Научная статья на тему 'КАРШИНСКИЕ СОБЫТИЯ 1868 Г. – ПРОЛОГ К ИСКАНДАРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ'

КАРШИНСКИЕ СОБЫТИЯ 1868 Г. – ПРОЛОГ К ИСКАНДАРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
10
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бухара / Российская империя / мирный договор / Средняя Азии / Бухарский эмират / Самарканд / сын эмира / войска / эмир / Туркестанское генерал-губернаторство / Bukhara / Russian Empire / peace treaty / Central Asia / Bukhara Emirate / Samarkand / son of the emir / troops / emir / Turkestan Governor-General

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Одинаев Абдумавлон Назирович, Божинская Людмила Васильевна, Борошко Сергей Леонидович

В данной статье исследуются ключевые события, произошедшие в 1868 году и известные как «Каршинские события», а также их влияние на последующие события в Средней Азии. В результате этих событий Российская империя заключила мирный договор с бухарским эмиром Музаффаром, укрепив свои позиции в регионе. Также рассматриваются боевые действия, приведшие к поражению бухарской армии, и подробности мирного договора, который превратил Бухарское ханство в протекторат России. В статьи также освещаются на жизнь и деятельность генерала А.К. Абрамова ключевой фигуры в организации и выполнении Зеравшанских военно-научных экспедиций, способствовавших укреплению влияния России в Средней Азии. Рассмотрены важнейшие боевые события, такие как битва при Зирабулаке, завоевание Самарканда и другие, подчеркивая превосходство русской армии над армией Музаффара. В заключение статьи отмечается, что после подписания мирного договора 1868 года в Бухарском эмирате начался период смуты, в ходе которого русские войска активно участвовали в подавлении мятежей и расширении границ Российской империи в Средней Азии. Генерал Абрамов, несмотря на тяжелое ранение, продолжал активное участие в военных действиях и стал главным организатором Зеравшанских военно-научных экспедиций, подчеркивая его важную роль в истории этого периода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

QARSHI EVENTS OF 1868 PROLOGUE TO THE ISKANDARKUL EXPEDITION

This article explores the key events that took place in 1868, known as the Karshi Events, and their impact on subsequent developments in Central Asia. As a result of these events, the Russian Em-pire concluded a peace treaty with the Emir Muzaffar of Bukhara, strengthening its position in the region. The hostilities that led to the defeat of the Bukhara army and the details of the peace treaty that turned the Bukhara Khanate into a Russian protectorate are also examined. The article also focuses on the life and activities of General A.K. Abramov, a key figure in the or-ganization and execution of the Zarafshan military and scientific expeditions that contributed to the strengthening of Russia's influence in Central Asia. The most important military events, such as the battle of Zerabulak, the conquest of Samarkand and others, are considered, emphasizing the superior-ity of the Russian army over the army of Muzaffar. The article concludes by noting that after the signing of the peace treaty of 1868, a period of turmoil began in the Bukhara Emirate, during which Russian troops actively participated in suppress-ing rebellions and expanding the borders of the Russian Empire in Central Asia. General Abramov, despite a serious injury, continued to actively participate in military actions and became the main or-ganizer of the Zarafshan military and scientific expeditions, emphasizing his important role in the his-tory of this period.

Текст научной работы на тему «КАРШИНСКИЕ СОБЫТИЯ 1868 Г. – ПРОЛОГ К ИСКАНДАРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ»

-МУАРРИХ - ИСТОРИК - HISTORIAN-

Сведения об авторе: Аюбов Абдусалом Рауфович - Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова, доктор исторических наук, профессор, заведующий кафедрой всеобщей истории. Адрес: 735700, Республика Таджикистан, г. Худжанд, проезд Мавлон-бекова, 1. E-mail: abdusalom-1@mail.ru. Тел.: (+ 992) 927-09-06-65.

