Научная статья на тему 'Темир танқислиги камқонлигининг келиб чиқиш сабаблари ва даволашга замонавий ёндошув'

Темир танқислиги камқонлигининг келиб чиқиш сабаблари ва даволашга замонавий ёндошув Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
920
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
темир танқислик камқонлиги / метроррагия / гельминтозлар / рационал овқатланиш / алиментар фактор

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Феруза Хайдаровна Маматкулова, Хусан Исрофилович Ахмедов

Маколада темир танқислик камконлигининг эпидемиологияси, келиб чикиш сабаблари, даволаш тактикаси келтирилган. Самарқанд шахар, Булунғур ва Нарпай туманларида ўтказилган текширувлар ТТКни келтириб чиқарувчи омилларни қуйидаги тартибини кўрсатади: Норационал овқатланиш, алиментар фактор, темир моддасини организмда сўрилишига қаршилик қиладиган чой ва сут махсулотларини мунтазам истеъмол қилиш. Туғруқлараро интервалнинг қисқалиги, шунингдек тез-тез абортлар. Халқаро ССЖ нинг маьлумотларига кўра туғруқлар орасидаги интервал камида 3-4 йил бўлиши керак. Метроррагиялар хомиладорликдан сақланиш учун бачадон ичи воситасидан ўринсиз фойдаланиш туфайли ўткир ва сурункали қон кетишлар. Климактерик даврда аёлларда гормонал ўзгаришлар натижасида ҳайз циклининг узоқ давоам этиши. Гельминтозлар: Аскаридоз, описторхоз каби гелминтозлар темир танқислиги камқонлигига олиб келади. Ошқозоничак трактидан қон кетишлар, диафрагмал чурралар, геморройдан қон кетишларда темир тнвислиги камқонлиги ривожланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по естественным и точным наукам , автор научной работы — Феруза Хайдаровна Маматкулова, Хусан Исрофилович Ахмедов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Темир танқислиги камқонлигининг келиб чиқиш сабаблари ва даволашга замонавий ёндошув»

Темир танкислиги камконлигининг келиб чикиш сабаблари ва даволашга замонавий ёндошув

Феруза Хайдаровна Маматкулова Хусан Исрофилович Ахмедов Самарканд давлат тиббиёт университети

Аннотация: Маколада темир танкислик камконлигининг эпидемиологияси, келиб чикиш сабаблари, даволаш тактикаси келтирилган. Самарканд шахар, Булунгур ва Нарпай туманларида утказилган текширувлар ТТКни келтириб чикарувчи омилларни куйидаги тартибини курсатади: - Норационал овкатланиш, алиментар фактор, темир моддасини организмда сурилишига каршилик киладиган чой ва сут махсулотларини мунтазам истеъмол килиш. -Тугрукдараро интервалнинг кискалиги, шунингдек тез-тез абортлар. Халкаро ССЖ нинг маьлумотларига кура тугруклар орасидаги интервал камида 3-4 йил булиши керак. - Метроррагиялар - хомиладорликдан сакланиш учун бачадон ичи воситасидан уринсиз фойдаланиш туфайли уткир ва сурункали кон кетишлар. Климактерик даврда аёлларда гормонал узгаришлар натижасида х,айз циклининг узок давоам этиши. - Гельминтозлар: Аскаридоз, описторхоз каби гелминтозлар темир танкислиги камконлигига олиб келади. - Ошкозон- ичак трактидан кон кетишлар, диафрагмал чурралар, геморройдан кон кетишларда темир тнвислиги камконлиги ривожланади.

Калит сузлар: темир танкислик камконлиги, метроррагия, гельминтозлар, рационал овкатланиш, алиментар фактор.

Causes of iron deficiency anemia and a modern approach to

treatment

Feruza Khaidarovna Mamatkulova Husan Isrofilovich Akhmedov Samarkand State Medical University

Abstract: Data of epidemiology, the reason, tactics of treatment of an iron deficiency anemia are provided in article. The researches conducted prevalence of an iron deficiency anemia in Bulungur and by Narpay districts of the Samarkand region of the Republic of Uzbekistan showed that major factors of diffusion of this pathology is the following: -Metrorrhagias - the wrong use of endometrial contraceptives, thereof development of acute and chronic bleedings. - A nutritional factor, traditional, regular

consumption of the foodstuff interfering an iron absorption - tea and dairy products. -Short interval between labors and frequent abortions. - Helminthiases and other reasons

Keywords: iron deficiency anemia, metrorrhagia, helminthiasis, rational nutrition, nutritional factor.

