Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТДА ОНА ВА БОЛА САЛОМАТЛИГИНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ'

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТДА ОНА ВА БОЛА САЛОМАТЛИГИНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

177
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ижтимоий давлат / она / бола / саломатлик / никоҳ / интеллектуал / соғлиқни сақлаш / таълим / муҳофазалаш / welfare state / mother / child / health / marriage / intellectual / health / education / protection.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Кахрамон Каюмов

Ушбу мақолада ижтимоий давлатда оналик ва болалаикни муҳофаза қилиниши масаласига эътибор қаратилган. Бугунги кунда дунё аҳолиси ва оилалар сони ортиб бормоқда. 2023 йилга келиб туғилиш жараёни камая бошлаган бўлсада, оилалар сони ортишда давом этмоқда. Дунёда оилаларни вужудга келиши, никоҳ, туғилиш даражаси мунтазам ўрганиб борилади. Ижтимоий давлатда она ва бола саломатлиги муҳофазаси тушунчасининг мазмун-моҳияти ҳамда эволюцияси, маънавий интеллектуал ва жисмоний жиҳатдан баркамол авлодни тарбиялашда оиланинг роли масалаларига эътибор қаратилган. Шунингдек амалга оширилаётган ислоҳотлар илмий жиҳатдан таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Тhis article is devoted to the protection of motherhood and childhood in the welfare state. Today, the world's population and the number of families is growing. Although the birth rate began to decline by 2023, the number of families continues to grow. Fertility, marriage, and family fertility are regularly studied in the world. The emphasis is placed on the issues of the essence and evolution of the concept of maternal and child health in a social state, the role of the family in the upbringing of a spiritually, intellectually and physically perfect generation. Also, the ongoing reforms were analyzed from a scientific point of view.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТДА ОНА ВА БОЛА САЛОМАТЛИГИНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ»

Modern Trends of Social Sphere Development

Volume 4 | NUU Collection | 2023 Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТДА ОНА ВА БОЛА САЛОМАТЛИГИНИ

мухофаза килиш

Кахрамон Каюмов

Узбекистан Миллий университети «Ижтимоий иш» кафедраси доц.в.б., соц.фан.буй. фал. док.(Phd) nqayumov@inbox. ru

Ушбу маколада ижтимоий давлатда оналик ва болалаикни мухофаза килиниши масаласига эътибор каратилган. Бугунги кунда дунё ахолиси ва оилалар сони ортиб бормокда. 2023 йилга келиб тугилиш жараёни камая бошлаган булсада, оилалар сони ортишда давом этмокда. Дунёда оилаларни вужудга келиши, никох, тугилиш даражаси мунтазам урганиб борилади. Ижтимоий давлатда она ва бола саломатлиги мухофазаси тушунчасининг мазмун-мохияти хамда эволюцияси, маънавий интеллектуал ва жисмоний жихатдан баркамол авлодни тарбиялашда оиланинг роли масалаларига эътибор каратилган. Шунингдек амалга оширилаётган ислохотлар илмий жихатдан тахлил килинган.

Калит сузлар: Ижтимоий давлат, она, бола, саломатлик, никох, интеллектуал, согликни саклаш, таълим, мухофазалаш.

This article is devoted to the protection of motherhood and childhood in the welfare state. Today, the world's population and the number of families is growing. Although the birth rate began to decline by 2023, the number of families continues to grow. Fertility, marriage, and family fertility are regularly studied in the world. The emphasis is placed on the issues of the essence and evolution of the concept of maternal and child health in a social state, the role of the family in the upbringing of a spiritually, intellectually and physically perfect generation. Also, the ongoing reforms were analyzed from a scientific point of view.

