Научная статья на тему 'Ижтимоий соҳанинг миллий инновацион тизимни ривожлантиришдаги роли'

Ижтимоий соҳанинг миллий инновацион тизимни ривожлантиришдаги роли Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
212
63
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий инновацион тизим / инновацион жараён / ижтимоий соҳа / янги технологиялар / инвестициялар / инвестиция фондлари / миллий инновацион тизим унсурлари / инновацион корхоналар / инновацион инфратузилма / билимларни генерация қилиш / ижтимоий соҳа институтлари / инновацион фаолиятни ахборот билан таъминлаш муҳити / илмий-таълим ташкилотлари / интеллектуал ходимлар / фундаментал ва амалий тадқиқотлар / фан ва таълим интеграцияси / технопарклар / инновацион технологик марказлар / технологик инкубаторлар / технологияларни трансфер қилиш марказлари / инновацион менежмент / технологик аудит / интеллектуал мулк / стандартлаштириш / сертификатлаштириш / инновацион маҳсулот / национальная инновационная система / инновационный процесс / социальная сфера / новые технологии / инвестиции / инвестиционные фонды / элементы национальной инновационной системы / инновационные предприятия / инновационная инфраструктура / генерация знаний / институты социальной сферы / климат информационного обеспечения инновационной деятельности / научно-образовательные организации / интеллектуальные работники / интеллектуальная собственность / фундаментальные и прикладные исследования / интеграция науки и образования / технопарки / инновационно-технологические центры / технологические инкубаторы / центры по трансферам технологий / инновационный менеждмент / технологический аудит / стандартизация / сертификация / инновационная продукция

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Хошимов Пазлиддин Зухурович

Мақолада «миллий инновацион тизим» тушунчасига берилган қатор таърифлар баён қилинган, миллий инновацион тизимнинг унсурлари, инновацион инфратузилманинг бу тизимдаги ўрни ва роли, инновацион инфратузилманинг таркиби, миллий чегара доирасида инновацион тизимнинг ривожланиши динамикаси ва тавсифига тўғридан-тўғри ва билвосита таъсир кўрсатиши мумкин бўлган ижтимоий, сиёсий ва маданий омиллар тўғрисида фикр юритилган, инновацион тизимларнинг асосий моделлари келтирилган, европа-америкача, японча ва Жанубий-Ш арқий Осиё янги индустриал мамлакатларининг (Жанубий Корея, Т тайвань, Сингапур, гонконг) инновацион тизимлар моделлари тавсифланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ СОЦИАЛЬНОЙ СФЕРЫ В РАЗВИТИИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ИННОВАЦИОННОЙ СИСТЕМЫ

В статье излагаются ряд определений данные понятию «национальная инновационная система», мнения по элементам национальной инновационной системы, месте и роли инновационной инфраструктуры в данной системе, структуре инновационной инфраструктуры, о социальных, политических и культурных факторах, которые могут оказать прямое и косвенное влияние на динамику и характер развития инновационной системы в национальных пределах, приводятся основные модели инновационных систем, даётся характеристика европейско-американской и японской моделям а также моделям инновационных систем новых индустриальных стран Юго-Восточной Азии (Южная Корея, Тайвань, Сингапур, Г онконг).

Текст научной работы на тему «Ижтимоий соҳанинг миллий инновацион тизимни ривожлантиришдаги роли»

52 ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ ч___/

ХОШИМОВ Пазлиддин Зухурович,

Мирзо УлуFбек номидадги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси, иктисод фанлари номзоди, доцент

