Научная статья на тему 'КИЧИК МАКТАБ ЁШИДАГИ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ТАФАККУРИНИ АКТИВЛАШТИРИШ'

КИЧИК МАКТАБ ЁШИДАГИ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ТАФАККУРИНИ АКТИВЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Yangi O‘zbekiston ustozlari
Область наук
Ключевые слова
мышление / активизация / младший школьный возраст / учебная деятельность / обучение / процесс урока / сензитивность / анализ / синтез / обобщение / восприятие / деятельность учителя

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мингбоев Абдуворис

Статья посвящена актуальным на сегодняшний день вопросам развития системы начального образования, процесса обучения и активизации мышления учащихся младшего школьного возраста. Активизация мышления младшего школьника должна осуществляться не только на уроках, но и в его повседневном трудовом процессе, в таких, как игры и развлечения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КИЧИК МАКТАБ ЁШИДАГИ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ТАФАККУРИНИ АКТИВЛАШТИРИШ»

КИЧИК МАКТАБ ЁШИДАГИ У^УВЧИЛАРИНИНГ ТАФАККУРИНИ

АКТИВЛАШТИРИШ

Мингбоев Абдуворис Юзбоевич

Хужанд давлатуниверситеты умумий психология кафедраси доценти.

Аннотация. Статья посвящена актуальным на сегодняшний день вопросам развития системы начального образования, процесса обучения и активизации мышления учащихся младшего школьного возраста.

Активизация мышления младшего школьника должна осуществляться не только на уроках, но и в его повседневном трудовом процессе, в таких, как игры и развлечения.

Активизировать мышление первоклассников - значит активизировать процесс обучения. В рамках учебной деятельности складываются психологические новообразования, которые характеризуют наиболее значимые достижения в развитии младших школьников и являются основой для их преобразования на следующем возрастном этапе.

В своей статье автор показывает, что семилетний ребенок, пришедший в школу, не может полностью усвоить знания, просто зазубрив их. Для этого ребенку необходимо мыслить самостоятельно.

Автор определил и утверждает:

1. Что активизация мышления первоклассников является, по сути, основной задачей педагога и зависит от качества воспринимаемого материала, его содержания, сложности и легкости.

2. Если воспринимаемый предмет соответствует возрастным возможностям и закономерности интересны ребенку, его мышление быстро активизируется и долго не потеряет своей силы. В результате ребенок учится мыслить самостоятельно.

3. Активизация мышления первоклассников развивается на основе вопросов. Поэтому вопросы, которые следует задать ребенку, должны соответствовать его возрасту и быть интересными для него.

Ключевые слова: мышление, активизация, младший школьный возраст, учебная деятельность, обучение, процесс урока, сензитивность, анализ, синтез, обобщение, восприятие, деятельность учителя.

Annotation. The article is devoted to current issues of development of the primary education system, the learning process and the activation of the thinking of primary school students.

Activation of the thinking of a junior schoolchild should be carried out not only in lessons, but also in his daily work process, such as games and entertainment.

Activating the thinking of first-graders means activating the learning process. Within the framework of educational activities, psychological new formations are formed that characterize the most significant achievements in the development of primary schoolchildren and are the basis for their transformation at the next age stage.

In his article, the author shows that a seven-year-old child who comes to school cannot fully absorb knowledge by simply memorizing it. To do this, the child needs to think independently.

The author has defined and states:

1. That activating the thinking of first-graders is, in fact, the main task of the teacher and depends on the quality of the perceived material, its content, complexity and ease.

2. If the perceived object corresponds to age-related capabilities and the patterns are interesting to the child, his thinking is quickly activated and will not lose its strength for a long time. As a result, the child learns to think independently.

3. Activation of first-graders' thinking develops on the basis of questions. Therefore, the questions you should ask your child should be age-appropriate and interesting to him.

Keywords: thinking, activation, primary school age, educational activity, teaching, lesson process, sensitivity, analysis, synthesis, generalization, perception, teacher activity.