Keywords: welfare state, mother, child, health, marriage, intellectual, health, education, protection.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

2023

Modern Trends of Social Sphere Development

Volume 4 | NUU Collection | 2023 Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

XXI асрда ер юзи ахолиси сони

Countrymeters[1]

лойихаси маълумотларига кура, 2022 йил 15 август куни 8 млрддан ошди. Уларнинг 4,04 миллиард нафари эркак, 3,96 миллиард нафари аёллардир. Бунда эркаклар ва аёллар сони уртасидаги тафовут 1,018 ни ташкил этмокда. Давлат статистика кумитаси маълумотларига кура, 2021 йилнинг 1 январь

Республикамиз худудлари орасида энг куп оилалар Фаргона вилоятига тугри келган. Вилоятдаги оилалар сони 1 023 042 тани ташкил этган. Демак, мамлакатимизда 8 миллиондан ортик оилалар мавжуд экан, ушбу оилаларда истикомат килаётган оналар ва болаларни саломатлиги ва уларни ижтимоий хаёти мамлакат тараккиётига уз таъсир курсатади.

Дунёда 176 мамлакат мустакилликка эришганидан сунг оналик ва болаликни мухофаза килишга каратилган кенг камровли чора тадбирлар кузда тутилган дастурлар ишлаб чикилган. Шу уринда ижтимоий давлат тушунчаси ва мамлакатимизда ушбу сохага доир амалга оширилаётган ислохотларга уз эътиборимизни каратамиз.

"Ижтимоий давлат" тушунчасининг узи илмий категория сифатида XIX аср охирида Лоренц фон Штейн томонидан киритилган. Лоренц фон Штейн (1815-1890) немис иктисодчи, социологи ва давлат бошкаруви сохасида конституциявий мутахассис хисобланади. У тенглик ва эркинлик гояларини илгари сурган. Унга кура барча катламлар хукукларининг мутлак тенглиги, шунингдек, барча фукароларнинг иктисодий ва ижтимоий тараккиёти куллаб-кувватланиши айнан ижтимоий давлатнинг асосий тамойили эканлигини таъкидлайди. Ижтимоий давлат гояларини ривожлантиришнинг боскичларидан бири бу иктисодий усишдир деган фикрни илгари суради.

Демак, шу гоялар хозирги вактда ижтимоий давлат назариясида илмий тадкикотлар учун асос булиб хизмат килмокда. Ижтимоий давлат халк фаровонлиги учун хизмат киладиган, инсон манфаатларини хар нарсадан устун куядиган, конун устуворлигини таъминлайдиган, эркинлик ва шахсий дахлсизликни таъминлайдиган, ижтимоий хизматлар, таълим, согликни саклаш тизимни изчил ривожлантирадиган давлатдир. Шундай экан мамлакатимизда олиб борилаётган самарали ижтимоий сиёсатни куллаб-кувватлаш, давлат рахбари атрофида бирлашиш ва халкимиз хизматига

холатига кура Узбекистон Республикасида жами 8 871 412 та оилалар мавжуд.

камарбаста булиш хар бир фукаронинг олий бурчидир.