Information about the author: Ayubov Abdusalom Raufovich - Khujand State University named after B. Gafurov, doctor of historical sciences, professor, head of the Department of World History. Address: 735700, Republic of Tajikistan, Khujand, Mavlonbekov Drive, 1. E-mail: abdusalom-

1@mail.ru. Phone: (+ 992) 927-09-06-65. » ♦

УДК: 94(55):327.4(571.1)

ХОДИСАХОИ КАРШИИ СОЛИ 1868 - МУЦАДДИМАИ ЭКСПЕДИТСИЯИ ИСКАНДАРКУЛ

ОДИНАЕВ А.Н.,

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Допиши АМИТ

Л.В. БОЖИНСКАЯ (АРАНДАРЕНКО), С.Л. БОРОШКО,

Донишгохи федералии Ч,анубй, шахри Ростови лаби Дони Федератсияи Русия

Соли 1868 дар рафти вокеах,ое, ки ба номи «Х,одисах,ои ^аршй» маъруфанд, императори Русия бо амири Бухоро Музаффар муох,идаи сулх, баст ва марзх,ои тарафайнро таъйин намуда, бо хдмин ^узури худро дар ин минтака тасбит кард. Маълум шуд, ки ин х,одисах,о барои экспедитсияи Искандаркул ва таквияти мин-баъдаи мавкеи Русияи подшох,й дар Осиёи Миёна мукаддимае буданд. Дар ин макола дар бораи чанге, ки сабаби шикасти лашкари амири Бухоро ва чузъиёти паймони сулх,, ки аморати Бухороро ба тах,тулвасоя (протекторат)-и Русия табдил дода буд, сухан меравад. Дар партави ин вокеах,о, хдмчунин дар ин маколаи маз-кур иттилооти мухтасаре дар мавриди зиндагй ва фаъолияти генерал - майор А.К. Абрамов ироа медих,ем, ки яке аз чех,рах,ои калидй дар созмондехй ва ичрои эъзомиях,ои низомиву илмии водии Зарафшон буд.

Дар мох,и августи соли 1868 А.К. Абрамов ба Кауфман хабарнома дар бораи «ихтиёран ба Русия хдмрох, шудани Панчакент»-ро фиристод. Сарфи назар аз но-розигии Департаменти осиёй аз фаъолияти хдрбй ва «васеъ кардани марзх,ои» империя, Кауфман ичозат дод, ки Панчакент ба хдйати округи Зарафшон дохил карда шавад [8, в. 26].

Ба ин муносибат ба максад мувофик аст, ки нахуст дар бораи х,аёт ва фаъолияти фармондех,ии экспедитсиях,ои хдрбию илмии водии Зарафшон генерал -майор А.К. Абрамов маълумот дих,ем.

А.К. Абрамов аз дворянх,ои губернияи Новгород баромада, дар Полки дво-рянх,о тах,сил намуда, 17 апрели соли 1854 ба вазифаи размсоз (прапоршик)-и артиллерия хизмати хдрбиро огоз кардааст. Х,ашт сол дар рутбаи якуми афсарй монд. Дар соли 1862 размсоз (прапоршик) А.К. Абрамов ба Осиёи Миёна ба хиз-мат омад. Дар соли аввали хизмат дар Осиёи Миёна, хднгоми хучуми калъаи

Хуканд Пишпек (холо пойтахти ^иргизистон, Бишкек) 14 октябри соли 1862 А.К. Абрамов аз сараш сахт захмдор шуд - кисми болоии косахонаи сараш бо зарбаи пораи гулула (снаряд) мачрух шуд. Пораи снаряд кисмати болоии сарро шикаст ва аз хамин сабаб то охири хаёт сарашро бо як кулохаки сиёхи хурде, ки догхои сершумори онро пинхон мекард, мепушонд [1, 6].

Болоравии босуръати касбии минбаъдаи у хайратовар аст - пас аз 6 сол, соли 1868 А.К. Абрамовро ба унвони генерал - майор сардори нохияи навтаъсиси округи Зарафшон таъйин карданд.

А.К. Абрамов ба маъюбияш нигох накарда, дар саф монд ва кариб дар хамаи мухорибахои калони Осиёи Миёна - забт кардани калъаи Авлиёато, ишгол кар-дани Чимкент, калъаи Чинос дар Сирдарё фаъолона иштирок намуд ва дар мухорибаи Ирчор (Эрчор) кордониву ухдабароияшро исбот кард. Дар забт кардани Хучанд, Тошканд, дар задухурдхои харбй бо кушунхои амири Бухоро кор-номахо нишон дод. Дар муддати оромихои нопойдор вазифахои харбй - маъму-риро ичро мекард, ба вазифаи коменданти Ч,иззах таъйин шуд. Хукмронии у бо катъияту ухдабароияш фарк мекард - А.К. Абрамов калъаи харбии Бухоро - Ян-гикургонро, ки гуруххои мусаллахи хони Бухоро аз ин истехком ба корвонхои силону озукаи русхо хучум мекарданд, вайрон намуд. Барои корномахояш дар набардхо бо аксари ордендои империяи Русия мукофотонида шудааст [1; 6].

