Научная статья на тему 'ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА НОТИҚЛИК ҚОБИЛИЯТИНИНГ АҲАМИЯТИ'

ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА НОТИҚЛИК ҚОБИЛИЯТИНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
2
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Нотиқлик қобилияти / нутқий маҳорат / овоз / матн / нутқий кўникма / оғзаки нутқ / сўзлашув санъти / ифодалилик / мантиқ ва тафаккур / жарангдор / ёрқинлик.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Халиков Аъзам Абдусаломович

Ушбу мақолада ўқитувчи касбий маҳоратида нотиқлик қобилиятининг энг муҳим санъат сифатида намоёт бўлиши, таниқли олимлар илмий тадқиқот ишларида етакчи муаммолардан бири бўлиб келганлиги, унинг бугунги кундаги аҳволи, ривожлантириш зарурияти, замонавий нуқтаи назардан таҳлил қилинган. Муаллиф ўқитувчи педагогик фаолиятида нотиқлик қобилияти сирларини пухта эгаллаши қанчалик муҳим эканлигини таъкидлаш билан, уни янада такомиллаштириш йўлларини ёритиб берган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА НОТИҚЛИК ҚОБИЛИЯТИНИНГ АҲАМИЯТИ»

УЦИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА НОТЩЛИК ЦОБИЛИЯТИНИНГ АХДМИЯТИ Халиков Аъзам Абдусаломович

Низомий номидаги ТДПУ профессори, педагогика фанлари доктори https://doi.org/10.5281/zenodo.10809792

Аннотация. Ушбу мацолада уцитувчи касбий ма^оратида нотицлик цобилиятининг энг мууим санъат сифатида намоёт булиши, таницли олимлар илмий тадцицот ишларида етакчи муаммолардан бири булиб келганлиги, унинг бугунги кундаги а^воли, ривожлантириш зарурияти, замонавий нуцтаи назардан та^лил цилинган. Муаллиф уцитувчи педагогик фаолиятида нотицлик цобилияти сирларини пухта эгаллаши цанчалик мууим эканлигини таъкидлаш билан, уни янада такомиллаштириш йулларини ёритиб берган.

Калит сузлар: Нотицлик цобилияти, нутций майорат, овоз, матн, нутций куникма, огзаки нутц, сузлашув санъти, ифодалилик, мантиц ва тафаккур, жарангдор, ёрцинлик.

Аннотация. В данной статье анализируется проявление ораторского искусства как важнейшего искусства в профессиональном мастерстве педагога, то, что необходимость его развития стала одной из ведущих проблем в научно-исследовательской работе известных учёных. Автор подчеркнул, насколько важно учителю овладеть секретами ораторского искусства в своей педагогической деятельности и выделил пути его дальнейшего совершенствования.

Ключевые слова: Речевая способность, речевые навыки, голос, текст, речевое мастерство, устная речь, красноречие, выразительность, логика и мышление, звучность, яркость.

Abstract. This article analyzes the manifestation of oratory as the most important art in the professional skill of a teacher, the fact that the need for its development has become one of the leading problems in the research work of famous scientists. The author emphasized how important it is for a teacher to master the secrets of oratory in his teaching activities and highlighted ways for its further improvement.

Keywords: Speech ability, speech skills, voice, text, speech skills, oral speech, eloquence, expressiveness, logic and thinking, sonority, brightness.

Сунгги ун йилликларда синф жамоаси укувчилари онгида уцитувчи нуткининг турли ва ранг-баранг колиплари, мулокот шакллари - албатта дуриллаган баланд овоз, катъий насихдт охднги, укувчи хулкини бах,олаш, танбех, бериш ва огох,лантиришни билдирувчи буйрукка кур-курона буйсунишга ундайдиган талабчанлик шакллари урнашиб колмокда. Х,атто "укитувчи охднгида гапириш", "укитувчининг темирдай жарангдор овози", "норозилигини купол сузларда баён этиш", "албатта пайти келиб укувчини бах,о билан жазолаш" каби ифодалар х,ам пайдо булмокда. Бу ифодалар билан мазкур х,одисаларни пайдо булишига сабабчи укитувчиларга нисбатан салбий муносабат билдирилаяптими? Бундан ташкари, овоз инсон касбий мартабасининг ошишига ёрдам беради, ёки аскинча тускинлик килади. Ингичка, чийилдок овозли журналистни, ёки кулокни коматга келтирадиган, манка овозли машхур сиёсат арбобини тасаввур кила оласизми?

