Научная статья на тему 'Кекса одамларда анемиянинг ўзига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув'

Кекса одамларда анемиянинг ўзига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
36
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кекса одамлар / анемия / гемоглобин

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Лутфулла Сайдуллаевич Махмонов, Феруза Хайдаровна Маматкулова, Жахонгир Шерзод Ўғли Усмоқулов, Бахтиёр Сироджкулович Меликулов

Ушбу мақолада кекса одамларда анемиянинг ўзига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув тўғрисида батафсил маълумот келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по естественным и точным наукам , автор научной работы — Лутфулла Сайдуллаевич Махмонов, Феруза Хайдаровна Маматкулова, Жахонгир Шерзод Ўғли Усмоқулов, Бахтиёр Сироджкулович Меликулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Кекса одамларда анемиянинг ўзига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув»

Кекса одамларда анемиянинг узига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув

Лутфулла Сайдуллаевич Махмонов Феруза Хайдаровна Маматкулова Жахонгир Шерзод угли Усмокулов Бахтиёр Сироджкулович Меликулов Самарканд давлат тиббиёт университети

Аннотация: Ушбу маколада кекса одамларда анемиянинг узига хос томонлари ва даволашга замонавий ёндошув тугрисида батафсил маълумот келтирилган.

Калит сузлар: кекса одамлар, анемия, гемоглобин

Specific aspects of anemia in the elderly and a modern

approach to treatment

Lutfulla Saidullaevich Makhmonov Feruza Khaidarovna Mamatkulova Jakhongir Sherzod oglu Usmakulov Bakhtiyar Sirodzhkulovich Melikulov Samarkand State Medical University

Abstract: This article provides detailed information about the specific aspects of anemia in the elderly and the modern approach to treatment.

Keywords: elderly people, anemia, hemoglobin

Анемия дунёнинг турли мамлакатларидаги турли ахоли гурухлари орасида жуда кенг таркалган касалликдир. Жахон согликни саклаш ташкилотининг таърифига кура, гемоглобин микдори эркакларда 130 г/л дан ва аёлларда 120 г/л дан кам анемия хисобланади.

Ушбу стандартлардан фойдаланган холда, АКЩда яшовчи эркакларнинг тахминан 4 фоизи ва аёлларнинг 8 фоизи ушбу таърифга тугри келади. Тиббий ёрдам учун шифохоналарга борадиган беморлар орасида бу фоиз анча юкори. Бу, айникса, урта ва кекса беморларда сезиларли булиб, бу курсаткич 8 дан 44% гача ошган.

Аксарият холларда анемия бошка касалликнинг намоёни булиб хисобланади. Шунинг учун, агар камконлик енгил булса ва беморда клинк

симптомлар булмаса хам, уни келтириб чикарадиган асосий касалликни аниклаш учун унинг сабабларини текшириш жуда зарурдир.

Кариш билан боглик булган анемия оддий ходиса сифатида кайта-кайта талкин килинган. Аслида бу хакикат эмас. Купгина соглом кекса одамларда гемоглобин ва гематокрит нормал чегараларда колади. Яна бир сабаб, камконлик билан огриган кекса одамларнинг 80 фоизида сабабни аниклаш мумкин.

Кушма Штатларда яшовчи кекса одамлар орасида кенг таркалган анемиянинг турт тури мухокама килинади.

Анемиянинг симптоматологияси

Аввало шуни таъкидлаш керакки, анемия белгилари анемиянинг у ёки бу турига хос эмас. Улар тукималарнинг гипоксиясига компенсацион жавоб реакциясидир ва одатда гемоглобин 70 / Л дан пастга тушганда ривожланади, аммо гемоглобин даражаси юкори булган беморларда аломатлар пайдо булиши мумкин. Бу одатда сурункали юрак ва упка касалликлари фонида, шунингдек, камконлик жуда тез ривожланган холларда (масалан, кон кетиш натижасида) содир булади.

Анемия билан огриган беморларнинг энг куп учрайдиган шикоятлари холсизлик, чарчокнинг кучайиши, бош огриги, нафас кисилиши ва уйкучанликдир. Коронар юрак касаллиги билан огриган беморларда кукрак сохасида огрик ва хушини йукотиш холатлари кузатилиши мумкин. Беморлар, шунингдек, бош айланиши, ва куз олдида милтилловчи доглар хакида шикоят килишлари мумкин.

