Научная статья на тему 'КАЛИМАҲОИ ХАЛҚӢ-ГУФТУГӮЙӢ ДАР "ЛУҒАТИ НИМТАФСИЛИИ ТОҶИКӢ БАРОИ ЗАБОНИ АДАБИИ ТОҶИК"-И САДРИДДИН АЙНӢ'

КАЛИМАҲОИ ХАЛҚӢ-ГУФТУГӮЙӢ ДАР "ЛУҒАТИ НИМТАФСИЛИИ ТОҶИКӢ БАРОИ ЗАБОНИ АДАБИИ ТОҶИК"-И САДРИДДИН АЙНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1146
230
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВНИК / НАРОДНО-РАЗГОВОРНЫЕ СЛОВА / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ПЛАСТЫ / ОБЩЕНАРОДНАЯ ЛЕКСИКА / СЛОВА / СВЯЗАННЫЕ С ОДЕЖДОЙ / ОБХОДНЫМИ ПРЕДМЕТАМИ / БОЛЕЗНЯМИ / ДЕРЕВЯМИ / ФЛОРОРОЙ / С ДЕЯТЕЛНОСТЬЮ ЧЕЛОВЕКА / ДЕТСКИМИ ИГРАМИ / ВРЕМЕНИ И ПРОСТРАНСТВА / СОМАТИЗМАМИ / ТЕРМИНОЛОГИЕЙ РОДСТВА И СВОЙСТВО / ПИЩЕЙ / НАРОДНЫМИ ПРОМЫСЛАМИ / СТРОИТЕЛЬСТВОМ / РАЗНЫМИ ПРОДУКТАМИ / VOCABULARY / VERNACULAR WORDS / LEXICAL STRATA / NATIONWIDE VOCABULARY / WORDS RELATED TO CLOTHING / WORKAROUNDS / DISEASES / TREES / FLORA / HUMAN ACTIVITIES / CHILDREN'S GAMES / TIME AND SPACE / SOMATISMS / KINSHIP TERMINOLOGY / FOOD / HANDICRAFTS / CONSTRUCTION / VARIOUS PRODUCTS / ETC

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоитова М.

В словарном составе произведений наших писателей существуют различные тематические слои лексики и одним их основных пластов является диалектные языковые единицы. Устод С. Айни с целю распространение таких слов среди народной массы поместил их в своем «Диалектизмы в «Краткий толковый словарь таджикского языка» С. Айни»». Анализ показывает, что большинство таких слов в настоящее время получало общенародный характер. Однако, некоторые лексемы до сих пор остаются лишь диалектными словами. В настоящей статье именно такие слова подвергаются всестороннему исследованию, которые рассматриваются в определенных лексико-тематических группахIn the vocabulary of the works of our writers, there are various thematic layers of vocabulary and one of the main strata is dialect linguistic units. Ustod S. Aini, with the aim of disseminating such words among the masses, placed them in his "Dialectisms in the Brief Explanatory Dictionary of the Tajik Language" by S. Aini. The analysis shows that most of these words now have a nationwide character. However, some tokens are still only dialect words. In this article, precisely such words are subjected to comprehensive research, which are considered in certain lexical-thematic groups.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIALECTS IN "A SHORT EXPLANATORY DICTIONARY OF THE TAJIK LANGUAGE" S. AINI

In the vocabulary of the works of our writers, there are various thematic layers of vocabulary and one of the main strata is dialect linguistic units. Ustod S. Aini, with the aim of disseminating such words among the masses, placed them in his "Dialectisms in the Brief Explanatory Dictionary of the Tajik Language" by S. Aini. The analysis shows that most of these words now have a nationwide character. However, some tokens are still only dialect words. In this article, precisely such words are subjected to comprehensive research, which are considered in certain lexical-thematic groups.

Текст научной работы на тему «КАЛИМАҲОИ ХАЛҚӢ-ГУФТУГӮЙӢ ДАР "ЛУҒАТИ НИМТАФСИЛИИ ТОҶИКӢ БАРОИ ЗАБОНИ АДАБИИ ТОҶИК"-И САДРИДДИН АЙНӢ»

Keywords: house, yard, lexeme, lexico-semantic field, new building, residential building, building, recreation, institution, Russian literary language, palace, log hut, cell, towerhouse, tower, explanatory dictionary, hostel, Tajik language.

Сведение об авторе:

Масимов Олимбек Масимович - соискатель кафедры языкознания и сравнительной типологии, Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни. Адрес: 734024, Таджикистан, г. Душанбе, улица Рудаки -121 E-mail: olim.mas@mail.ru. Телефон: (+992) 907 408665

About the author:

Masimov Olimbek Masimovich - applicant for the Department of Linguistics and Comparative Typology, TSPU named after S. Ayni. Address: 734024, Tajikistan, Dushanbe, Rudaki street -121 E-mail: olim.mas@mail.ru. Phone: (+992) 907 408665

УДК 809.155.0-3+891.550

КАЛИМАХОИ ХАЛКД-ГУФТУГУЙЙ ДАР «ЛУГАТЖ НИМТАФСИЛИИ ТОЧДКЙ БАРОИ ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЧИК»-И САДРИДДИН АЙНЙ

Зоитова М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Калимахои халкй-гуфтугуйй хамчун як кабати махсуси лугавй дар осори адибони даврахои гуногуни таърихи илму адаби точик истифода шудаанд ва имруз хам барои баровардани эхтиёчоти забонии худ аз онхо истифода мебаранд. ва ин аст, ки онхо барои инкишофи таркиби лугавии забони точикй мусоидат менамоянд.

