Научная статья на тему 'ИЖРОЧИЛИК САНЪАТИНИНГ МУСИҚА МАДАНИЯТИДАГИ ЎРНИ'

ИЖРОЧИЛИК САНЪАТИНИНГ МУСИҚА МАДАНИЯТИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
63
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
инсоният / мазмун / чексиз / мерос / бой / истиқбол / ўтмиш / узоқ / созандалик / ишқ / ижро / устоз / услуб / соз / оқим / чолғу / санъат / сурнай / ҳуштак

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Улуғбек Каримович Раҳмонов

Ушбу мақола ижодиёт махсули бўлган мусиқа ижрочилик санъатига бағишланган бўлиб, бунда мусиқа маданиятида чолғу созларни ансамбллардаги ўрни ва уларни ижро пайтидаги ўзига хос хусусиятлари ҳақида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИЖРОЧИЛИК САНЪАТИНИНГ МУСИҚА МАДАНИЯТИДАГИ ЎРНИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 4 Issue 2 / April 2023

ИЖРОЧИЛИК САНЪАТИНИНГ МУСИНА МАДАНИЯТИДАГИ УРНИ

Улугбек Каримович Рахмонов Фаргона давлат университети

Аннотация: Ушбу макола ижодиёт махсули булган мусика ижрочилик санъатига багишланган булиб, бунда мусика маданиятида чолгу созларни ансамбллардаги урни ва уларни ижро пайтидаги узига хос хусусиятлари хакида фикр юритилган.

Калит сузлар: инсоният, мазмун, чексиз, мерос, бой, истикбол, утмиш, узок, созандалик, ишк, ижро, устоз, услуб, соз, оким, чолгу, санъат, сурнай, хуштак

THE PLACE OF PERFORMING ARTS IN MUSIC CULTURE

Ulugbek Karimovich Rahmonov Fergana State University

Abstract: This article is devoted to the art of music performance, which is a product of creativity, in which the role of musical instruments in ensembles and their specific characteristics during their performance are discussed in musical culture.

Keywords: humanity, content, infinite, heritage, rich, perspective, past, long, musicianship, love, performance, teacher, style, music, flow, instrument, trumpet, whistle

Инсоният хаётининг мазмуни унинг ижодиёти махсули билан улчанади. ^айси халкнинг утмиши узок, маънавияти бой, мероси чексиз булса, албатта бу халкнинг истикболи Буюк, келажак авлоди эса баркамолдир. Ижод хаётни гузаллаштирувчи, олам сиру-асрорларини очувчи, инсоният тафаккурини англатувчи манбадир. Лекин, уларнинг хаммаси бир мезонга, яъни табиат ва унга булган муносабатга асосланади. Унинг заминида эса ишк, нафосат, ишонч хамда тафаккур узига хос эркинликка эришиб, жонли жараёнда уз муъжизасини кашф этади. Узбекистонда эркин фукаролик жамияти курила-ётган бир пайтда, миллий санъатимизнинг барча турларида булгани каби, созандалик санъатининг узига хосликларини саклаб колиш, ривожлантириш, янгича тус бериш борасида устоз созандалар бизларга колдириб кетган номоддий мерослари асосий манба булиб хизмат килмокда.Узбек миллий созандалик санъатида шаклланган якка, икки ёки ундан ортик чолгу созлар иштирокидаги ижро услублари, уларнинг турли миллий ва умуммиллий куринишлари

такомиллашиб, янги ижрочилик услубига эга булган турли оккимларнинг вужудга келиши кузатилмокда. Узбек халк чолгуларида замона-вий созандалар санъатининг тараккиётида куп асрлик анъаналар мерос булиб келмокда. Халк чолгу созандалар санъатида чолгуларни урни беккиёсдир. Адабий манбаларда эътироф этилишга кура, дастлабки мусика чолгулари эрамиздан аввалги йилликда дунёга келган деб тахмин килинади. Мусикачиликда дастлаб урма зарбли чолгулар пайдо булган. Кейинчалик шовкинли чолгулар пайдо булган. Ижрочилар карсак чалиб ритмни таъкид-ладилар, шовкинли чолгулар таъсирини кучайтирдилар. Кейинрок халк усталари томонидан камиш ёки бамбук поясидан сурнай, хуштак, яна бироз утгач най (буйлама, кунгдаланг, куп йулли), найсимон хуштаклар, шиккил-дироклар, чилторлар (арфа, лира) ва кифаралар ясалди. Вактлар утиб у чолгулар янада такомиллашиб найлар юзага келди. Сунгрок торли мизробли ва торли камончали мусика чолгулари пайдо булди. Улар сарой аъёнлари-нинг маросимларида, харбий юришларида фойдаланилган. ^адимги Шарк маданияти ривожланишида узбек халк чолгулари шаклланди. Улар куп аср-лик тараккиёт давомида узига хос хусусиятларини товуш тусини саклаб колди. Узига хос тузилиши туфайли най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, кобузлар анъанавий шаклларда бизгача етиб келди. IX аср охирида Урта Осиёда якканавоз, ансамбл мусикачилиги ва раксни уз ичига олган вокал-чолгу мусика туркуми турлари шаклланган эди. Уша пайтда бу бир неча дамли, яъни карнай, сурнай ва урма зарбли чолгулар, яъни ногора, чиндовул асбобларнинг биргалик чалинишидан хосил булган. Дутор ижрочилиги уша пайтда факат камер хусусият касб этган булиб, бу ижрочилик санъатини асосан аёллар эгаллаган эдилар.