Шуни айтиш керакки, бу аломатлар тананинг янги шароитларга мослашиш учун физиологик кобилиятлари туфайли аста-секин пайдо булади. Купгина холларда, бу аломатлар алохида эътиборга лойик нарса сифатида кабул килинмайди ва кариган организм сифатида "ёзилади".

Муайян касаллик, шу жумладан анемия ташхисида энг мухим элемент анамнезни туплаш ва беморни текшириш хисобланади. Гарб ва Шарк тиббиётида лаборатория текширувлари мавжудлигига карамай, бунга жиддий эътибор берилади.

Анамнезни йигишда беморга бир катор саволлар бериш керак, уларнинг жавоблари тугри ташхис куйиш учун мухим маслахат булиб хизмат килиши мумкин. Мисол учун, жигар касаллиги булмаган беморда сариклик ва сийдик кизариши анемия "никоби" остида ётган гемолизни курсатиши мумкин. Тана вазнини йукотиш каби белгилар усимта мавжудлигидан келиб чикиши мумкин. Кул ва оёкларда парестезия В12 витамини ва фолий кислотаси етишмовчилиги билан юзага келади.

Беморга кимёвий моддалар, масалан, инцектицидлар, химиявий эритувчилар, буёклар каби таъсир килиш хакида сураш жуда мухимдир. Купгина кимёвий моддалар суяк илигини бостириш оркали гематопоэз жараёнига сезиларли таъсир курсатиши мумкин .

Анемияга олиб келадиган кон кетишининг потенциал манбаси хакида маълумот туплашда, ичак харакатларидаги узгаришлар ва нажасда кон мавжудлиги хдкида сураш хам жуда мухимдир. Кора, смолага ухшаш нажас ошкозон-ичак трактидан кон кетишининг курсаткичидир, бу ошкозон ёки ун икки бармокли ичак яраси, шунингдек эрозив эзофагит туфайли булиши мумкин. Нажасда ёркин кизил кон мавжудлиги купинча гемороидал, дивертикулоз ёки йугон ичак усмалари билан бирлаштирилади.

Сурункали касалликларнинг анемияси

Сурункали касалликлар анемияси (СКА) кекса ёшдагилар орасида энг кенг таркалган. Купгина касалликлар бу холатга олиб келади. Улар орасида энг куп учрайдиган инфекциялар, усмалар, аутоиммйн касалликлар ва сурункали буйрак касалликлари хисобланади.

Сурункали касалликлар анемияси патогенези бир неча омилларнинг комбинациясига асосланади. Биринчидан, кизил кон хужайраларининг умр куриш муддати бироз кискаради, иккинчидан, ретикуло -эндотелиал тизим хужайраларида темирнинг секвестрланиши содир булади, бу организм томонидан самарали фойдаланилмайди ва нихоят, эритропоэтин даражасига нисбатан анемия даражаси етарлича юкори эмас.

Конни текшириш одатда нормал кизил кон хужайраларини курсатади. Факат баъзи холларда гипохромия кузатилади. Микроцитоз беморларнинг тахминан учдан бирида учрайди. Кон зардобида темир, трансферрин ва темирни боглаш кобилияти (ТБС) концентрацияси анча паст. Шу билан бирга, яллигланишнинг билвосита курсаткичи булган ферритин концентрацияси нормал ёки юкори булиб колади.

СКА нинг темир танкислиги анемиясидан асосий фаркловчи хусусияти танадаги нормал темир захиралари булиб, уни суяк илиги пункцияси билан тасдиклаш мумкин. Бу холат интерлейкин -1, усимта некротик омил, альфа, бета ва гамма интерферонлари каби цитокинлар таъсирида содир булади.

Сунгги йилларда темир алмашинувида иштирок этувчи бошка воситачи, яьни гепсидин топилди. Яллигланиш жараёни мавжуд булганда, гепсидин концентрацияси 100 марта ошиши мумкин. Гэпсидин жигарда темир захираларининг купайишига жавобан ажралиб чикади. Бундай холда, гепсидин темирнинг ошкозон-ичак трактидан сурилишини блоклайди ва ретикулоэндотелиал тизимнинг бир кисми булган макрофаглар томонидан темир молекулаларини сурилишини рагбатлантиради.