Темир танкислик камконлиги (ТТК) - кон плазмаси ва суяк кумигида темир моддасининг етишмовчилиги туфайли гемоглобин синтези бузилиши ва шунинг натижасида орган ва тукималарнинг трофик ривожланишининг узгариши билан характерланадиган касаллик хдсобланади. ТТК кенг таркалганлиги сабабли узок йиллардан буён мухим муаммо булиб колмокда. Жахон Согликни Саклаш Ташкилоти (ЖССТ) маълумотларига кура ер юзида 2 167 400 000 киши анемия билан касалланган, шундан 80-90% яъни 1 950 660 000 киши ТТК билан огриган. Ривожланган давлатларда ушбу курсаткич ривожланаётган давлатларга нисбатан паст. Европа ва Шимолий Америкада фертил ёшдаги аёлларнинг 7,511% ТТК дан азият чекади. Бу холат етарли рационал овкатланиш, гушт махсулотларини куп истеъмол килиш ва кам сонли хомиладорликлар билан изохланади. Темир - организмнинг купгина метаболитик жараёнларида катнашадиган микроэлементдир. Организм темирнинг асосий кисмини апоптозга учраган эритроцитлардан рециркуляция йули билан олади. Ундан ташкари темир овкат махсулотлари билан кабул килиниб ошкозон ичак трактининг (ОИТ) юкори кисмидаги энтероцитлар оркали сурилади. Ушбу кисм организмнинг темирга булган эхтиёжини кондиришда мухим рол уйнайди, чунки анемия келиб чикиши купинча айнан шу кисм билан боглик. Д-ксилоза ва радиоактив темир билан текширувлар утказилганда темир ОИТнинг проксимал кисмида, "дуоденум+ингичка ичак" комплексида сурилиши аникланган - [1]. Темир овкат билан гем холатида (хайвон махсулотларида - гушт, балик таркибида булиб, бутун темирнинг 30-40%ини ташкил килади ва яхширок узлаштирилади) ва ногем холатида (мева, сабзавот, дон, ёнгок ва усимлик махсулотларида булиб, бутун темирнинг 60% ини ташкил килади ва нисбатан ёмон сурилади) ун икки бармокли ичакка тушади. Бу ерда уч валентли Fе3+ ферроксидаза сифатида таъсир килувчи церулоплазмин таъсирида кайтарилган Fе2+ га айланади. Дуоденал-ичак энтероцитларнинг базолатерал кисмида гефестин билан церулоплазмин кайтарилган Fе2+ ни Fе3+ айлантиради. Ушбу жараён темирни токсик моддалар ажратилмасдан трансферринга айланишини таъминлайди. Темирнинг овкат махсулотидан биометалга айлангунича цитозол, икки валентли металлотранспортер, гепсидин, ферропортин, гефестин кабилар катнашади. Организмда темир хужайрада, хужайрадан ташки ва захира холида сакланади - [3, 6]. Хужайравий темир куйидагилар таркибида сакланади:

1) Биринчи навбатда гемопротеинлар таркибида (гемоглобин, миоглобин, ситохром, каталаза ва пероксидаза)