Урта аср мусика ижрочилиги маданиятининг узига хос хусусиятларидан бири шундаки, чолгучилар нафакат бир неча турдаги мусика асбобларини чала олган, балки, узлари хам мусика басталаганлар. Чолгучилар уз даври-нинг етук мусикачилари ва шоирлари хам булишган. Урта аср шароитида мусикий ихтисослашув махсус мусикий устахоналарни пайдо булишига олиб келди. Бу ерда устоз-шогирд анъаналари карор топиб ривожланди. Айни пайтда ансамбл ижрочилиги такомиллашди, мусика санъатининг асосий куринишлари шаклланиб чолгу асбобларининг янги намуналари кашф этил-иши хам уша узок даврларга бориб такалади. Шарк олимларининг назарий карашлари мавжуд ижрочилик санъати тажрибаси асосида шаклланган булиб, улар уз рисолаларида мусиканинг жамиятда тутган урни ва ахамияти хакида атрофлича маълумотлар берилган. Инсон овозига азалдан энг мукам-мал чолгу хисобланган. Торли - мизробли ёки торли камончали мусика чолгулари ижрочилари хамиша узлари яратган куйлар охангини инсон овозига таъсирлирок, самимийрок, равонрок чикаришга интилишган. Куй оханги инсон

овозига жуда якин турган чолгулар уд ва рубобни батафсил таърифланган. XIX аср охири - XX аср бошида узбек халк чолгуларининг ижрочилик имкониятлари доимо кенгайди ва такомиллашди. Турли хил халк чолгу ансамблларининг ташкил этилиши, якканавоз чолгучиликнинг ривож-ланиши мусика усталаридан чолгуларни янада мукаммаллаштиришни талаб этди. XIX асрда ижрочилик амалиётида най, кушнай, сурнай, карнай, була-ман, чанг, кашкар рубоб, афгон рубоб, танбур, дутор, думбира, гижжак, сато, доира. кайрок, сафойил каби чолгулар мустахкам урин олди. Янги мусика чолгулари секин аста турмушга кириб келиши ансамблларда мустахкам урин олди. Мусика чолгулар томонидан кушик ва раксларга жур холда хам кенг фойдаланилди, охангларнинг таъсирчанлиги турли мусикий кочиримлар билан тулдирилди. Бу давр Туркистон улкаси мусикий хаётида бошка ижобий вокеалар хам юз берди. Урта Осиёга Европа чолгулари кириб кела бошлади. Буларга симфоник оркестр, дамли ва урма зарбли чолгулар оркес-трини, фортепьяно, думбира чолгуларни мисол курсатиш мумкин. Хоразмда Россиядан келтирилган гармон чолгуси пайдо булди. Фаргонада ва Тошкентда гижжакни скрипка билан алмаштирила бошладилар. Айни пайтда узбек халк мусика асбоблари икониятларидан келиб чикиб, рус охангларига баъзан узгартиришлар киритилган янги куринишлари кириб келди. XIX асрнинг иккинчи ярмида узбек халк чолгулари ижрочилиги сохасида жиддий узгаришлар юз берди, янгидан-янги шакллари пайдо булди. Халк ижрочи-лиги анъаналари асосида янги, нисбатан мураккаб ва мукаммал, халк хаётининг турли томонларини ёритувчи куй ва кушиклар яратила бошлади. Таникли дуторчи, танбурчи, доирачи, найчи, сурнайчи, буламончи, гижжакчи, кашкар ва афгон рубобчилар пайдо булди. Мусика ижрочилиги санъатида маком жанрини тиклаш ва ривожлантириш давом этди. Маком узининг оханг ва ритм конуниятларига кура халк кушиклари билан узвий боглик булиб, факат камровининг кенглиги билан фаркланар эди. Одатда хар бир маком икки катта кисмга булинади. Биринчиси - факат чолгуларда ижро этилган кисм булиб, мушкилот деб, иккинчиси - чолгулар журлигида айтиладиган ашула кисми булиб, у наср деб аталган. Наср уз ичига ракс куйи уфорни хам уз ичига олган. Макомлар ижросида хонандалар бир каторди таркиби турлича булган узбек чолгу ансамбллари хам иштирок этди. Чолгулар ансамблига Бухорода танбур ва доира, Хоразмда эса дутор, гиж-жак, буламон, доира ёки танбур, гармон, рубоб, доира кирган.Фаргона ва Тошкент вилоятларида ансмбль 8-10 ижрочидан иборат булиб, буларга най, кушнай, чанг, рубоб, дутор, танбур, доира ва гижжак чолгулари урин олган. Бундан ташкари 3-4 кишидан ташкил топган кичик ансмбллар яъни, най, чанг, рубоб, дутор, танбур, доира ва гижжак, баъзан иккита чолгулар булиб, булар икки танбур, икки дутор ёки икки гижжак, икки