Шуни таъкидлаш керакки, сурункали касалликларнинг камконлиги одатда огир эмас. Унинг даражаси уни келтириб чикарадиган сурункали касалликнинг огирлиги билан боглик.

Факат жуда кам холларда гемоглобин бошига 10 г дан сезиларли даражада пасаяди дл (Л учун 100 г ).

СКАни даволаш ушбу холатга сабаб булган асосий касалликни аниклаш ва даволашдан бошланиши керак. Темир препаратлари СКАни даволашда самарали эмас. Синтетик Эритропоэтин бугунги кунда асосий даволаш усули хисобланади . Унинг асосий вазифаси эндоген эритропоэтинни алмаштиришдан иборат булиб, у билан огриган одамларда етарли даражада ишлаб чикарилмайди. Шу муносабат билан, даволанишни бошлашдан олдин эндоген эритропоэтин концентрациясини улчаш фойдали булади. Агар у 500 мУ/мл дан ошса, синтетик эритропоэтиндан самарали фойдаланиш эхтимоли паст булади.

Бошка холларда, хафтасига уч марта 100-150 Е / кг дозада эритропоэтинни тери остига юбориш тавсия этилади. Сунгги йилларда 40000 Е дозада хафталик тери ости инъекциялари тобора кенг таркалган. Агар 12 хафталик даволанишдан кейин гемоглобин кутарилмаса, эритропоэтин инъекцияларини тухтатиш керак. Дарбепоэтин альфа узок муддатли таъсир килувчи доридир. Икки хафтада бир марта 100 мкг ёки 200 мкг дозада кулланилиши мумкин.

Темир танцислиги анемияси

Темир танкислиги анемияси организмнинг темирга булган эхтиёжи рациондаги темир микдоридан ошиб кетганда юзага келади. Инсон танасининг табиий йукотилишини мувозанатлаш учун кунига камида 1 г темир истеъмол килиши керак. Танадаги темир захиралари камайиши билан анемия ривожланади.

Темир танкислиги камконлиги Узбекистонда урта ва катта ёшдагилар орасида энг кенг таркалган иккинчи уринда туради. Ушбу холатнинг энг кенг таркалган сабаби ошкозон-ичак трактидан кон кетиши билан бевосита боглик . Аксарият холларда бу кон кетиш жуда секин, оддий куз билан деярли сезилмайди. Бундай кон кетишининг энг кенг таркалган сабаблари гастрит , ошкозон ва ун икки бармокли ичак яраси, дивертикулоз, ичак ангиодисплазияси ва йугон ичак саратони хисобланади.

Узбекистонда ошкозон яраси ва гастритнинг жуда катта кисми назоратсиз равишда ыабул ыиланаётган стероид булмаган яллигланишга карши дориларни куллаш натижасида юзага келади. Кекса одамлар купинча бу дориларни суиистеъмол киладилар, улар мушак-скелет тизимининг касалликларини (масалан, остеоартрит, миокардит ва б.к.) даволаш учун огрик колдирувчи восита сифатида фойдаланадилар. Камрок, камконликнинг сабаби

генитоуринар тизимдан сурункали кон кетиш, гемофтиз ва кон ивиш касалликлари булиши мумкин.

Албатта, темир танкислиги камконлиги рационда темирнинг етарли даражада истеъмол килинмаслиги натижасида хам юзага келиши мумкин. Дунёнинг бошка мамлакатларида булгани каби, куп сонли кекса одамлар у ёки бу сабабларга кура жуда монотон диетага эга ва шунинг учун одатда клиник белгилар пайдо булишидан олдин бир неча йил керак булади.

