€им бушли€ида, гиперэхоген тузилмалар куринишидаги пато-логик кушилмалар билан нотекис тузилишда куринади, бу€им бушли€ининг орали€и торай-ган. Сон-чанок бу€ими суякларининг юзаси нотекис, парчаланиб кетган ва «емирилган» (3-расм).

Чанок-сон бу€ини билан о€риган 25 бемор чикариб ташланди ва уларга реактив коксит ташхиси куйилди, улардан 18 нафар бемор ка-саллик бошланганидан кейинги дастлабки уч кун ичида, 7 нафари эса кеч боскичларда ультратовуш текширувидан утказилди. Текширув давомида куйидаги узгаришлар аникланди: юмшок тукималарнинг шикастланган бу€им устидан бир оз шишиши ва уларнинг тузилиши-да «лойкаланиш» кузатилди. Таъсир килинган бу€им капсуласидаги узгаришлар 15 беморда кайд этилган, охиргиси калинлашган, аммо унинг контури аник ва узлуксиз булиб, кушма бушликда тиник (гипоэхоген, бирикмаларсиз) суюклик тупланган. Ялли€ланишнинг 1-3 куни ичида консерватив даво натижасида тухтаган (4-расм).

Хулоса

Жараённинг эрта боскичида (дастлабки кун-ларда) уткир гематоген эпифизар остеомиелити-ни ташхислашда ультратовуш текширув асосий усул хисобланади. Бу усул УГЭОга гумон килинган кичик ёшдаги болаларни текшириш пайтида диагностик тадбирлар мажмуасида инвазив

Адабиётлар

1. Абаев Ю.К. Справочник хирурга. Раны и раневая инфекция // Ростов на Дону, издательский дом «Феникс». - 2006. -С. 163. [Abayev Yu.K. Spravochnik xirurga. Rani i ranevaya infeksiya // Rostov na Donu, izdatelskiy dom «Feniks». - 2006. - S. 163].

Юкоридагиларга биноан, бизнинг тадкико-тимизга киритилган УГЭО борлигига шубха ки-линган 72 беморда ультратовуш текшируви утказилган. Шундай килиб, 72 бемордан чанок-сон бу€ими факат 47 (65,3%) беморда аникланган (хакикий ижобий натижа), колган 25 (34,7%) бемордан юкорида келтирилган ташхис олиб ташланган ва реактив коксит ташхиси куйилган (яъни, сохта-ижобий натижа). УГЭО ни аниклашда ультратовуш текширувининг сезгир-лиги ва узига хослигини хисоблаш учун биз яшаш жойида ультратовуш текширувидан утган ва остеомиелит шубхаси билан клиникага юборил-ган 56 беморнинг такдирини кузатдик. Бундан ташкари, операция давомида ушбу курсаткич атиги 7 (2,4%) беморда чанок-сон бу€ими УГЭО (сохта-салбий ультратовуш натижаси) билан ка-салланганлиги аникланди.

Шундай килиб, ультратовуш ёрдамида эпифизар остеомиелитнинг куйидаги белгила-ри аникланиши кузатилди: гиалин эпифизар то€айнинг эхогенлиги ошиши, шу жумладан анэхоген кушилиши, деформация, сон суя-ги бошчасида булинишлар мавжудлиги билан метаэпифиз зонасининг деформацияси ва но-текислиги, суякнинг периостеум ва кортикал катламларидаги узгаришлар. Ультратовуш текшируви бизга касалликнинг дастлабки 2-3 ку-нида ташхис куйишга имкон берди. Бундай холларда, эпифизар остеомиелитни ташхислаш-да ультратовуш сезгирлиги 65,3%, узига хослиги 87,5% ва диагностика аниклиги 75% ни ташкил килди.

булмаган усул сифатида ишлатилиши мумкин. Ультратовуш текшируви касалликнинг дастлабки боскичида мушаклар ва юмшок тукималарда шиш ва инфильтратив узгаришларни, шунинг-дек бу€имда суюклик тупланишини аниклашга имкон беради. Усулнинг радиоактив таъсири йуклиги сабабли хавфсиздир, у жуда информа-тив ва уни турли холатларда куллаш мумкин.