2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

Volume 4 | NUU Collection | 2023

Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

Давлат томонидан ёш болали оналар иш соатлари чекланади, уларга туликсиз иш куни, туликсиз иш хафтаси, шунингдек, заруриятдан келиб чикиб узларига кулай соатларда ёки уйда ишлаш имкониятлари берилади. Х,ар бир она ва бола соглигини кузатиш, уларга малакали тиббий ёрдам курсатиш хам давлат зиммасида. Соглом авлодни тарбиялаш максадида давлат органлари, ташкилотлари ва муассасалари томонидан мактабгача таълим, мактаб, интернат мактаб, болаларни согломлаштириш комплекслари каби хилма-хил тармоклар ривожлантирилмокда. Она ва бола саломатлиги масалси икки асосий булимни: акушерлик-гинекология (тугишга ёрдам бериш) ва болаларга даволаш-профилактика ёрдами курсатишни ташкил килишни уз ичига олади. Акушерлик-гинекология ёрдамини махсус муассасалар, хусусан, шахарда тугрукхоналар, шунингдек, таркибида аёллар маслахатхонаси булган туфукхона комплекслари, касалхоналарнинг акушерлик-гинекология булимлари, акушерлик ва гинекология илмий тадкикот институти, тиббиёт институтлари акушерлик-гинекология кафедраси таркибидаги шу соха булимлари, аёллар маслахатхонаси, поликлиника ва ишлаб чикариш тиббий-санитария кисми кошидаги акушерлик-гинекология амалга оширади. Кишлок жойларда аёлларга акушерлик-ёрдамини вилоят, туман касалхоналарининг тугрукхона амбулаторияси, фельдшер акушерлик пунктлари ва поликлиникадаги акушерлик-гинекология кабинетлари курсатади. Аёллар маслахатхонаси уз худудидаги поликлиника, хомиладорларни согломлаштириш муассасалари, «Она ва бола скрининг» маркази ва перинатал марказлар, тиббий-генетик, шунингдек, «Никох ва оила» маслахатхоналари, оилавий ва болалар поликлиникалари, куп тармокли касалхоналарнинг ихтисослаштирилган булимлари билан узвий боглик холда фаолият курсатади. Оналик ва болаликни мухофаза килиш тизимида даволаш-профилактика ёрдамининг бир нечта боскичлари мавжуд: биринчидан, ёшларни жинсий масалаларга тайёрлаш, соглом оила куриш, жинсий хаёт генетикаси ва жинсий йул оркали юкадиган касалликлардан бохабар этиш буйича юкори малакали тиббий ёрдам курсатишни «Оила ва никох» илмий маслахатхоналари амалга оширади. Иккинчидан, хомилани антинатал мухофазалаш комплекс чора тадбирларини амалга ошириш аёллар маслахатхонаси, тугрукхона комплекслари фаолиятига киради. Учинчидан тугишни бекаму-куст олиб бориш учун хомилани интранатал

корхоналари кабинетлари гинекология булимлари,

2023

110

Modern Trends of Social Sphere Development

Volume 4 | NUU Collection | 2023 Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

мухофазалаш бу тугрукхоналар зиммасига юклатилган. Туртинчидан, янги тугилган чакалок соглигини химоя этиш, уни эмизиш, умумий холати, физиологик ривожланишини назорат килиш ва бошка тугрукхоналарнинг чакалоклар булимида куздан кечириб борилади. Бешинчидан, мактабгача ёшдаги болалар соглигини мухофаза килиш. Олтинчидан, мактаб ёшидаги болалар соглигиги хдмоя килиш. Буларнинг хаммаси Узбекистон Республикасида йулга куйилган ягона оналик ва болаликни мухофаза килиш тизимида боскичма-боскич амалга оширилади.

Республикамизда фаолият курсатаётган акушерлик ва гинекология институти, Педиатрия илмий текшириш институти, «Она ва бола» касалхонаси ва марказлари, шунингдек, шу сохага оид катор даволаш-профилактика муассасаларида оналар ва болалар соглиги буйича илмий изланишлар олиб борилади [2, - Б. 176].

Демак, оналик ва болаликни мухофаза килиш, уларни соглигини саклаш энг асосий долзарб масалалардан хисобланади. Шу уринда Шарк олимларини карашларига тухталиб утамиз.

Оналар ва болаларни мухофазаси ва уларга гамхурлик килиш буйича турли фан намоёндалари томонидан тадкикотлар амалга оширилган. Антик давр мутафаккирларидан Афлотун, Арасту, Цицероннинг фалсафий карашларида оналар ва болаларнинг жисмонан ва рухан согломлиги, уларни таълим тарбияси масаласи жамият тарккиёти учун мухимлиги тугрисидаги билдирилган фикрларини куриш мумкин. Платоннинг социологик концепциясида жамиятнинг манфаатлари шахс манфаатларидан устун туради. «Бенуксон, юксак давлат - аёллар ва фарзандлар бирлигидир. Х,ар бир никох давлатга фойда келтирилиши лозим» - деб таъкидлайди Платон [3, - С.605].