Нотиклик санъатининг келиб чикиши тарихи алломаларимиз асарларида баён этилган. Марказий Осиёда XII асрдан бошлаб воизлик санъати назарияси ва амалиётини

тapFиб килувчи кyплaб илмий вa услу6ий pисолaлap ёзилган. Жyмлaдaн, aлломaлap Aбy Hacp Фоpобий "Фозил одaмлap шax,pи", Унсypyл Maолий ^йковус "^обyсномa", Юсуф Хос Хржиб "^yтaдFy билиг", Aлишеp Нaвоий "Maжолис ун-тафоис", "Нaзмyл-жaвоx,иp", X,yсaйн Воиз Кошифий '^a^ мaжлис", "Max,зaн ул-иншо", Aли Яздий "Зaфapномa", Хондaмиp "Maкоpим yл-aхлок", Воиз Сaмapкaндий "Рaвозaт ул-воизин", Myx,aммaд Рaфик Воиз '^хбоб ул-жинон", ^ypaйш Сaидий "Aнис ул-воизин" кaбилap yзлapининг ноёб aсapлapи билaн Mapкaзий Осиёдa "воиз"лик сaнъaти хaзинaсигa муносиб x,TOca кУшгaнлap.

Воизлик сaнъaти нaмоёндaлapи тингловчилapнинг ижтимоий вa сиёсий мaвкеи x,aмдa лaвозимлapини х,исобга олгaн x,олдa уч йyнaлиш бyйичa фaолият кypсaтишгaн. Б^и^иси, султониёт, яъни x,yкмдоpлap x,aмдa юкоpи тaбaкaли aъёнлap учун мyлжaллaнгaн вaъзхонлик 6ули6, yндa хдмду сaнолap aйтилгaн, yлapнинг обpУ эътибоpи, мapтaбaси, фaолиятлapи yлyFлaниб мaктaлгaн. Иккинчиси, жиходия, яъни вaтaн x,имоячилapигa мyлжaллaнгaн вaъзхонлик 6ули6, yндa вaтaнпapвapлик, жaнговapлик, ботиpлик, ^х^мо^ник, фидойилик yлyFлaнгaн, дyшмaнгa нисбaтaн шaфкaтсиз 6улиш ифодaлaнгaн. Учинчиси, гарибона деб aтaлиб, aсосaн мaмлaкaтнинг оддий фyкapолapигa мyлжaллaнгaн вaъзхонликдиp, yндa бapчa фyкapолap aсосaн итоaткоpликкa, меx,нaтсевapликкa чaкиpилгaн. Воизликнинг x,ap биp йyнaлиши yзигa хос охднгга, yсyлгa, жозибaгa эгa булган. Воизлap нyткдa мaълyм биp мyвaффaкиятгa эpишиш учун x,ap биp сузнинг, тyшyнчa вa охднгнинг бaдиий жиx,aтдaн юксaк вa тaъсиpчaнлигини тaъминлaб, мyaйян биp фикp, мyлоx,aзa, х,укм, FOя, мaфкypa вa хyлосaни тингловчилapгa етажиш мaксaдидa сyхaндонлик (pитоpикa) фaнини пyхтa yзлaштиpишгaн.

Педaгог-тaдкикотчи И.Р.Кaлмиковa уз aсapлapидa, мaтн мaзмyнaн кaнчaлик кизикapли вa ифодaли бaён этилгaн бyлмaсин, arap y сузловчи-нотик томонидaн тyшyнapсиз тapздa, бyFик, кучсиз, дaFaл, ифодaсиз овоз билaн aйтилсa, тингловчилap томонидaн мут^ико кaбyл килинмaйди. Гaпиpиш пaйтидa нуткнинг мaзмyни, нотикнинг тaшки кypиниши, узини тутиши кaби овози хдм ул^н ax^ra^a эгa. Овоз ёpдaмидa y уз мaълyмотини ayдитоpиядa yтиpгaн тингловчилapгa еткaзaди. Инсон овози - оммaгa тaъсиp килишдa кyдpaтли воситaдиp.