Даволаш

Темир таблеткалари темир танкислиги камконлиги учун асосий даволаш сифатида ишлатилади. Шуни таъкидлаш керакки, суяк илигининг ушбу препаратлардан олинган темирга реакцияси уз чегараларига эга. Суяк илиги кизил кон хужайраларининг тезрок ишлаб чикарилиши ва гемоглобин синтези билан кунига 20 мг дан ортик темир дозаларига жавоб бермаслиги аникланди . Шуни хисобга олиш керакки, темирнинг меьдада сурилишига бир катор омиллар таъсир килади. Аскорбин кислотаси темирнинг сурилишини оширадиган омиллар орасида энг биринчи уринда туради. Калций, целлюлоза каби моддалар ва чой, кахва ва вино каби озик-овкатлар бу жараённи секинлаштиради. Бунга кушимча равишда, темирни сингдириш жараёни тугридан-тугри танадаги темир танкислиги даражасига богликлигини хисобга олиш керак. Соглом одамларда озик-овкат билан истеъмол килинадиган темирнинг факат 5-10 фоизи сурилади. Шу билан бирга, танадаги темир моддасининг сезиларли даражада етишмаслиги булса, бу курсаткич 3-5 баробарга ошиши мумкин.

Амалда, темир кушимчаларининг икки тури мавжуд - одатда иккита дозада (100 ва 125 мг) мавжуд булган темир глюконат ва энг кенг таркалган 125 мг дозада темир сулфат. Натижага эришиш учун ушбу дориларни кунига 3- марта олиш керак.

Шу билан бирга, гемоглобин нормал холатга келганидан кейин танадаги темир захираларини тулик тиклаш турт ойгача давом этиши мумкин.

Танадаги темир захираларини тулдиришнинг иккинчи усули - томир ичига инфузия ёрдамида темир препаратларини парентерал юбориш. Малабсорбция, темирнинг таблетка шаклларига нисбатан муросасизлиги, ошкозон-ичак трактидан сурункали кон кетиш холатларида ушбу дорилар асосий рол уйнайди.

Якин вактгача темир декстран бу гурухдан ягона дори эди. Ушбу дори воситасидан фойдаланиб, бир вактнинг узида танага катта дозаларни (200 дан 500 мг гача) киритиш мумкин эди. Ушбу препаратнинг энг жиддий ножуя таъсири беморларнинг жуда кичик фоизида (0,61%) анафилактик шок кузатилиши мумкин эди. Бош огриги билан бирга тез-тез учрайдиган асоратлар

мушак ва кушма огриклар булиб, одатда препаратни куллашдан кейин биринчи 48 соат ичида содир булади. Ностероид яллигланишга карши дорилар бу аломатларни бартараф этишда жуда самарали булди .

1999 ва 2000 йиллар оралигида фармацевтикада томир ичига юбоиладиган иккита янги темир махсулоти пайдо булди: натрий темир глюконат ва темир сахароза, аввалгиларига караганда анча хавфсизрок. Улардан фойдаланганда анафилаксия хавфи юздан бир фоизда бахоланади. Биринчи препарат 8 хафта давомида хафтасига 125 мг дозада кулланилади. Иккинчиси 200 мг дозада, икки хафта давомида жами 5 дозада кулланилади.

Кон куйиш хам анемияни, шу жумладан темир танкислигини даволаш воситасидир. Одатда, бу усул нафас кисилиши ва кучли заифлик каби огир аломатлари булган беморларни даволаш учун ишлатилади. Коронар артерия касаллиги мавжуд булганда, баъзи мутахассислар гемоглобин кунига 10 г/лдан паст булса, асимптоматик беморларда хам кон куйишни маслахат беришади. дЛ (Л учун 100 г ). Хрзирча бу масала буйича умумий кабул килинган нуктаи назар йук. Бизнинг фикримизча, бемор узини яхши хис килса, бу мутлако керак эмас.

В12 витамини этишмовчилиги анемияси

В12 витамини етишмовчилиги кекса ёшдаги одамларнинг 15-40 фоизида учрайди, аммо В12 витамини етишмаслиги аслида бу популяцияда купрок учрайди. Ва бу витамин паст даражада булган одамларнинг факат тахминан 60% и анемияни ривожлантиради.

Ташхис куйишда сезиларли кийинчиликларни келтириб чикарадиган ушбу холатнинг бир нечта хусусиятлари мавжуд:

Биринчидан, неврологик аломатлар анемиядан анча олдин ривожланиши мумкин. Неврологик аломатлар хакида гапирганда, сезувчанлик бузилиши (айникса, тебраниш ва тана холати), гипорефлекция ва мушакларнинг кучсизлиги хакида гапириш керак. В12 витамини танкислиги кучайиши билан атаксия, спастик ва "пайпок ва кулкоп" каби хиссий бузилишлар хам ривожланиши мумкин.