Tat.flHM ^apaeHH 6om;a ^ao^H^T Typ^apH Ka6H HXTHepHfi aKTHB^H^HKHH Mat.flyM gapa^aga pHBo^^aHraH 6y^HmHHH Ta^a6 ;RflagH. By aKTHB^H^HK x,aMMagaH aBBa^ HxraepHH gH;;aT, HXTHepHfi HgpoK, HXTHepHfi xoTHpa Ba HXTHepHfi Ta^aKKyp npo^ecHga nafigo 6y^agH. LyHHHr ynyH ^aM 6y npo^cc^apHH aKTHB^amTHpHm gapcHHHr acoecHfi MaF3HHH TamKH^ bh3 ;yfiHga khhhk MaKTa6 emgarH y;yBHH^apHHH gape ^apaeHHga HXTHepHfi Ta^aKKypHHHr aKTHB^amTHpHm npo^cflapHra ;HCMaH TyxTa^H6 yTaMH3.

Bo^a TeBapaK-aTpo^garH Bo;e^HKHHHr 6e^rH, a^oMaTH Ba xyeyeH^T^apHHH, y^apHHHr xoeea^apHHH, ;oHyHH^T^apHHH Ba y3apo 6oF^aHHm^apHHH 6H^Hm ^ao^HATHga Ba Tat.AHM ^apaeHHga TymyHa 6opagH, $HKp ropHTHm ^ao^H^THga эсa ^aM MH;gop, ^aM CH^aT y3rapHmH ro3ara Ke^agH.

khhhk MaKTa6 emHgarH y;yBHH^ap Ta^aKKypHHHHr pHBo^flaHHmHHH pye o^hmh AC. BHroTCKHfi TymyHHa^apHHHr maKH^^aHHmH x,aMga Hyr;HHHr

усиши билан узвий боглик х,олда урганади. Л.С. Виготский психология фанига инсон камолотининг «энг я;ин тараккиёт зонаси» ва «актуал фаолият зонаси» деб номланган тушинчаларни олиб кирди. Унинг биринчиси укитувчининг бевосита рах,барлиги остида амалга оширилса, иккинчиси укувчининг муста;ил фаолиятида намоён булади. (1.). (384-385 бетлар).

Агар бола бирор ишни катталар ёрдами билан бажара олса, бу унинг я;ин ривожланиш даражаси, зонасидан далолат беради. Я;ин келажак зонаси бизга боланинг эртанги кунини, ривожланишининг динамик х,олатини ани;лашга ёрдам беради.

Агар бола топшири;ни мустакил равишда бажара олса, бу унинг актуал тараккиёт зонасини курсатади. Шу билан бирга Л.С.Виготский таълим-тарбия жараёнида бир томондан, болага кучи етмайдиган, унинг актуал ривожланиш даражаси ва я;ин имкониятларига тугри келмайдиган талаблар куймаслик кераклигини таъкидлайди. (2). (398-404 бетлар). Бош;а томондан эса, укитувчи бугун бола катталар ёрдами билан, эртага эса мустакил тарзда бажара олишини билса, бола тараккиётини жамият талабларига мос равишда, максадга мувофик тарзда такомиллаштириб бориши мумкин.

Костюк Г. С. Тафаккурнинг ривожланишини укувчилар томонидан узлаштириб олинган материалларнинг мазмунидан ташкари укувчиларнинг укув фаолиятини, топширикларни бажариш усулларини ва билиш фаолияти формаларини сифат жих,атдан узгариб боришини эътиборга олишда куради. (3.). 193 бет.)

Люблинская А. А. биринчи синф укувчиларида тафаккурнинг усиши тугрисидаги маълумотларида уларда мазкур процесснинг ривожи куп жих,атдан аналитик-синтетик фаолиятга боглик эканлиги курсатиб утилади. (4.). 215-219 бетлар.)

Занков Л.В. кичик мактаб ёшидаги укувчилар тафаккурини устириш максадида узининг дидактик системасини ищлаб чикади. Бу таълим системаси ушбу дидактик принципларга асосланади:

1). Таълим жараёнини юкори даражадаги мураккаб вазият асосидауюштириш.

2). Таълим жараёнида укувчиларгаберилиши назарда тутилган билимларнинг назарий салмогини максимал даражада купайтириш.

3). Мустакиллик уз-узини назорат килиш фаолиятни планлаштириш ва текшириш сингари фаолиятни бошкриш усулларини укувчиларда таркиб топтириш. (8.). 129 бет.