Xfl.м еуз ma элгa yлимдaн нaжот,

Xaм еуз ma топиб улик тaн %aëm. -

деб тaъpиф беpaди сузнинг кyдpaтигa Aлишеp Нaвоий.

Ужурул Maолий Kaü^oeyc сyзлaгaндa yйлaб, x,ap биp фикpдaн келиб чикaдигaн хyлосaлapни куз олдига келтиpиб гaпиpиш кеpaклигини, киши aкл-идpокли булиши, узини хглк оpaсидa омий, кaмтap тутиши лозимлигини эслaтиб, мax,мaдонaлик килиш, куп гaпиpиш донолик белгиси эмaслигини тaъкидлaйди, x,aмдa "Одaмлaрдa мaвжуд 6ap4a цобилиятлйрнинг энгяхшжи нутц цобилиятидир" дейди.

Ноти; узининг ч^ойли, жapaнгдоp вa тaъсиpчaн овози тyфaйли илк дaкикaлapдaнок тингловчилap диккaтини жaлб килaди, yлapнинг кaлбидaн жой олиб, ишончини козонaди.

В.Д.Сухомлинский укитувчининг "...мaктaб^oвлиcидa гaпиргaн щр бир cyзи nyxma ymarna^ йцл ea мулo%aзaлapгa бой, мaълум бир map6^e^ мaцcaдгa цapaтилгaн булиши mpa^' деб тaъкидлaйди. Укитувчининг x,ap б^ сузи олимнинг фикpичa, нaфaкaт укувчи кyлоFигa aйтилaди, бaлки унинг кaлбигa хдм кapaтилгaн булиши шapт.

"Нуткий мax,оpaтгa Уpгaтиш психологияси" номли китоб мyaллифлapи (М., 1999) Б.Ц.Бaдмaев вa A.A. Maлышев кaби олимлap aнъaнaвий тaълимдa нуткий кyникмa, яъни инсоннинг уз фи^ини суз вa гaплapдa aкс эттиpa билиш кyникмaлapи мaхсyс тaълим

натижаси эмас деб хисоблашади. Уз фикр-мулохазаларини нотицлик махорати билан сухбатдошига ифодалаб бериш инсонга асосан бетартиб равишда, уз-узидан, тасодифан, булак-булак тарзда берилади. Унда хам барча одамларга баробар нотицлик цобилияти пайдо булавермас экан.

Уцувчиларни мактаб партасидаёц нутц маданиятига ургатиш -бу биринчи навбатдаги зарурият, хозирги давр талаби. Зеро, баъзан одамларга оддий бир арзимас воцеликни хам асл мохиятини,нарсаларнинг аниц холатини нутц ва суз цудрати билан исботлашга тугри келади. Демак хар цандай касб эгаси аввало сузлашув ва нутц маданиятини билиши, уз фикр мулохазаларини аниц, равон тил билан сухбатдошига етказа оладиган билим ва савияга эга булиши керак. Бунда уцитувчининг педагогик махорати асосий мезонларидан бири булмиш нотицлик цобилиятини мукаммал эгаллаши мухим ахамият касб этади. Зеро у мамлакатимизда демократик жамият цуришга жавобгар шахсни тарбиялаб вояга етказади. Ёш авлодни келажакда рацобатбардош кадр булиб етишиши учун аввало уцитувчи зиммасига улкан вазифалар юклатилган. Ушбу мухим вазифалардан бири фуцароларда сузлашиш ва нутц маданиятини шакллантиришдир. Уз фикр ва мулохазасини она тилида суз ва нутцнинг чексиз цудрати билан тугри тушунтириб изхор этолмайдиган уцувчидан келажакда рацобатбардош кадр етишиб чициши мумкин эмас. Шунинг учун уцитувчи цайси фандан уцувчиларга билим беришидан цатъий назар, аввало узи чиройли сузлашув санъатини ва нотицлик маданияти сирларини пухта эгаллаши лозим. Шунда у уцувчилар онгига хам сузлашув санъати ва маданиятини, нутц цобилияти сирларини сингдира олади.