Иккинчидан, В12 витамини етишмовчилиги булган беморларда микроскопик куринишда сезиларли узгаришлар мавжуд. Макроцитлар ва мегалобластларнинг классик тавсифи хар доим хам микроскоп остида хакикий хаётда курган нарса эмас. Купинча бу анемия нормонитик ва хатто микроцитик булган холатлар мавжуд .

Учинчидан, кон плазмасидаги В12 витамини даражаси тукималарда ушбу витаминнинг потенциал етишмовчилигини акс эттирмайди. В12 витамини даражаси норманинг пастки чегарасида булган беморларнинг тахминан учдан бир кисми анемия ва неврологик аломатлардан азият чекади. В12 витамини этишмовчилиги мавжудлигининг ишончли курсаткичи кон зардобидаги

метилмалон кислотаси ва хомосистеин даражасидир. В12 витамини бу моддалар алмашинувининг кофакторидир . Шунинг учун, у етишмаса, кондаги бу бирикмаларнинг даражаси ошади. Шу билан бирга, метилмалон кислотаси ва гомоцистеиннинг нормал концентрацияси В12 витамини етишмовчилигини амалда йук килади.

В12 витамини етишмовчилигининг сабаблари

Энг куп учрайдиган сабаб - В12 витаминининг ичакда сурилишининг пасайиши. Зарарли анемия - бу ходисанинг аник ифодасидир. Зарарли анемия холатида ошкозоннинг париэтал хужайраларида аутоиммун деструкция содир булади, улар В12 витаминининг сурилиш жараёнининг ажралмас кисми булган ички омилни ишлаб чикаради.

Гастрэктомия (10 дан 30%) булган беморларда хам ушбу витаминнинг сурилишининг пасайиши кайд этилган .

Ингичка ичак касалликлари билан огриган беморларда, масалан, ингичка ичакда бактериялар купайиши, бу холат хам кам учрайди.

Нотугри овкатланиш натижасида В12 витамини етишмовчилиги бугунги кунда жуда кам учрайди ва асосан вегетарианларда кузатилади.

Якин утмишда В12 витамини етишмовчилигини аниклаш учун Шиллинг тести ишлатилган. Хрзирги вактда у узининг клиник ахамиятини йукотди ва амалда кулланилмайди.

Даволаш

В12 витамини танкислиги унинг организмдаги захираларини тулдириш оркали даволанади. Шу максадда 1000 дан 2000 мг гача булган дозада препаратнинг мушак ичига инъекцияларида кулланилади. Мушак ичига юборилганда стандарт доза 7 кун давомида кунига 1000 мг, сунгра ойига бир марта. Даволашнинг самарадорлиги кондаги ретикулоцитлар сонининг купайиши билан белгиланади Ирида тарикасида, бу даволаниш бошланганидан бир хафта утгач содир булади.

Фолат кислотаси танкислигидан келиб чиккан анемия

Фолат кислотаси танкислиги одатда диетани етарли даражада истеъмол килмаслик натижасида юзага келади. Инсон танаси факат 4-6 ой давомида фолат кислотасининг етарли захирасига эга.

Фолат кислота етишмовчилиги билан боглик классик анемия макроцитардир. Бирок, фолат кислотаси етишмовчилиги булган беморларнинг тахминан туртдан бирида нормоцитик анемия мавжуд булади.

Шу билан бирга, метилмалон кислотаси даражаси нормал булиб колмокда, бу В12 витамини этишмаслигидан келиб чиккан анемия билан дифференциал ташхис куйишда мухим омил хисобланади.

Кизиги шундаки, фолат кислотаси етишмовчилиги билан богли; анемияни даволаш оркали В12 витамини етишмаслигидан келиб чиккан анемия яхшиланади. Бирок, В12 витамини етишмовчилиги билан богли; неврологик аломатларда яхшиланиш йук. Ушбу анемияни даволаш жуда оддий - фолат кислотаси кунига 1 мг.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Smith, D. (2000, October 1). Anemia in the Elderly. American Family Physician. Retrieved September 15, 2008, from http://www.aafp.org/afp/AFPprinter/20001001/1565.html

2. Johnson, L.E. (2007, April). Vitamin B12. The Merck Manual Online Medical Library. Retrieved September 13, 2008, from http://www.merckmedicus.com/pp/us/hcp/framemm.j sp?pg=www. merck. com/mmpe/index.html