Аристотель фикрича соглом инсоннинг табиати унинг сиёсий тизимга «киришиб кетиши» билан аникланади. Х,ар кандай оила эса давлатни бир кисмини ташкил этади[4, - Б.198].

Фаробий никохга маънавий кадрият сифатида карайди. Фозил шахарни барпо килиш учун фарзандлар тарбиясига жиддий эътибор каратиш лозимлигини таъкидлайди. Демак, бунда соглом фикрлайдиган оналар зарур. Уларни жисмоний ва маънавий согломлиги оиланинг тинчлиги ва ижтимоий, иктисодий холатига хамда жамиятдаги мавжуд шарт

шароитларга богликлигини тушунтиради [5, - Б.320].

2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

Volume 4 | NUU Collection | 2023

Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

Абу Райхон Беруний узининг ^адимги халклардан колган ёдгорликлар асарида бу масалага уз эътиборини каратган булса [6, - Б.486], Ибн Сино ахлокка оида асарида комил инсон тарбиясига уз эътиборини каратади. Улар айнан она ва бола соглиги масаласига алохида эътибор каратмаган булсада, оила мустахкамлиги, таълим тарбия масаласига эътибор каратишлари ушбу масалага узвий алокадор эканлигини билдиради [7, - С.200].

Ибн Халдуннинг фикрича, кишилар фаровонлигининг усиши давлатдаги сиёсий вазиятга бевосита боглик булади. Тамаддуннинг ривожланиши умран бадавий (кишлок хаёти)дан жамият ривожининг охирги ва юкори шакли умран хадарий (шахар хаёти) сари боради. "Умран" атамаси оркали Ибн Халдун бир катор ижтимоий, иктисодий ва демографик тушунчалар мажмуини тушунади. Давлат ва унинг фукаролари фаровонлигига ахолининг сони сезиларли таъсир курсатади. Давлатда ахолининг купайиши мехнат махсулотларига булган талабнинг ортишига олиб келади. У ёки бу шахарда канча куп одам яшаса, ахоли жон бошига шунчалик куп микдорда моддий нозу-неъматлар тугри келади. Уз навбатида фаровонликнинг ошиши ахоли сонининг ортишига замин яратади. Ибн Халдуннинг мана шу охирги фикри шарк халкларининг менталитетини ифодалайди ва агар замонамизда хакида суз борадиган булса, уни гарб халкдарига доим хам тадбик этиб булмайди. Сунгги ун йилликда Гарбда ушбу тенденциянинг акси кузатилмокда: давлатманд оилалар куп сонли авлодга эга булишга шошилмайдилар, камбагаллик эса купболали оилаларнинг кисмати булиб колди. Демак, Ибн Халдун хам бевосита оилалар ва уни ташкил этувчи оналик ва болалаик масаласига уз эътиборини каратган [8, - Б. 160].

Буюк саркарда, узбек давлатчилиги асосчиси Амир Темур узининг "Темур тузуклари" асарида келтирадики угилларини уйлантиришда келинни насл насабига уз эътиборини каратганлигини таъкидлайди. Бу хам уз навбатида хотин кизлар саломатлигига эътибор, соглом авлодни яратиш масаласидир[9, -Б.63].

Немис файласуфи И.Кант ва И.Фихтенинг оила ва никохга булган карашлари катта кизикиш уйготади. Улар оила ва никох муаммоларини табиий, хукукий жихатдан аёл ва эркаклар тенгсизлигидан келиб чиккан холда тахлил килишган. Уларнинг фикрича, никох - бу маънавий хукукий институт булиб, жинсий иштиёк камдан-кам учрашиши билан кадрли булиб, конунлар оркали тартибга солиниши лозим. Шу билан бирга оилани мустахкамлашда фарзандални тугилиши ва уларни

2023

112

Modern Trends of Social Sphere Development

Volume 4 | NUU Collection | 2023

Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

соглиги асосий тамойил эканлигига уругу берган. Оналарни соглиги эр-хотин уртасидаги муносабатлар мустахкамлигининг асосий масалаларидан эканлигини таъкидлайдилар.