2) Ногем булган темир сакловчи ферментлар таркибида (суксинатдегидрогеназа, ацетил-коензим-А-дегидраназа, НАДНцитохром, С-редуктаза ва бошкалар) Хужайрадан ташкари темир трансферрин ва лактоферрин оксиллари таркибида булиб, бу оксиллар темир ионларини ташиш вазифасини бажаради. Трансферрин- Р-глобулинларга кирадиган кон плазмаси оксили. Одам организмида у жигарда синтезланади. Ластоферрин - трансферрин группасига кирувчи оксил булиб, уч валентли темир ионларини ташийди. Захирадаги темир - ферритин ва гемосидерин оксиллари булиб, жигарда, талокда ва мушакларда тупланади. Хужайравий темир етишмовчилиги холатида ишга тушади. Бундан ташкари 80 ва 90 мг лабил темир узак мавжуд булиб, кон плазмасидан чикиб интерсициал бушликка, ундан хужайралараро бушликка чикиб хужайра мембранасига ёпишиши ва оркага плазмага кайтиши мумкин. 70 кг ли соглом одам организмида 4,5 г темир булади ва у организмда мухим моддалар алмашинуви жараёнларида катнашади. Овкат оркали тушадиган темир моддаси организмдаги умумий темирнинг 20%ини ташкил килади. Долган кисмини эса гемоглобин, ташувчи трансферрин, лактоферрин каби ферментлар таркибидаги темир ва захирадаги ферритин ва гемосидерин ташкил килади. Таркибида энг куп темир саклайдиган махсулотлар (100 г хисобида) - мол жигари 9,8 г, гречка ёрмаси - 8,0 г, мол тили - 5,0 г, ловия - 12,4 г, нухатда 9,4 г учрайди. Овкат махсулотларидан темир моддасини сурлиши учун хам баъзи шароитлар булиши керак. Озик моддалар таркибидаги янтар кислота, аскорбин кислотаси, лимон кислотаси, фруктоза, метионин ва цистеин темирни сурилишини тезлаштирса, фосфатлар, оксалат, калций сакловчи моддалар унинг сурилишига монелик килади. Темирнинг овкат махсулоти билан сурилиш микдори чегараланган. Организм ичак шиллик каватидаги темирни конга утишини мустакил бошкаради. Крнда темир микдори камайса шиллик каватдаги темир конга утади. Тескари холатда шиллик каватда сакланган темир ворсинка охири билан кушилиб ахлат таркибига утиб кетиб организмдан чикарилади. Соглом овкатланганда 1 суткада эркак организмига 18 мг темир тушса шундан 1-1,5 мг сурилади, аёл организмига 12-15 мг тушса ундан 1-1,3 мг сурилади - [3]. Суриладиган темирнинг максимал микдори 2-2,5 мгдан ошмайди. Бунга парчаланган эритроцитлардаги 21 мг темир кушилади,11 мг суяк кумиги узагидаги темир, 1 мг деподан кушилади. 1 суткада суммар микдори 35 мг. Темирни сарфланиши: гемоглобин синтези (17-40 Ммг), физиологик йукотишлар (ахлат, сийдик, тер, тери эпителийси билан 1 мг). Агарда организмда темир тушиши ва сарфланишида номутаносибликлар булмаса организмга

TymaguraH TeMup cap^naHaguraH MuKgopHu TynuK Konnafigu. TTKhu KenTupuö HHKapyBHH caöaönap Kyfiugarunap:

1. naronoruK koh fiyKoramnap

2. TeMHp cypunumuHuHr öy3unumu

3. TeMHpra öynraH эхтнe^нннг Kynafiumu

4. ÄnuMernap eramMoBHunuK

5. ÄTpo^-Myxurga TeMup Moggacu 3axupacuHHHr KaMnuru

6. TeMup MoggacuHHHr TamunumuHuHr öy3unumu.

TeMup opraHH3MgaH KynuHHa koh fiyKoTumnap Ty^afinu fiyKoTunagu. Äen opraHH3Muga naronoruK koh fiyKoramnap acocaH MeTpoparua Ba runepMeHopea xucoöugaH M3ara Kenagu. Cofhom aenga xafi3 цнкnн 26-29 KyH öynuö, myHgaH 3-5 KyH Ba SyKOTunaguraH koh xa^Mu 90 MngaH omMafigu. Ymöy xonarga opraHH3MgaH cyTKacura 1.5- 1.7 Mr TeMup fiyKoTunagu. Ärap xafi3 KyHnapu y3oK Ba Kyn koh KeTum öunaH Kenca (100-500 Mn), yHga SyKoTunaguraH TeMup MuKgopu cyTKacura 3 MrgaH omagu Ba yHuHr ypHu oBKaT MaxcynoTu opKanu TymaguraH TeMup öunaH KonnaHa onMafigu. CyTKanuK ge$нцнт kuhuk MuKgopgaH (0.5-1 Mr) öup ofiga 15-20 Mrau, öup fiunga 189-240 Mrau, 10 fiun unuga 1,8-2,4 r hu TamKun Kunagu. Äen KumuHu penpogyKTuB emuga koh fiyKoTumnapu ypTana 40 fiun gaBoM этagн. 42-45 emra Kenuö cornuruga MyaMMo öynMaca xaM aen opraHu3Muga AKKon TeMup TaHKucnuK xonaru W3ara Kenagu. OrouonoruK TyrpyK ^apaeHuga 500 Mnrana koh nyKoTunagu. Ymöy fiyKoTum xaMga naктaцнa ^apaeHu gaBpugaru fiyKoramnap Harn^acuga TeMup 3axupacu paцнoнan oBKaTnaHraHga 3 fiungaH KefiuHruHa Tyngupunagu. 3pKaKnapga Ba $epran emga öynMaraH aennapga koh fiyKoTumnap acocaH xa3M TpaKTu KacannuKnapu xucoöugaH Kenuö HuKagu. Yh ukku öapMoKnu unaK apacugaH koh KeTum 35-40%, omKo3oH apacugaH koh KeTum -15-20%, эpoзнв-гeмoppaгнк racTpuT Ba эзo$aгнт 15-20%, fiyroH unaK yTKup Ba cypyHKanu KacannuKnapu Ty^afinu koh KeTum 20% hu TamKun этagн - [4]. Yh ukku öapMoKnu unaK xaMga uHruHKa unaKHuHr npoKcuMan kucmu KacannuKnapuga эca opraHu3Mra eTapnu MuKgopga TeMup Tymca xaM yHuHr cypunumu 6y3unagu. YcMupnuK gaBpuga xaM yrun öonanapga xaM ku3 öonanapga TeMupra öynraH эxтнe^ ycum ^apaeHu, Mogganap anMamuHyBuHuHr Te3namraHnuru caöaö omca, yHuHr oBKaT öunaH TymaguraH MuKgopu ymöy эxтнe^нн Konnafi onMafigu. XoMunagopnuK Ba naктaцнa gaBpuga TeMupra öynraH эxтнe^н omagu. ffly caöaö TeMup TaHKucnuK aHeMuacu W3ara Kenagu. ^CCT MatnyMoTnapura Kypa xoMunagop Ba эмнзнкnн aennapga 100% TeMup TaHKucnuK xonaTu (öyHga reMornoöuH HopMa gapa^acuga öynuö Typuö, opraHu3Mga TeMup MuKgopu KaMafiraHnuru caöaönu aHeMua öenrunapu W3ara HuKagu), myHgaH 21-80% xonga TTÄ ynpafigu. (9;12).OBKaT öunaH TymaguraH TeMup KaM MuKgopga öynca xaM opraHu3M ynyH MyxuMgup, MatnyM caöaönapra Kypa ohhuk, oBKaT paцнoннga TeMupra öofi MaxcynoTnapHuHr

