Научная статья на тему 'ЎҚИТУВЧИЛАРИ ШАХСИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАР'

ЎҚИТУВЧИЛАРИ ШАХСИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
103
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бошланғич синф / ўқитувчи / шахс / психологик хусусият / киришимлилик / ижтимоий етуклик / онглилик. ҳиссий барқарорлик / мулоқотга мойиллик / Elementary class / teacher / personality / psychological trait / initiative / social maturity / awareness. emotional stability / propensity to communicate

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шохиста Рабиджановна Самарова

Мазкур мақолада бошланғич синф ўқитувчилари шахсига хос хусусиятларни психологик таҳлил қилинган. Яъни, бошланғич синф ўқитувчиларини “Шахсни ўрганишнинг 16 омилли сўровномаси”дан фойдаланиб шахсига хос психологик хусусиятлар ўрганилган. Бунда тадқиқот натижаларини шарҳлашда айнан ўқитувчиларнинг ёш хусусиятларини инобатга олиб тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides a psychological analysis of the personality traits of primary school teachers. That is, the psychological characteristics of the individual were studied using the “16-factor personality survey” of primary school teachers. In interpreting the results of the study, it was studied taking into account the age characteristics of teachers.

Текст научной работы на тему «ЎҚИТУВЧИЛАРИ ШАХСИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАР»

У^ИТУВЧИЛАРИ ШАХСИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАР

Шохиста Рабиджановна Самарова

ТВЧДПИ психология кафедраси мудири, психология фанлари номзоди доценти

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада бошлангич синф уцитувчилари шахсига хос хусусиятларни психологик тахлил цилинган. Яъни, бошлангич синф уцитувчиларини "Шахсни урганишнинг 16 омилли суровномаси"дан фойдаланиб шахсига хос психологик хусусиятлар урганилган. Бунда тадцицот натижаларини шархлашда айнан уцитувчиларнинг ёш хусусиятларини инобатга олиб тадциц этилган.

Калит суз: Бошлангич синф, уцитувчи, шахс, психологик хусусият, киришимлилик, ижтимоий етуклик, онглилик. миссий барцарорлик, мулоцотга мойиллик

ABSTRACT

This article provides a psychological analysis of the personality traits of primary school teachers. That is, the psychological characteristics of the individual were studied using the "16-factor personality survey" of primary school teachers. In interpreting the results of the study, it was studied taking into account the age characteristics of teachers.

Keywords: Elementary class, teacher, personality, psychological trait, initiative, social maturity, awareness. emotional stability, propensity to communicate

КИРИШ

Замонавий педагогика ва психология фанларининг амалиётида шу нарса сезилмоцдаки, булажак педагог мутахассисларнинг касбий тайёргарлик мазмунини, шаклланган шахс моделини ва ихтисослик фаолиятини таърифлаш меъёрларини ишлаб чициш, фаолият субъектининг касбий тасаввури ва тафаккурини хамда узини уцитувчи сифатида англаб етишини тадциц цилиш масалаларига илмий жамоатчиликнинг эътибори янада ортмоцда.

Булажак уцитувчиларнинг замонавий талаблар асосида касбий тайёргарлигини таъминлаш учун мазкур жараённинг негизи хисобланган педагог мехнатининг мазмунини хозирги давр талаблари даражасида ташкил этиш зарур. Касбий тайёргарлик жараёнининг хар бир цисми ва холатини уйгунлаштириб яхлит тасаввур цилгандагина, унинг узига хос хусусиятлари яццол намоён булади, мураккабликларининг таркибини аницлаш, муаммоларининг ечимларини топиш осонлашади, нозик цирралари ва

жихатлари англанади, айни пайтда умумпедагогик жараённинг сифати янада ортади. Ана шу максадда булгуси укитувчиларнинг касбий тайёргарлиги жараёнига нисбатан муносабат тизимини узгартириш муаммога янгича ёндашиш, бошлангич синф муаллимлари касбий тайёргарлигининг замонавий жихатларини урганишни такозо этади[1-4].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Укитувчининг жамиятда тутган урни, унинг шахсий ва касбий фазилатлари, бурчи хамда вазифаларига хос илгор таълимий ва тарбиявий карашлар буюк мухаддис алломалар Мухаммад ибн Исмоил Бухорий, Ат-Термизий ижодларида хдмда тасаввуф фалсафасининг йирик намояндалари Абдухолик Гиждувоний, Ахмад Яссавий, Бахоуддин Накшбанд, Нажмиддин Кубро асарларида хам кенг ёритилгандир.