«Назарий булимни урганиб булгандан кейин амалиётга асосий эътибор берилади. Укитиш бундай ташкил килинганда болаларнинг

билимларида деярли нокислик булмайди. Х,аммамизга маълумки, одам ниманидир жуда яхши узлаштирганидан кейин табий равишда билимларни кенгайтиришни, чукурлаштиришни истайди. Укувчиларга хакикий, мустах,кам билим берганимиздагина уларни фикр зах,маткашлари ру^ида тарбиялаймиз.» 6

Кичик мактаб ёшидаги болаларнинг тафаккури х,али х,ам амалий, конкрет тафаккур булади, лекин таълим жараёнида болаларнинг бундай конкрет тафаккури, мактабгача тарбия ёшидаги болаларнинг конкрет тафаккурига Караганда, мураккаброк ва мазмунлирок булиб колади, улардаги фикрлаш жараёнларининг х,аммаси такомиллаша боради. Мактабда укувчи бола тобора мураккаброк нарсаларни ва узи идрок килаётган нарсаларни х,амда х,одисаларнигина эмас, балки шу билан бирга, тасаввур килаётган нарсалар ва х,одисаларни х,ам бир-бирига так;ослашни, анализ ва синтез килишни урганиб олади.

Менчинская Н.А. тафаккур проблемасини чукур урганиб, унинг тараккиёт курсаткичларини куйидаги жих,атларини урганишда куради:

1). Билимларни узлаштириш тезлиги.

2). Фикр юритиш жараёнининг эпчиллиги.

3). Мавхум х,амда яккол компонентлпрининг узаро алокаси.

4). Аналитик-синтетик фаолиятнинг турли даражалари.

Автор тафаккур тараккиёти белгилари сифатида укувчиларда билимлар фондининг ортиши, аклий фаолият усулларининг эгалланиши х,амда таълим жараёнида уларда укувчилик кобилиятининг пайдо булишини санаб утади. (5; 110-113-бетлар).

Маълумки, тафаккур бошка билиш процесслари сингари урганишнинг асосини ташкил килади. Укиб урганиш тафаккурсиз, тафаккур билимсиз, билим эса малакасиз булмайди. Шунинг учун х,ам тафаккурнинг айникса болаларда ривошланишини урганилаётган нарсага ижодий каратилиши иштирокисиз х,ис килиш кийиндир. Агар нарса ва хдисаларни урганишга ижодий ёндашиш булмаса, бу - билим олиш булмайди.

Х,ар кандой нарсани кашф килиш, шунингдек биринчи синф болаларининг вазифани бажаришга ёндашиши х,ам билимисиз тушунчасисиз мумкин эмас. Шунигдек тафаккур сезгисиз, идроксиз, хотирасиз ва бошка психик процессларсиз х,ам булмайди

Боланинг мактабдаги укиши жараёнида унда абстракциялаш кобилияти уса бошлайди. Математика дарсларида амалий конкрет санашдан абстракт х,исоблашга утилган вактда, шунингдек, она тили дарслари давомида бу кобилият айникса сезиларли суратда усади. Бошка фанларни укиш жараёнида бу кобилият янада усади. Бола анализ килиш, абстракциялаш ва таккослашни, машк килиш йули билан нарсаларнинг

мух,им белгилари билан ах,амиятсиз белгиларини бир-биридан фарк килишни, предмет, вокеа-хддисаларнинг мух,им белгиларига караб туриб хулосалар чикаришни урганади. Кичик мактаб ёшидаги укувчиларнинг тафаккури мантикий фикрлаш, мулох,аза юритиш, хукм ва хулоса чикариш, таккослаш тахлил килишнинг турли усулларини куллашда узига хос хусусиятлари билан мактабгача ёшдаги болалар ва усмирлардан фарк килади.

Рус олими Л.В. Занков кичик мактаб ёшидаги укувчилар твафаккурини устириш максадида узининг дидактик системасини ишлаб чикади. Бу таълим системаси ушбу дидактик принципларга асосланади:

A) таълим жараёнини юкории даражадаги мураккаб вазият асосида уюштириш.

Б) таълим жараёнида укувчиларга берилиши назарда тутилган билимларнинг назарий салмогини максимал даражада купайтириш,

B) мустакиллик, уз-узини назорат килиш фаолиятини планлаштириш ва текшириш сингари фаолиятни бошкариш усулларини укувчиларда таркиб топтириш. (Занков Л.В.) Бундай таълим системасидаболалар чукур ва мазмундор билим олиш билан чекланиб колмай, балки уларнинг аклий фаолият активлиги ортиб, абстракт тафаккури ривожланган, акли усган, укишга нисбатан ижобий муносибати вужудга келган ва х,аказо.