етишмовчилиги организмдаги темир захирасининг тугаб касаллик холатига олиб келади. Экологик муаммолар атроф мухитда, тупрокда, сувда темир моддасини камайтиради. Бу уз навбатида истеъмол килинадиган усимлик ва хайвон махсулотларида темир моддасининг кам булишига сабаб булади. Шундай экан рационал овкатланиш режими булган такдирда хам организмга етарли микдорда темир тушмайди. Маълумки темир моддаси ичаклардан махсус трансферрин ва лактоферрин ферменти оркали ташилади. Ушбу ферментнинг тугма етишмовчилиги темир моддасининг сурилиши бузилишига сабаб булади - [4]. Юкоридаги сабабларга олиб келувчи ошкозон-ичак трактидан кон кетиши, тез-тез тугруклар каби омиллар регионда минимумга якинлаштирилган булсада ТТА хамон долзарблигича колмокда. Самарканд вилояти Булунгур ва Нарпай туманларида утказилган текширувлар ТТКни келтириб чикарувчи омилларни куйидаги тартибини курсатган. Биринчи уринда метрорагиялар булиб, купинча хомиладорликдан сакланиш учун бачадон ичи воситасидан уринсиз фойдаланиш туфайли уткир ва сурункали кон кетишлардан сунг ТТК юзага келган. Иккинчи уринда алиментар фактор етакчи рол уйнайди. Ахолини темир моддасини организмда сурилишига каршилик киладиган чой,кахва ва сут махсулотларини мунтазам истеъмол килиши хам ушбу касалликка сабаб булади. Учинчи ва туртинчи уринда тугрукдараро интервалнинг кискалиги хамда тез-тез абортлар туради. Хозирда оилада фарзандлар сони режалаштирилиб, интервалга риоя килинган холда тугруклар орасидаги вакт 3 йилдан ортик булса хам, бу вакт оралигида оиладаги болалар жинсини режалаштириш ва бошка сабабларга кура 2 мартадан куп аборт килинганлиги хам кон йукотишлар микдори ошишига сабаб булади.

Кейинги уринларда гелминтоз ва бошка сабаблар киради. Минтакамизда болалар уртасида гелминтозлар ва турли ичак инфекциялари таркалганлиги ТТК юзага келиши учун замин яратади. Вилоятда утказилган 14 ёшгача болалар текширувдан утказилганда гижжадан зарарланиш 83.8% ни ташкил килиб, ундан 93.2% энтеробиоз, 71% аскаридоз, 61,5% трихоцефалёз, 66,2% токсароз аникланган. Ушбу гелминтлар ичак деворига ёпишиб кон йукотилишига, хамда темирнинг сурилиши бузилишига олиб келади - [4].

ТТ^ни даволашда уни келтириб чикарувчи асосий касаллик (ошкозон яраси, йугон ичак карциномаси, буйрак касалликдари ва х.к.) аникланиши керак. Асосий касаллик давосидан сунг ёки анемия мустакил касаллик сифатида аникланганидан сунг темир препаратлари билан даволашни бошланиши керак -[5]. Темир препаратлари имкон борича перорал кулланилиши керак. Улар бир-биридан сурилиш даражаси, ножуя таъсирлари ва нархи билан фаркланади. Катта киши учун ТТА ни даволашда суткалик доза 100- 200 мг ни ташкил килади. Темирнинг турли препаратларида тахминий микдори: темир фумарат 200 мг(65

мг темир), темир глюконат 300 мг(35 мг темир), темир сукцинат 100 мг(35 мг темир), темир сулфат 300 мг(60 мг), курук темир сулфат 200 мг(65 мг темир). Темирнинг уч валентли бирикмалари икки валентлигига нисбатан токсиклиги кам, лекин ундаги темирни узлаштирилиши кийин булади. - [13]. Таркибида уч валентли темир углевод билан богланган комплекс, масалан полималтоз темир комплекси яхши биоузлаштирилиш ва кам токсиклик хусусиятига эга (феррум-лек, мальтофер). Унинг эффективлиги темир сулфат сакловчи препарат билан эквивалент. Комбинацияланган препаратларнинг хам узлаштирилиши осон (гино-тардиферон - А темир сулфат, мукопротеаза, аскорбин кислота, фолий кислота; Юникап М - темир сулфат, аскорбин кислота, рибофлавин, никотинамид, пиридоксин, калсий пантотенат; Актиферрин - темир сулфат, фолий кислота). Давонинг 8-10-кунига келиб ретикулоцитлар сонининг ошиши ва 3 хафтадан сунг гемоглобин микдорининг 20 г/л га ошиши адекват жавоб деб хисобланади. Темир препаратлари темирни абсорбцияси бузилганда, уни перорал кабул килишни кутара олмаслик холларида парентерал юборилади. Лекин унинг эритропоезга таъсири кам. Гемоглобин микдори меъёр даражасига кутарилгандан сунг 3-6 ой давомида куллаб турувчи дозада ферротерапия давом эттирилиши керак - [19, 20].