Шарк мутаффаккирларининг илмий-маданий меросида баён килинган укитувчи шахси ва фаолиятига доир карашлар, ёшларни билим эгаллаш ва эзгуликка чорлаш, устоз-шогирд хамкорлиги ва муносабатларига хос тартиб-коидалар, муомала маданияти, инсоний фазилатларнинг шаклланиши хакидаги кимматли фикрлар шарк халклари, хусусан узбек халкининг огзаки ижодида (узбек халк маколлари, эртаклари, достонлари, афсоналари, ривоятлари) узвийлик асосида таркиб топган миллий-маданий мерос эканлигини курамиз. Чунончи, узбек халкининг огзаки ижоди ва эпосларида устоз намунаси ва угити сифатида билимларни эгаллаш ва эзгуликка интилиш, мардлик, халоллик, камтарлик, ишонч, садокат, дустлик, адолатлилик, мехр-мурувват, мехнатсеварлик, сабр-каноатлилик, хамфикрлилик, хамкорлик, окиллик, эътикод, хурмат-эхтиром, халол ва пок яшаш улугланган. Бу вокеликни Алпомиш, Кунтугмиш, Фарход ва Ширин, Садди Искандарий, Юсуф ва Зулайхо каби катор узбек халк достонларидаги кахрамонлар мисолида куриш мумкин.

Махмуд ^ошгарийнинг "Девону лугатит турк", Кайковуснинг "Кобуснома", Ахмад Яссавийнинг "Х,икматлар", Саъдий Шерозийнинг "Гулистон ва Бустон", Ахмад Югнакийнинг "Х,ибатул хакойик" номли ва бошка куплаб буюк аждодларимиз асарларида хам укув-тарбия жараёнини самарали ташкил этишнинг йуллари, укитувчининг маълумоти, касбий тайёргарлиги, фаолияти ва шахсига куйиладиган асосий талаблар, укитувчининг илм, фан ва жамият тараккиётида тутган урни тугрисида кимматли фикрлар уз ифодасини топган. Улардан намуналар келтирамиз: "Болам тутсин десанг донолик йулин, кичикликдан тегиз билимга кулин.

Кичикликдан билим ургат угилга, фойдаси тегади ушанда элга. Кимда - ким билимга бурди уз йулин, эзгудан узгага чузмади кулин""Донолик йули билим олиш, турли сохадаги маълумотларни урганишдир" [4;87-90].

"Укитувчининг кадри болалар ва якинларининг унга булган хурмат эътибори билан белгиланади, бунинг боиси шуки, укитувчи уларга мехр курсатган, кунгил куйган" "Булмагайлар хайрихох мударрис ила хаким, илтифот этмасанг гар аларнинг хар иккисин. Курслик килсанг хакимга-танангда дард колади. Мударрисга куполсан, нодонлигингча коласан" "Мурдадир гар тирик булса хам нодон, улгандан кейин хам яшар билимдон". "Бешикдан кабргача илм изла", "Умр улчовли, илм чексиздир. Шунинг учун илм толиби вактни бехуда, тунларни бекор утказмаслиги жоиз"."Илм толиби кексалар ( илмлилар) илмидан фойдаланиши, улардан укиб урганмоги лозим. Зеро, утмишнинг куплари унга маълум эмас". " Билимли киши нималарни сузлайди, сен унга кулок сол, адаблар боши тилдир, уни тиймок зарур". "Эй углим, мендан угит-насихат ол, одобли ва тарбияли булишга тириш, токи эл ичида зур олим булиб танил ва улар орасида одоб ва илм таркат " [4;98-104].

