Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ ГЕРОНТОЛОГИЯНИНГ ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ'

ИЖТИМОИЙ ГЕРОНТОЛОГИЯНИНГ ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

50
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ ГЕРОНТОЛОГИЯНИНГ ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ»

H^THMOHH rEPOHTO^OrHHHHHr nCHXO^OrHK ^H^AT^APH

M.M CogHKOBa

Y36eKHCTOH xanKapo hchom aKageMuacu npo^eccopu sodikova.shohida1011@gmail.com

MatnyMKu, fflapK xa^Kgapu ^aera ounaBufi TypMym Tap3ura acocnaHraH. Ouna, ounaBHH MyHocaöaraap h^thmohh umnaö HHKapum Ba Ma^KypaBufi-cuecufi Ty3yMra öofhhk 6ynca-ga, ounaHHHr aHtaHaBufi acocufi yp^-ogaraapu Kyn acpnapgaH Gepu a^gognapgaH aBnognapra yraö Kenagu. Ammo aHtaHa ^aMga MapocuMnapHHHr MycTa^KaMnuru Ba gaBoMufinuru h^thmohh ^aerauHr öapna co^anapuga Gup xun öynMaraH. ffly ypuHga, ounaga Typnu emgaru aBnognapapo W3 GepaguraH um^Moufi MyHocaöaraapHu ^ucoöra onum My^uMgup. 3epo, ounaBufi öupnuK Maxcyc Ba my öunaH Gupra, MypaKKaG um^Moufi MyHocaöaraapgaH uGopargup. AfiHuKca, $ap3aHg, oTa-oHa ^aMga Kapuanap ypTacugaru y3apo MyHocaöaraap Typnu Ba3uaTga Typnuna Kenagu. Ounagaru MyHocaöaraapHuHr öapna ynyH MaKÖyn öy^umu KapuanapHuHr oFup-Ba3MuH, Myno^a3anu, ogunoHa Kapopura Kyn ^M^argaH öoFnuKgup.

BywK Matpu^arnapBap Ma^Mygxy^a Be^öygufi "nagapKym" gpaMacuga y3 KagpuaTu, yзпнгннн yHyTraH $ap3aHg, ^arro, oTacuHuHr Koranura afinaHumu ^aM MyMKuHnuruHu afiraö yTraH. Arap KagpuaT, MatHaBuaT, Matpu^ar fiyKonuö Gopca, öyHgafi ^onaira GyTyH Munnar ynpamu MyMKuH1. 3raoMagaHufi aHtaHanapHuHr caKgaHumu Ba ynapra aMan KunuHumu ^o3upga ^aM ounaBufi MyHocaöaraapga HaMoeH öynMoKga. EyHgafi ounanapga emnap umuMoufi Ba ounaBufi ^aeT Ta^puöacuHu Mepoc Kunuö onagu. AHtaHa, ogaT Ba MapocuMnap ouna opKanu maxcHuHr KaMon Tonumu Ba maKmaHumuga Kygparau Bocura öynuö, yHuHr umuMoufi SapKapopnunuruHu TatMuHnafigu. fflyHu ^aM Kafig этнm ho3umku, yn Ba yHgaH Kyn aBnog Gupra amaeTraH ounanapga этнoмaцaннfi aHtaHanap aHna Mycra^KaM caKgaHagu.

fflyHu afiTum ho3umku, y3ÖeK ounanapuga fflapK MagaHuaTura xoc umuMoufi Ba этнoмagaннfi xycycuaraap ^aM y3 u^ogacuHu Tonagu. ^yHKu, MycynMoH MaMnaKaraapuga ounaga oTa-oHa, $ap3aHg, эp-xoтнн Ba öomKanap ypTacugaru MyHocaöarga axroKufi öypn MyaMMonapu ^aMga axnoK HopManapura aro^uga эtтн6op öepunagu.

1 Be^Gygufi Ma^Mygxy^a. nagapxym. -T., MatHaBuaT, 1999. -E.-39-50.

May 21

14

Шаркий Осиё ахолиси конфуцийлик тамойилларига мувофик холда оилавий ахлокка болаликдан одатланади, чунки уларнинг ижтимоийлашуви аксарият холларда куп авлодли оила шароитида юз беради. Бу ерда кадриятларнинг авлоддан-авлодга утишида бува ва бувилар мухим роль уйнайди. Японияда карияларнинг 33 фоизи уч авлодли оилаларда яшайди, А^Шда эса бундай муносабатлар 1 фоизни ташкил килади. Осиёнинг купгина мамлакатлари каби, Япония конунлари балогат ёшидан утган фарзандларга кекса ота-онасига караш ёки уларни расман таъминлаш мажбуриятини юклайди.