Дар баробари хислатдои мусбати шахсии А.К. Абрамов хамзамононаш кув-ваю кордонй, муоширати хуб, хоксорй ва саховатмандиашро кайд кардаанд. А.К. Абрамов сохиби акли расо, хотираи нодир ва афсари далер буд. Ч,анговари шучоъ, хамеша дар маркази чанг, дар пеши назари хама, бо хузури худ, хам афса-рон ва хам аскаронро рухбаланд мекард, дар лахзахои халкунанда таваккал кар-данро дуст медошт, ба истеъдоди чангй ва хушбахтии худ бовар дошт. Х,ама рохбарони болой ба А.К. Абрамов эътимоди кавй доштанд, чунки тамоми амали-ёти у бомуваффакият ва галабаи доимй анчом меёфтанд.

Дар лахзахои оромй А.К. Абрамов барои як задухурди дигар омодагй медид ва дар мухорибахои оянда низ бо кахрамонихояш фарк мекард. Соли 1879 баъди 17 соли чангхои пай дар пай дар Туркистон ба А.К. Абрамов рутбаи генерал -лейтенант дода шуд ва узви комиссияи муаллифони Низомномаи идораи Туркистон таъйин гардид. У 25 октябри соли 1886 дар синни панчохсолагй дар Симфе-ропол вафот кард ва дар кабристони низомии Симферопол ба хок супорида шуд [12, 6; 63]. Дар хар як тарафи санги кабри у, ки дар шакли пирамида сохта шудааст, суханони «Генерал-лейтенант», «Абрамов», «Александр Константинович», «Мардуми Фаргона миннатдор» хаккокй шудааст.

Мутаассифона, пас аз Инкилоби Октябр кабри у вайрон шудааст.

Экспедитсияи Каршй (мох,и октябри 1868)

Экспедитсияи ^аршй, ки мохи октябри соли 1868 огоз шуда буд, аввалин экспедитсияи зарафшонии А.К. Абрамов буд.

Пас аз шикаст ва аз даст додани як кисми сарзаминхо, вазъи иктисодии амо-

рати Бухоро бадтар шуд. Аз сабаби зарурати пардохти товони чанг ва барои чуб-рон намудани даромади андозхои аз даст рафтаи бекигарихои Самарканд ва Кат-такургон истисмори ахолй пурзур гардида, норозигии мардум вусъат меёфт. Та-бакаи рухонй, бахусус эшонхо аз ин хиссиёти норизогй ва эътирозхои мардум ба мукобили амири Бухоро истифода бурданд. Маркази сиёсии онхо шахри ^аршй буд. Дар ин чо куввахои зидди амир чамъ омада, писари калонии у Каттатура ва бекхои Шахрисабз бо рохбарии Чурабий ва Бобобий бар зидди амир Музаффар шуриш бардоштанд. Каттатура аз Бухоро ба ^аршй рафта, худро хон эълон намуд. Музаффар кушиш мекард, ки душманонашро торумор намояд. ^ушунхои у ба ^аршй (Насаф) хамла бурда, аскарони Каттатураро бо тарафдоронаш, ки ба сахрохои Шахрисабз фирор карда буданд, пеш карданд. Амир аз дунболи онхо ба Шахрисабз ва Китоб рафт. Дар нохияи Чирокчй задухурд байни лашкари амир Музаффар ва лашкари Каттатура ва бекхои Шахрисабз ногузир буд. Дар ин вакт ба амир дар бораи шуриш дар шимолу шаркии хонигарй, ки Содиксултон шахрхои Нурато ва Карминаро ишгол карда буд, хабар расид. Музаффар мачбур шуд, ки ба Кармина равад. Шуриши Содиксултон фуру нишонда шуд, амир ба Бухоро баргашт. Каттатура аскар чамъ карда, ^арширо аз нав забт намуда, ният дошт, ки Музаффарро сарнагун карда, шартномаи сулхи бо Русия басташударо бекор кунад.