Социология фанининг асосчиси О.Конт оилани узгарувчан ва тарихий категория сифатида тушунган. Шу билан бирга оилани энг асосий функцияларининг бажарувчи асосий ижтимоий гурух деб хисоблаган. Бунда оила ва унинг аъзоларини узаро муносабатлари масаласига алохида эътибор каратилган. Оналар ва болалар саломатлиги турли омилларга боглик булиб, оиланинг демографик, иктисодий ва ижтимоий функцияларини меъёрида бажарилишини назарда тутади. Инглиз социологи Г.Спенсер жамият тури ва оила тури уртасидаги алокаларни очиб курсатди. Социал тараккиёти таъсири остида келиб чикадиган, оилавий муносабатлардаги узгаришларни тадкик килган. У даврга эволюция ва прогресс, ривожланувчи таъкидланувчи тадкикотлар хос эди. У даврда маълумот йигиш усуллари анча мураккаб булган. Уларнинг самарадорлиги эса паст булган. Тахлил услубларида таърифлаш устун турар эди. Бу йуналиш социал дарвинизм деб аталган [10, -

Оиларни урганишни ривожланишига XIX асрда яшаб ижод килган француз социологи Фредрик Ле-Плей узининг сезиларли улушини кушган. Унинг фикрича, хар кандай жамиятда оила-кейинги авлодларни дунёга келтирувчи, янги тугилган одамларда яхшиликни ривожлантирувчи, ёмонликни бостирувчи энг тинч воситадир деб эътироф этади. Агар оила кичик вахшийларни жиловлашни эплай олмаса, оиланинг узи азият чекади, охир окибатда жамият хам вайрон булади. Яъни фарзандларни хар тамонлама соглом килиб тарбиялаш асосий вазифа хисобланади.

XX аср бошларида яшаган жадид маърифатпарварларидан Абдулла Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлок"[11, - Б.96], Махмудхужа Бехбудийнинг "Падаркуш" [12, - Б.280] ва Абдурауф Фитратнинг "Оила ва оила бошкариш тартиблари" [13, - Б.280] асарларида оила, фарзанд тарбияси, соглом авлодни тарбиялаш, жисм, фикр, акл тарбиясига уз эътиборларини каратганлар. Шу билан бирга фарзанд тарбиясида оналарни ва янги усул мактабларини ахамиятини очиб берганлар. Шу билан бирга тараккиётга салбий таъсир курсатаётган ижтимоий-маърифий муаммолар ва уни

С.471].

бартараф этиш йуллари назарий асосланган.

2023

Modern Trends of Social Sphere Development

Volume 4 | NUU Collection | 2023

Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

ХХ асрнинг II-ярмидан оила муаммоси оила ва никох баркарорлигининг бузилиши долзарб ва мухим масалага айланди. Никох баркарорлигининг бузилиши жамиятда уз аксини топади. Натижада оила ва никохни тадкик килишга ижтимоий талаб ортди. Аввалига А^Шда, кейин Англия, Австрияда, Канадада, Финляндияда, Францияда ва бошка Европа давлатларида кечрок собик СССР ва Шаркий Европа давлатларида тадкикот марказларининг сони ортиб борди. Бунда оиланинг асосий муаммоларидан бири булган она ва бола соглиги масалаларига хам алохида эътибор каратилди. Бунда оналар ва болалар улимини олдини олиш, уларни соглигини тиклашда профилактика ишларига эътибор ортиб борди.