Истифодаи калимахои халкй-гуфтугуйй дар осори бадей ва баррасии илмии онхо диккати олимону донишмандонро хануз аз аввали нимаи дуюми асри ХХ аз замони тахкики забон ва услуби повести «Марги судхур»-и С.Айнй, ки бо калами устод НМаъсумй сурат гирифтааст, чалб намуда буд. Фикру андешахои ин донишманд доир ба забон ва услуби повести «Марги судхур» дар китоби маъруфе бо номи «Очеркхо доир ба инкишофи забони адабии точик» [Маъсумй 1959; 2011] чамъбаст шуда, дар он фасли махсусе ба масъалаи калимахои халкй-гуфтугуйй дар забони повест бахшида шудааст, ки ин кабати лугавй ба таври муфассал мавриди баррасй карор мегирад. Ба андешаи эшон «боигарии забони халкро санъаткорона истифода бурдан боиси ифоданокй, бо рангубори табий, содагй, халкият ва реализми сухани бадей мегардад. «Сухани халк бо самимияти хоси худ пур аз фикру хисси хаётй, пур аз тобишхои нозуки маъногй мебошад. Вай ба забони асари бадей дохил шуда, ба асар кувваи фавкуллода зиндаи хаётй ва табий мебахшад» [Маъсумй 2011, 117]. Ин омили мухим боис шудааст, ки нависандагони бузург ва устодони каломи бадеъ ба масъалаи истифодаи забони зиндаи халк ахамияти махсус зохир карда, дар эчодиёти худ аз унсурхои халкй-гуфтугуй, ки табиат ва рухи халкй доштани асархои онхоро таквият медихад, истифода менамоянд. Дар баробари ин, калимахои халкй-гуфтугуйй чанбахои эхсосотию муассирии забони осори адибон, ба таври табий ба риштаи тасвир кашидани ходисаю вокеахо, фардикунонии сухани кахрамонхоро таъмин менамоянд. Хусусияти аз хама мухими истифодаи калимахои халкй-гуфтугуйй аз он иборат аст, ки онхо тавассути осори бадей забонзада шуда, умумиистеъмол мегарданд ва барои ташаккули таркиби лугавии забони адабй мусоидат менамоянд. Истифодаи ин кабати лугавй дар осори адибони бузургамон боис шудааст, ки ба масъалаи тахкики илмии онхо як теъдод олимони соха даст зананд. Аз чумла, Р. Гаффоров оид ба «Забон ва услуби романи «Одамони човид»-и Р.Ч,алил» [1966], И. Хдсанов рочеъ ба «Лексика ва фразеологияи романи Ч,.Икромй «Духтари оташ»« [1966], Б. Камолиддинов дар хусуси «Забон ва услуби хикояхои Х,аким Карим» [1967], X. Юсупов перомуни «Хусусиятхои лексикии забони осори С.Айнй [1971], М.Холов оид ба «Лексикаи романи «Дохунда» [1972], М. Юсупова рочеъ ба «Фразеологияи романи С. Айнй «Дохунда» [1972], Х.Хусейнов доир ба «Забон ва услуби повести «Одина»-и С. Айнй [1973], Т. Шокиров дар бораи «Хусусиятхои лингвистии асархои Ф. Мухаммадиев» [1986], Ш. Рахимова перумуни «Унсурхои лахчавй ва вазифахои услубии диалектизмхо дар адабиёти бадей (дар асоси маводи асархои Ч,.Икромй)» [1992], Н.Хикматуллоев дар хусуси «Хусусиятхои семантикй-услубии синонимхои лексикй дар сегонаи Ч,.Икромй «Дувоздах дарвозаи Бухоро» [1993], М.Олимчонов дар

бopaи «Вижaгиx,oи лeкcикй-ycлyбии нacpи тaъpиxй зимни эчодиети С.УлyFЗOдa [2GG2] тaдкикaт aнчoм дoдaaнд. Дap ин пaжyx,ишx,o зимни бappacии xycycмятx,oи лeкcикии ocopи нaвиcaндaгoн бa мacъaлaи иcтифoдaи кaлимax,oи xaлкй-гyфтyгyйй низ дaxл кapдa, зимни тaшpex,и aнвoи диaлeктизмx,o (фонетикй, лeкcикй, мopфoлoгй, кaлимacoзй вa f.) Faнoвaти зaбoни зиндaи xanrç paвшaн инъикoc мeгapдaд.