Узбекистонда кексаларни моддий ва маънавий жихатдан куллаб кувватлаш, кадрлаш, уларга курсатиладиган ижтимоий хизматлар куламини кенгайтириш борасида куплаб амалий ишлар бажарилмокда. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 25 мартдаги ПФ-6195-сон "Кексалар ва ногиронлиги булган шахсларни ижтимоий куллаб-кувватлаш, "Саховат" ва "Мурувват" интернат уйлари тизимини янада ривожлантириш тугрисида"ги фармонлари кабул килинди. Шунингдек, 2022 йил 15 мартдаги П^-167-сон "Нуронийларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, уларнинг турмуш даражасини оширишга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори бугунги кунда кексалар ва нуронийларни куллаб-кувватлаш, уларнинг жамиятдаги фаоллигини ошириш масалаларига багишланган. Мазкур карорда «Х,еч ким мехр ва эътибордан четда колмасин» шиори остида ижтимоий химояга мухтож булган кексалар ва нуронийлар холидан доимий хабар олиш тизимини ташкил килиш хамда ижтимоий химоя дастурлари доирасида давлат хизматлари курсатилишини таъминлаш" назарда тутилган.

Бугунги кунда ижтимоий геронтологиянинг ахамияти тобора ошиб бормокда. Геронтология - (юнонча gerontos - кария ва logos - фан) инсоннинг кариши тугирсидаги фан. Ижтимоий геронтология - кексаларнинг демографик, ижтимоий-иктисодий, психологик, ахлокий, маънавий жихатларини урганади. Ижтимоий геронтология йуналишлари: кексаларнинг турмуш тарзи, янги шароитларга ижтимоий мослашуви, ижтимоий мавкеи, оиладаги урни, роли ва

Ижтимоий геронтологиянинг психологик жихатлари хакида тухталиб утадиган булсак, инсон кексайгач, унинг кунгли нозик булиб колади. Унга хар кандай муомала хам ёкавермайди. Шундай холларда фарзанд ота-онани тушуниши лозим. Ота-она фарзандини тарбия

б.к.

килишда хар канча машаккат булса хам сабр килган, норози

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

булмаган. Аксинча, унга бор мехрини бахшида этган. Фарзанд гудаклигида ота-онага канчалик мухтож булса, ота-она кексайганида фарзандларининг ёрдамига шунчалик зарурат сезади. Зеро, Аллох таоло шундай мархамат килади: "Биз кимга узок умр берсак, унинг вужудини хам (эгик, заиф) килиб куюрмиз. Ахир акл юргизмайдиларми?!". Ушбу оят инсонни ота-онаси, кексаларга муносабатда акл-идрок, багрикенглик билан фикр юритиб, муомалада булишга ундайди. ^ар бир инсон, шунингдек, карамогида кекса ота-онаси ёки бирор кариндоши булган кишилар узлари хам бир кун келиб, шу холга тушишларини уйлаши, бундан хулоса чикариб, уларга доимо яхши караб, эхтиёжларини имкон кадар кондириб, самимий муомалада булиши керак.

Аслида, оилада кексаларнинг борлиги улкан бахт. Уларнинг дуолари туфайли Аллох таоло инсониятни, оилани, бизларни турли офатлардан асрайди. Бу хакда Расулуллох шундай деганлар: "Агар ораларингизда мункиллаган кариялар, утлаб юрган жонзотлар ва эмизикли чакалоклар булмаганида эди, бошингизга балолар селдай окиб келарди".

Буюк мутафаккир Алишер Навоий уз асарларида оталар ва фарзандлар муносабатларини фалсафий тахлил килади. Хусусан, Султон Бадиуззамон номига йуллаган мактубида: "Аллохнинг ризоси - отанинг ризосига, Тангри таоло газаби - Ота газабига вобастадир, ота фарзанд учун Парвардигордир. Чунки Аллох йукликдан борликка фарзандни келтирар экан, сабабчиси килиб отани танлади"-деб ёзади.