ИЖТИМОИЙ СОЩИНГ МИЛЛИЙ ИННОВАЦИОН ТИЗИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ РОЛИ

УДК 334.723

ХОШИМОВ П.З. ИЖТИМОИЙ СОХАНИНГ МИЛЛИЙ ИННОВАЦИОН ТИЗИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ РОЛИ

Маколада «миллий инновацион тизим» тушунчасига берилган катор таърифлар баён килинган, миллий инновацион тизимнинг унсурлари, инновацион инфратузилманинг бу тизимдаги урни ва роли, инновацион инфратузилманинг таркиби, миллий чегара доирасида инновацион тизимнинг ривожланиши динамикаси ва тавсифига туFридан-туFри ва билвосита таъсир курсатиши мумкин булган ижтимоий, сиёсий ва маданий омиллар туFрисида фикр юритилган, инновацион тизимлар-нинг асосий моделлари келтирилган, европа-америкача, японча ва Жанубий-Шаркий Осиё янги индустриал мамлакатларининг (Жанубий Корея, Тайвань, Сингапур, Гонконг) инновацион тизимлар моделлари тавсифланган.

Таянч иборалар: миллий инновацион тизим, инновацион жараён, ижтимоий сох,а, янги техноло-гиялар, инвестициялар, инвестиция фондлари, миллий инновацион тизим унсурлари, инновацион корхоналар, инновацион инфратузилма, билимларни генерация килиш, ижтимоий сох,а институтлари, инновацион фаолиятни ахборот билан таъминлаш мух,ити, илмий-таълим ташкилотлари, интеллектуал ходимлар, фундаментал ва амалий тадкикотлар, фан ва таълим интеграцияси, технопарклар, инновацион технологик марказлар, технологик инкубаторлар, технологияларни трансфер килиш марказлари, инновацион менежмент, технологик аудит, интеллектуал мулк, стандартлаштириш, сер-тификатлаштириш, инновацион мах,сулот.

ХАШИМОВ П.З. РОЛЬ СОЦИАЛЬНОЙ СФЕРЫ В РАЗВИТИИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ИННОВАЦИОННОЙ СИСТЕМЫ

В статье излагаются ряд определений данные понятию «национальная инновационная система», мнения по элементам национальной инновационной системы, месте и роли инновационной инфраструктуры в данной системе, структуре инновационной инфраструктуры, о социальных, политических и культурных факторах, которые могут оказать прямое и косвенное влияние на динамику и характер развития инновационной системы в национальных пределах, приводятся основные модели инновационных систем, даётся характеристика европейско-американской и японской моделям а также моделям инновационных систем новых индустриальных стран Юго-Восточной Азии (Южная Корея, Тайвань, Сингапур, Гонконг).

Ключевые слова: национальная инновационная система, инновационный процесс, социальная сфера, новые технологии, инвестиции, инвестиционные фонды, элементы национальной инновационной системы, инновационные предприятия, инновационная инфраструктура, генерация знаний,

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

институты социальной сферы, климат информационного обеспечения инновационной деятельности, научно-образовательные организации, интеллектуальные работники, интеллектуальная собственность, фундаментальные и прикладные исследования, интеграция науки и образования, технопарки, инновационно-технологические центры, технологические инкубаторы, центры по трансферам технологий, инновационный менеждмент, технологический аудит, стандартизация, сертификация, инновационная продукция.

HASHIMOV P.Z. THE ROLE OF SOCIAL SPHERE IN DEVELOPMENT OF THE NATIONAL INNOVATION SYSTEM

The article describes a number of definitions given to the concept of «National innovation system», opinions for the elements of the national innovation system, the place and role of the innovation infrastructure in this system, the structure of the innovation infrastructure, social, political and cultural factors that can directly and indirectly influence the dynamics and the nature of the development of the innovation system in the national limits; the main models of the innovation systems are given; as well the characteristics of European-American and Japanese models are given. Models of innovative systems of newly industrialized countries of South-East Asia (South Korea, Taiwan, Singapore, Hong Kong).

Keywords: national innovation system, innovation process, social sphere, new technologies, investments, investment funds, elements of the national innovation system, innovation enterprises, innovation infrastructure, knowledge generation, institutions of the social sphere, climate information support of innovation activities, scientific and educational organizations, intellectual workers, intellectual property, basic and applied research, integration of science and education, technology parks, innovation new technology centers, technology incubators, technology transfer centers, innovative management, technological audit, standardization, certification, innovative products.