Узок ва якин хориж психологларининг илмий тадкикотларини урганар эканмиз, укитувчи касбий тайёргарлигининг психологик асослари ва бу жараёнга таъсир этадиган ижтимоий-маданий, миллий-худудий ва педагогик-психологик омилларнинг ахамиятига доир кимматли илмий натижалар кайд этганлигини курамиз.

Жумладан, Г.Жаходанинг [8] таъкидлашича, инсоннинг шахс сифатида шаклланиши ва касбий камолотида маданий омилларнинг таъсири бекиёс. Унинг фикрича, балик сувсиз яшай олмаганидек, инсон хам маданият махсулотларисиз яшай олмайди. Маданият - атроф-олам билан инсон уртасидаги асосий восита. Инсон ана шу восита ёрдамида узлигини намоён этади. Маданият ва турмуш тарзи уз вакилларига (шу маданиятга мансуб кишиларга) узини кандай тутиши (шахс сифатида) хамда кандай вазифа ва бурчларни адо этиши ( касбий) зарурлигини уктиради.

В.Х.Дурхамнинг [7] фикрича, инсоний маданиятлар ва инсон биологиясининг эволюцияси бир-бири билан чамбарчас боглик. Одамларнинг хилма-хиллиги генетик омиллар хамда маданий омиллар билан белгиланади. Бир-биридан географик узок жойларда яшаб ривожланаётган халкларнинг тафовутлари айнан генетик ва маданий омиллар таъсирига богликдир. Биологик механизм (организм) ларнинг эволюциясида маданий урф-одатлар ва кадриятларнинг роли мухимдир. Бир неча авлодларнинг маданий мухитда

SupranuKga puBo^naHum ^apaeHu SuonoruK xycycuaraapgaru SyryHru Ta^oByraapra onuS KenraH[165;282].

A.EaHgypa Ba T.B.KanpapanapHHHr [6] TatKugnamuna, yKHTyBHHHHHr KacÖHH Taneprapnuruga yKyB-TapSua ^apaeHnapuHu Tammn этнm Ba ysyBHunap ncHxonoruacura xoc KoHyHuaraapHu ypraHum MyxuM axaMuaT KacS этagн.

ffly ypuHga Mamxyp ncuxonor EXAHaHteBHuHr 30-Hunnapga yTKa3raH Tag^HKOTnapu Maxcynu ynapoK gyHera KenraH «negaroruK Saxo ncuxonoruflcu» KHToSura TyxTanaMH3 [5]. Myarnu^ TatnuM ^apaeHHHH Taxnun Kunap экaн, yHH ^aonnamTupumHHHr HynnapugaH Supu cu^arnga negarorauHr ^aonnuruHu Kypcaragu. Y myHgañ geS e3agu: «TagKuKoTHuHr acocun tomohu negarorauHr ^aonnuruHu Ba yHuHr y^yBnu puBO^naHumura TatcupuHu TacguKgamgaH uSopargup» [5.130].

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

Eu3 тagкнкoтнмнзga yKuryBnu tumcohu w3acugaH yKyBnunap ypTacuga cypoBHOMa yTKa3um SunaH Sup KaTopga yKuTyBHunapHuHr añpuM maxc cu^aragaru TuMconnapuHu ypraHum ynyH P.E.KeTTennHuHr "fflaxcHu ypraHumHuHr 16 OMunnu cypoBHOMacu" gaH ^oñganaHguK. Ey MeToguKaHuHr Maxamuñ MyxuraMroga Kyn Sopa Ky-MaHunraH Ba ncuxoguaraocraK TanaSnapra ^bboS Sepagu. MeToguKaHuHr Hara^anapuHu mapxnamga añHaH yKuTyBHunapHuHr em xycycutfraapuHu uHoSarra onuS TagKuK этнmнн MatKyn TonguK .

HaTu^anap Kyñugaru 1-rucTorpaMMaga KenrapunraH. Hara^anap mapxura Mypo^aaT этнS KypannuK.

1-rHCTorpaMMa Bom^aHFHH chh$ yKHTyBHH^apn maxeiira xoc xyeycHHT^ap

1. Мулоцотга мойиллик.