Амир Музаффар ноустувории мавкеи худро дарк карда, ба сардори округи Зарафшон А.К. Абрамов мурочиат намуда, хохиш кард, ки ба у ёрй расонад. А.К. Абрамов дар гузориши худ ба Кауфман дар бораи вазъияти Бухоро ва са-бабхое, ки уро мачбур кардаанд, ки ба ниятхои душманонаи писари амир дахолат кунад, маълумот медихад: «Писари амир (Каттатура) бо мусоидат ва ёрии бекхои Шахрисабз шахри Чирогчиро ба тасарруфи худ гирифт ва ба зудй лашкаре таквият дод. Бо Содик хамкорй намуда, Каттатура хатто барои беки Кармина шу-дан ярлик дод ва онхо мехостанд амирро то Бухоро таъкиб карда, уро барканор ва муохадаи сулхро бо Русия бекор кунанд» [4, 241-249].

Вазъияти аморати Бухоро накшахои Хукумати подшохиро накз мекард. Вай бо Бухоро шартномаи сулхи барои худ манфиатдорро баста буд. Хукумати под-шохй ба мустахкам шудани хокимияти амир ва бехтар шудани робитахои икти-содии Русияву Бухоро ва пурзур намудани нуфузи империяи Русия дар Бухоро манфиатдор буд. Аз ин ру, фон-Кауфман ба А.К. Абрамов фармуд, ки хохиши Музаффарро конеъ кунад: «Чурабий худро чунон мустакилу тавоно мешуморад, ки ба огохй ва тахдидхои мо заррае эътибор намедихад. Ман тасмим гирифтам, ки ба Чурабий нишон дихам, ки мавкеаш он кадар амн нест ва дарае, ки уро аз мулкхои мо чудо мекунад, барои дар як руз ба он расидан монеае шуда намета-вонад» [4].

3 октябр аввалин отряди капитан А.Д. Гребенкин ба дехаи сархадии Чон омад ва бекхои Шахрисабзро безобита кард. Чамъоварии минбаъдаи аскарон дар Чон онхоро нигарон намуда, тарсонд: «Чурабий ва Бобобий чамъ омадани аскарони моро дар Чон аз вазъи нооромй амир истифода бурдан ва барои кирдорхои пештараашон нисбат ба мо дар наздикии Самарканд чазо додани онхо талаккй

намуданд <...> Ман ба хотири он ки писари амир максади лашкаркашии моро равшантар фахмад ва дар нияти худ ба мукобили амир эхтиёткор бошад, ба во-ситаи чосусхо дар байни ахолй овоза пахн кардам, ки мо на танхо ба накшахои Каттатура тарафдор нестем ва дар Бухоро табаддулот намехохем <...> балки хучуми у ба суйи Бухоро метавонад ба зарари у анчомад» [11].

А.К. Абрамов ба дастае сардорй мекард, ки аз 4 то 7 октябр ба дехаи сархадии Чони Самарканд ва Каттакургон омада, аз 7 ротаи пиёдагард, 2 садаи казакхо ва 6 туп иборат буд» [11, 80].

9 октябр вай отряди чосусии А.Д. Гребенкинро ба Чирогчй фиристод:

Ин амал маро бовар кунонд, ки писари амир дар Чирогчй нест ва у дубора ^арширо ишгол намуда, лашкар чамъ карда истодааст ва боз бо Чурабий хамко-риву робита баркарор кардааст. Бо дарназардошти тамоми шароит маълум буд, ки сарчашмаи тамоми кирдорхои писари амир - Чурабий будааст.

А.К. Абрамов 10 октябр дар рохи Шахрисабз амалиёти тачассусй анчом дод. У аскарони пиёдагардро дар руди кухии райкам гузошта, бо аскарони савора ва бо взводи артиллерия ва саворахо аз дара гузашта, ба баромадгохи водии Шахри-сабз расид. Дар пеши назараш тамоми водии шахрхои Китоб, Шахрисабз, Шама-тан, Уртакургон ва Даик доман пахн карда буданд. Ин 5 шахр, ки бо девори ягона ихота шудаанд, аз даханаи дара намоён буданд.