Жацон тажрибасининг курсатишича, янги иктисодиётни барпо этишнинг асосий механизми булиб фундаментал ва амалий илмий-тадкикот натижаларини тижоратлаштириш учун кулай шаро-итларни таъминловчи миллий инновацион тизимни (МИТ) шакллан-тириш цисобланади.

Иктисодий ривожланишнинг инновацион тури бевосита илмий-техникавий салох,иятнинг усиши, турли сох,аларга инвестицияларнинг кенг куламда жалб килиниши билан тавсифланади, инновацион фаолият эса корхоналар сони ва кувватининг ошишига олиб келади.

Маълумки, миллий инновацион тизим тушун-часи инновацион иктисодиётнинг мух,им белгиси сифатида фанга ХХ асрнинг 70-йилларида кириб келди.

«Миллий инновацион тизим» (МИТ) тушунча-сини тавсифловчи куплаб таърифлар мавжуд. Инновацион ривожланиш концепцияси Иктисодий х,амкорлик ва ривожланиш ташкилоти (ОЭСР), Жах,он банки ва бошка катор халкаро ташкилот-лар томонидан кенг ривожлантирилмокда. Маз-кур халкаро институтларнинг ташаббуси билан кейинги йилларда катор йирик тадкикотлар амалга оширилди ва улар миллий иктисодиётни анъанавий индустриал иктисодиётдан билимга, илмга интеллектуал салох,иятга асосланган постин-

дустриал иктисодиётга трансформациялашуви жараёнларини урганишга йуналтирилган. Жум-ладан, ОЭСР материалларида (1997) бу йуналиш буйича катор бир-бирига маъноси билан анча якин булган таърифлар келтирилган булиб, уларда миллий инновацион тизим муайян давлат микё-сида индивидуал ва бир-бири билан узаро боF-ликликда янги технологияларни ривожлантириш ва таркатишни таъминловчи, хусусий ва давлат секторларига тегишли булган институтлар мажмуи сифатида тавсифланади1.

Таникли иктисодчи олим К.Фриманнинг фик-рига кура, миллий инновацион тизим (МИТ) -жамият томонидан истеъмол килинадиган янги технологиялар, мах,сулотлар ва хизматларнинг яратилишидаги янги билимларни ишлаб чикиш, сак,лаш, таркатиш ва янги технологияларга айла-нишида катнашадиган иктисодий субъектлар ва ижтимоий институтларнинг (кадриятлар, меъёр-

1 National Innovation Systems, OECD: Paris, 1997.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

54 ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ

V___/

лар, хукукларнинг) мураккаб тизими хисобла-нади1.

МИТ тушунчаси талкинининг куп вариантли булиши, бир томондан, бу тушунчани ташкил этувчи ибораларни тушунишдаги фарк,лар, тадк,и-котчиларнинг турли ёндашувлари, бошк,а томондан эса, муайян мамлакатлар инновацион тизим-лари уртасидаги мамлакатлараро фаркларнинг мавжудлиги билан боFлик. Шу билан бирга, катор мамлакатларда инновацион тизимлар шакллани-шининг назарияси ва амалиётини тахлил килиш МИТ ижтимоий-иктисодий ривожланишининг конуниятларини аниклаш имконини беради. Масалан, фан, таълим, ишлаб чикариш ва бозор интеграциясининг усиши МИТ остки тизимлари ва унсурлари уртасидаги ички узаро алок,алар ва узаро таъсирлар хажми ва интенсивлигининг ошишига олиб келади; МИТ шакллантириш ва ривожлантиришда туFридан-туFри бошкариш методларидан индикатив режалаштириш меха-низмига утиш жараёнида давлат ролининг усиши; инвестициялар инновацион йуналтирилганли-гининг кучайиши; МИТ ривожлантиришда минта-калар ва алохида худудий минтакалараро маж-муалар ролининг ошиши; МИТни ривожланти-ришни кафолатловчи хужалик тизими барча буFинларининг узгариши.