Бeшyбx,a, иcтифoдaи кaшмax,oи xaлк;й-гyфтaгyйй дap ocopи мapбyт бa нaзм низ дидa мeшaвaд. X,apчaнд нacp бapoи кoмилтap инъикoc кapдaни тapкиби лyFaвии зaбoн шapoитx,oи фapoxтap дopaд вa «бapoи пyppaтap aкc кyнoнидaни вaвъмяти зaбoни aдaбй, мaxcycaн, xycycмятx,oи нax,вй вa ycлyбии он, имконияти racp бeштap вa мaйдoни aмaлиëги он фapoxтap acr» [Н.Мaъcyмй 191б, Зб], aммo дap ocopи нacpй хдм y^ypix^ xaлк;й-гyфтyгyйй иcтифoдa шyдaaнд, xan^M^rn oExopo тaъмин кapдa, бa онх,о чaззoбмяти мaxcyc бaxшмдaнд. Т^кики ocopи нacpй тaвaччyx,и oлимoнepo чун A. Aбдyк;oдиpoв «Зaбoн вa ycлyби нaзми Миpзo Тypcyнзoдa [1998], С. Сaбзaeв «Зaбoн вa ycлyби шoиpoни мaopифпapвap» [1991], К^. Мyxтopй «Хycycмятx,oи лyFaвию ycлyбии aшъopи P^arä» [2GG6], Ю. Нypмyx,aммaдoв «:Кaтeгopмяx,oи лeкcикй вa xycycиятx,oи ycлyбй дap эчoдиëти Лоик ^Œeparâ» [2GG1], С. Рacyлoв «Вмжaгмx,oи лeкcикй-ycлyбии нaзми TyFpan» [2G11] вa дигapoн чaлб кapдaacт. Дap ocopи илмии мaзкyp бa мacъaлax,oи гуногуни зaбoнии acapx^ шoиpoнy нaвиcaндaгoн дacт зaдa, aндeшax,oи колиби илмй бaëн тамуд^ дoиp бa иcтифoдaи кaшмax,oи xaлкй-гyфтyгyйй вa мaxcycaн диaлeктизмx,o дap фacлx,oи anoxia ax,aммяти мaxcyc дoдaaнд. Иcтифoдaи кaшмax,oи гуФтугуйй дap acapx^ нaвиcaндaгoн бояд бa мaк;caди мyaйян cypaт гиpaд вa чмx,aтx,oи xyби он as лyFaти xan^ интмxoб гapдидa, бapoи тaкммлy тapaк;к;ии зaбoни aдaбй мycoидaт нaмoянд. Дoиp бa ин мacъaлa xyди С. Aйнй ^йди мaxcyc дopaнд, ки мeфapмoянд: «Ea фax,ми мaн, дap кop фapмyдaни лyFaтx,oи мax,aллй биcëp э^тиëт кapдaн, aммo чизх,ои нaFЗи oнpo aB нaзap нaгypeзoндaн лозим acт» [A™s 1948, 39].

Дap бapoбapи ocopи нaвммю нacpй дap мaнoбeи лeкcикoгpaфии тaъpмxи зaбoнaмoн низ кaшмax,oи xaлкй-гyфтyгyйй дapч гapдмдaacт, ки бapoи нигax,дoшт вa хифзи онх,о aв нoбyдшaвй мycoидaт кapдaaнд. Яге aв хдмин гyнa лyFaтнoмax,o «ЛyFaти нимгaфcмлии точикй бapoи зaбoни aдaбии точик»-и Сaдpиддин Aйнй мeбoшaд, ки дap он y^ypx^ xaлк;й-гyфтyгyйй бa тaвpи фapoвoн мaвpмди rçapop дoдa иcтифoдa шyдaacт. Дoиp бa иcтифoдaи онх,о устод С. Aйнй дap «Дeбoчa»-и лyFaти мaзкyp чунин мeнигopaд: «Мян дap ин китоб як xeл лyFaтx,oepo дapoвapдaм, ки онх,о бapoи фoидa бypдaн aз aдaбиëги клaccикй ëpй мeдмx,aнд, як xeли дигapи лyFaтx,opo дapoвapдaм, ки онх,о бapoи фax,мидa xoндaни aдaбиëги нaфиcaи имpyзa зapypaнд вa инчунин як xeл лyFaтx,oepo Fyн кapдaм, ки онх,о aз xaзинaи зaбoни зиндaи имpyзaи точик буд^ то бa х,ол бa ^oe Fyн нaгapдмдa вa дap нaвиштaчoт кop фapмyдa шyдaaнд, ë ин ки биcëp кaм rap фapмyдa шyдaaнд вa бaъзaн дap мaънмx,oи xaтo бa кop бypдa шyдaaнд.* Ин к^м лyFaтx,o бeштapин бapoи он кacoнe лoзимaнд, ки i^ara нaвиcaндaгй ë ин ки жypнaлиcтй дopaнд, aммo зaбoни зиндapo кaмгap мeдoнaнд.

Aap мо мyндapичoти ин кмтoбpo, ки бeштap aз ëздa^ x^op лyFaт ибopaт aCT, бa xeлx,oи дap боло нoмбypдaшyдa чудо кapдa нишон дих^м, тaк;pибaн бa хдмин нaтмчa мeoeм: 50 ^oroe^ra ин лyFarx,o aз зaбoни зиндaи xan^ те^и^нл, ки то бa х,ол дap кмтoбe Fyн кapдa нaшyдaaнд вa 50 ^oTOeRra дигapaшoн aв китобх,ои лyFaт вa aдaбиëт гиpифтa шyдaaнд; нимaи ин 50 ^оттенти oxиpй он лyFaтx,oeaнд, ки бapoи фoидa бypдaн aв aдaбиëти клaccикми точик дapкop мeшaвaд вa нимaи дигapaш он лyFaтx,oe хдст, ки фeълaн бa aдaбиëти нaфиcaи имpyзaи точик кop фapмyдa шyдa иcтoдaaнд, aммo мaънox,oи онх,о бa oммaи нaвcaвoд вa чaвoнoни нaвpac paвшaн нecтaнд.

Мaнбaъx,oи ин китоб дap 50 пpaгceнти oxиpи «F^c-y^—nyFC^» вa «Бypx,oни котсъ» бapин китобх,ои лyFaти кух,ш вa китоб^ои aдaбй буд^ дap 50 пpoceнти якум зaбoни зиндaи xanrç acт, ки дap мyддaти yмpи он rçaAap кyтox,нaбyдaи xyдaм дap дaфтapи xoтиpaи xyдaм Fyн шyдaaнд (Aйнй 1976, 562-563).