Х,аракати босуръати дастаи харбии А.К. Абрамов ногахонй пайдо шуда, бо рохи душвори кухй поён фаромадани онхо, ки басо душвор хисоб мешуд, барои Чурабий ва Бобобий гайримунтазир буд. А.К. Абрамов дар гузоришаш ба Кауфман хабар дод, ки аз пайдо шудани ногахонии кушунхои рус тарсида, омадани дастаи тачассусиро бо нияти забт кардани Шахрисабз гумон карданд:

Онхо ба вохимаи комил афтода, дархол кувваи ягонаи худ - халкро ба мусал-лахшавй даъват карданд. Аммо мардум ба даъвати онхо, чунон ки онхо интизор доштанд, чавоб надоданд ва ба кухистон панох бурданро авлотар донистанд <...> Сипас, Чурабий ва Бобобий ба писари амир мурочиат карданд. Онхо аз у хохиш намуданд, ки лашкари худро, ки хануз дар ^аршй карор дошт, ба ёрии онхо фи-ристад. Каттатура ин мурочиати муттакои ягонаи худ - Чурабийро рад карда наметавонист, аз ин ру, дар рузи 14-ум кариб 4 хазор нафарро бо чанд туп ба ёрии онхо фиристод [8].

Амалиёти тачассусй ва иктишофии дастаи А.К. Абрамов дар рузи 14 -уми октябр дар рохи ^аршй нишон дод, ки ахолии водии Шахрисабз нияти Кат-татураро дастгирй накарда, балки сулху оромиро мехоханд.

А.К. Абрамов овоза пахн кард, ки агар Чурабий ва Бобобий бо русхо душ-манй кунанд, ба мулки онхо омада, онхоро вайрон мекунад. Чурабий хабарба-рони худро ба Самарканд фиристод ва ба А.К. Абрамов расонд, ки аз корхои кар-дааш пушаймон буда, мехохад, бо русхо бо сулху рафокат зиндагй кунад. Кат-татура иттифокчиёни худро аз даст дода, ба Бухоро хучум карда натавонист.

Амир Музаффар аз Абрамов дар бораи максади дастахои рус, ки дар Чон чамъ омада буданд, маълумот гирифта, ба Бухоро баргашт. Амалиёти дастаи Абрамов амирро аз хамлаи бекони Шахрисабз ва писари калониаш ба Бухоро дар

амон монд. Музаффар ба номаи Абрамов посух надод, то дар мукобили душма-нони дохилй бекувват будани худро нишон надихад. Абрамов ба амир мактуби дуюм фиристод. Дар он гуфта мешуд, ки агар вай хохиши зудтар дар вилоят баркарор кардани оромиро хохад, бояд ба ^аршй лашкар кашад. Абрамов ба чавоби амир мунтазир нашуда, хамрохи дастаи Чам ба ^аршй харакат намуд. Вай 21 октябр бо лашкари Каттатура ба чанги аввалин дохил шуда, то 23 октябр гала-баи боварибахш ба даст овард. Талафоти умумии сарбозони Русия 2 кушта ва 11 захмй буд. Каттатура ба Шахрисабз гурехт. 27 октябри соли 1868 А.К. Абрамов хокимияти вохаи ^арширо ба намояндагони амир, ки баъди чанг омада буданд, супорид [11, 80].

«Амалхои А.К. Абрамов, - менависад Л. Соболев, комилан бо барномаи сиёсй мутобикат дошт, ки давлати мо (яъне, хукумати подшохй), дар Осиёи Миёна хохони пайравй аз он буд.

Бо вучуди ин, Хукумати мо ба таври куллй хохони тасарруфоти чадиде набуд, бо ин вучуд мебоист вазни лозимро дар назари хокимони Осиёи Миёна ба даст овард ва онхоро ба нотавонии худ дар баробари империяи Русия огох ме-кард.

Бадехист, ки агар барои расидан ба ин хадаф, лозим буд аз зури аслиха исти-фода шавад, давлат дар ичрои ин икдом тардид намекард. Аммо замоне ки хадаф хосил шуд, замоне ки хамсоя тахти тасаллути шароите карор гирифт ва дигар талоше барои муборизаи чадид намекунад, чорае чуз тахаммули чунин хамсояе бокй намемонад.

Амири Бухоро пас аз бастани сулх бо ин вазъият ру ба ру буд.

А.К. Абрамов бо таваччух ба хифзи равобити «дустона» бо Бухоро, ки тавас-сути генерал-адъютант фон-Кауфман баркарор шуда буд, чорае чуз саркуб мухо-лифати Каттатурро намедид» [10, 3].