Миллий инновацион тизим унсурлари орасида куйидагиларни ажратиб курсатиш лозим: инновацион корхоналар, инновацион инфратузилма; билимларни генерация килиш ва таркатиш тизими; таълим ва касбга тайёрлаш сохасидаги муассасалар; инновацияларни жорий килишни таъминловчи маълум шарт-шароитлар; маркетинг ва молиявий тузилмалар; ижтимоий соха инсти-тутлари; конунчилик; инновацион фаолиятни ахборот билан таъминлаш мухити ва х.к.

Булардан ташкари, миллий чегара доирасида инновацион тизимнинг ривожланиши динамикаси ва тавсифига турридан-турри ва билвосита таъсир курсатиши мумкин булган ижтимоий, сиёсий ва маданий омиллар мажмуини келтириш мумкин. МИТ нинг шаклланиши ва ривожланиши жараёнида хар бир унсур узининг мухим урни ва ролига эга. Бу тизим алохида олинган унсуриниг чик,ариб ташланиши ёки етарли даражада ривожланмас-лиги инновацион жараённинг бузилишига олиб

1 Freeman C. Technology Policy and Economic Performance. L.: Printer Publishers, 1987. - P. 570.

келади, бинобарин, бутун тизимнинг амал килишига имкон бермайди. МИТ алохида унсур-ларининг мик,ёси ва ривожланиш даражаси, улар уртасидаги узаро алокалар турли мамлакатлар иновацион тизимларидаги фаркларни белги-лайди.

Хозирги замон миллий инновацион тизимнинг асоси ва янги иктисодиётни шакллантиришнинг мухим омили булиб инновацион тизим иштирок-чилари - корхоналар, илмий-таълим ташкилот-лари ва давлат илмий муассасалари уртасида фундаментал билимларни генерация килиш ва таркатиш хисобланади.

Илмий-таълим ташкилотлари дейилганда асо-сан миллий инновацион тизимни барпо этишда мухим роль уйновчи университетлар тушунилади. Буни куйидагилар билан изохлаш мумкин: худудни кенг к,амраб олиш; интеллектуал ходимлар (тала-балар ва тадкикотчиларни кушганда) оммавий салохиятини сафарбар килиш к,обилияти; илмий ва таълим фаолияти, фундаментал ва амалий тадкикотлар мажмуавийлигининг юкори даража-сини таъминлаш. Бу ерда кейичалик билимларни ишлаб чикаришнинг бошка тармокларида ишловчи интеллектуал элитани такрор шакллантириш содир булади. Бу холатда олий укув юртлар ва Фанлар академияси институтлари кузда тутилмокда. Бунда фан ва таълим интеграцияси сохасида етакчини (лидерни) излаб топиш эмас, балки илмий ва таълим муассасаларининг синов-дан утган ва янги шакллардаги интеграцияси купрок самара бериши мумкин.

МИТ да инновацион инфратузилма алохида уринга эга, чунки у технологияларни ишлаб чикувчилардан саноатга утказишни таминлаш вазифасини бажаради.

Инновацион тизимнинг инфратузилмасига турли ресурсларга эришиш имконини берувчи ва инновацион фаолият иштирокчиларига хизмат курсатувчи миллий инновацион тизим унсурлари мажмуи киради.