МДХ, давлатлари доирасида А.Г.Харчёв, М.С.Мацковский, Н.Г.Юркевич, В.А.Сусенко, А.И.Антонов, С.И.Голод, Н.Я.Соловьев, О.Мусурмонова, Р.Умурзакова каби олимларни илмий ишлари катта ахамият касб этган.

Оналар ва болалар саломатлигини ижтимоий жихатдан урганиш тарихий тарккиёт давридан маълум булсада, унинг илмий урганиш 19 асрдан бошланди. Динларни вужудга келиши ва таркалиши хам оила, унинг аъзолари ва уларнинг ижтимоий, иктисодий масалаларини ечишга курсатма ва далилларни берди. Жумладан, биз эътикод киладиган мукаддас ислом дининг асосий курсатмалари оила мустахкамлиги, унинг таъминоти, аёлларни куллаб-кувватлаш, фарзандлар саломатлиги ва уни амалга ошириш механизмлари курсатиб утади.

Мамлакатимизда она ва бола саломатлиги масалаларига сунгги йилларида тиббий хамда хукукий жихатдан етарлича эътибор каратилди. Демак, оналик ва болаликни мухофаза килиш борасида етарли хукукий асос мавжуд. Унинг амалга ошириш механизмлари ишлаб чикилган. Аммо ушбу механизмлардан фойдаланиш ва амалга оширишда ахолининг хукукий, тиббий саводхонлик масалаларида маълум бир муаммолар мавжудки, ушбу масалага ижтимоий жихатдан ёндошиш узок келажакдаги истикболини прогнозлаш социологик нуктаи назардан комплекс тарзда тадкик этилмагани бизни мазкур мавзуни илмий жихатдан ёритишимизга сабаб булди.

REFERENCES

1. https://aniq.uz/statistika/dunyo

2. Узбекистон Миллий Энциклопедияси харфи О

«Узбекистон миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти Тошкент. 176-бет

2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-7-108-115

Volume 4 | NUU Collection | 2023

Actual Problems of Sociology and Social Work

in the 21st Century XXI asrda sotsiologiya va ijtimoiy ishning dolzarb muammolari

3. Платон. Диалоги. - Москва: "Мысль", 1986.- С.605;

4. Аристотель. Афинская полития./Пер. С.И.Радцига. Москва: Соцэкгиз, 1936.-С.198

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. Тошкент: «Янги аср авлоди» 2018.- Б.320

6. Абу Райхон Беруний. Кадимги халклардан колган ёдгорликлар. Танланган асарлар. 1-жилд.- Тошкент: "Фан", 1968.- Б.486, Хдндистон. Танланган асарлар. II-жилд.- Тошкент. "Фан", 1965.- Б.497

7. Ибн Сина. Избранные философские произведения.- Москва: "Наука", 1980.-С.200

8. Ибн Халдун, "Китоб ул-ибар", ("Ибратли мисоллар китоби",- 1370 й)

9. Амир Темур "Темур тузуклари" - Тошкент. "Навруз", 1992.- Б.63.

10. Герберт Спенсер. Социальная статика: Изложение социальных законов, обусловливающих счастье человечества = Social Statics (1851).- Санкт Петербург, 1872. - С.471.

11. Абдулла Авлоний. Танланган асарлар. 2 жилдлик. Пандлар, ибратлар, хикоялар, набийлар хаёти, драмалар, маколалар, саёхат хотиралари. Тошкент, «Маънавият». 2004.- Б.96

12. Абдурауф Фитрат. Танланган асарлар. нашрга тайёрловчи ва изохлар муаллифи Х,.Болтабоев. Тошкент: "Маънавият". 2009.- Б.317

13. Махмудхужа Бехбудий. Танланган асарлар//Тупловчи, сузбоши ва изохлар: БДосимов. II нашр, тузатилган ва тулдирилган.- Тошкент: «Маънавият». 1999.- Б.280.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.