А.К. Абрамов дар гузориш ба Кауфман навишта буд: «Чаноби олй, аз хамаи маълумотхои дар боло оварда маълум мешавад, ки аз чониби тамоми корхо барои дастгирии амир сурат гирифтааст. Натичаи дахолати мо комилан равшан аст: бе ин амалиёт амир, агар ба Бухоро мерасид, дер хукмронй намекард. Аз як тараф Каттатура ва Чурабий, аз тарафи дигар Содик кори худро бе душворй ба охир мерасонданд. Холо яке аз онхо аллакай несту нобуд шудаасту дигаре кариб бекувват аст. Минбаъд чй мешавад, ба амалиёти худи амир вобаста аст» [4].

А.К. Абрамов барои ишгол кардани шахри ^аршй, ки аз тарафи шуришгарон ишгол шуда буд, бо «Шамшери тиллой» бо навиштачоти «Барои шучоат» муко-фотонида шуд.

Бадарга кардани Каттатура ва ба амири Бухоро баргардондани шахри ^аршй дар хонигарй тартиботро баркарор намуда, ба амир имкон дод, ки бекигарихои Хисор, Дехнав ва ^аротегинро, ки аз Бухоро гирифта шуда буданд, баргардонад. Ин дастгирй ба амир исбот намуд, ки хузури кушунхои рус дар каламрави амо-рати Бухоро аз ахамият холй нест.

Дар натичаи вокеахои ^аршии соли 1868 маълум гардид, ки марказгурезй ва

чудоихохихои дохилй дар аморати Бухоро устувории онро ба таври чиддй хала-лдор мекунанд. Мушкилоти иктисодие, ки дар натичаи аз даст додани худудхо ва зарурати пардохти товон ба амал омада буд, норозигии ахолиро боз хам бештар кард. Шуриш бо сарварии писари амир Каттатура дар шахри ^аршй ва бекхои Шахрисабз дастгирй ёфт. Аммо тасмими дурусти амир Музаффар, ки дар симои А.К. Абрамов аз русхо кумак хостааст, боиси пешгирии исён гардид. Абрамов амалиёти иктишофию тачассусиро бомуваффакият гузаронида, ба амали-ёти катъии баъдина, омода будани худро нишон дода, харифони худро ба акиб-нишинй мачбур кард.

Х,амин тарик, дахолати дипломатии русхо ба ходисахои аморати Бухоро ба нигохдории субот ва тахкими хокимияти амир мусоидат кард, ки ин дар навбати худ ба манфиати империяи Русия дар минтака мувофик буд.

АДАБИЁТ

1. Абрамов А.К. Генерал-лейтенант А.К. Абрамов, начальник Ферганского отряда// Всемирная иллюстрация. - №531. - [Рис. П.Ф. Борель, гравир. Ю. Барановский]. - Туркестанский сборник. - Том 287. - С. 9-11.

2. Бухара. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. Т. V. 1891. - С. 97-108.

3. Генерал-лейтенант А.К. Абрамов (Некролог)//Туркестанский сборник. - 1883. - Т. 411. -Санкт-Петербург, 1883. - С. 318-319.

4. Государственный архив Российской Федерации. Ф. Л 15. Оп. 1. Д. 37. Л. 241-249.

5. Дмитриев Г.Л. Самаркандский вопрос в русско-бухарских отношениях 1867-1873 гг. / Г.Л. Дмитриев//Материалы по истории присоединения Средней Азии к России/ред. П.А. Ковалев, А.М. Ташмухамедов, Г.Л. Дмитриев. Ч. I. Ташкент: Изд-во Ташкент. гос. ун-та им. В.И. Ленина, - 1969. - С. 74-92. Материалы по истории присоединения Средней Азии к России: Сборник статей. Ч. 1 /Ред. коллегия: д-р ист. наук П.А. Ковалев [и др.]. - Ташкент: [б. и.], - 1969. - 158 с. (Научные труды.../ Ташк. гос. ун т им. В.И. Ленина; Вып. 343).

6. Иванов Д. Памяти А.К. Абрамова//Туркестанский сборник. - 1883. - Т. 397. - Санкт-Петербург, -1883. - С. 157-163.

7. Макшеев А.И. Исторический обзор Туркестана и наступательного движения в него русских. - С. -Петербург: Военная тип. - 1890. - С. 274.

8. Национальный Архив Узбекистана. Ф. КТГГ, Оп. 34, Д. 20, Л. 26.

9. Пирушмоев Х. Россия-Таджикистан: история взаимоотношений. - Душанбе: Российско-Таджикский ун-т. - 2009. - 687 с.