py6o6 Ka6unapgaH u6opaT 6ynraH. 3epo, MycTaKunnuK gaBpuga Munnufi MycuKara 6ynraH эtтн6op, xycycaH nonry ^aHpHHHHr Maxannufi KypuHumnapu, KyfinapHuHr maKn, ^aKTypa xaMga oxaHr ^HxaTHnapn, co3 H^poHHnnrHHHHr Maxarnufi Ba 6aguufi Me30H-napn Ba HuxoaT, yHuHr ayTeHTuK KypuHumgaru u^pocura umkoh apaTMoKga.

MycTa^HnnHK gaBpuga y36eK rypyxnu nonry H^poHHnnrH caHtara 6aguxa (нмпpoвнзaцнa) ycnySugaru fiyHanum nafigo 6yngu. Ma3Kyp okhm Munnufi MycHKaMH3 Ta6uaTugaH axmu xa6apgop, Ha3apufi Ba aManufi Mymoxaganu, u^po-bhh HMKOHH^Tnapu WKopu gapa^agaru co3aHganap - Y36eKHCTOH xa^K apTucraap A6gyxomuM Hcmoktob (ra^^aK), A6gynaxag A6gyparnugoB (Han), Y36eKucTOHga xu3MaT KypcaTraH apTucT A6gypa^MOH XonTO^ueB, xaMga YMapanu EymypoB (yg) Ba Ky^Kop CaugoB (goupa)ga xaMKopnuKnapu By^ygra Kengu. rypyx u^pocugaru acapnapHuHr maKnufi KypunMacu, ннтoнaцнoн xycycuaraapu, ycynnap Ma^Myu y36eK MycuKufi u^ponunuK aHtaHanapura xoc Ba moc Tap3ga, TOBymKaTopu тeмпepaцнaпaнмaгaн co3nap umTupoKuga aparan-gu. H^ponu ^apaeHuga co3aHganap ToMoHugaH co$ nonry acapnapugaH TopTu6 afiTuM fiynnapura KunuHaguraH ^ypHaBo3nuK acHocuga TycaTgaH, эpкнн, 6up xun 6anaHgnuKga cagonaHumu, goupanapHuHr Kyncro xuccanapga, MypaKKa6 3ap6nap epgaMuga umnaTaguraH KonupuMnap, KapHafinapHuHr "gaxaHa" 6ynaK-napuga xocun KunuHaguraH TOBymnap 6unaH u^oganaHagu. Hara«:aga rypyx ToMoHugaH aKc эттнpнпagнгaн Munnufi мycнкнfi-эcтeтнк Metep 6aguxa ^apa-eHuHu ToMoma gapa^acura KyTapunumuga MyxuM omuh Basu^acuHu yTafigu. rypyx ^aonuaraga MycTaKunnuK MaB3ycura 6arumnaHraH acapnap anoxuga ypuH onraH. Y36eKucToH xa^K apracra A6gyxomuM Hcmouhob ToMoHugaH aparanraH "TyfioHa", "^un 6afipaMu", "BywK huhop", "AxMag OaproHufi" Ba aHa KaTop acapnapHu KenTupumuMro MyMKuH.