Шунинг билан бирга, фикирнинг активлиги ва унинг турли шакиллари билимга ва унинг системасига бевосита боглик булмайди. Аклий активлик дарс жараёнини узида, укитувчининг билим бериш усули ва воситаларида, унинг нуткида укувчининг дарсга кизикиши вактида, дарсни кизикарли ташкил килиш процессида куринади. Купгина дарсликлардан маълумки, 7 ёшли болаларнинг (биринчи синф укувчиларининг) тафаккури амалий, конкрет тафаккур булиб, богча ёшидаги болаларнинг тафаккурига караганда анча мазмунлирок, мураккаброк булади. Шунингдек таълим -тарбия ва укитишнинг таъсири натижасида фикрлаш процесслари х,ам ривожлана боради. Бола укиш ва ёзишга урганиш вактида мураккаброк нарсаларни, узи идрок килаётган нарсаларни ва шунингдек тасаввур килаётган нарса ва х,одисани бир-бирига солиштиради, анализ ва синтез кила бошлайди. Болаларни нарса ва хддисаларни солиштириш, анализ ва синтез килиши унинг абстрактлаш кобилиятини усиб боришигава бошка фикр юритиш кобилятларининг ривожланишига замин ^озирлайди. Натижада бола мустакил фикрлашга ургана боради.

Биринчи синф укувчиларининг тафаккури тушуниш ва мустакил масалани х,ал килиш процессида пайдо булади. Тушунча ёки материалгатушуниш асосан укишга ургатиш даврида пайдо булади.

У;итишнинг aсосий вaзифaси шyндaн иборaтки, яъни 6y^Aa болa томонидaн биринчи укилган суз Ba жyмлa тушуниш билaн yзлaштирилиши лозим.

Биз Ургaнилиши керaк бyлгaн прогрaммa мaтериaлининг суз Ba жyмлaлaрни ^йси вaктдaн бошлaб тyшинилa бошлaши тyf'рисидa тaжрибa yткaздик. Бyндa болaгa OHa тили Ba aрфметикa бyйичa aйрим KOидaлaр, Укишдaн эш кис^ текистлaрни бир мaртa укитиб Ba ёздирилиб курилди. Бу утгазилган тaжрибa шуни кyрсaтдики, тyшyнгaн яън мaтериaлни бевоситa идрок килиш нaтижaсидa билиболиш, мaтериaлни Укишгa нисбaтaн ^м бyлaди. Биз Укигaн мaтериaлни тушуниш билaн биргa бориши учун берилaдигaн ёки yтилaдигaн мaтериaл x1aкидa (янги дaрсни yтмaсдaн 3-5 минут олдин) кис^ сух^т yткaздик. Шyндaгинa Укyвчилaр у;иш ёзиш процессидa уни тушуниб бордилaр. Бу эсa болaни янги мaтериaлни онгли Ba тез yзлaштиришигa имконият берди.

Бизгa мaълyмки, мaтериaлни тушиниб олиш aсосaн идрок килимётган нaрсa оркaли бyлaди. Шунинг учун биз мaтериaлни тушиниб олиш процессидa болaнинг фикрини aктивлaштирaдигaн сaволлaрдaн фойдaлaндик. Бyндa aлбaттa, yтилaётгaн мaтериaлнинг мaзмyни нaзaрдa тyтилaди. Шyндa болaлaр прогрaммa мaтериaлини тез Ba осон тушиниб олaдигaн бyлaдилaр.

Бошкa процесслaр ^би тaфaккyр процесси хдм ихтиёрий Ba ихтиёрсиз содир бyлaди. Биз ишимизни бир кисмидa ихтиёрий тaфвккyр биринчи синф болaлaридa кaндой белгилaр ор^ли Ba нимaлaр оркaли пaйдо бyлaди дегaн сaвол yстидa тyхтaлaмиз.