Кайковус "Кобуснома" асарида куйидагиларни ёзган: "Х,ар киши ота-она (асли)нинг яхшилигини билмаса, бировнинг яхшилигига бахо беролмайди ва уз фарзандига сени хурмат килишлариини истасанг, сен хам ота-онангни хурмат кил, чунки сен ота-онанг хаккига нима иш килсанг, фарзандларинг хам сенга шундай иш килади". Ота-онанинг бархаёт чоглари фарзанднинг энг бахтиёр, энг масъулиятли ва ганимат дамларидир. Шу боис, имкон кадар уларни рози килиш ва дуоларини олиш - хар бир фарзанднинг мукаддас бурчидир.

Ислом дини инсонларни бир-бирларига доимо яхшилик килишга буюради. Хусусан, гудаклар, аёллар ва кексаларга янада купрок эътибор каратишга чакиради. Бу ^акда Куръони Каримда "Раббингиз, Унинг узигагина ибодат этишларингизни ^амда ота-онага яхшилик килишни амир этди. (Эй инсон,) агар уларнинг бири ёки ^ар иккиси ^узурингда кексалик ёшига етсалар, уларга "уф!.. " дема ва уларни жеркима! Уларга (доимо) ёкимли суз айт! Улар учун, ме^рибонлик билан, хорлик канотини паст тут ва (дуода): "Эй Раббим! Мени (улар)

May 21

16

гудаклик чогимда тарбиялаганларидек, сен ^ам уларга ра^м килгин", деб айт!"1. "Кимки ота-онасини рози килса тубо насиб булиб, Алло^ Таоло унинг умрини ^ам зиёда килади"2.

Фарзанд ота-онага доимо самимий муомалада булиши шарт. Айникса, улар кексалик ёшига етиб, куч-кувватдан колиб, ёрдамга му^тож булганларида ^ар бир фарзанднинг масъулияти яна ^ам ортади. Инсон кексайгач, унинг кунгли нозик булиб колади. ^ар кандай муомала ^ам ёкавермайди. Шундай ^олларда фарзанд уларни тушуниб, эътироз билдириши мумкин эмас. Ота-она фарзандини тарбия килишда ^ар канча машаккат булса ^ам сабр килган, норози булмаган. Аксинча, унга бор ме^рини бахшида этган. Фарзанд гудаклигида ота-онага канчалик му^тож булса, ота-она ^ам кексайганида фарзанди ёрдамига шунчалик му^тождир. Зеро, Алло^ таоло шундай мар^амат килади: "Биз кимга узок умр берсак, унинг вужудини ^ам (эгик, заиф) килиб куюрмиз. Ахир акл юргизмайдиларми?!".3

Ушбу оят ^ар бир инсонни ота-онаси, кексаларга муносабатда акл-идрок, багрикенглик билан фикр юритиб, муомалада булишга ундайди. Кдрамогида кекса ёшли ота-онаси ёки бирор кариндоши бор кишилар узлари ^ам бир кун келиб, шу ^олга тушишларини уйлашлари, бундан хулоса чикариб, уларга доимо яхши караб, э^тиёжларини имкон кадар кондириб, яхши муомалада булишлари керак.

Аслида, кексаларнинг борлиги улкан бахт. Уларнинг дуолари туфайли Алло^ Таоло бизларни турли офатлардан асрайди. Бу ^акда Расулулло^ шундай деганлар: "Агар ораларингизда мункиллаган кариялар, утлаб юрган жонзотлар ва эмизикли чакалоклар булмаганида эди, бошингизга балолар селдай окиб келарди". Бошка бир ^адисда эса шундай мар^амат килинади: "Муйсафид кишини ^урмат килиш Алло^ Таолони улуглаш демакдир".

Мусулмон халклари тарихи ва маданиятининг етук билимдони Ризоуддин ибн Фахриддин "Илми ахлок" китобида шундай ёзади: "Накадар бахтга ва мартабаларга эришган булсангизда, ота-оналарингизни ^еч вакт унутмангиз! Уларга итоатли булиб, ^урмат килингиз! Наси^атларини тинглаб, ризоликларини олингиз! Му^тожликларини, ^асрату кайгуларини тугатишга тиришингиз!"3.

1 ^уръони карим. Ал-исро сураси, 23-24-оятлар. -Т.: Шарк, 2001. -Б.284.

2 Ал-Бухорий И.И. Ал-адаб ал-муфрад (Адаб дурдоналари).-Т.: Узбекистан, 19

3 ^уръони карим. Ёсин сураси, 68-оят. -Т.: Шарк, 2001. -Б.444. 3 Ризоуддин ибн Фахриддин. Илму ахлок. -Т.: Ме^нат, 1991.-Б.60.