Уцитувчининг огзаки нутци иккита шаклда - монолог (монологик нутк) ва диалог (диалогик нутц) шаклига булиниб урганилади. Уцитувчининг уцувчилар билан мулоцотида бундай нутцнинг иккала шакли ранг-барангликни кашф этади. Х,икоя, маъруза, изоу, цонун, цоида ва атамаларнинг тугри талцини, кенгайтирилган ба^олаш муло^азалари кабилар монологик нутцнинг анча кенг тарцалган турлари саналади. Диалогик нутц уцитувчининг уцувчилар билан олиб борадиган дарс ва дарсдан ташцари турли мавзулардаги сухбатлари шаклида берилади. Бундан ташцари, педагогик амалиётда уцитувчи ва уцувчи уртасида узаро саломлашишни, бахолаш туфайли юзага келадиган тушунмовчиликларни, хар хил мулохазалар билан узаро фикр алмашиш заруриятини билдирадиган, мавхум муаммоларни, фавцулотда ходисаларни, ахлоц меъёрларини мухокама цилишни талаб циладиган вазиятлар хосил цилинади.

Уцитувчининг нутци педагогик фаолиятига мос келадиган муайян талабларга жавоб бериши лозим:

> мукаммал меъёрларга эга булиши (хозирги замон адабий тилига хос булган акцентологик, орфоэпик, грамматик меъёрларга мос келиши лозим);

> сузларни цуллашда аницлик (сузлар жарангдор, мулойим ва аниц талаффуз этилиши);

> ифодалилик (образлилик, уиссийлик, ёрцинлик). Умуман нутцнинг тугрилиги, аницлиги, уринли цулланилиши, лугавий жихатдан бойлиги, ифодалилиги, софлиги каби сифатлари уцитувчининг нотицлик маданиятини белгилайди.

Уцитувчининг нутци ёш авлодга таълим ва тарбия бериш вазифаларини бажарилишини таъминлайди. Уцитувчи уз нутцининг мазмуни, сифат ва самарадорлиги, унинг натижасида пайдо буладиган оцибатлар учун ижтимоий масъулдир. Шунинг учун уцитувчи нутци унинг педагогик махоратида мухим ахамиятга эга булган фаолият деб

э^т^оф этилади.

Ф.Н.Гоноболин вa Т.A.Лaдыженскaя каби олимлapнинг тaъкидлaшичa, "укитувчининг нутки" (синоними - "педaгогик нутк сaнъaти") aдaбий тил коидaси бyйичa, суз биpикмaсидa укитувчининг OFзaки нутки (ёзмa нyткдaн фapк килaдигaн) хакида гaп боpгaнидaгинa ишлaтилaди. ОFзaки нутк дегaндa хдм гaпиpиш жapaёнини, xaм бу жapaённинг ндтиждси булмиш OFзaки фикp-мyлоxaзaни нaзapдa тутишдди. Укитувчининг OFзaки нутки-бу овоз чикapиб гaпиpиш пдйтидд (овоз чикapиб укилгдн ёзмa нутк, мдсдлдн дapсликдa беpилгaн мдвзунинг 6дндини овоз чикapиб укишддн фapк килддигдн) хосил килинадиган нyткдиp.

Нутций фaoлият бутун тaълим-тapбиявий жapaённи кaмpaб олдди. Шу сд6д6ли нуткнинг куйиддги сифaтлapини длохидд тдвсифлдш мумкин:

1) 6ддиий ддд6ий тил ноpмaлapининг тдлдффузигд pиоя килиш (ypFy, гpaммaтикa, оpфогpaфия);

2) нуткнинг ^едметли вд тушунчдвий жихдтддн дниклиги;

3) мантик ва тaфaккyp конyниятлapигa мос келадиган дapaжaдa тил биpликлapининг нуткда маъно жихатидан биpикишидa намоён буладиган мантикийлиги ва узвийлиги;

4) ахлок меъёpлapигa тyFpи келмайдиган, адабий тилга бегона булган yнсypлapдaн холи булган соф нутк тили;