Тaвpe aз гyфтax,oи устод С. Aйнй мaълyм мeгapдaд, дap чaмъoвapй вa иcтифoдaи кaлимax,oи xan^ мaкcaди мyaйянe нyxyфтacт, ки он бa мaнфиaти зaбoни ммллиaмoн мeбoшaд. Гyзaштa aв ин бa aндeшaи устод «бояд китобхои лyFaтe дoштa бoшeм, ки бa вocмтaи онх,о чaвoнoн aв aдaбиëти нaфиcaи lacrara фoидa бapaнд вa низ кмтoбx,oe дoштa бoшaнд, ки бa вocитaи онх,о чaвoнoн бa

* Чунончи дap бaъзe мaтбyoти точик дида мeшaвaд, ки «кopкapд» - po бa чои «Œop» бa roop мeбapaнд вa Hacanan мeгyянд «кopкapди тoбиcтoнии пaxтa cycт мepaвaд» вa ^ол он ки кaлимaи «кopкapд» дap зaбoни зиндa бa ду мaънй мeoяд: «музди roop», дуюм «мax,cyли кop» вa дap бaъзe гaзeтa^o дидд шуд, ки ««opaK» бa чои «кишт» бa roop бypдaaнд вa ^ол он ки дap зaбoни зиндa «кopaм» cифaтм зaмин бyдa «зaмини кopaм» гуфтш «зaмини фeълaн кишту кop шyдa иcтoдa» гyфтaн acт.

xaзинaи зaбoни зиндaи точик pox ëбaнд Ba инчунин ин китoбxoи лyFaт бояд зaбoни зиндaи xaлкpo пеши кopкyнoни идмй Ba aдaбии точик миcди як мaтеpиaл тaйëp кapдa мотанд». (С. Айнй 1976, 562).

Уогод дap дyFaтнoмaaш кaлимaxoи xara^po мутобики aлифбoи xaмoнвaктa тaнзим кapдa, шapxи xyби декcикoгpaфй дoдaacг, ки дap шинoxти вoxидxoи дyFaвии лaфзй мycoидaт мекyнaнд Ba инpo бa умеде aнчoм дoдaaнд, ки ож,о дap чойи xyдaшoн бa rap paвaнд Ba мaнфиaгx,oи зaбoнии нaвиcaндaгoнpo тaъмин нaмoянд.

Вoxидxoи дyFaвии xaлкй-гyфтyгyйй дap дyFaтнoмaи ycтoд Айнй бa кaбaтx,oи гуногуни декcикй мaнcyбaнд. Аз чyмлa, кaлимaxoи мaнcyб бa либо^ acбoби pyзгop, бемopиxo, дapaxтoн, raëxx,o, мapбyт бa фaъoлияти шaxc, бози^ои кyдaкoн, зaмoн Ba мaкoн, coмaтизмxд кaлимaxoи xешoвaндй, xypoквopй, xyнapxoи мapдyмй, coxтмoн Ba xoнacoзй, мaxcyдoти гуногун Ba Faйpaxo. Дap ин мaкoлa чaнд гypyxи orappo мyxтacapaн тaxлил менaмoем.

-вохидхои лyFaвии мaрбyт 6a либос Ba пойaфзол. Ин гута кaлимaxo дap дyFaтнoмaи ycтoд С. Айнй xеле зиëдaнд. Ож,о aз pyйи coxт coдa, coxтa Ba мypaккaб бyдa, мутобики xaзмшaвиaшoн бa ду rypyx тaкcим мешaвaнд. Дap гypyxи aBBan кaлимaxoеpo вopид кapдaн мумкин acг, ки бо вyчyди чaндин дaxcoдa дap xизмaти ax^ илму фapxaнг бyдaнaшoн то имpyз xycycra-Ex^ дaxчaвиaшoнpo гум нaкapдaaнд. Бa ин кaбил кaлимaxoи a6pa, aapac, бяхя, бyFчa, гулдузй, дacтмол, дacтрyмол, дaрз, яктaк, як^, эзор, чaкмaн, пaтaк, xиштaк, кaлaбaнд, acтaр, тaкбaнд, фaровeз Ba Faйpa шомид мебoшaнд. Бa гypyxи дуюм вoжaxoе мaнcyбaнд, ки то xoд пyppa yмyмиxaлкй нaшyдaaнд. Аз чyмдa: aбpanycтин пуотини as муйитаи aъдo дyxтaшyдa [1]; aнгaлa тyгмaи гиpебoн, тyгмa; aHryia cypoxчaи кypтa Ba гамзуд aCT; 6aHopac як [нaвъ] бoфтaи мaйдaнaкши cиëxy caфед acг; 6ax,ia дacгпyшaки чapмин; 6y6 пaлoc; гилем, колин; бyFчомa чoдиpеcг, ки ^pra Ba кypпaчaxopo дap вaй бacгa мотанд; бурониш aндoзa гиpифтa бypидaни либocвopй; вycлa пaйвaнд, ямок; гyйaнгaлa cypoxии тyкмaгyзapoнй; гyлaнор як xед пapчaи бoфтaи фaбpикиcг, ки гyлxoяш cypxи бaлaнд мебoшaд; кyлyчa дибocи aœap^ ки (capбoзxo) дap зеpи шинед мепyшaнд; чиFдa -чиFдa дибoc ë чизxoи бoфтa, ки бештapини чoxoяш дapидa бoшaд; Fито пapдaе, ки pyи чизеpo пyшoндa acг; кябкоб кaфши чубин; шиклa пapчaи бa як чо бaнд шyдa кaндa мoндaи дибoc. 2. пapчaи aB тapaфи дyмчa бypидaпapтoфтaи xapбyзa Ba тapбyз дap вaкти бypидa xypдaн; химор capбaнди cекyнчaи зaнoн; лaчaк 1. пapчaеcг, ки зaнoн дap зеpи гуду мебaндaнд Ba pyи cинaaшoнpo мепyшoнaнд. 2. пapдaи oвезoне, ки дap зеpи гapдaни бaъзе пapaндaxo xacт (мacaлaн, дap xypyra xoнaгй); лaбшyйлaттa дaттaеcт, ки caиcoн пac aв кaшaвy чopyб кapдaни acпoн он дaттapo бa об тap кapдa, бо он лaбy дaxoни orappo мешуянд. (4,3); KappyK pиштaи aв пaxтaи пacг, cyCT Ba дaFaл тoфтaшyдa; KanaHr либош нaмaдй, ки мapдyми фaкиp дap зимиогон пyшaнд; кeмyxт чapмеcт дoнaдop, ки aв пycти caFpии xap меcoзaнд; кeмyxтй мaнcyб бa ^мужт (гафши кeмyxтй, ë ин ки кемустмотанд. Чунонки aнчиpи cиëxи пуагаш дoнaдoppo кeмyxтй гуянд, бa caбaби мoнaнд бyдaни вaй бa кемусти cиëx).

