CC BY
2Philological Studies 21, 2, (2023)
Приказ
удк: 821.163.41.09(082.2)(049.3) doi: https://www.doi.0rg/10.55302/ps23212299a
НЕПРЕКИДНА ИНТЕРПРЕТАТИВНА ПРОВОКАТИВНОСТ МИЛОША ЦРШАНСКОГ: КОНТИНУИТЕТ И ИЗАЗОВИ
(Мит, традици]а и симбол у лирици Милоша Цртанског, уредили Светлана ШеатовиЬ и Бо]ан Чолак, Институт за к^ижевност и уметност - ДучиЬеве вечери поезще, Београд - Требиае, 2023)
Лама М. Алексий
Институт за ктижевност и уметност у Београду
THE ENDURING INTERPRETATIVE PROVOCATIVENESS OF MILOS CRNJANSKI: CONTINUITY AND CHALLENGES
(Mit, tradicija i simbol u lirici Milosa Crnjanskog, eds. Svetlana Seatovic, Bojan Colak, Institut za knjizevnost i umetnost - Duciceve veceri poezije, Beograd - Trebinje, 2023)
Jana M. Aleksic
Institute for Literature and Art, Belgrade
Зборник радова Мит, традици]а и симбол у поези]и Милоша Цртанског проистекао je из научне конференцще одржане 6. и 7. априла 2022. године у Требиау, у организации Института за каижевност и уметност из Београда и ДучиЙевих вечери поезще из Требиаа. Реч ]е о двадесет и осмо] по реду колективно] монографии у едицщи „Поетичка истражива^а" Института за каижевност и уметност и о четрнаесто] публикации ща ]е об]ав.ъена у сарадаи с ДучиЙевим вечерима поезще и градом Требиаем. Као четврти Институтов зборник о стваралаштву Милоша Цраанског, щи се го]ав.ъу]е након публикацща Ктижевно дело Милоша Цртанског (уредили Предраг Палавестра, Светлана РадуловиЙ) из 1972. године, Милош Цртански: теори]ско-естетички приступ ктижевном делу (уредио Милослав ШутиЙ) из 1996. и Милош Цртански: поези]а и
коментари (уредио Драган ХамовиЙ) из 2014. године, ово научно оствареае сведочи о континуираном полувековном проучаваау кьижевног опуса ]едног од на]знача]нщих модерних српских писаца у респектабилно] научно] установи какав ]е Институт за кьижевност и уметност. Захтеван задатак осмишлавааа и уре^ивааа оваквог тематско-проблемски засво^еног а методолошки разноврсног зборника др Светлана ШеатовиЙ и др Бо]ан Чолак испунили су савесно и одговорно.
На несмааено вишедеценщско занимаае за къижевника снажне харизме, чще ]е дело умногоме утицало на обликоваае укупне слике о нашо] къижевности прошлога века, указу]е и чиаеница да велики бро] сарадника у ово] научно] публикации иза себе има више об]авлених студща и чланака посвеЬених различитим аспектима стваралаштва нашег модерног класика. йихова истраживачка посвеЬеност, херменеутички ерос, искуство и познаваае живота и поетике Цраанског говори о квалитету и високим научним дометима публикацще ко]а ]е пред нама. С друге стране, ме^у ауторима нашли су се и истраживачи мла^е генерацще, чща к^ижевноисторщски и теорщски подложена тумачеаа скреЬу пажъу на нове или недоволно расветлене семантичке и културалне рукавце песништва нашег модерног класика, потвр^уЙи аегову непрекидну свежину и интерпретативну провокативност.
Управо с обзиром на скорашаа каижевноисториографска откриЙа, веЬу доступност извора, као и на исходишта скорашаих херменеутичких подухвата, према речима уредника, кристалисала се и потреба за новом за]едничком систематизацщом, критичким испитивааем и ревалоризацщом претходних заклучака и увида. Живи проток информацща, све интензивнща динамика проучавааа као и квантитет веЙих и мааих радова о Цраанском последних година и оправдава разлог да се покрене организацща скупа, приреди и об]ави нова релевантна монографща о Цраанском.
У информативно] уводно] напомени Светлане ШеатовиЙ и Бо]ана Чолака истакнути су научни цилеви скупа, односно зборника ко]и ]е, уз преглед истори]ата проучавааа дела Милоша Цраанског, ситуиран у одговара]уЙи контекст науке о къижевности и исторще српске културе. Колективну монографи]у чине двадесет и два рада, уреднички пажливо и умешно класификованих и поделених у шест целина, према тематско-проблемско] и методолошко] сродности.