Бошлангич синф уцитувчиларининг "мулоцотга мойиллик" (киришимлилик) курсаткичи турли иш стажига эга булганлар учун деярлик бир хил даражада булди. Жумладан, иш стажи 10 йилгача булганларда (6,45) ва 10 йилдан ортиц булганларда (6,77) булди. Бу эса, уларнинг уцувчилар билан хамкорлик цилишга тайёр, диццат эътиборли, булар -булмасга цаттиц газабланиш ёки хурсанд булиш холатларига тушмасликларини билдиради. Бундай сифатларга эга булиш эса уцитувчиларнинг касбий камолотига цуйиладиган энг асосий талаблардан бири хисобланади. Бу сифатларга купроц иш стажи 10 йил ва ундан юцори булган уцитувчилар эга. Шунингдек, улар уз хулцини бошцара олиш цобилиятига эга, рахмдил ва самимий, лекин талабчандир. Аммо уцитувчиларнинг талабчанлиги бошлангич синф уцувчилари учун тугридан - тугри булиши керак эмас, чунки купчилик болаларнинг таълим жараёнига мослашуви ва мулоцотга урганишида комплексларга мойиллари учрайди. Бу эса уцитувчиларнинг талабчанлигини тугри цабул цилишга олиб келмайди.

2. Х,иссий барцарорлик - бецарорлик .

Уцитувчиларнинг хиссий барцарорлик курсаткичлари улар уз хисларини ва кайфиятини бошцара олиши ((5,63) (10 йилгача)) ва ((6,33) (10 йилдан юцори)) дан далолат беради. Улар "Мен" ининг кучи юцорироц булиб, бу "Мен" концепциясининг ижобий булишига олиб келади. Улар педагогик фаолиятда маълум даражада муваффацият билан ишлашлари мумкин. Агарда уларда хиссий барцарорлик янада юцори даражада булса, мацсадга мувофиц булар эди.

3. Хукмронликка интилиш - тобелик .

Шунингдек, уцитувчиларнинг ушбу курсаткичларига кура ((6,63) (10 йилгача )) ва ((6,55) ( 10 йилдан юцори )) уларни атрофларидаги одамлар таъсирига тула берилади, деб айтиб булмайди. Купроц уларнинг "Мен -концепцияси"даги ижобийлик касблари таъсири билан боглиц. Улар узларининг муносабатлари билан бир вацтда атрофдагиларнинг талабини хам хисобга олар эканлар. Бундан куринадики, бошлангич синф уцитувчиларида авторитарликдан кура коллегиал типдаги бошцарув усулига таяниш анча самарали булиши мумкин. Улар мустацил булиб цолишни истар эканлар ва шу билан бирга хуцукларини химоя цилишда агрессивликка мойил эмас эканлар. Бошлангич синф уцитувчиларида хукмронликнинг шу босцичда булишини цуллаб - цувватлаш мумкин.

4. Ижтимоий етуклик, онглилик.

Уцитувчилар, хусусан, бошлангич синфда тахсил бераётган педагоглар таълим-тарбия мухитининг энг фаол субъектлари саналадилар. Улар томонидан ташкил этилаётган психологик таъсир мухити хамда шахслараро муносабат ижтимоий меъёрлар хамда онглилик тамойилига тулигича мос келиши лозим. Юцоридаги натижалардан фарцли улароц уцитувчиларнинг ижтимоий етуклик, онглилик курсаткичлари уртача даражадаги мицдорий цийматларга эгалиги билан ((4,81) (10 йилгача )) ва ((4,88) ( 10 йилдан юцори )) уларнинг хаётга ва ишга енгил цараш, жавобгарликни хис цилмаслик, тежамкорсизлик каби хислатлардан тула озод эмасликларини курсатмоцда. Аммо, бундай холат уларнинг "Мен - концепцияси" салбий эканлигини курсатмайди, балки уз хулцини бошцара олиш ва цаътийликнинг етарли эмаслиги оцибати булиб хисобланади. Улар хар цалай, умуминсоний цадр-цимматларни тан олишга ва ахлоц цоидаларига риоя цилишга интилувчи шахс сифатида мавцега эгадирлар. Улардаги масъулиятнинг тулацонли шаклланмаганлиги оилавий муаммолари билан боглиц юмушлар таъсири хам булиши мумкин.

