CC BY
2Philological Studies, 21, 2, (2023)_Приказ
УДК 821-93.03=163.41(049.3) УДК 821.09-93:82(497.1)(049.3) УДК 81'255.4(049.3) DOI: https://www.doi.org/10.55302/PS23212318i
КШИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ У ЗЕМЛИ ПРЕВОДА (Тщана Тропин, Поетика прево^епа за децу. О неким особинама превода кпижевности за децу у периоду друге Jугослаавиjе. Београд: Институт за кшижевност и уметност, 2022, 323 стр.)
Ловаиа ИветиЙ
Институт за ктижевност и уметност Београд, Срби]а
LITERATURE FOR CHILDREN IN THE LAND OF TRANSLATION (Tijana Tropin, The poetics of translation for children. On some features of the translation of children's literature in the period of the second Yugoslavia. Belgrade: Institute for Literature and Art, 2022, 323 p.)
Jovana Ivetic
Institute for Literature and Art Belgrade, Serbia
Каига Тщане Тропин о поетици прево^еаа за децу у Jуroславиjи измену 1945. и 1990. године знача]ан je допринос домаЬо] науци о каижевности, транслатологщи и студщама културе. Троделна студща доноси преглед стааа савремених теорща прево^еаа и приступа прево^еау за децу, шест студща случа]а и систематизацщу прево-дилачких поетика с периодизациям. У центру студще ]е претпоставка о постсуаау имплицитне поетике прево^еаа за децу, муа се реконструише широким интердисциплинарним захватом и упоредном дщахронщском анализом варщантних превода. Анализа ]е ослоаена на савремене теорще прево^еаа и смештена у „референтни оквир" студща културе, чща достигнуЬа 6oje став према предмету проучавааа (15).
ВеЬ у првом епиграфу назначени су неки од разлога за истраживаае овог феномена. Преводна каижевност за децу обликована ]е, често, ванлитерарним изборима уредника, преводилаца, издавача или прире^ивача. Анализа овог сплета коауторских инстанци обогаЬу]е разумеваае културног и каижевног контекста из юсуег потичу преводи
- од актуелних педагошких и идеолошких ставова до генеалогще жанрова. Каижевност за децу, притом, служи као сво]еврсни лакмус папир, ]ер су исти текстови континуирано прево^ени у различитим епохама и за различите цилне групе (53). Додатно, цензура и избор традицща из ко]их се у обухвайеном периоду преводило били су флексибилнщи у делима за децу.
Други епиграф алудира на шароликост праксе прево^еаа у друго] половини двадесетог века - од локализацще и адаптацще, с варщантама попут (де)локализацще, контрапревода или прекодифика-цще, до дописивааа и скрайивааа, стилских, синтаксичких и других ]езичких преиначеаа, чиме се све имплицитно или експлицитнще у текстове превода упису]у преводилачки ставови према публици за ксуу преводе или ставови о каижевности ксуу преводе. Превод као преводио-чева интерпретацща био ]е могуй ]ер дела намерена деци дуго нису имала статус класика и пратейу ауру непроменливости, вей су схватана као функционална и, стога, флексибилна. Други оквир, ко]и пружа посебан низ питала, импликацща и заклучака, ]есте период друге Jугославиjе и у аему присутан конструкт детета и детиаства, превага педагошког над естетским, као и избегаваае или изоставлаае сегмена-та текстова ксди су у несагла^у са соцщалистичком идеологщом (16, 17).
Корпус преводне каижевности за децу на подруч]у Jугославиjе измену 1945. и 1990. допуаен ]е, по потреби, преводима на словеначки, македонски или ]езике мааина. Издво]ени класици (односно дела ксуа статус класика има]у на изворном, а по могуйству и на ]езику превода) прево^ени су више пута током дужег периода. Корпус припада трейо] етапи у разво]у оригиналне каижевности за децу на домайем поднеблу, односно модерним преводима ко]и долазе након предзма]евске и Зма]еве епохе, и након ме^уратне каижевности за децу.
Преглед битних теорща прево^еаа започет ]е структурали-стичким становиштем Jиржнjа Левща, за юуим следе дескриптивне студща прево^еаа Антона Поповича и француска филозофска теорща прево^еаа. Ме^у савременим теорщама и приступима прево^еау за децу издво]ене су, измену осталих, студще Гетеа Клингберга (Gбte Klingberg), Зохар Шавит (Zohar Shavit), Имер О'Саливен (Етег O'Sullivan) и Рите О]тинен (Riitta Oittinen). Као посебно битна за истраживану тему наведена ]е монографща Нике Коциjанчнч Покорн о постсоцщалистичким преводилачким праксама у Jугославиjи. Проблем упоредног разво]а различитих приступа прево^еау за децу на немачком и енглеском говорном подруч]у, услед ]езичке барщере и недостатка превода, поболшава се у последае време (27), а ауторка приступа решеау синтетисааем литературе с оба говорна подруч]а.
Друга целина монографще доноси шест студща случа]а уз мноштво пропратних анализа. Компаративна анализа превода седам чворишних текстова1 написаних кра]ем деветнаестог века и прево^ених током (читавог) двадесетог полази од особености гра^е, а уочени фено-мени се об]ашаава]у обухватним фуснотама. Сваки превод прецизно ]е контекстуализован, и служи као повод за анализу различитих проблема прево^еаа. Анализе су пропраЬене табеларним прилозима, то ]ест упоредним доношеаем знаковитих места из превода.