Прву целину отвара рад Jована ДелиЙа „Општи поглед на дело Милоша Цраанског" у ко]ем се испиту]е сло]евит однос Цраанског према къижевно] и духовно] традици]и, како домаЬо], епско-херо]ско],
pомaнтичapскоj, тaко и пpeмa античщ, зaпaдноeвpопскоj, мeдитepaнскоj, кинесщ и jaпaнскоj. Ради што вepодостоjниjeг пpикaзa тeмaтскиx и roDeraHrax вeзa сa дpyгим каижевностима, посeбнa aнaлитичкa пажьа y овом pa^ посвепена je aнтологиjaмa кинеске и jaпaнскe поезще raje je ^мнски пpиpeдио. Ha основу rax paзмaтpafta и сa ослонцем га peлeвaнтнe peзyлтaтe досадата^ пpоyчaвafta сфepe каижевнт yтицaja и вeзa сa дpyгим каижевностима, ayтоp paдa yтвp5yje поетичке и кyлтypолошкe доминанте Ц^ансковог песничког опyсa и употпуаава сазнааа о аеговом дyxовном пpофилy и кyлтypноj позицщи.
Сла^ана Jahимовиñ y pa^ „Повpaтaк себи. Зaтвapafte ^уга y мaнифeстимa Милошa Ц^ансш^' тyмaчи пpогpaмскe текстове младог Ц^анског како би конципиpaлa аегово (ayто)поeтичко (лично и колективно) вjepyjy, нaглaсивши, ^итом, полeмичкy пpиpодy peлaциja измену npe^arae и поpaтнe каижевне гeнepaциje. npareM eволyтивни песнички ток Цpftaнског и paшчитaвajyhи аегове имплицитне и експлицитне поетичке ставове, ayтоpкa испиту|е и поетичке моделе и вapиjeтeтe модepнизмa y аеговом ствapaлaштвy. Онa yкaзyje нa eвeнтyaлнe недоследности y дpyштвeном иступаау и изношеау пeсниковиx ставова, смaтpajyhи иx пpиpодном консеквенцом аегове доследне aпapтности и интелектуално-уметничке самосво]ности.
Истpaживaчки комплeмeнтapaн овом je paA Jeлeнe Панип Мapaш „Дщалог са самим собом: Итака и коментари". У фокусу je жaнpовски и поетички xибpидно оствapefte из 1959. године, у щем ^мнски комбинaциjом пpиповeдaчкиx стpaтeгиja и „игром вpeмeнскиx димeнзиja" (pe)конфигypишe нapaтив о пpошлости, па и властиту слику из пpошлости. Аyтоpкa paдa пpибeгaвa yrope^^aay пeсниковиx paниjиx и познщт исказа, односно аегове накнадне потвpдe, истицам, одpицafta или надилажеаа paниx политичкиx и поeтичкиx ставова. ^и томе, овде се аналитички скpyпyлозно огледа Ц^ансково лиpско у биографском ]а, и обpнyто, уз интepпpeтaтивни yкpштaj елемената аегове л^ске и ствapнe, документоване биогpaфиje, што своjy уметничку сублимацщу добща у поеми Ламент над Београдом.
Боjaн Jовиñ у pa^ „Песнички xpонотоп(и) Милоша ^мнско^' веома педантно и опpeзно, а кftижeвнотeоpиjски потковано, оцpтaвa пpостоpно-вpeмeнскe кооpдинaтe песништва Милоша Ц^ансш^ коje, ^ема ayтоpовом увиду, од почeтниx до познт оствapefta „покaзyje изpaзитy, сложену и paзновpснy xpонотопскy обележеност". У своjоj анализи Jовиñ опpaвдaно има на
уму специфичност „имагинарног", „лирског" хронотопа и аегову улогу у изражаваау ауторске позицще, односно у обликоваау самосво]не иманентне и експлицитне поетике Цраанског, али и деликатност аеговог уметничког поступка. Зато на примеру раних песама „Судба", „У почетку беше да]", преко песме „Победа" из збирке Лирика Итаке, песме „Суматра", поема „Стражилово", „Сербиа", па све до Ламента над Београдом, Jовиh испиту]е видове транспоновааа конкретних и препознатливих просторних и временских одредница у песнички текст, сагласно Цраансково] ]единствеш] поетсщ визщи, а тиме и сложену емотивну и онтичку динамику односа измену песничког гласа и аеговог унутрашаег духовног света према персонализованим и сполашаим чиниоцима хронотопа.