10. Соболев Л.Н. Среднеазиатская политика России в 1875 году/Л.Н. Соболева//Голос. -1875. - № 195. - С. 1-3. (16 (28) июля).

11. Хронологический указатель военных действий русской армии и флота. - С. -Петербург: Военная тип. Т. IV. 1911. - С. 80.

12. Чернопятов В.И. Некрополь Крымского полуострова. - Москва, 1910. - C. 6.

КАРШИНСКИЕ СОБЫТИЯ 1868 Г. - ПРОЛОГ К ИСКАНДАРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ

В данной статье исследуются ключевые события, произошедшие в 1868 году и известные как «Каршинские события», а также их влияние на последующие события в Средней Азии. В результате этих событий Российская империя заключила мирный договор с бухарским эмиром Музаффаром, укрепив свои позиции в регионе. Также рассматриваются боевые действия, приведшие к поражению бухарской армии, и подробности мирного договора, который превратил Бухарское ханство в протекторат России.

В статьи также освещаются на жизнь и деятельность генерала А.К. Абрамова - ключевой

фигуры в организации и выполнении Зеравшанских военно-научных экспедиций, способствовавших укреплению влияния России в Средней Азии. Рассмотрены важнейшие боевые события, такие как битва при Зирабулаке, завоевание Самарканда и другие, подчеркивая превосходство русской армии над армией Музаффара.

В заключение статьи отмечается, что после подписания мирного договора 1868 года в Бухарском эмирате начался период смуты, в ходе которого русские войска активно участвовали в подавлении мятежей и расширении границ Российской империи в Средней Азии. Генерал Абрамов, несмотря на тяжелое ранение, продолжал активное участие в военных действиях и стал главным организатором Зеравшанских военно-научных экспедиций, подчеркивая его важную роль в истории этого периода.

Ключевые слова: Бухара, Российская империя, мирный договор, Средняя Азии, Бухарский эмират, Самарканд, сын эмира, войска, эмир, Туркестанское генерал-губернаторство.

ВОЦЕА^ОИ ЦАРШИИ СОЛИ 1868 - МУЦАДДИМАИ ЭКСПЕДИТСИЯИ ИСКАНДАРКУЛ

Дар ин мадола, руйдодхои асосии соли 1868, ки бо номи «Додисахои Каршй» маъруфанд ва таъсири онхоро ба руйдодхои минбаъдаи Осиёи Миёна баррасй гардида, ки дар натичаи ин ходи-сахо империяи Русия бо амири Бухоро Музаффар шартномаи сулх баста, мавдеи худро дар мин-тада мустахкам кард. Инчунин чангхое, ки боиси шикасти лашкари Бухоро гардид, тафсилоти шартномаи сулх, ки аморати Бухороро ба тадтулвасояи Русия табдил дод, мавриди тахдид дарор гирифтааст.

Мадола инчунин, ба хаёт ва фаъолияти генерал А.К. Абрамов, шахсияти мухимми экспедит-сиядои харбй - илмии Зарафшон, ки дар тахкими нуфузи Хукумати подшохии Русия дар Осиёи Миёна сахм гузоштааст, мавриди баррасй дарор мегирад. Мухимтарин водеахои чангй, аз дабили мухорибаи Зирабулод, фатхи Самарданд ва гайрахо баррасй шуда, бартарии лашкари русро бар лашкари амири Бухоро - Музаффар таъкид мекунанд.

Хулоса, дар мадола дайд карда мешавад, ки баъди тасвиби ахдномаи соли 1868 дар аморати Бухоро давраи нооромихо огоз ёфт, ки дар ин давра лашкари рус дар пахш кардани шуришхо ва васеъ намудани сархадхои империяи Русия дар Осиёи Миёна фаъолона иштирок намуданд. Генерал А.К. Абрамов бо вучуди сахт захмй шуданаш дар мухорибахои чангй фаъолона иштирок карда, мубтакири асосии экспедитсияхои харбиву илмии водии Зарафшон гардид ва надши мухимми уро дар таърихи ин давра таъкид намудем.

Калидвожахо: Бухоро, Империяи Русия, ахдномаи сулу, Осиёи Миёна, аморати Бухоро, Са-марцанд, писари амир, лашкар, амир, Генерал-губернатори Туркистон.