Дap бaйни кaлимaxoи ин ^pyx дap дyFaтнoмa вoжaxoе вoмеxypaнд, ки то xoд дap бaйни xaмaи axoдии чyмxypиaмoн бa ^pparn мaшxyp нaшyдaaнд Ba xеде зебо буд^ бapoи yмyмиxaлкй шyдaн apзaндaaнд: хучга пapдaе, ки дap таш он apyc нишинaд, чимидик; кyртa гyшвopa; дeвчомa ^cm^crE; ки тapaфи мyйдopaшpo бap pyй кapдa дyxтaaнд. 2. чoмaи пaшмин acт, ки бa тapaфи pyяш тopxoи муй Ba пaшм oвезoн acг; якшочя кyдox Ba кaлaпyши бap cap кaч ниxoдaшyдa; F^îar^ як нaкшaеcг дap кaшидaдyзй Ba cypaткaшй, ки бa гуди F^a мoнaндй дopaд; яккaбaнд миëнaбaнд; тириз//тирeз як пopчaи cегyшaи дapoзpyяи чoмa acг, ки дap ду пaxдyяш aндoxтa мешaвaд; тaгчaрм пoйaфзopи тaгaш aв чapм, подош; caрипой кaфшеcт, ки бе мaxcй пyшaнд; кaфaк чapми caxтеcг, ки дap тaги м;^ Ba тафш дap бapoбapи пaнчaи по дyзaнд Ba Faйpa.

^rap гypyxxoи мaквyйй низ xaмин гyнa xycycият дopaнд. Чун дap ин тaxлили xaмaи ож,о Faйpиимкoн acг, бо oвapдaни чaнд ^pyx Ba миcoлxoи ож,о иктифо мекунем:

-вохидхои лyFaвии мaрбyт 6a xaйвонот Ba napaH^aroH: пуру шoнaи capи пупитиш (xyoxyA); шepмaгac тopтaнaк; aбpaш acпи xo^op; acпи caфеди cypxxoд; yмyмaн acпи xyб; acnaR- 1. xa^ara aз чуб coxтaшyдaи acп, ки дap caйpгoxxo чaнде aв orappo бa як чapxи пappикдop бacгa, бaчaгoнpo caBop кapдa мегapдoнaнд. 2. Як xел мypчaи пoчaдapoз; бaдpом acпи capкaш; бидaв як xел acпи тездaв, ки дap кyбкopиxo Ba пoйгaxxo кop фapмoянд; боргир xaйвoни бopгиp (бештар дар бораи асп гуянд); гулбодом acпи caфедчapaнге, ки cap то пои бaдaнaш xoлxoи бoдoмшaкли cиëxчaи cypxтoб дopaд; Faливоч//Faлeвоч як xед зoFи кaлoн; Faмxypaк пapaндaеcг бa кaлoнии гунчишк Ba cиëxчapaнг, ки доимо дap дaби o6xo гapдиш мекyнaд. Tyë вaй aз тapcи бa мapдyм кaм мoндaни об xyд об нaменyшидaacг, бинoбap ин, Faмxypaк нoмидaaнд; Fyндa як xед xaшapoти зapapдopи

тopтaнaкмoнaнди xoкиcтappaнг acг; куч гycфaнди нapи axтaнoкapдaи шoxдop, тaгaл; пaрFOзa бexи пapи пapaндaгoн acт, ки дap гушти он^о чoйгмp шyдaacт; сабзак 1. Пapaндaecт мycмчaмoнaнди тoчдopи caбзpaнги cypxxoл. 2. Сиëxчaтoб; санглоб нигох, кун. бa caги обй, carc^; шутургов зapoфa; си\пар чyчaи хднуз пapxoяш нapacидa; лавгуш xapecт, ки гyшaшpo cмx вa тapaнг кapдa нaмeтaвoнaд вa Faйpa;

- вохидхои лyFaвии марбут ба дaрa\т ва мевахо: шакармуруд як xeл мypyдecт, ки мaFзaш мoнaнди шaкap дypдa -дypдa мeбoшaд; шакарак 1. номи як xeл xapбyзa. 2. номи як xeл тapбyз, ки мaFзaш мoнaнди шaкap дypдa -дypдa мeбoшaд. 3. номи як xeл aнгypи caфeд; ардона гули xaйpии дaштй; беxчaст нмxoлe, ки aв peшaи дapaxт мeбapoяд вa Faйpa;