У раду „Медитерански хоризонти у поезщи Милоша Цраанског" Светлана Шеатовий разматра симболичку, митску и културолошку улогу мултидимензионалног и мултикултуралног простора Медитерана и Jадрана у поезщи Милоша Цраанског, као и увек актуелну проблематику песниковог стварног и одабраног завича]а. Сво]у имаголошку и интердисциплинарну студщу ауторка ]е поткрепила обилем релевантних биографских и каижевноисторщских чиаеница, узима]уйи у обзир и на^овща истраживааа ове теме.
У друго] целини налазе се четири студще тематски усредсре^ене на идеолошку, политичку и духовну позадину „Видовданских песама". Текст „Поезща и револуцща: 'Видовданске песме' Милоша Цраанског" Бо]ана Чолака, щи има одлике научне расправе, полазиште има у хипотези да ]е ранще веЬ запажена песникова нетрпеливост и побуна против друштвених ауторитета у „Видовданским песмама", превасходно усмерена ка Дво]но] монархщи. Чолак износи аргументе против увреженог мишлеаа да су Балкански и Велики рат у тадашао] каижевности произвели ]еднодушно антиратно и дефетистичко расположеае управо стога што су након аиховог завршетка значащи делови Србще задобили слободу. Правоверном контекстуализацо]им „Видовданских песма" у оквиру тада распрострааене анархистичке идеологще, а узима]уйи у обзиром парадоксалну позицщу песника током Првог светског рата, у щем ]е као аустроугарски во]ник српске националности био приморан да се бори против Србще, аутор студще долази до заклучка да у „Видовданским песмама" стсуи отворен позив на револуцщу упуйен свим словенским во]ницима у аустроугарсщ унифоми. йихова побуна подразумева освету и жртвоваае зарад слободе и дедиаеаа у за]едничщ држави.
Са композиционог становишта сасвим разложно се иза Чолакове студще налази зналачки изведена жанровска и кьижевноисторщска анализа елегще и елегичног Дуае ДушаниЙ у оквиру рада „Робови сте док имате суза: елегща, рат и традицща у рано] поезщи Милоша Цраанског". Позива]уйи се, измену осталих, на поставке Вилфреда Овена о томе да су модерне „меланхоличне елегще" или „антиелегще", уместо непосредних израза туге и жалости због губитака са топосима утехе и исцелена, приоритетно обележене иронщом и сарказмом, због чега перпетуира]у болно сейаае на губитак, Дуаа ДушаниЙ испиту]е семантичко поле и емотивне регистре „Наше елегще" Милоша Цраанског. Ауторка рада спремно улази у плодну полемику са ранщим тумачеаима овог лирског оствареаа као примером антиратног протеста, општег послератног дефетизма и обрачуна са националном традицщом, управо зато што подробно каижевноисториографски испиту]е помераае значеаског, (мета)поетичког и идеолошког нагласка са предратних на послератне песме у оквиру истог циклуса, као воле Цраанског щи, као песник, нще обавезан да артикулише ]единствен политики или поетички став.
Следи рад Горана Радоаийа „Милош Цраански и традиционални щеснички жанрови: химна и ода", щи из угла новог формализма и новог историзма испиту]е инверзан однос Цраанског према традиционалним песничким облицима химне и оде. РадоаиЙ има на уму преламаае сполашаих, друштвених чинилаца на каижевне форме, при чему морфолошки облици не стсуе уметнички независно, вей су огледало преплетених де]става политике и мойи ще служе за преговараае о вредностима измену уметника и друштвених институцща. Зато износи тврдау да Цраански традиционалне, ритуално-перформативне жанрове користи субверзивно како би критички разобличио аустроугарску имперщалну и послератну ]угословенску идеологщу а, у]едно, редефинисао традицщу и ревитализовао културу ко_о припада.