CARSHIN EVENTS OF 1868 - PROLOGUE TO THE ISKANDARKUL EXPEDITION

This article explores the key events that took place in 1868, known as the Karshi Events, and their impact on subsequent developments in Central Asia. As a result of these events, the Russian Empire concluded a peace treaty with the Emir Muzaffar of Bukhara, strengthening its position in the region. The hostilities that led to the defeat of the Bukhara army and the details of the peace treaty that turned the Bukhara Khanate into a Russian protectorate are also examined.

The article also focuses on the life and activities of General A.K. Abramov, a key figure in the organization and execution of the Zarafshan military and scientific expeditions that contributed to the strengthening of Russia's influence in Central Asia. The most important military events, such as the battle of Zerabulak, the conquest of Samarkand and others, are considered, emphasizing the superiority of the Russian army over the army of Muzaffar.

The article concludes by noting that after the signing of the peace treaty of 1868, a period of turmoil

began in the Bukhara Emirate, during which Russian troops actively participated in suppressing rebellions and expanding the borders of the Russian Empire in Central Asia. General Abramov, despite a serious injury, continued to actively participate in military actions and became the main organizer of the Zarafshan military and scientific expeditions, emphasizing his important role in the history of this period.

Key words: Bukhara, Russian Empire, peace treaty, Central Asia, Bukhara Emirate, Samarkand, son of the emir, troops, emir, Turkestan Governor-General.

Сведения об авторах: Одинаев Абдумавлон Назирович - младший научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. E-mail: аbdиmаvlоn1987@gmаil.соm

ORQD идентификатор: httрs://оrсid.оrg/0000-0002-9730-8735.

Адрес: Республика Таджикистан, город Душанбе, 734025, проспект Рудаки, 33, ул. Академиков Раджабовых, д. 9.

Божинская (Арандаренко) Людмила Васильевна - M.S.; Южный Федеральный Университет, г. Ростов-на-Дону, Российская Федерация. Л.В. Божинская (Арандаренко) - прямой потомок дворянского рода Арандаренко по мужской лини и дворянского остзейского рода фон Мебес по женской линии. E-mail: lvbor2017@mail.ru

Адрес: Российская Федерация, г. Ростов-на-Дону, 344058, улица 2-я Краснодарская, д. 135, кв. 26.

ORQD идентификатор: https://orcid.org/0000-0003-1842-1498

Борошко Сергей Леонидович - Ph.D in Chemical Sciences; Южный Федеральный Университет, г. Ростов-на-Дону, Российская Федерация. Директор и учредитель компании «Ольвекс Ди-агностикум-Юг», г. Ростов-на-Дону, Российская Федерация. E-mail: slbolvex@rambler.ru

ORQD идентификатор: https://orcid.org/0000-0001-7587-2557

Адрес: Российская Федерация, г. Ростов-на-Дону, 344058, проспект Коммунистический, 25/3, кв. 134.

Information about the authors: Odinaev Abdumavlon Nazirovich is a Junior Researcher at the Department of Ancient, Medieval, and Modern History of the Institute of History, Archaeology, and Ethnology, A. Donisha National Academy of Sciences of Tajikistan.

E-mail: abdumavlon1987@gmail.com

ORCID Identifier: https://orcid.org/0000-0002-9730-8735

Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, 734025, Rudaki Avenue 33, st. Akademiki Radzhabov, building 9.

Bozhinskaya (Arandarenko) Lyudmila Vasilievna - M.S.; Southern Federal University, Rostov-on-Don, Russian Federation. L.V. Bozhinskaya (Arandarenko) is a direct descendant of the noble family Arandarenko on the male line and the noble Baltic family von Mebes on the female line.

E-mail: lvbor2017@mail.ru

Address: Russian Federation, Rostov-on-Don, 344058, 2nd Krasnodarskaya street, 135, apt. 26.

ORCID identifier: https://orcid.org/0000-0003-1842-1498.

Boroshko Sergey Leonidovich - Ph. D in Chemical Sciences; Southern Federal University, Rostov-on-Don, Russian Federation. Director and founder of the «Olvex Diagnosticum-South» company, Rostov-on-Don, Russian Federation. E-mail: slbolvex@rambler.ru

ORCID identifier: https://orcid.org/0000-0001-7587-2557

Address: Russian Federation, Rostov-on-Don, 344058, Kommunistichesky Avenue, 25/3, apt. 134.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.