Инновацион инфратузилма таркиби куйи-дагилардан иборат:

• ишлаб чик,ариш-технологик: технопарклар, инновацион технологик марказлар, технологик инкубаторлар, технологияларни трансфер к,илиш марказлари ва бошк.;

• молиявий: турли фондлар (бюджет, венчур, сугурта, инвестиция фондлари), ва шунингдек

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

бошка молиявий институтлар, масалан, фондлар бозори, айникса юк,ори технологияли компания-лар кисмида;

• ахборот: аналитик, статистик, ахборот мар-казлари, маълумотлар ва билимлар базалари;

• кадрлар тайёрлаш тизимлари: илмий ва инновацион менежмент, технологик аудит, маркетинг ва бошка сох,аларда кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш тизими;

• эксперт-консалтинг: интеллектуал мулк, стандартлаштириш, сертификатлаштириш муам-молари буйича хизмат курсатувчи ташкилотлар х,амда умумий ва алох,ида сох,алардаги (молия, инвестициялар, маркетинг, бошкарув ва бошк.) консалтинг марказлари.

МИТ таърифи буйича турли ёндашувлар хусу-сиятларини урганиш натижалари асосида унинг таърифини янада кенгрок бериш мумкин: МИТ ижтимоий-иктисодий тизимни баркарор ривож-лантиришнинг стратегик максадларини амалга оширишга йуналтирилган ракобатбардош билим-ларни шакллантириш ва технологияларни ишлаб чикариш, таркатиш ва фойдаланиш жараёнида иштирок этувчи ва унинг субъектлари (корхона-лар, минтакалар, бутун мамлакат) ракобатбар-дошлигини, шу жумладан, халкаро даражада оши-ришни таъминловчи хужалик юритувчи субъект-лар (корхоналар, илмий муассасалар, истеъмол-чилар) ва институтлар (х,ук,ук,ий, конуний, молиявий, ижтимоий) мажмуидир.

Мамлакатнинг инновацион тизими унинг ижтимоий-ик,тисодий ривожланганлиги даража-сига мос келади ва купгина объектив шарт-шароитларга ботлик булади: ишлаб чикариш асо-сий омиллари ва инфратузилманинг мавжудлиги, сиёсий тизим, конунчилик, ах,олининг таълим даражаси, иктисодиётнинг очиклиги х,олати, бозор институтлари амал килишининг самарадорлиги ва х,.к.

Инновацион тизимларнинг бир канча асосий моделлари мавжуд:

• инновацион мах,сулотни генерация килиш учун устун даражада узининг илмий-техник салох,иятини ривожлантириш ва ундан фойдала-нишга асосланган европа-америкача;

• хориж илмий-техник салох,иятидан «фойдаланиш», янги билимларни кушимча ишлов бериш ва иктисодиётга янгиликларни жорий килиш стра-тегиясига асосланган японча;

• Жанубий-Шаркий Осиё янги индустриал мамлакатларининг (Жанубий Корея, Тайван, Сингапур, Гонконг) инновацион тизимлар моделлари, уларга куйидаги белгилар хосдир: кулай инвестиция мух,ити, фан ва инновацияларнинг юкори суръатларда ривожланиши. Булар техник жих,атдан мураккаб товарларни (электроника ва автомо-биллар) ишлаб чик,арувчи экспортга йуналтирилган тармоклар э^тиёжини, а^олининг турли шакллар-даги таълим олишга булган талабини кенг мик,ёсда таъминлайди.

МИТ моделлари уртасидаги фаркларга к,арамай, улар учун бирлаштирувчи томон булиб учта усту-ворликларни белгиловчи ва таъминловчи дав-латнинг етакчилиги юзага чикади, бу устуворли-клар: фанни ривожлантириш, таълимни ривожлантириш, фан ситимкорлиги юк,ори булган ишлаб чикаришни ривожлантириш.