• О

® ©

Ф

May 211 ©

©

17

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-14-19

Халкимизда азал-азалдан катталарни хурмат килиш, эъзозлаш, уларнинг масла^атларига амал килиш каби фазилатлар мавжуд. Ёшлар кексалар угити, доно наси^атлари, ибратли ^аётидан хулоса чикаради. Зеро, «Карияли уй мактабдир», деб бежиз айтилмаган. Халкда «Кария кариндошлар мойтугидир», дейилади. Мойтуг «туг» сузидан олинган булиб, «байрок урнатиладиган жой», яъни кариндош-уруглар тупланадиган маскан, деган маънони англатади. Дар^акикат, ^ар бир узбек оиласида карияларнинг ^олидан хабар олиш ^ам фарз, ^ам карз ^исобланади. Шунинг учун ^ам ^ар бир мумин фарзандлар ^аётда уз йулини топиб яшаётган булсалар-да, кариялар дуоларини олишга интилишлари лозим.

Узбек халки азалдан жамоа туйгусига мойил. Бизлар туйда ^ам, азада ^ам ёнма-ён туриб, оддий кунларда ^ам бир-бирининг ^олидан хабар олиб, каттанинг ^урматини, кичикнинг иззатини жой-жойига куйиб, бева-бечораларнинг, етим-есирларнинг бошини силаб, хуллас, одамгарчиликни барча нарсалардан устун куйиб яшаган инсонларнинг фарзандлари буламиз. Бу узбек халкига берилган юксак таърифдир.

REFERENCES

1. Abdivalievna, A. N. (2022). Psychological Characteristics of Children with Attention Deficiency and Hyperactivity and their Readiness for School Training. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 4, 295-298.

2. Anorbayevna, G. N. (2016). Influence of the sibling statuse's of teenagers on interpersonal relations. European journal of education and applied psychology, (2).

3. Ibragimovich, R. A. (2020). MEASUREMENT OF PERSONALITY TYPE AND ITS FEATURES. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(6).

4. Nazarov, A. S. (2021). RAHBAR FAOLIYATIDA BOSHQARUV QARORLARINI QABUL QILISH TAMOYILLARINI IJTIMOIY-PSIXOLOGIK XUSUSUSIYATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, ^(Special Issue 2), 342-348.

5. Rasulova, N. T. PSYCHOSOMATIC FEATURES OF THE REPRODUCTIVE SPHERE. Международный научно-практический электронный журнал «МОЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ КАРЬЕРА». Выпуск № 34 (том

1)(март, 2022). Дата выхода в свет: 31.03. 2022., 192.

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-14-19

6. Абдуганиева, Д. А. К. (2021). КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БУЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 150-156.

7. Ал-Бухорий И.И. Ал-адаб ал-муфрад (Адаб дурдоналари).-Т.: Узбекистон, 1990. -Б.19-20.

8. Ганиева, Г. В. К. (2020). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ДИАГНОСТИКИ КОМПЕТЕНЦИИ МАГИСТРА. International scientific review, (LXXIV), 58-60.

9. Дусмухамедова, Ш. А. (2021). ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ОЦЕНКИ В РАЗВИТИИ ЛИЧНОСТИ ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 355-361.

10. Исаева, М. А. К. (2022). НАКАЗАНИЕ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ЕГО ЭФФЕКТИВНОСТИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(1), 378-384.

11. Куръони карим. Ал-исро сураси, 23-24-оятлар. -Т.: Шарк, 2001. -Б.284.

12. Радеев А.Е. Кластерный подход к искусству: за и против. Вестник УДК 7.01 СПГУ. Сер. 15. 2014.

13. Расулова, Ф. Ф. (2016). Агрессивное поведение и агрессивность личности. Путь науки, (7), 29.

14. Ризоуддин ибн Фахриддин. Илму ахлок. -Т.: Ме^нат, 1991.-Б.60.

15. Содикова Ш.М. Кариси бор уйнинг париси бор. Рисола.-Т.: "Маънавият", 2015 йил, 1,98 б.т.

16. Ш.М.Мирзиеевнинг 2022 йил 15 мартдаги ПК-167-сон "Нуронийларни хдр томонлама куллаб-кувватлаш, уларнинг турмуш даражасини оширишга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори.

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.