Насупрот заклучцима о револуционарно усмереним, критички заоштреним, формално субверзивним и политичко-идеолошки разу^еним, али национално самосвесним „Видовданским песмама", щи су изнети у претходна три рада, текст Корнелща Кваса „Симболи и гротеска у песми 'Гротеска' Милоша Цраанског", показу]е Цраанскову уметничку побуну против сваке (ратне) идеологще ща генерише разараае, патау и смрт. Након минуциозне интерпретацще „Гротеске" и као самосталне песме и као дела циклуса „Видовданске песме", ща, према мишлеау аутора, треба да послужи као индикативни пример смене поетичких парадигми, изводи се заклучак
да се посредством реализацще гротескног начела одвща инверзща видовданске етике, чиме песник изражава антиратно експресионистичко и модернистичко определеае.
Симболичке трагове старогрчких митова, односно хришЙанске културе у поезщи Милоша Цраанског са завидном херменеутичком волом прате Jелена МариЙевиЙ БалаЙ и Марко РадуловиЙ, чиме успоставла]у знатно шири духовно-културолошки контекст за разумеваае и лоцираае аегове ауторске поетике, али и модернистичког правца шире узев.
У чланку „Митолошки аспекти у поезщи Милоша Цраанског" Jелена МариЙевиЙ БалаЙ испиту|е поетичке и духовне механизме за транспоноваае митолошких елемената посредством Дионисовог култа у оквиру корпуса од 79 Цраанскових песама ко]е ]е приредио Миливо] Ненин 2002. године. Представла]уЙи модернистички, односно аванградни приступ у преобликоваау митских матрица и сижеа, али и темелних фигура светске баштине ще их преносе (од Пенща, Орфе]а, Тристана и Дон Хуана, Аполона, Ахила, до Богородице и Христа), ауторка рада указу|е на основна исходишта суматраизма, односно на митопоетски обзор Цраанског, израстао на укршта]у дионизщског и аполонщског принципа. На крадем полу тог хоризонта смештена ]е иде]а о уградаи Принципове фигуре у Видовдански храм, што би био залог мира, благостааа и слободе, управо сагласно Дионисовим мистерщама.
Комплементарна ово] ]е и изврсна анализа хришЙанских мотива и жанрова у Цраансково] поезщи щу прилаже Марко РадуловиЙ. РадуловиЙ садржинско и формално песниково преиначеае хришЙанских симбола, мотива, па и погледа на свет разуме као спонтани од|ек епохалног поетског мистицизма и месщанског поимааа уметности. Поезща ]е била добра вест у послератно] духовно] кризи и измаглици. На то] подлози Цраански, према увидима РадуловиЙа, религиозне симболе хришЙанске традицще и духовности третира троструко. Они су у аегово] поезщи и симболи одре^ене културе и аених вредности и средство конституисааа песничког суб]екта и начин да се поетским ]езиком изрази песников (лични) апсолут. У месщанском карактеру песничког суб]екта Лирике Итаке РадуловиЙ препозна]е енергщу ща спиритуализу]е еротску лубав, изводеЙи ]е из физичке равни, што као извориште има осеЙаае скорог кра]а света и профетског об]авливааа нове стварности ще деле и модернистички и хришЙански месщанизам. Аутор студще дале компаративном анализом указу]е на разлике у Бо]иЙевом и Цраансковом духовно-религиозном тумачеау смисла ратних
страдааа с обзиром на то да се ]едан оглашава из ратне, а други из поратне егзистенцщалне ситуацще. Овде су у]едно представлена и размимоилажеаа у Бо]иЙевом (углавном афирмативном) и Цраансковом (пародичном, преиспшэдуйем) односу према фигури Исуса Христа, ще овом другом омогуйава уво^еае фигуре песника-спаситела, односно засниваае свога особенога модернистичког месщанизма, што Йе каснще (у песми „Молитва") резултовати и разочарааем у сопствени апсолут.
Експресионистички обо]ена критика и отпор дезинтегрисаног и децентрираног песничког суб]екта щи се враЙа из рата против патрщархално устро]еног света, ауторитета и сваке хщерархще, како уви^а Катарина ПантовиЙ у раду „Тужно мушко и Мизера: родно читаае Лирике Итаке", исходи у нове видове конституисааа родних идентитета ]унака. У свом разматраау поетичке и исторщске подлоге на ко_о се одиграва промена родних позицща ПантовиЙ разабира да се у збирци из 1919. године оглашава алтернативни маскулинитет щи, иако усложаава родни идентитет лирског ]унака доводеЙи у питаае аегов витализам и репродуктивну моЙ, ипак се испоставла поетички делотворним будуЙи да се креЙе ка астралним просторима, конкретно суматраистичким топосима. У свом неконвенционалном односу према мушко-женским односима, Цраански, ме^утим, задржава класичну дихотомну представу жене светица/блудница.