Юкоридагилардан келиб чикиб, айтиш мумкинки, ахолининг аёллар ва болалар катлами энг куп ТТКдан азият чекади. Бугунги кунда TTK келиб чикишида ятроген метрорагиялар, алиментар омил ва даволашни тулик амалга оширмаслик мухим сабаблар каторига киради. Маълумки ТТК сурункали касаллик эмас, лекин ахоли ундан узок йиллар азият чекади. Бу даволашнинг охиригача етказилмаслиги ва профилактика ишлари тулик йулга куйилмаганлиги ёки назорат килинмаслиги билан богликдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Вестник гематологии. Шамов И.А., Гасанов Р.О. «Железо, абсорбсия, транспорт» Санкт-Петербург 2016.

2. Руководство по рациональному использованию лекарственных средств. Под ред. Чучалина А.Г., Белоусова Ю.Б., Хабриева Р.У., Зиганшиной Л.Е. - М.: ГЕОТАР-Медиа,2006.

3. Железодефицитная анемия: патогенез, диагностический алгоритм и лечение. Садовников И.И. 2012 г.

4. Орзиев З.М., Жабборова З.Б., Тухтаева Д.М., Аслонова И.Ж., Мирзаева Д.Б. «Региональные причины железодефицитной анемии» - Назарий ва клиник тиббиёт журнали. Тошкент 2010 №4.

5. Мухитдинов Ш.Т., Махмудов Б.Ф., Халимов Ф.И. «Выявление зараженности гельминтозами детей до 14 лет» Актуальные вопросы

медицинского образования, практического здравоохранения и профилактический медицины. Нальчик 2012. 6. Маев И.В., Дичева Д.Т., Андреев Д.Н., Субботина Ю.С. «Трудности диагностики железодефицитной анемии» -РЖГГК 2014, 3.

6. KM Abdiev, AG Madasheva, FK Mamatkulova MODERN METHODS OF TREATMENT OF HEMORRHAGIC SYNDROME AT AN EARLY STAGE IN PATIENTS WITH IDIOPATHIC THROMBOCYTOPENIC PURPURA. УЧЕНЫЙ XXI ВЕКА, 41-44 .

7. U.D DADAJONOV, KM ABDIEV, FX MAMATKULOVA. Innovative methods of treatment of immune thrombocytopenic purpura in young people Society and innovations, 52-56 Society and innovations, 52-56

8. Mamatkulova F. X. Mamatova N. T. Ruziboeva.O. N. Prevention Of Anemia In Patients With Tuberculosis. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 2(11), 62-65.

9. L. S. Makhmonov., F. Kh. Mamatkulova., M. B. Berdiyarova. , K.E. Shomurodov.THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN IRON AND VITAMIN B 12 DEFICIENCY ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI

10. Makhmonov L. S., Mamatkulova F. Kh., Kholturaeva D. F., Muyiddinov Z. Z.IMPORTANCE OF DETECTION OF HEPSIDINE AND INTERLEUKINS IN IRON DEFICIENCY ANEMIA. Asian Journal of Multidimensional Research ISSN: 2278-4853 Vol. 11, Issue 4, April 2022

11. Mamatkulova F. X. Mamatova N. T. Ruziboeva.O. N. Prevention Of Anemia In Patients With Tuberculosis. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 2(11), 62-65.

12. L. S. Makhmonov., F. Kh. Mamatkulova., M. B. Berdiyarova., K.E. Shomurodov.THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN IRON AND VITAMIN B 12 DEFICIENCY ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI

13. Makhmonov L. S., Mamatkulova F. Kh., Kholturaeva D. F., Muyiddinov Z. Z.IMPORTANCE OF DETECTION OF HEPSIDINE AND INTERLEUKINS IN IRON DEFICIENCY ANEMIA. Asian Journal of Multidimensional Research ISSN: 2278-4853 Vol. 11, Issue 4, April 2022

14. Dadajanov U. D., Mamatkulova Feruza Xaydarovna, R. Oyjamol N. Features Of Thrombophilia In Covid-19 European Journal of Molecular & Clinical Medicine2020/12/26. 07/03

15. У Дадажонов, К Абдиев, Ф Маматкулова. .Инновационные методы лечения иммунной тромбоцитопенической пурпуры у лиц молодого возраста. Жамият ва инновациялар.4-2021.