Бизга мaълyмки, тaфaккyр бу купро; ихтиёрий процессдир. Чунки хдр Kaндой фикрлaш процесси бизнинг ихтиёримиз билaн вyжyдгa келaди. Тaфaккyр процессининг вyжyдгa келишидa бизнинг сезгимиз, идрокимиз Ba хотирa кaби процесслaримиз иштирок этиши билaн биргa иродaмиз хдм кaттa роль yйнaйди. Иродa кучи тaфaккyр мaзмyнигa кaттa тaъсир кyрсaтaди.

Шунинг учун биринчи синф Укyвчилaрининг иродaсигa кaрaб тaфaккyр процессини aниклaшимиз x1aм мумкин. Maсaлaн мaктaб ёшидaги болaлaр иродaси буш, бекaрор ихтиёрсиз хaрaктергa Ba шунингдек y aмaлий-конкрет хaрaктергa эгадир. Яъни болa конкрет нaрсa Ba x1одисaлaр yстидa фикр юритиб aбстрaкт нaрсaлaр yстидa фикр юритишгa кийнaлaди. Шунингдек aбстрaкт нaрсaлaр yстидa ихтиёрий рaвишдa диккaтини тyплaши иродa кучини ихтиёрий рaвишдa сaрф килиш болaнинг тaжрибaсигa, билим дaрaжaсигa богли; бyлaди.

Купчилик биринчи синф Укyвчилaри yзлaри идрок килaётгaн нaрсa Ba x1одисaлaрини юзaкигинa, яъни yлaрни кyзгa тaшлaниб тyргaн aломaт Ba

хусусиятларни устидагина фикр юритадилар. Бола узлаштириши лозим булган материални узича идрок килади, лекин уни келиб чикиши сабаблари, нима учун шундайлиги кизиктирмайди. Чунки унинг тафаккури х,али конкрет ва яхши активлашмаган булади. Шунинг учун х,ам биринчи синф укувчилари тафаккури идрок киаётган, кайта тикланаётган нарсалар устида кам активлашади бола шу нарса ва х,одисаларни тасвирлабгина ёки унинг асосий белгисини баён килибгина коладилар. Уларни х,ар томонлама асослаб, сабабларини курсатиб бера олмайдилар.

Бу даврда купчилик болалар атрофдаги нарсаларга нисбатан кизикиб савол берсалар х,ам, уларни х,ар тамонлама тула идрок кила олмайдилар. Бу эса тафаккурни активлаштиришни, яъни катталар томонидан савол ва жавоблар булишини талаб килади.

Умуман биринчи синф болаларида ихтиёрий тафаккурни вужудга келтирадиган нарса бу саволдир. Харкандой савол болаларда (шунингдек катталарда х,ам) ихтиёрий тафаккурни пайд килади. Чунки бола саволга жавоб бериш процессида:

1) Уз диккатини ихтиёрий равишда шу савол устига туплайди.

2) Бола саволга жавоб топиш процессида олган билимларидан фойдаланиш учун уларни бирин-кетин, ихтиёрий равишда эсга тушуради.

3) Уларни кайта тиклайди,

4) ^айта тикланган билимлар асосида саволга жавоб топиш учун ихтиёрий равишда фикр юрита бошлайди. Уларни бир- бирига солиштиради, анализ ва синтез килади. Натижада бола ихтиёрий фикр юритади ва саволга жавоб топиш, уни х,ал килиш процессида ихтиёрий тафаккур пайдо булади.

Бирор нарсага ихтиёрий ёндашиш асосан болада:

1) Янги билимларни кабул килишда

2) Масалани ечишда

3) Уз-узига контроллик килишда булади.

Янги нарсани кабул килиш масалаларни, вокеаларни х,ал килиш, уз-узига контроллик килиш х,ам, х,аммаси ихтиёрий тафаккурни вужудга келтиради.

Янги билимларни х,ал килиш асосан дарс жараёнида ва колаверса кундалик хаёт давомида булади. Янги билимни кабул килиш аввало материални ихтиёрий идрок килишдан, шунингдек ихтиёрий равишда уз диккатини маълум бир обект устига туплаш процессидан бошланади. Шунингдек янги билим материални тушуниб олгандан кейин узлаштирилади ва боланинг тафаккури х,ам билимни узлаштириш процессида активлашади. Материални тушуниб олиш жуда мураккаб процессдир. У боладан кучли ирада процессини талаб килади-ки, бола

материални ихтиёрий равишда идрок килмай туриб унинг мазмунига тушунмайди.