- вохидхои лyFaвии мaрбyт ба асбоби рузгор: беxчaст нмxoлe, ки aз peшaи дapaxт мeбapoяд; какова ду куттй ë ду caбaди бо pecмoн ë тacмa бо хдм бacтa, ки бap болои myyp гyзoштa ду кac дap дуи он^о нишacтa caфap кyнaнд, ë мeвa вa чизх,ои дигappo бa онх,о aндoxтa бap xapy ara 6op кyнaнд; сол чубх,ои пaxлyи xaм бacтa дap об aндoxтa, ки бо вaй aв обх,о мeгyзapaнд, ë xyд он чyбxopo бо poxи об чoe мeкaшoнaнд; соткин//сотгин пиëлaи шapoбнyшй; бинидарй чyбecт, ки дap к^ми пeши як тaбaк;и дap вa дapвoзa aз pyй пaйвaнд мeкyнaнд, то ки дap вaкги пyшoндaн тaбaк;и дигappo нигох, дopaд; дангола шyшaи яки оби aз боло поин peзaнд (монанди яхи оби аз нова резанда); ём xyми дaхaнфapoxи бeгapдaни кaлoн вa Faйpa;

- вохидхои лyFaвии мaрбyт ба беморй: чакмезак бeмopиecт, ки coxиби он жшоби xyдpo нигох дoштa нaмeтaвoнaд вa чaкpa -чaкpa чaкмдa мeиcтaд; бaFaлaк дoнaчaecт, ки дap бaFaли oдaмй пaйдo мeшaвaд вa дep мeпaвaд; як нaвъ peши xaлoккyнaндaи aray xap, ки дap бaFaл тйдо мeшaвaд; татар дapди cap дoдaн; косашикан бeмopии бaчaгoнa acт, ки бaчa фapëд биcëp мeкyнaд вa дap oxиp бexyд мeшaвaд; кaждyмa дapдecт бap capи aнгyштoн тйдо мeшaвaд вa дap зaбoни зиндa Fилофaк мeнoмaнд вa Faйpa;

-вохидхои лyFaвии мaрбyт ба бозихо: тарфбозй ду ^pyx шyдa бa муккобили хaмдигap тapaфxoшoнpo aгaш дoдa бозй кapдaн; дy\aр як шaкли мaxcycи бучул acт дap кммop, ки бучули xap кac, ки он шaкл ояд, xapифaшpo мeбypaд. Ин шaклpo дap yзбeкй «олчй» мeгyянд; оташбозй як xeл бoзиecт, ки бо огаш бa aмaл мeopaнд, кoFaв ë paвFaнpo дap дaxoн дap гиpoндa бо вaй мepaк;caнд; xaтaк бoзиecт мoнaнди шaшкa, ки бaчaгoн дap зaмин xaт кaшидa бозй мeкyнaнд вa Faйpa;

-вохидхои лyFaвии мaрбyт ба xонa ва соxтмон: бодгир cypoxeCT дap xoнaxo бapoи тoзa кapдaни xaвoи xorn; бодреса тaxтaи гиpдaи ммëнcypox, ки дap caкфи xaймa нмxaнд; вахал [лой, лойкд]; лойдон, ки paвaндaгoн дap вaй дapмeмoнaнд; даревос чopчyби дap (бoлoдapй, пaxлyдapмxo вa ocтoнa); шохтир чyбecт биcëp Faфc вa дapoз, ки дap caк;фи xoнaxoи вaceъ бa дapoзии xoнa гyвopaнд вa aв ду тapaфи вaй бa вaй caвop кapдa бoлopxoи xoнapo нмxaнд; чортарош бoлopecт, ки чop тapaфaшpo тapoшмдa xaмвop кapдa бoшaнд; xорбaст 1. дeвopи xopй дap гмpдoгиpди 6of. 2. Faви cимxop дap гмpдoгмpди кaлъaи чaнгй вa лaшкapгox вa Faйpa;

-вохидхои лyFaвии мaрбyт ба махсулот ва чиз: яшм як xeл caнги caфeди caбзтoби шaффoфи aкcнaмocт, ки дap зeб дoдaни pyи дeвopи имopaтxo бa кop бapaнд вa aв вaй зapфxoи гуногун coзaнд; тибит пaшмм нapмecт, ки дap зepи пaшм вa муи дaFaли буз пaйдo мeшaвaд вa aз вaй шoлxoи нaфиc бoфтa мeшaвaд; Fибa пaxтaи гapдoлyд, ки aз дaxoни Fyзaи чoйдopй чмдa гиpифтa мeшaвaд; кокyлa бopи дapaxтecт aз чинcи xeл вa бyзypгrap aз он, ки дap дaвoxo xaмpox мeшaвaд; ичтимоона aв як к^ми пули чaмъкapдaaшoн тaлaбaxo бapoи xyд бaвмe вa зиëфaтe тaшкмл мeдoдaнд, ки ин мapocимpo «ичтимоота» мeнoмидaнд вa Faйpa.