16. ON Ruziboeva, KM Abdiev, AG Madasheva, FK Mamatkulova MODERN METHODS OF TREATMENT OF HEMOSTASIS DISORDERS IN PATIENTS WITH RHEUMATOID ARTHRITIS Ученый XXI века 78 (7), 8-11.

17. KM Abdiev, FK Mamatkulova, KM Shomirzaev.STRUCTURE OF COMORBIDITY IN IDIOPATHIC THROMBOCYTOPENIC PURPLE ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 12 (12), 52-56

18. Маматова Н.Т. Опыт применения краткосрочных курсов лечения у больных туберкулёзом с множественной лекарственной устойчивостью в Самаркандской области. Вестник научно-исследовательского института туберкулёза,106-107, 2020.

19. Makhmonov L.S., Sh. Koraboev S.K., Gapparova N..Sh, Mamatkulova F. Kh.Early d Early diagnosis and treatment of funicular myelosis in v12 deficiency anemia. Asian Journal of Multidimensional Research Year : 2022, Volume : 11, Issue : 5.First page : ( 369) Last page : ( 373)Online ISSN : 2278-4853.

20. MAKHMONOV Lutfulla, RIZAEV Jasur, GADAEV Abdigaffor. The importance of helicobacter pylori in iron and vitamin b12 in deficient anemia. Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 5, pp. 168-173

21. Махмонов Лутфулла Сайдуллаевич, Ризаев Жасур Алимжанович, Гадаев Абдигаффор Гадаевич HELICOBACTER PYLORI ВА УНИ ТЕМИР ХДМДА ВИТАМИН В12 ТАЩИСЛИГИ КАМВДНЛИГИ ЮЗАГА КЕЛИШИДАГИ АХДМИЯТИ. Проблемы биологии и медицины. 2021, №5 (130). с. 215-218

22. А.Г Гадаев, Л.С Махмонов, Ф.Х Маматкулова Helicobacter pylori билан ассоцияланган темир ва витамин в12 танкислиги камконликларида яллигланиш цитокинларининг айрим лаборатор курсаткичлар билан узаро богликлиги. БИОЛОГИЯ ВА ТИББИЁТ МУАММОЛАРИ 2022, № 5 (139) 32-37

23. Mamatkulova F.Kh. Shomurodov K.E.,Temirov N. N. Significance. Of Helicobacter Pylori In Iron Deficiency. International Journal for Research in Applied.Science & Engineering Technology (IJRASET)ISSN: 2321-9653; Volume.9 Issue XII Dec.2021.https://doi.org/10.22. 214/ijraset.2021.39443. 1103-1106

24. Махмонов Л.С.,Маматкулова Ф.Х.Доликулов Б.Ё.Тромбоцитопатия билан касалланган аёлларда тухумдон апоплексияси асоратини даволаш тамойиллари Биология ва тиббиёт муаммолари 2022, №1.УДК: 615.3:617.01.134 ISSN 2181-5674 61-67с.

25. KM Abdiev, AG Madasheva, F Kh Mamatkulova. MODERN METHODS OF TREATMENT OF HEMORRHAGIC SYNDROME AT AN EARLY STAGE IN PATIENTS WITH IDIOPATHIC THROMBOCYTOPENIC PURPURA. УЧЕНЫЙ XX

26. LS Makhmonov, FK Mamatkulova, MB Berdiyarova, KE Shomurodov. The main causes of anemia in iron and vitamin b 12 deficiency associated with helicobacter

pylori.Nveo-natural volatiles & essential oils Journalj NVEO, 10167-10174I ВЕКА. Ст.41

27. ON Ruziboeva, KM Abdiev, AG Madasheva, FK Mamatkulova MODERN METHODS OF TREATMENT OF HEMOSTASIS DISORDERS IN PATIENTS WITH RHEUMATOID ARTHRITIS. Ученый XXI века • 2021 • № 7 (78). 7-11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.