Бола материални укиб унинг мазмунини укиш процессидаёк тушунмайди, аввал уни идрок килади, кейин эса, кетма-кет уни тушуна бошлайди.

г-1 "1 *_» и и у

Биринчи синф укувчилари айрим сузларнинг мазмунига нисбатан жумла мазмунини тез тушунадилар. Шуни х,ам айтиш керакки, бола суз, жумланинг мазмунини х,ам турлича тушунади.

Утказилган тажрибаларимиз шуни курсатдики, биринчи синф укувчилари узлари укиб курган материалга нисбатан, укитувчининг нуткига купрок тушунадилар. Буни куйидаги тажрибамиздан билиш мумкин. Биринчи синфда «Мактаб богида» деган текистни укитувчи дарсдан ташкари соатда укиб берди. Материални укиб берилишидан аввал болаларга укилаётган текистни диккат билан тинглаб туришлари тавсия этилди ва укитувчи материални образли килиб укий бошлади. Кейин болалардан укиб берилган материалдан тушунганларича сузлаб беришни илтимос килинди. Болаларнинг жавоблари эса ёзиб олинди. Материални боладан алох,ида -алохдда суралди.

Чунки бола уртогининг х,икоясини эштитиб, узи тушунмаган жойига тушуниб олиши мумкин эди. Шунинг учун укитувчи хикояни укиб булгандан кейин болаларни таркатиб юборди ва уларни алох,ида-алох,ида чакириб сурай бошлади. Болаларнинг жавоблари анализ килинганда яъни бола канча жумлани тушунгани аниклаб чикилганда, укувчиларни материални 63%-га тушунгани маълум булди. Худди шу материал бошка синфда болаларнинг узларига укитилди ва кейин яна материални канча фоизга тушунганини алохдда ёзиб олиб, анализ килинганда болалар х,амма материалнинг 27%- га тушунгани маълум булди.

Айникса биринчи синф укувчилари бирор предметни идрок килиш процессида «бу ана унга ухшар экан» деб дарров уларнинг ухшашлик белгилари асосида идрок киладилар. Ёки саводга урганиш даврида, ^арфлар билан танишиш процессида х,ам уларнинг ухшаш элементларини бир-биридан фарк килиб, кейин уни бутунича, идрок киладилар. Масалан: А-Л, М-А, у-У, Ш-Щ, И-Й, С-З, З-Э ва бошкалар. Ёки ёзма х,арфларни у-у, и-й, ш-и, в-д, л-м, и-ц, ц-ш, л-и ва бошкалар. Яъни х,амма х,арфлар маълум ухшашликларга эга булиб, бола уни ухшаш белгиларини ажратиб олмасдан туриб, бу х,арфларни узлаштираолмайди.

Х,арфларнинг ухшаш белгиларини ажратиб олиш эса х,арфларни бир-бирига солиштиришни, анализ ва синтез процессини талаб килади. Бола утилган х,арфни узлаштириб олгандан сунг уларни абстракт ^олда эсга тушуриши, унли ва ундош х,арфлар деб туркумга ажратиши мумкин. Бола

харфларнинг хаммасини узлаштириб олмасдан туриб, шунингдек билимни яхши эгалламасдан туриб, уларни туркумларга ажрата олмайди.

Биринчи синф программаси эса боладан тафаккурининг туркумларга булиш яъни класификациялаш процессини хам талаб циладики, бу процесс саводга ургатиш даврида шакилланиб боради. Биринчи синф программасининг унли ва ундош товушлар, тенг булакларга булиш ва сонларни йигирам ичида купайтириш каби материаллари эса боладан фикр юритишнинг фацатгина анализ, синтез ва солиштириш каби процессларинигина талаб цилиб цолмай, балки абстракция ва системалаштириш процессларини хам талаб цилади.

Х,ар бир товушни унли ва ундош товушларга ажратиш болани шу товушларни абстракт равишда бир-бирадан ажратишга мажбур цилса, купайтириш ва сонларни тенг булакларга булиш хам анализ, хам синтез цилишга ва сонларни бир-бирига солиштиришга мажбур цилади. Бола онгли равишда анализ, синтез ёки бошци фикрий процесслар асосида иш цилганини билмаслиги мумкин. Лекин бола тафаккурининг фикр юритиш процесслари асосида масалани хал цилади.