2. Гаркавенко Ю.Е., Поздеев А.П. Ортопедическая помощь детям с последствиями гематогенного остеомиелита длинных костей в институте им. Г.И. Турнера // Ортопедия, травматология и восстановительная хирургия детского возраста. - 2013. - Т. 1. - №1. - С. 16-20. [Garkavenko Уы.Уе., Pozdeyev А.Р. Ortopedicheskaya pomosh

detyam s posledstviyami gematogennogo osteomiyelita dlinnix kostey v institute im. G.I. Turnera. Ortopediya, travmatologiya i vosstanovitelnaya xirurgiya detskogo vozrasta. 2013; 1(1):16-20. (In Russ.)]. doi: 10.17816/ptors1116-20.

3. Г.Г. Кармазановский. Оценка диагностической значимости метода («чувствительность», «специфичность», «общая точность») // АННАЛЫ ХИРУРГИЧЕСКОЙ ГЕПАТОЛОГИИ. 1997. Т 2. С. 139-142. [G.G. Karmazanovskiy. Otsenka diagnosti-cheskoy znachimosti metoda («chuvstvi-telnost», «spetsifichnost'», «obshaya tochnost») // ANNALY KHIRURGICHESKOY GEPATOLOGII. 1997. T 2. S. 139-142].

4. Завадовская В.Д., Полковникова С.А., Мас-ликов В.М. и др. Возможности ультразвукового исследования в диагностике острого гематогенного метаэпифизарно-го остеомиелита у детей // Медицинская визуализация. - 2013. - №5. - С. 121-129. [Zavadovskaya V.D., Polkovnikova S.A., Maslikov V.M, et al. Vozmojnosti ultrazvu-kovogo issledovaniya v diagnostike ostrogo gematogennogo metaepifizarnogo osteo-mielita u detey. Meditsinskaya vizualizatsiya. 2013; (5):121-129. (In Russ.)]

5. Ковалинин В.В., Клещевникова К.Ю., Джан-чатова Б.А. Лучевая диагностика остеомиелита. // Российский электронный журнал лучевой диагностики. - 2014. - Т. 4. - №3. - С. 66-76. [Kovalinin V.V., Kleshchevnikova K.Yu., Djanchatova B.A. Luchevaya diagnostika osteomielita. Ros-siyskiy Elektronniy Zhurnal Luchevoy Diagnostiki. 2014; 4(3):66-76. (In Russ.)]

6. Мельцин И.И., Котлубаев Р.С., Афуков И.В., и др. Место рентгенологического и ультразвукового исследований в диагностике острого гематогенного остеомиелита у детей раннего возраста // Альманах молодой науки. - 2014. - №3. - С. 34-39. [Mel'tsin I.I, Kotlubaev R.S., Afukov I.V., et

al. Mesto rentgenologicheskogo i ul'tra-zvukovogo issledovaniy v diagnostike ostrogo gematogennogo osteomielita u detey rannego vozrasta. Al'manakh molodoy nauki. 2014; (3):34-39. (In Russ.)].

7. Шамсиев А.М., Махмудов З.М., Шамси-ев Ж.А. Хирургическое лечение острого гематогенного остеомиелита костей тазобедренного сустава у детей. // Журнал «Вестник экстренной медицины». г. Ташкент № IX(1), 2016. Стр. 57-59.

8. Agarwal A., Aggarwal A.N. Bone and Joint Infections in Children: Acute Hematogenous Osteomyelitis. Indian J Pediatr. 2015;83(8):817-824. doi: 10.1007/s12098-015-1806-3.

9. Carmody O., Cawley D., Dodds M., et al. Acute haematogenous osteomyelitis in children. Ir Med J. 2014;107(9):269-270.

10. Castellazzi L., Mantero M., Esposito S. / Update on the Management of Pediatric Acute Osteomyelitis and Septic Arthritis. // Int J Mol Sci. - 2016. - Vol. 17, №6. - P. 855.