Мамлакатимиз инновацион тизимини ривожлантириш шарт-шароитлари ва муаммоларини тах,лил килиш натижалари унинг куйидаги хусу-сиятларини аниклаш имконини беради: инновацион тизимнинг асосан давлат томонидан моли-ялаштирилиши; ташки иктисодий алокаларни эркинлаштириш (шу жумладан, Узбекистоннинг ЖСТга аъзо булиши истик,боллари); ривожланган ишлаб чик,ариш базасининг етарли эмаслиги; чет эл компаниялари учун республикамизнинг инве-стицион жозибадорлиги билан бир каторда катта микёсдаги туFридан-туFри хорижий инвестиция-ларни жалб килишнинг самарали механизмлари-нинг етарли даражада шаклланмаганлиги.

Европа-америкача модель инновацион жара-ённинг барча боскичларида катта микдордаги молиявий куйилмаларни, инновацияларни амалга оширишда миллий корхоналар томонидан ман-фаатдорликни талаб килади. Бу моделнинг асо-сини корхоналар ва олий укув юртларининг тадкикот базалари, давлат, бизнес ва академик тузулмалар уртасидаги ривожланган шерикчилик ташкил этади.

Японча модель хорижий илмий-техник сало-х,иятни мамлакат ичида кушимча узгартиришлар килиб фойдаланиш ва жорий килишга асосла-нади. Бунда асосий тусик булиб миллий бозор-ларни эгаллаш, утиш иктисодиётига эга булган мамлакатларнинг технологик жих,атдан оркада колишини саклаб колишга йуналтирилган ривожланган давлатларнинг (узларининг ТМК сиёсат-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

napu opKanu aManra omupumaguraH) paK,o6aT cTpa-Teruflcu ro3ara muKagu.

0uKpuMM34a, y36eKMCTOH y^yH yHi/mr uktu-cogueTU puBoxnaHMmuHMHr o6"beKTUB TeHgeH^fl-napuHM x,uco6ra onraHga, xopuxutf UHBecTMUMflnap Ba TexHonoruflnapHiu xan6 KunraH xonga y3UHUHr u^MMM-TexHMK canoxuflTugaH ^otfganaHumra acoc-naHraH MogenHU maKunnaHTupum, puBoxnaHTupum Ba Kynnam MaK,cagra MyBo$UK,gup. CaMapanu uhho-

Ba^oH ceKTopHu maK-naHTupum Ba puBoxnaHTu-pum y3MMM3HMHr Kam^ueTnapuMi/BHiu (arap ynap 6omKa MaMnaKaTnapgarunap 6unaH paKo6aTnama onca ) Ba ^eT эn «Hoy-xay» napuHiu (Kynnam gapa-xacu Ba caMapagopnuru 6yMi/ma y3MMU3HUHr unMMM-TexHMK MMKoHMflTnapuMM3gaH ycTyH 6ynca) y3 umura onraH $aH Ba TexHUKaHUHr unfop WTyKnapuHu xan6 Kunum acocuga aManra omupu-numu no3uM.

Aga6ueT^ap pyuxaTM:

5. AKpaMoBa W. BurnuMnapra acocnaHraH UK,™cogueTga onuM TatnuMHurnr ypHu. HaceneHue y36eKucTaHa: cocroflHue, npo6neMbi u nepcneKTUBbi: MoHorpa^ufl / nog. peg. aKageMUKa P. y6aMgynnaeBoM. - T., 2012.

6. MaKapoB B. KoHTypbi экoнoмuкu 3HaHuM // Экoнoмucт, 2003, № 3.

7. PoMaHoB ß.H. HauuoHanbHafl UHHoBauuoHHafl cuaeMa u MogepHi/i3auufl couuanbHotf c^epbi. - M.: «MaKc npecc, 2011.

8. National Innovation Systems, OECD: Paris, 1997.

1. Freeman C. Technology Policy and Economic Performance. L.: Printer Publishers, 1987.

2. The Knowledge Based Economy. Organization For Economic Cooperation and Development, Paris. 1996.

3. European Commission (2015). Innovation Union Scoreboard 2015.

4. www.economy.gov.ru

MKTMCOfl BA MOMfl / ЭКОНОMMКA M OMHAHCbl 2018, 12(120)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.