Биринчи синф уцувчиларининг тафаккурини активлаштириш бу дарс жараёнини активлаштириш демакдир. Яъни мактабга келган етти ёшли бола фацатгина тайёр билимларни эсда цолдириш билан уларни тула узлаштира олмайди. Бунинг учун бола мустацил фикирлаш хам керак. Чунки биринчи синф уцувчиси материални мустацил уциб тушинганидагина бу унинг билим доирасини ташкил цилади ва болада маълум даражада тажриба хосил булади.

Бола тафаккурини активлаштириш дарс процессидагина булиб цолмасдан, балки у кундалик иш процессида хам, яъни уйин ва мехнат процессида хам амалга оширилиши керак. Чунки бола уз фаолиятига биноан хам активдир. У атрофдаги нарсаларга нисбатан жуда цизицувчан булиб, доимо турли саволлар билан катталарга мурожаат цилади.

Айницса уйин ва мехнат процессида цилинадиган баъзи цоидали харакатлар хам уни цизицтиради. Лекин баъзи уцитувчи ва ота-оналар болалар бир нарсага цизициб савол берганларида уларни куп гапиришда, эзмаликда айиблаб, саволига жавоб бермайдилар. «Куп эзма булма» деб бехудага уларни койийдилар. Бундой муомилада булиш мутлоцо нотугридир. Чунки, биринчидан, бунда боланинг цизициши йуцолса, иккинчидан тафаккури яхши тарацций цилмайди, яъни у активлашмай цолади. Шунинг учун хам боланинг саволига уларни ёш хусусиятларини хисобга олиб, жавоб бериш ва уни жавобсиз цолдирмаслик керак.

Уцитувчи дарс процессида ва дарсдан ташцари вацтда хар доим боланинг тафаккурини активлаштириш масаласига этибор бермоги

лозим. Бола тафаккури активлашсагина у мустацил фикр юритади ва таълимни узлаштиради. Турли масалаларни хал цилишга урганади. Бола фикри активлаштирилмадими у пассив, индамас, шунингдек «боци бегам» булиб цолиши мумкин.

Демак:

1. Биринчи синф уцувчиларида тафаккур процесси шакилланган булса хам, лекин у хар томонлама активлашмаган булади. Бола тафаккурини активлаштириш, асосан уцитувчининг асосий вазифаси булиб, у идрок цилаётган материалнинг сифати, унинг мазмуни ва цийин, осонлигига боглицдир.

2. Идрок цилинаётган нарса ва ходисалар болага яцин цизицарли булса, у болани узига жалб цилса фикри тез активлашади ва узоц вацтгача уз кучини йуцотмайди. Натижада бола мустацил фикрлашга урганади.

3. Тафаккурни активлаштириш саволлар асосида ривожланади. Шунинг учун хам болага бериладиган савол хам ва боланинг саволга бериладиган жавоб хам унинг ёш хусусиятига мувофиц булиши, боланинг цизицтириши лозим.

4. Бола цанчалик мустацил фикр юритса, тафаккури активлашган булса, у фикрини шунчалик уз нутцида равон акс этдиради. Бола нутцининг равон ва тушунарли булиши хам бевосита баланинг тафаккур фаолиятига боглицдир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Выготский Л.С. Педагогическая психология / Под ред. В.В.Давыдова.

- М.: Педагогика, 1991. - 480 с. (384-385 бетлар).

2. Выготский Л.С. Педагогическая психология / Под ред. В.В.Давыдова.

- М.: Педагогика, 1991. - 480 с. (398-404 бетлар).

3. Костюк Г. С. Избранные психологические труды. - М.: Педагогика, 1988. - 304с. - (Труды д. чл. и чл. -кор. АПН СССР). 193 бет.

4. Люблинская А. А. Учителю о психология младшего школьника. - М.: Просвещение, 1977, 215-219 бетлар).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Менчинская Н.А. проблемы «самоуправления» познавательной деятельностью и развитие личности - В кн: Теоретические проблемы управления познавательной деятельносью человека. М., 1975. С. 110-113. )

6. Педагогик изланиш: (Мацолалар туплами / Тузувчи И. Баженова: Сузбоши муаллифи М. Н. Скаткин). - Т.: Уцитувчи, 1989. - 608 б. 163 бет.

7. Туплам. Обучение и развитие. Л. В. Занков тахрири остида. М., Педагогика, 1975.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.