MycuKa uhcoh TypMym Tap3uHu MKcarrapyBHu MatHaBufi Kyngup. hhcoh TypMym MagaHuaTuga MyxuM ypuH TyTraH coxanap Ka6u MycuKa xaM MyafiaH BocuTa Ba y3ura xoc cu^araapra эгa xuco6naHagu. MycuKaHuHr uhk 6ockuhu ToBym 6ynca, oxaHr, Kyfi Ba acap yHuHr MasMyH-MoxuaTuHu TamKun этagн. OgaTga, "cy3 KaMTapnuK Ku^raH nafiraapga MycuKa ^oh aTo этagн" geraH xa^K u6opacu 6op. ^apxaKuKaT, ToBymnap yfiryHnuru acocuga nafigo 6ynaguraH Kyfi-oxaHraapgaH MyafiaH MatHonapHu u^oga этyвнн acapnap gyHera Kenagu. Co3aHganap caHtaTuga xap 6up Kyfi y3uHuHr KypuHumu Ba MatHocura эгa. YnapHuHr MyKaMMan u^pocu xap KaHgafi Kyfi, acapHuHr cexpuHu aHrnaTumra Kogup 6ynagu. 3epo, Kyfi oxaHraapga u^oganaHraH MycuKaBufi ^uKpgup. ffly 6ouc xap KaHgafi acapHuHr MatHaH Kafi gapa^aga экaнпнгн u^po opKanu uHcoHuaT oHrura yTKasunagu. Acnuga, uHcoHuaTHuHr MycuKa н^poннпнгннн puBo^naHTupum Ba MyKaMMan gapa^ara eTKa3um fiynugaru catufi-xapaKaTnap

натижасида мусикий чолгу, мусикий асар, йуналиш ва жамланган бехисоб маданий меърос юзага келган. Мусикий меърос инсониятнинг хаёти, кувончи, кайгуси, орзуси ва умиди, утмиши ва келажаги, миллий кадрияти ва юзи десак адашмаган буламиз. Шу боис, мусиканинг барча меъзонлари каторида созандалар санъатида ижрочилик масаласи доимо миллийлик, мохирлик ва маданий савияни англатиб турувчи омил сифатида алохида эътиборда булиб келган. Бу утмишдан санъаткорлар тарбиясида мухим ахамият касб этиб келган устоз-шогирд тизими асосида кадрланиб келинган. Унинг заминида мусикий меросни англаб идроклаш, узлаштириш ва муносиб ижросига эришиш каби мухим жараёнлар ётади.

Созандалар санъатида тингловчиларни ижрочилик дунёсини англашга ундаган хам айнан мусиканинг сехри, утмиш алломаларнинг амаллари ва замонавий ижрочилик амалиётида кечаётган меъзонлардир. Шу боис, бизнинг назаримизда "Созандалар санъатида" деб тушуниладиган соханинг зохирий ва ботиний маъноларини эга. "Созандалар санъатида" мусика санъатининг асосларидан бири сифатида унинг борлигини ифода этувчи жараён хамда махорат даражасини аниклаб берувчи омилдир. Чунончи, созандалар санъатида зохирий томонларини куз билан куриб, маъносини калбан хис этиб бахраманд буладиган бу жонли жараёнда куй, ашулаларнинг юзага келиши учун мухим хисобланган бир катор сифат ва хусусиятлар уйгунлашган. Мусикада созандалар санъатининг асосий куринишлари хонан-далик, чолгучилик, созандалик хамда ракс йуналишларида намоён булди. Ижрочилик азалдан инсониятнинг ижтимоий хаёти билан боглик холда ривожланиб келган. Унинг камрови шу даражада кенгки, оддий хаётий шарт-шароитларга боглик куйлардан - йирик куринишдаги асарларгача хилма-хил шаклларда уз аксини топади. Мусикий асарларнинг парда, усул ва шакл асослари, ижодиёт хамда унинг амалий такдими созандалар санъатини бир-бирига боглаб турувчи жараёнлардир. Азалдан мусикий маданият савиясини белгилаб, хайратга солиб, мусикашунос олимларнинг илмий-назарий тадки-котларига асос булган омиллар хам айнан шулардир. Созандалар санъати масалалари билан боглик жараёнлар, нафакат соха мутахассислари ва мусикашунос олимларининг назаридан четда булма-ган. Унинг сирли олами доимо инсоният назлида узини намоён этиб келган. Шу боис унинг ривожида нафакат ижодкор ва унинг талкинчиси, балки тингловчисининг хам муноса-батлари мухим ахамият касб этиб келган. Бунга Ал-Форобий, Ибн-Сино, Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий ва Абдурауф Фитрат яратиб колдирган ижодий меъросларидан мисоллар келтиришимиз мумкин.