Првом студщом случа]а ауторка осликава преводилачке проблеме ксуи су пратили успоставша^е русистичке преводилачке сцене (1945-1951). Недостатак преводилаца узроковао ]е „радикално слободне преводе" засноване на импровизацщи, интерполацщи и по]едноставли-ваау. Тек на преводима романа Срце Едмонда де Амичиса могу се, наводи ауторка, пратити репрезентативне промене преводилачке поетике. Промене додатно истиче поредейи их с деветнаестовековним преводима, ко]и се граниче с адаптацщом (81), а због чега су застарели и данас неупотребшиви. Читааем исторще превода Ха]ди Jохане Шпири, ретког романа намеаеног дево]чицама са статусом класика каижевности и, потом, исторще превода дела Оскара Ва]лда, читалац монографще стиче ]асну представу о неу]едначеним критерщумима цензуре и адаптацще. Као битна тачка у разво]у свести о преводилачко] поетици анализирана ]е полемика о проблемима прераде ко]а се развила измену преводилаца, публициста и уредника поводом превода Ха/ди.
Преводи дела Луиса Керола анализирани су с различитих аспеката и помоЬу различитих методологща и, услед разноврсних техника преношеаа пародще, игре речи и нонсенсног хумора, аихову исторщу ауторка опису]е као сво]еврсни приручник за преводиоце. Поглавша посвеЬена преводима Керолових романа и збирки прича Радарда Киплинга у]едно су повод за (пре)вредноваае поетике прево^еаа Станислава Винавера као саморефлексивног преводиоца ко]и ]е обележио и домаЬе стваралаштво за децу. №егов превод Керолових пародща британске каижевности пародирааем домайих аутора, на]пре Зма]евих епигона, био ]е прекретнички, иако омогуЬен каижевноисторщским пресеком тренутка у ком преводи. Занимшив
1 У пита&у су роман Срце (Cuore, 1886) Едмонда де Амичиса (Edmondo de Amicis), романи Луиса Керола (Lewis Caroll) Алиса у земли чуда (Alice in Wonderland, 1865) и Алиса у земли иза огледала (Through the Looking-Glass, 1871), приче Радарда Киплинга (Rudyard Kipling) - Изистинске приче (Just So Stories, 1902) и Кпига о цунгли (The Jungle Book, 1894), романХа)ди (Heidi, 1880) Jохане Шпири (Johanna Spyri) и СреЬни кралевиЬ (The Happy Prince, 1888) Оскара Ва)лда (Oscar Wilde).
пример уписивааа превода у контекст цилне културе ]е и препев Керолове песме Цабервоки ^аЬЬе^оску), пародще на староенглески ко]а се у преводу Светозара Колевийа претвара у средаовековну епику.
Трейа целина организована ]е према специфичним проблемима прево^еаа и преводилачким решеаима. Поглавла су посвейена флуктуираау рода у преводима, односу поетике прево^еаа и рецепцще, као и прево^еау симболичких имена. У последаем поглавлу система-тизоване су на]чешйе интервенцще у преводима: вейи степен локали-зацще него у делима за одрасле, различите врсте садржинских, ]езичких, лексичких и синтаксичких по]едноставлеаа или скрайеаа, изоставла-ае педагошки неподобног, идеолошки мотивисане елизще и осавреме-аиваае ]езика према деч^ публици, некад употребом омладинског жаргона, локалних дщалеката или нестандардног идиолекта. Културно специфичан садржа] и игре речи ре^е се преносе. Иако проналази конзистентне поетике код неких преводилаца, попут Живо]ина Вукадиновийа, Луке Семеновийа или Споменке Кра]чевий, а само-рефлексивност и аутопоетичке исказе код других, попут Станислава Винавера или, у скорще време, Jелене Стакий и Мир]ане Вукмировий, ауторка заклучу]е да се приступи на]пре могу груписати према издавачу, едицщи или читалачю] групи.
Предложена периодизацща обухвата три периода. Први тра]е на]дуже, од почетка до кра]а Зма]евог доба и обележен ]е адаптацщама, посрбама и слободним преводима. После Првог светског рата наступа прелазни период са супротставленим поетикама и ]ош увек заступле-ним великим степеном локализацще, и адаптацща, али и зачетком свести о знача]у квалитетних превода. Трейи период, од 1945. до кра]а 1960-их, обележен ]е одусщааем од локализацще, осавремеаивааем превода и нагласком на цензури непожелног. Студща ]е заклучена индексом клучних по]мова, ме^у юуима су само неки адаптацща, локализацща, паратекст, уреднички рад и цензура.
Анализа и контекстуализоваае уредничких избора и преводи-лачких тенденцща, као и тумачеае аиховог утица]а на рецепцщу деч]их класика надомешйу]у ]едну лакуну домайег проучавааа каижевности и као такви представла]у пионирски подухват. Поред тога, студща континуирано подвлачи важност (вредновааа) преводилачког рада. Разво] поетичке преводилачке свести нще увек, па ни у садашаем тренутку, линеаран и неупитан, и ауторка наводи превод романа Срце Марще Спасий из 2021. као редак повод за оптимизам поводом прево^еаа за децу - и дале се прештампава и прера^е без назнаке о преводиоцу. Баш зато, измену редова теорщске студще чита се уважаваае преводилачког рада и позив за поштоваае ауторских права
преводилаца. Истраживаае Тщане Тропин ]е ово] теми допринело и атрибуирааем многих анонимних, плагираних или погрешно припи-саних превода и подвлачеаем знача]а доброг превода за рецепцщу.