Провокативне заклучке о песниковом односу према женском принципу и феномену еротског, али из антрополошког угла, да]е Сла^ана ИлиЙ у чланку „Еротика у поезщи Милоша Цраанског: антрополошки поглед на мушкарца". Подстакнута песмом „Гардиста и три питааа", об]авлеш] у Лирици Итаке, ауторка акценат ставла на приказ динамике мушко-женских односа у Цраансковом песништву. Она примеЙу]е да ]е песнички суб]ект слаб мушкарац, щи ]е свесно, дакле поетички, заокуплен смрЙу, спутава]уЙи тиме несвесну желу за ]аком и доминантном женом.
Зорана З. ОпачиЙ у прилогу „Киркин завича] у Итаки и коментарима Милоша Цраанског", щи отвара четврту целину зборника, разматра поливалентан песников однос према топосима завича]а и тушине у збирци из 1959. године. Песникова лирска биографща и душевна расположеаа везана за пролазност, смрт и, томе следствено, завича]ност описани су посредством симболике мора и острва. Во]во^ански и ]адрански пе]зажи у поезщи и прози Цраанског представла]у део исте интимне мапе и пресликава]у се ]едно у другоме, као што се у лирским представама огледа]у водене површине и небески хоризонт. Ауторка у]едно показу]е да ]е у овом симболичком
домену транспонована иде]а о простору исторщског удеса српског народа током Великог рата, али и целокупне националне судбине.
Теми завича]а, али из угла исторще рецепцще Цраансковог песништва, посвеЙена ]е и студща Александре СекулиЙ под насловом „Завича] Цраанског: традицща и индивидуални таленат у критичко] рецепцщи". Ауторка рада испиту|е разводи ток херменеутике завича]а (од Итаке до Београда), а потом репрезентативне радове („Немири у каижевности" Исидоре СекулиЙ, „Поеме Милоша Цраанског" Хатице КраевиЙ и „Цраански: од Стражилова до Ламента над Београдом" Слободана ВладушиЙа) у щима се тумачеаем Цраанскове песничке концептуализацще завича]а, прошлости и традицще, препозна]у могуЙности и домети аегове модерности.
Везу измену поетског и прозног дела опуса Цраанског посредством амблематских тема странствовааа, бездомности, завича]ности, односно носталще успоставла Ранко В. ПоповиЙ у раду „Емигрантске поеме Милоша Цраанског: Носталгща у Ламенту над Београдом и Роману о Лондону". Разабирааем видова реализацще тематско-мотивских преокупацща нашег каижевника, ПоповиЙ утвр^е аегов поетички лик, али и каижевноисториографску и биографску позадину мотивацще за обликоваае главног ]унака Романа о Лондону, руског племиЙа кнеза Никола]а Родионовича Р]епнина.
У петом блоку груписани су радови методолошки блиски због компаративног приступа у проучаваау дела Милоша Цраанског. На]пре, Горан КоруновиЙ у раду „Слике природе у поезщи Милоша Цраанског и Мирослава Крлеже" испиту|е каижевноуметничке поступке обликовааа природе у рано] поезщи Цраанског и Мирослава Крлеже, щима се заправо преноси психолошка ситуацща суб]екта у епохалном заокрету након Великог рата. Поред неуралгичних поетичких тачака опосредованих различитим еманацщама слика природе, КоруновиЙ херменеутички залази у об]аву идеолошких порука и метафизичких слутаи оба песника-савременика, врло педантно на кра]у попису]уйи сродности и разлике аихових сензибилитета, песничких стратегща и значеаских исходишта.
Александра ПауновиЙ у раду „Лирика Милоша Цраанског и рано дело Иве АндриЙа" каижевноисторщски оправдано успоставла поетски дщалог измену личности Милоша Цраанског и Иве АндриЙа, са фокусом на песничко] збирци Лирика Итаке и поетско-прозно] каизи Немири. У опсег аене анализе разложно су уклучени и биографски детали о врло интригантно] динамици односа ових аутора у аиховим раном стваралачком периоду, на основу
каижевноисториографских маргиналща. Ауторка под|еднако смело и опрезно огледа Цраансков суматраизам и АндриЙев етеризам, колико као на]ава нових поетичких усмереаа, толико и као оригинална духовно-естетска становишта.