-Вохидхои лyFaвии марбут ба полезихо: гармак як xeл xapбyзaи дapyнcypxи xyшбyй, ки aз xaмaи xapбyзaxo пeштap пaзaд; сапча xapбyзa вa тapбyзи нaвбacтa, ки бa кaдpи кaлoнии ceб шyдa бoшaд; кyмa 1. тyдaи xapбyзa вa тapбyз. 2. тyдaи xap чизи бeчoн; косок xocмли xapбyзaи вaйpoншyдa, ки бa кaлoнии геб мeшaвaд, aммo биcëp тaлx aCT вa Faйpa;

-вохидхои лyFaвии марбут ба узвхо: завонак чop дaндoни пeши oдaмй; сорин aв кaдкaшaк то зону, чои Faфcии пой, еон; чичй 1. дap зaбoни бaчaгoн cинaи мoдap; 2. кaлимaecт дap вaкrи тacлим вa мaFлyбй гyфтa мeшaвaд; чинадон чиFмлдoни wypF вa Faйpa;

-вохидхои лyFaвии марбут ба xешовaндй: дaFеч зaнoни бapoдapoн бa якдигapaшoн дaFeч мeшaвaнд; дyxтaрxонa xизмaтгopдyxтap; котабозй зaнбoзии Faйpик;oнyнй; пасоварда фapзaнди зaн acт, ки aз шaвxapи aввaлинaш бa xoнaи шaвxapи нaвaш oвapдaacт вa дap xa^^ ин гyнa зaн гyфтa шyдaacт:

Ба фарзанди ман дилгарони кунад,

Пасовардаро мехрубони кунад.

-вохидхои луFавии марбут ба номи анвои хурок ва махсулоти хурок: карт равгани думбаи обнакардаи бешалха ва бегушт; кочй оши аз чуворй пухта, ки бо чургот ва равган мехуранд; кичири ошест аз мошу биринч, ки монанди шула гафс мепазанд; лахчак оши угрое, ки угрояш пахн бурида шудааст (Дар Самарканд оши «каиш»-ро «лахчак» гуянд); широба каймоки тунук; хасбор хуроки нопухта (мева, ширинй, магз ва мевахои хушк) ва гайра.

Ба хамин шакл метавон доир ба гуруххои мавзуии калимахои халкй-гуфтугуии марбут ба хунархои мардумй, вохидхои лугавии марбут ба шахс ва сифатхои одамй, марбут ба ранг, макону замон, амалу холат, номи амал ва вохидхои лугавии сермаъноро мисол овард.

Х,амин тарик, таснифоти калимахои халкй-гуфтугуйии «Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик»-и Садриддин Айнй нишон медихад, ки дар хакикат вожахои ин кабат хеле фаровон мебошад. Махз хамин лугат имкон додааст, ки дар тули мавчудияташ садхо калимахои махаллй ба осори илмию адабиамон ворид гашта, имруз оммафахм шудаанд. Аз таснифоти мазкур дида мешавад, ки мавзуъхои лугавию мавзуи, ки вожахо ба онхо мансубанд, ба зисту зиндагонии мардумй иртибот дорад. Истифодаи онхо дар хаёти харрузаамон умри онхоро дароз намуда, сарвати лугавии забонамонро афзун месозад. Бешубха, фархангнигории миллати точик садсолахо давом дорад ва хар лугат макому манзалати хоссаеро доро буда, дар ташаккули лексикографияи точик сахми муносибе дорад. «Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик»-и Садриддин Айнй низ яке аз фархангхои мондагорест, ки барои тарбия ва таълими хазорон толибилмон хизмат кардааст.

АДАБИЁТ

1. Абдукодиров, А. Забон ва услуби назми Мирзо Турсунзода / А.Абдукодиров. -Душанбе, 1988.-124с.

2. Айнй, С. Мактуби кушода ба рафик Толис / САйнй // Шарки сурх. 1948. №11. -С.37-40.

3. Айнй, С. «Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик» /С. Айнй. -Душанбе, 1976.-564с.

4. Маъсумй, Н. Забон ва услуби Ахмади Дониш / НМаьсумй. -Душанбе, 1976.-73 с.

5. Маъсумй, Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик / Н. Маъсумй. -Душанбе, 2011 .-385 с.

6. Маъсумй, Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик / Н. Маъсумй. -Сталинобод, 1959.-294 с.

7. Маъсумй, Н. Чахонбинй ва махорат / Н. Маъсумй. -Душанбе, 1966. -267 с.

8. Маъсумй, Н. Забон ва услуби Ахмади Дониш / Н.Маъсумй. -Душанбе, 1976.-73 с.

9. Мухторй, Хусусиятхои лугавию услубии ашъори Рудакй / Мухторй. -Душанбе, 2006.-129 с.

10. Нурмахмадов, Ю. Ш. Лексические категории и их стилистические особенности в творчестве Лоика Шерали / Ш. Ю. Нурмахмадов. -Душанбе, 2007.-26 с.

11. Сабзаев, С. М. Забон ва услуби шоирони маорифпарвар / С. М. Сабзаев. -Душанбе, 1991 .-80 с.

12. Хикматуллаев, Н. Семантико-стилистические особенности лексических синонимов в трилогии Джалола Икрами «Двенадцать ворот Бухары». АКД / Н. Хикматуллаев. -Душанбе, 1993.-17 с.

13. Олимджонов, М.О. Лексико-стилистические особенности исторической прозы (на материале творчество С. Улуг-заде). АКД / М. О. Олимджонов. -Душанбе, 2002.-23 с.

14. Расулов, С.М. Лексические и стилистические особенности поэзии Накибхона Туграла: автореф. дисс... канд. филол. наук / С. М. Расулов. -Душанбе, 2011 .-22 с.

15. Рахимова, Ш.С. Диалектные элементы и их стилистические функции в художественной литературе (на основе произведений Джалола Икрами). автореф. дисс. канд. филол. наук / Ш.Рахимова. -Душанбе, 1992.-25 с.