3. Conrad, M.E. (2008, March 11). Anemia. eMedicine. Retrieved September 15, 2008, from http://www.emedicine.com/MED/topic132.htm

4. Killip, S., Bennett, J.M., & Chambers, M.D. (2007, March 1). Iron Deficiency Anemia. American Family Physician. Retrieved September 14, 2008, from http://www.aafp.org/afp/20070301/671 .html

5. Stachmann MA. Huebner CF, Link KP. Studies on the hemorrhagic sweet clover disease. Identification and synthesis of the hemorrhagic agent. - J Biol Chem. 1941;138:513.

6. F.X.Mamatkulova., X.I.Axmedov. Temir tanqisligi kamqonligining kelib chiqish sabablari va davolashga zamonaviy yondoshuv. "SCIENCE ANDEDUCATION" VOLUME 4,ISSUE1.2023/195-203

7. Dadajonov, U., Abdiyev, K., Mamatkulova, F., & Dadajonov, U. (2021). Innovatsionniye metodi lecheniya immunnoy trombotsitopenicheskoy purpuri u lits molodogo vozrasta. Obshestvo i innovatsii, 2(4/S), 52-56.

8. Mamatkulova F. X. Mamatova N. T. Ruziboeva.O. N. Prevention Of Anemia In Patients With Tuberculosis. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 2(11), 62-65.

9. L. S. Makhmonov., F. Kh. Mamatkulova., M. B. Berdiyarova, K.E. Shomurodov.THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN IRON AND VITAMIN B 12 DEFICIENCY ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI

10. Makhmonov L. S., Mamatkulova F. Kh., Kholturaeva D. F., Muyiddinov Z. Z. IMPORTANCE OF DETECTION OF HEPSIDINE AND INTERLEUKINS IN "Science and Education" Scientific Journal / Impact Factor 3,848 (SJIF) February 2023 / Volume 4 Issue 2.

11. Mamatkulova F. X. Mamatova N. T. Ruziboeva.O. N. Prevention Of Anemia In Patients With Tuberculosis. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 2(11), 62-65.

12. L. S. Makhmonov., F. Kh. Mamatkulova., M. B. Berdiyarova., K.E. Shomurodov.THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN IRON AND VITAMIN B 12 DEFICIENCY ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI

13. Makhmonov L. S., Mamatkulova F. Kh., Kholturaeva D. F., Muyiddinov Z. Z. IMPORTANCE OF DETECTION OF HEPSIDINE AND INTERLEUKINS IN IRON DEFICIENCY ANEMIA. Asian Journal of Multidimensional Research ISSN: 2278-4853 Vol. 11, Issue 4, April 2022

14. Dadajanov U. D., Mamatkulova Feruza Xaydarovna, R. Oyjamol N. Features Of Thrombophilia In Covid-19 European Journal of Molecular & Clinical Medicine2020/12/26. 07/03

15. Mamatkulova Feruza Khaydarovna, Akhmedov Husan Isrofilovich, Abdiev Kattabek Makhmatovich. Essential Thrombocythemia - Principal Analysis in Children and Adolescents. JOURNAL OF INTELLECTUAL PROPERTY AND HUMAN RIGHTS Volume: 2 Issue: 10 | Oct - 2023 ISSN: 2720-6882. 23-29.

16. Maxmonov L.S., Mamatqulova F.X., Holiqulov B.Y. Gemorragik diatezlar bilan kasallangan ayollarda tuxumdon apopleksiyasi asoratini davolash tamoyillari //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 12. - С. 237-244.17. Barkagan Z.S. // Gematologiya bo'yicha qo'llanma / Ed. Vorobieva A.I. - M., 1985. - T. 2. - S. 337338.

18. Abdiyev K.M., Dadajanov U.D., Mamatkulova F.X. Nekotoriye aspekti vedeniya bolnix s trombotsitopenicheskoy purpuroy oslojnennoy s apopleksiyey yaichnika. Problemi ekologii, zdorovya, farmatsii i parazitologii. Nauchniye trudi. Moskva. 2013 g. Str. 372-373.