11. Monsalve J., Kan J.H., Schallert E.K. et al. /Septic arthritis in children: frequency of coexisting unsuspected osteomyelitis and implications on imaging work-up and management. //Am. J. Rentgenol. - 2015. - Vol. 204, №6. - P. 12891295.

12. Street M., Puna R., Huang M., Crawford H. Pediatric Acute Hematogenous Osteomyelitis. // J. Pediatr.Orthop. 2015 Sep; 35(6): 634-9.

13. Sukswai P., Kovitvanitcha D., Thumkuna-non V. / Acute hematogenous osteomyelitis and septic arthritis in children: clinical characteristics and outcomes study. // J. Med. Assoc. Thai. - 2011. - Vol. 94, №3. - P. 209-216.

14. Zacharias C., Alessio A.M., Otto R.K., et al. Pediatric CT: strategies to lower radiation dose. AJR Am J Roentgenol. 2013; 200(5):950-956. doi:10.2214/ajr.12.9026.

SHOSHILINCH TIBBIYOT AXBOROTNOMASI, 2021, 14-TOM, №1

29

OPTIMIZATION OF DIAGNOSTICS OF ACUTE HEMATOGENIC EPIPHYSIS OSTEOMYELITIS IN CHILDREN OF EARLY AGE

J.A. Shamsiev, N.I. Bayjigitov, Z.M. Maxmudov, N.S. Boymuradov Samarkand State Medical Institute, Uzbekistan

Aim: Analysis of the importance of ultrasound in acute hematogenous osteomyelitis in young children. Materials: An ultrasound examination of the hip joint has been included in the algorithm of early diagnosis in patients with acute hematogenous epiphyseal osteomyelitis at the 2nd clinic of the Samarkand State Medical Institute since 2011. 72 patients were examined.

Results: Using ultrasound, the following signs of epiphyseal osteomyelitis can be identified: heteroecho-icity of hyaline epiphyseal cartilage, including anechogenic inclusions; deformation; fragmentation deformation and heterogeneity of the metaepiphyseal zone with the presence of anechogenic inclusions in the epiphysis; changes in the periosteum and cortical layer of the bone.

Conclution: The sensitivity of ultrasound in the diagnosis of epiphyseal osteomyelitis is 65.3%, and specificity is 87.5% and diagnostic accuracy is 75%.

Key words: acute hematogenous epiphyseal osteomyelitis, young children, ultrasound.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Муаллифлар х,ак,ида маълумот:

Шамсиев Жамшид Азаматович - т.ф.д., профессор, Самарканд давлат тиббиёт институти, Дипломдан кейинги таълим факультети, болалар хирургияси, анестезиология ва реаниматология кафедраси мудири

(j-shamsiev@mail.ru, тел. 8366233-58-91)

Байжигитов Нусратилло Исрофилович - Самарканд давлат тиббиёт институти, 1-болалар хирургияси кафедраси ассистенти

Махмудов Зафар Мамаджанович - т.ф.н., Самарканд давлат тиббиёт институти, Дипломдан кейинги таълим факультети, болалар хирургияси, анестезиология ва реаниматология кафедраси ассистенти (zafarebox@mail.ru, тел. +998915420546)

Боймурадов Немат Садриддинович - т.ф.н., Самарканд давлат тиббиёт институти, 1-болалар хирургияси кафедраси доценти

Сведения об авторах:

Шамсиев Джамшид Азаматович - д.м.н., профессор, Самаркандский государственный медицинский институт, факультет последипломного образования, кафедра детской хирургии, анестезиологии и реаниматологии E-mail: j-shamsiev@mail.ru, тел. 8366233-58-91).

Байжигитов Нусрати Исрафилович -Самаркандский государственный медицинский институт, ассистент 1-й кафедры детской хирургии

Махмудов Зафар Мамаджанович - к.м.н., Самаркандский государственный медицинский институт, факультет последипломного образования, кафедра детской хирургии, ассистент кафедры анестезиологии и реаниматологии (zafarebox@mail.ru, тел. +998915420546)

Боймурадов Нематик Садриддинович - к.м.н., Самаркандский государственный медицинский институт, доцент 1-й кафедры детской хирургии

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.