5. Ижтимоий мардлик ( дадиллик - тортинчоцлик ).

Уцитувчиларнинг ижтимоий дадиллик буйича курсаткичлар ((5,45)

(10 йилгача)) ва ((4,66) ( 10 йилдан юцори )) педагогик фаолият учун энг мацбул курсаткичдир. Улар етарли даражада жасур, одамлар билан алоцага эркин кириша оладилар, муомаладаги цийинчиликларни енга оладилар, кутилмаган холатларга тушиб цолганларида узларини йуцотмайдилар. Бошлангич синф уцитувчилари узларининг иш тажрибаларида ижтимоий мардлик учун зарур хусусиятларни шакллантирганлар, дейишга хацлимиз. Уцитувчи тимсолидаги бу сифат уларнинг уцувчилар билан муносабатини ижобий ташкил этишга хизмат цилиши шубхасиз.

6. Ишонувчанлик - шубхаланиш .

Уцитувчининг фаолияти доимо ацлий мехнатга таянгани боис, улар вазиятларни мантицан хал этишга анча мойилдирлар ((5,9) (10 йилгача)) ва ((7,0) (10 йилдан юцори)). Шу сабабли уларнинг атрофдагилар билан хамда уцувчилар муносабатида шубхаланишдан кура ишончга хайрихохликлари ижобий хол. Уларнинг ацлга асосланиб ишонишлари фаолиятларининг самарали булишига олиб келади. Кундалик турмушда хам инсонлар узларининг бошлангич синфда уцитган уцитувчиларининг таъсирларини доимо эслашади ва уларга узларининг чексиз хурматини сацлаб цолганликларини билдирадилар. Юцоридаги уцувчиларни уцитувчиларини тимсолига берган бахоларида хам уларга ишонч билан

Kapamnapu añHaH my TynrynapHuHr xaKKoHunnuKKa acocnaHraHnurugaH Synumu эxтнмongaн xonu эмac.

7. Y3ura umoHH - umoHMacnuK.

^eapnu WKopugaru Sapna mKananap Syauna yKuTyBnunapHuHr um Ta^puSanapura Kypa KypcaTKunnapu Sup xun gapa^agaH ypuH onraH эgн. ^Kopugaru mKananapgaH ^apKnu ynapoK ymSy mKanaga (( 3,88 ) (10 ñungaH WKopu)) KypcaTKunnap nacanraHnuruHu Ky3aram MyMKuH. YKuTyBHunapHuHr y3ura umoHnu aHna WKopu Synap экaн. Ynap KaTtuñ y3napura umoHagunap, ynapHu "y3gaH" nuKum xonarara onuS Kenum kuhuh. Ynap aTpo^garunap Ba xaMKacSnapu Tatcupura SepunMangunap, Sy эca ynapHu Sat3aH aTpo^garunapra eKMacnurura onuS Kenumu MyMKuH. YnapHuHr xaggaH TamKapu y3ura umoHumnapu Ba Tatcupra SepunMacnuKnapu, ^aonuaraapu ynyH MaKcagra MyBo^uK эмac. Y3 ypHuga xaMKacSnapuHuHr MyHocaSaraapu eKu yKyBHunapHuHr MyHocaSaraapura xaM KynoK conumnapu TanaS этнnagн.