Рад Jелене JовановиЙ „Путеви и беспуЙа: о песничком суб]екту Милоша Цраанског у трансмедщалном клучу" на примеру радио-адаптацще по мотивима збирке Лирика Итаке доноси занимливу анализу природе песничког суб]екта, односно аегових преобража]а, сходно уметничком медщу у щем се адаптира. У светлу афективне наратологще и интердисциплинарних студща, ауторка рада испиту]е прелазе измену писане и наново успоставлене усмене каижевности у радщском медщу. Тако заклучу]е да упркос многобро]ним одступааима у радио-колажу, као за]еднички именилац приликом транспоновааа Лирике Итаке из писане каижевности у нову усмену осще комплексна природа песничког суб]екта у щу су истовремено уписани и наратор и имплицитни аутор и биографски писац и савремени читалац.
На почетку последае, шесте целине, налази се рад Саае J. ПариповиЙ Крчмар „Сто година од Цраансковог верлибристичког прогласа" у щем се есе] „За слободан стих" посматра у контексту каижевноисторщског низа текстова о верлибризму щи су претходили, али и щи су настали након Цраансковог програмског исписа. У светлу наречене диспозицще разво]а српског стиха и теорщске мисли о верлибризму, ауторка ]е могла да оцени домете и знача] Цраансковог манифеста, али и песничке праксе.
Стилистичком анализом, увек добродошлом у проучаваау разво]них токова српске каижевности, а посебно поезще наших на]знача]нщих аутора, какав ]е Милош Цраански, Александар М. МилановиЙ и Соаа МиловановиЙ употпунили су интерпретативно-херменеутички и епистемолошки опсег овог зборника радова. МилановиЙ у студщи „Поетички контекст поетизма лепрш Милоша Цраанског" испиту]е порекло, значеаа и функцщу лексеме лепрш (у песми „Вечни слуга" и „Гардиста и три питааа"), на основу чега прави интертекстуални мост ка поезщи српског романтизма, препозна]уЙи тако и изворишта Цраанскове поетско-]езичке инспирацще, али и аегову аутентичну експресионистичку интервенцщу у поетсщ функцщи нареченог неологизма.
Коначно, у прилогу Соае МиловановиЙ „Рецепцща Лирике Итаке Милоша Цраанског из стилистичког угла" щи затвара ова] зборник, разматра]у се досадашаи научни резултати о стилско-]езичким особеностима прве Цраанскове песничке збирке и
аксиолошки разматра критерщум новог щи песник уводи у каижевноисторщски дискурс. Сво]у анализу Соаа МиловановиЙ ]е подузела из иманентно поетичког угла, угла проучавааа стваралачке биографще писца и из угла савремене лингвостилистике, односно аеног статуса у односу на друге дисциплине. Ауторка, у]едно, испшэде интерпретативне и херменеутичке консеквенце досадашаег проучавааа стила Милоша Цраанског, изводеЙи три концепцще стила: стил епохе, стил дела и стил писца. У коначници овог дщахронщског прегледа стилистичких проучавааа и оцена Цраанскове ране лирике, као и аених кохезионо-кохеренцщских параметара, ауторка указу]е на преимуЙства проширеаа интерпретативног пола досадашае стилистике у правцу херменеутике ще, измену осталог, омогуЙава континуирана и методолошки врло разнолика (импресионистичка, формалистичко-структуралистичка, феноменолошка или са аспекта стваралачке биографще аутора) рецепцща Лирике Итаке.
Предметни домен, иновативни, интердисциплинарни приступ, методолошка обухватност и разноврсност, актуализована знааа и, томе следствено, релевантни интерпретативни резултати несумаиво Йе уврстити зборник радова Мит, традици]а и симбол у поези]и Милоша Цртанског у списак незаобилазне литературе у многим предстсуеЬим тумачеаима како поезще, тако и целокупног дела нашег модерног класика. Цраансково обимно, жанровски и тематски хетерогено дело ]е, што се може лако уочити и ишчитавааем студща и чланака систематично распоре^ених у ово] монографии, и дале веома интригантно и изазовно за истраживаче различитог профила и генерацща. Стога ]е ова] зборник репрезентативан пример негованог и институционално подржаног научног континуитета.