5) нуткнинг ифодалилиги - Укитyвчилap ва Укyвчилap диккатини ва кизикишини сyсaйтиpмaсликкa ёpдaм беpaдигaн тузилмавий узига хос нутк;

6) нуткнинг бойлиги (paнг-бapaнглиги) - б^ хил белгили сyзлap занж^ининг ва маъноли сyзлapнинг тaкpоpлaнмaслиги, тил тузилмасининг хилма хиллиги (сyзлap, суз биpикмaлapгa бойлиги, лyFaвий, фpaзеологик, семантик жихатдан бойлиги);

7) тилнинг бapчa воситaлapини боFлaб тypaдигaн ва эстетик функцияга эга булган нуткнинг нафислиги (эстетикаси).

Укyвлapни касбга, ижтимоий фойдали мехнатга кизиктиpиш, yлapни келгусида KизFин хаётга тaйёpлaш, асосан мулокот килиш кобилиятлapини pивожлaнтиpиш лозим.

Булажак уциmувчилаpда ^mn^n^ санъаmини шаклланmиpишга кумак берадиган махсус цобилияmлаp:

• ижтимоий TOp^rn™ кобилият;

• ижтимоий тaсaввyp кобилияти;

• узини бошкapa олиш кобилияти;

• мулокотда узининг pyxий холатини бошкapa олиш кобилияти;

• ^одавий тaъсиp кypсaтиш кобилияти;

• ишонт^а олиш кобилияти.

"Педагогик нутк" тушунчаси билан "укитувчининг коммуникатив муомаласи" тушунчаси биp-биpи билан хамиша чaмбapчaс боFлик

тyшyнчaлapдиp. Maшxyp психолог олим A.A.Леонтьев «Педагогик мулокот» номли китобида коммуникатив мулокот деганда факат гaпиpиш жapaёнини ва aхбоpот етказишни эмас, балки yзapо мyносaбaтлap табиатига тaъсиp киладиган тaъсиpчaн нуткни ташкил килишни, укитувчи ва Укyвчилap мулокотидаги xиссий-pyxий мухитни хам нaзapдa тутган.

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, укитувчининг нутк кобилияти х,озирги куннинг долзарб муаммоларидан биридир. Умуман, нуткий фаолият турларининг

таснифи замирида х,али ечимини кутаётган долзарб муаммолар мавжуд. Улар хилма-хил таърифларга эга булиши мумкин. Жумладан, шундай муаммолардан бири узига хос хусусиятга эга булган жамоат жойларда кулланиладиган нутрий фаолиятдир. Жамоат жойларда кулланиладиган нуткий фаолиятнинг ижтимоий-сиёсий, касбий-ишлаб чицаришга оид, укув-педагогик, академик (илмий), суд жараёнига оид, дипломатик, ижтимоий-маиший каби турларини ажратиб курсатиш мумкин.

REFERENCES

1. Апресян Г.З. Ораторское искусство. M., Изд-во MГУ, 1978. - 280 с.

2. Нестерова Т.Г. Учебная задача как средство развития речевой деятельности студентов //Mатериалы Всероссийской научно-практической конференции. - Оребург, 2O1O.- Ч. 4.

3. Бочкарёва Т.С. Развития речевой культуры студентов //Вестник Оренбургского государственного университета, 2OO1.- №. 2.

4. Калмыкова И. Р. Работа над техникой речи в курсе школьной риторики. — Ярославль, 1997.

5. Кайковус. ^обуснома (Форсчадан Myx,аммад- Ризо Огах,ий таржимаси).: С.Долимов. -Т., Укитувчи, 2006. - 208 б.

6. Mаx,мyдов H. M. Укитувчи нутк маданияти. Дарслик. - Т.: Узб. Mиллий кутубхонаси, 2OO7. - 185 б.

7. Myx,иддинов А.Г. Укув жараёнида нутк фаолияти. - Т.: Укитувчи, 1995.

8. Навоий А. Mаx,бyб ул-кулуб. Асарлар 15-том.- Т.: "Фан" 2005.

9. Основы культуры и искусства речи: учеб.пособие / Т. Ф. Посадскова и др; под ред. В. А. Лапшина и Ю. П. Богачева. — M., 1999. - С. 28

8O8

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.