Шуни айтиб утиш жоизки, созандалар санъатида доимо уч жихат муштарак ривожланган: Ижод, талкин ва тингловчилар билан хиссий, яъни

психологик богланиш. Ижро савияси ана шу жихатларнинг мутаносиблигига бевосита богликдир. Авлоддан-авлодга утиб келаётган ва мусикий меъроси-миздан муносиб урин олган наъмуналар хам айнан мана шу ижодиётнинг уч боскичда тобланиб, халкнинг тафаккурига сингган асарлар десак муболага булмас. Бу омил халк мусика меъросининг иккинчи касбий мусика катламига хосдир. Шу боис унинг муайян ижодкори, билимли ва махоратли ижрочиси хамда мухлиси ва тингловчиси мавжуд.

Х,аммамизга маълумки, товуш мусиканинг негизидир. Лекин, товуш зохирий куриниш эканлиги хамда унга турли хараклар билан эришилиши барчага аёндир. Энг мухими товушни чиройли, гузал, маъноли, дардли тараннум этишдир. Узбек мумтоз адабиётининг асосчиси, хазрат Алишер Навоий айтганидек "..кунгил хуш охангдан кувват, рух эса хуш овоздан озик олади" деб таъриф берган. Уз урнида бу - ижрочиликнинг мохиятини очиб берувчи меъзонлар хисобланади. Одатда, ижрочилик, бевосита мусикий асарларнинг талкинин билан боглик булган бир катор табиий, назарий ва амалий жихатларни узида мужассам этади. Х,олбуки, мана шу жихатларни уз ижросида мужассам эта олган хар кандай ижрочи, албатта мохир хамда билимдон ижрочилар каторидан жой олади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. У.К.Рахмонов. For Publication of Paper Entiled"The Role and Importance of Music Clubs in The Leisure of Young People"in Volume 2, of Journal of Pedagogical lnventions and Practices. ISSNn Online: 2770-2367. Lmpact Factor:5.392. 24.11.2021. LIBRARY of congress.

2. У.К.Рахмонов.Texas Journal of Multidisciplinary Studies https:zienjournals.com. ISSN NO: 2770-0003 Date of Publication: 20-10-2021. "Improving The Practical Training of Students in The Context of Education Modernization.

3. У.К.Рахмонов. Tukish Online Journal of Qualitaivelnguiry (TOJQI) Volume 12, lssue 10, October 2021:534-3539. "The Role Of Organizing Music Clubs ln Social Life". EdtgElrBogra KLIZLJ DEMIR.

4. У.К.Рахмонов. Humanite Congress-lnternational Multidisciplinary Virtual Conference Hosted From Lyon, France. December 5 th 2021. THE ROLE OF THE SPIRITUAL ENVIRONMENT IN THE PENETRATION OF POP MUSIC IN UZBEKISTAN. Ln an "Humanite Congress-2021".

5. Турсунова Л. "Socio- Philosophical Essence, Kontent And Functions of hthe Conctpt of yoth musical Culture" Current research Journal of Pedagogics. Pages 7

6. Турсунова Л. "Янги тараккиёт боскичида ёшлар тарбиясида мусика санъати ва маданиятининг ахамияти". "Узлуксиз таълим" илмий-услубий журнал. ISSN:2091-5594

7. Турсунова Л. Признание о международном фольклорном фестивале «Великий шелковый путь», проведённом в городе маргилан ферганской области. "Проблемы современной науки и образования" 2019 г. 109 стр. ISSN 2304-2338

8. Турсунова Л. "Functions of musical culture in the formation of a spiritual world view". World Bulletin of Social Sciences (WBSS) Available Online at: http:www.scholarexpress.net Vol. 6, January,2022 ISSN: 2749-361X

9. А.Р.Солиев. "Ватан туйгуси". BECT PUBLICATION. Сунги илмий тадкикотлар назарияси илмий оммабоп журнали. 2022 йил. 12 июнь 2-сон.

10. А.Р.Солиев. А.Нурмухаммаджонов. "Узбекистон Респрубликаси мадхияси тарихига бир назар". Узлуксиз таълим. Махсус сони. ISSN-2091-5594. 2022 йил.

11. М.Жабборова.А.Р.Солиев, "Мактабгача таълим ташкилотлари тарбияланув-чилар онгида миллий мусика охангларига мойилликни шакллантиришда миллий гояларнинг урни. SCIENCE AND INNOVATION/ INTERNFTIONAL SCIENTIFIC JURNAL. ISSN: 2181-3337. 20220 йил. 1-сон.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.