19. Makhmonov L.S., Sh. Koraboev S.K., Gapparova N..Sh, Mamatkulova F. Kh. Early diagnosis and treatment of funicular myelosis in v12 deficiency anemia. Asian Journal of Multidimensional Research Year : 2022, Volume : 11, Issue : 5.First page : ( 369) Last page : ( 373)Online ISSN : 2278-4853.

20. Mamatkulova F.X., Alimov O.E., Namozov M.N.O'. Abdominal jarroxlik operatsiyalardan keyingi davrda regional anesteziyaning samaradorligi va rivojlangan kamqonlikni davolash //Science and Education. - 2023. - T. 4. - №. 2. - С. 445-452.

21. Маматкулова Ф. Х., Ахмедов Х. И. Темир танкислиги камконлигининг келиб чикиш сабаблари ва даволашга замонавий ёндошув //Science and Education. - 2023. - Т. 4. - №. 1. - С. 195-203.

22. MF Khaydarovna, AH Isrofilovich, AK Makhmatovich Essential Thrombocythemia-Principal Analysis in Children and Adolescents. Journal of Intellectual Property and Human Rights 2 (10), 23-29

23. Mamatkulova F.Kh. Shomurodov K.E.,Temirov N. N. Significance. Of Helicobacter Pylori In Iron Deficiency. International Journal for Research in Applied.Science & Engineering Technology (IJRASET)ISSN: 2321-9653; Volume.9 Issue XII Dec.2021.https://doi.org/10.22. 214/ijraset.2021.39443. 1103-1106

24. Maxmonov L.S.,Mamatqulova F.X.,Holiqulov B.Y.Trombotsitopatiya bilan kasallangan ayollarda tuxumdon apopleksiyasi asoratini davolash tamoyillari Biologiya va tibbiyot muammolari 2022, №1.UDK: 615.3:617.01.134 ISSN 21815674 61-67s.

25. Махмонов, Л., Маматкулова, Ф., Абдиев, К., & Амерова, Д. (2021). The importance of using clinical audit in teaching the subject of hematology. Общество и инновации, 2(6), 215-221.

26. L.S. Makhmonov, FK Mamatkulova, MB Berdiyarova, KE Shomurodov. The main causes of anemia in iron and vitamin b 12 deficiency associated with helicobacter pylori.Nveo-natural volatiles & essential oils Journal| NVEO, 10167-10174I ВЕКА. Ст.41

27. KM Abdiev, FK Mamatkulova, KM Shomirzaev.STRUCTURE OF COMORBIDITY IN IDIOPATHIC THROMBOCYTOPENIC PURPLE ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 12 (12), 52-56

28. Abdiyev K. M., Mamatkulova F. X., Shomirzayev X. M. Immun trombotsitopenik purpurani davolashning innovatsion va noananaviy usullari //Science and Education. - 2023. - T. 4. - №. 1. - S. 228-234.

29. Abdiev Kattabek Makhmatovich, Mamatkulova Feruza Khaydarovna. Structure of comorbidity in idiopathic thrombocytopenic purple SKM ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 22 (12), 56-60

30. U.D DADAJONOV, KM ABDIEV, FX MAMATKULOVA. Innovative methods of treatment of immune thrombocytopenic purpura in young people Society and innovations, 52-56 Society and innovations, 52-56

31. Mamatkulova F. X., Usmonqulov J. Sh. O'. Vitamin V12 kamqonligi va uni davolash //Science and Education. - 2023. - T. 4. - №. 2. - S. 252-259.

32. Maxmonov, L., Mamatkulova, F., Abdiyev, K., & Amerova, D. (2021). The importance of using clinical audit in teaching the subject of hematology. Obshestvo i innovatsii, 2(6), 215-221.

33. Маматкулова Ф. Х., Алимов О. Э., Намозов М. Н. У. Абдоминал жаррохлик операциялардан кейинги даврда регионал анестезиянинг самарадорлиги ва ривожланган камконликни даволаш //Science and Education. -2023. - Т. 4. - №. 2. - С. 445-452.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

34. Maxmonov, L. S., Mamatqulova, F. X., & Meliqulov, B. S. (2023). Trombotsitopatiya bilan kasallangan ayollarda tuxumdon apopleksiyasi kechishi va

asoratini davolash tamoyillariga zamonaviy yondashuv. Science and Education, 4(2), 384-391.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.