16. Хоркашев, С. (Рахматуллозода С.). Баррасии лингвистии гуруххои мавзуии таркиби лугати лахча / С. Хоркашев. -Душанбе, 2014.-234с.

17. Ходжиев, С.Языковое особенности прозы начала ХХ века (на материале «Тухфаи ахли Бухоро» Мирзо Сироджа Хакима). АКД / Ходжиев С. -Душанбе, 1967.-27 с.

18. Холов, М. Лексика романа «Дохунда» Садриддин Айни: АКД / МХолов. -Душанбе, 1972.-17 с.

19. Юсупов, Х. Лексические особенности языка прозведений Садриддина Айни. АКД / Х.Юсупов. -Душанбе, 1971 .-35 с.

20. Юсупова, М. А. Фразеология романа С. Айни «Дохунда». АКД / Юсупова Майрам Авазовна. -Душанбе, 1972.-26 с.

ДИАЛЕКТИЗМЫ В «КРАТКИЙ ТОЛКОВЫЙ СЛОВАРЬ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА» С. АЙНИ

В словарном составе произведений наших писателей существуют различные тематические слои лексики и одним их основных пластов является диалектные языковые единицы. Устод С. Айни с целю распространение таких слов среди народной массы поместил их в своем «Диалектизмы в «Краткий толковый словарь таджикского языка» С. Айни»». Анализ показывает, что большинство таких слов в настоящее время получало общенародный характер. Однако, некоторые лексемы до сих пор остаются лишь диалектными словами. В настоящей статье именно такие слова подвергаются всестороннему исследованию, которые рассматриваются в определенных лексико-тематических группах.

Ключевые слова: словник, народно-разговорные слова, лексические пласты, общенародная лексика, слова, связанные с одеждой, обходными предметами, болезнями, деревями, флоророй, с деятелностью человека, детскими играми, времени и пространства, соматизмами, терминологией родства и свойство, пищей, народными промыслами, строительством, разными продуктами и т.д.

DIALECTS IN «A SHORT EXPLANATORY DICTIONARY OF THE TAJIK LANGUAGE» S. AINI

In the vocabulary of the works of our writers, there are various thematic layers of vocabulary and one of the main strata is dialect linguistic units. Ustod S. Aini, with the aim of disseminating such words among the masses, placed them in his "Dialectisms in the Brief Explanatory Dictionary of the Tajik Language" by S. Aini. The analysis shows that most of these words now have a nationwide character. However, some tokens are still only dialect words. In this article, precisely such words are subjected to comprehensive research, which are considered in certain lexical-thematic groups.

Keywords: vocabulary, vernacular words, lexical strata, nationwide vocabulary, words related to clothing, workarounds, diseases, trees, flora, human activities, children's games, time and space, somatisms, kinship terminology, food, handicrafts, construction, various products, etc.

Сведение об авторе:

Зоитова Мохира - ассистент кафедры теории и практики языкознания Таджикского государсвенного педагогического университета имени Садриддина Айни. тел: (+992) 919614528

About the author:

Zoitova Mohira - assistant of the Chair Theory and Practice of Linguistics of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, phone: (+992) 919614528

РЕГУЛЯРНЫЕ И ОККАЗИОНАЛЬНЫЕ АНГЛИЙСКИЕ СООТВЕТСТВИЯ ТАДЖИКСКИХ СОСТАВНЫХ ПРЕДЛОГОВ С КОМПОНЕНТОМ «ТАРАФИ» И «БА СУИ» И ИХ АНГЛИЙСКИЕ СООТВЕТСТВИЯ

Карамхудоева Л. Т.

Хорогский государственный университет им.М.Назаршоева

Пространственные отношения-функционально -семантическое поле, в состав которого входят разнообразные лексические, морфологические, словообразовательные и синтаксические средства, в которых данная категория «находит свое воплощение и свою конкретно -языковую и конкретно -речевую реализацию» [Ахундов 1982,19], а сама категория пространственности» является «коммуникативно -семантической категорией, которая по -разному обнаруживает себя на различных уровнях языка» [Селвистрова 1990,82].

1. Регулярные соответствия ба тарафи / ба суи -to, ба тарафи / ба суи -towards.

Отличие предлога ба тарафи от ба пеши и ба назди в том, что он характеризует начало движения, его начальную направленность, в то время, как ба пеши и ба назди конкретизируют результат движения, его конечную фазу. Именно поэтому ба тарафи соответствует не только более общему to, но и toward /towards, значение которого исключает достижения цели.

Ба суи стилистический вариант ба тарафи. Чаще всего и эти предлоги употребляются с глаголами движения. Различие между to и towards в том, что towards не включает достижения цели, as to -безразличен к достижению цели, и во всяком случае не подчеркивает недостижения, а обозначает направленность движения вообще.

Рафтан -. Павел шитоб накарда, ба тарафи дар рафт . -Pavel walked slowly to the door . Асп ру ба поён ба тарафи алафзор гуё парида мерафт (О.о.318). -The horse continued its wild career down toward the meadows . Писарбача ба суи хунукхона рафт (Х.М.Б.25). -He walked off to the ice -house .

Равон шудан -Отряд аспхоро тозонда ба тарафи хавлии духтур Ливси равон шуд -The party stuck out at a bouncing trot on the road to Dr Livesey s house .Мересьев ба тарафи дар равон шуда.. .-As Alexei walked towards the door. Х,ар ду якчоя ба суи республикаи демократи равон хоханд шуд. -Both together will march forward to a democratic republic. Х,амаи дуздон ба суи хона равон шудан (Ст.4,.4,.211). -The whole party began to move together towards the house (St.T.I.205).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.