Ammo y3ura umoHHHuHr opanuK gapa^aganuru (6,09) yKuTyBHunapHuHr y3ura SynraH umoHH gapa^acuHu, y3 мyвa$$aкнflтcнзnнкnapннн SomKapum umkohu^tuhu, SynaeTraH BoKeanapHu Tyrpu Saxonam Ba ynapra MyHocuS ^bboS Sepa onumHu, y3 uMKoHuaTnapura umoHHHu W3ara KenTupagu. Ammo Sy ynapHuHr y3uHu KaMcuTumra MoHunnuruHu SungupMaca-ga, neKuH Sup MyHna WKopu gapa^agaru Te3 xa^a Synum, TatcupnaHnuK SopnuruHu KypcamoKga. Ynap um Ta^puSanapu Ba emnapu ynranumu xaMga KacSuñ KaMonoTu SunaH xaMoxaHr y3napura SynraH umoHHHu MycTaxKaMnamra xapaKaT Kunumnapu no3uM. KacSuñ cu^araapuHu TaKoMunnamTupumra anoxuga эtтнSop Sepumnapu TanaS этнnagн. Y3 HaBSaraga yKuTyBnu SunaH yKyBnu MyHocaSaraapuHuHr añpuM Hu3onu mapouraapuga SonanapHuHr oTa-oHanapu xaM umTupoK этнmнгa Tyrpu Kenagu. EyHgañ mapouraapga yKuTyBHunapgaru y3ura umoHHHuHr ypTana gapa^acu ynapga эмoцнoнan Sy3unumnapHu, KyHrun Konum Ba Te3 xa^a SynumHu, myHuHrgeK, KacSuñ ^aonuarara HucSaraH coBum TyñrycuHu KenTupuS nuKapumu MyMKuH. EyHgañ mapouTga yKuTyBHugaru MynoKoTnaHnuK y3ura umoHHHu maKnnaHTupumra umkoh Sepagu.

8. MycTaKunnuK - ToSenuK.

EomnaHrun cuh$ yKuTyBHunapuHuHr MycTaKunnuK Sopacugaru Hara^anapu ((6,27) (10 ñunrana)) Ba ((6,22) ( 10 ñungaH WKopu )) ypTana gapa^aga SynuS, ynapHuHr xaMMa HapcaHu y3u KunumHu MatKyn KypumnapuHu xaM, aTpo^ugarunap TaBcuacu Ba TaKnu^napuHu xaM pag этмacnнкnapнgaн ganonaT Sepagu. Ynap MycTaKun SynumHu xaM, aTpo^garunapra

таянишни хам, уларни цуллаб - цувватлашларини хам хохлайдилар. Ушбу мустациллик уларнинг фаолияти самарали булишини таъминлайди.

9. Узини назорат цилиш. (Назорат цилиш истаги - таъсирчанлик ).

Уцитувчилар таълим-тарбия анъаналарига содиц цолишга мойилликлари

сабабли ижтимоий ва ахлоц нормаларини бажаришда цатъийдирлар ((5,54) (10 йилгача)) ва ((4,88) (10 йилдан юцори)). Улар хар доим хам цийинчиликларни енгиб, бошлаган ишни охиригача етказавермайдилар. Улар уз фаолиятларини самарали ташкил цила олсалар-да, хар цалай узларини назорат цилишга купроц эътибор берганлари маъцул. Уцитувчилар узларини назорат цилишга касбий камолотнинг барча даврларида эътибор царатишлари мухим, чунки бу уларнинг уцувчилари орасида цадрларини сацлаш имкониятини тулацонли таъминлайди.

10. Кузгалувчанлик, зурициш - бушашиш.

Бошлангич синф уцитувчилари фаолияти ортицча зурициш ва куп мехнат талаб циладиган жараён. Бу эса уларнинг иш фаолияти билан кундалик турмушдаги эхтиёжларининг мицдори куплиги туфайли бир мунча зурициш борлигини, характерларида нотинчлик, асабий рухий оламлари цузгалувчанлигини курсатади (натижалари ((7,29) ( 10 йилгача )) ва ((6,31) (10 йилдан юцори )). Мураккаб мацсадлардан узини олиб цочиш ва зурициш биринчи навбатда касбий фаолият натижаси булиб, бунга уз навбатида, темперамент типларининг узига хос хусусиятлари маълум даражада уз таъсирини утказади. Шу билан бирга цузгалиш ва зурицишнинг ушбу намоён булган даражаси бу уцитувчиларда "толерантлик" шаклланганлигини курсатади.

Толерантлик - салбий негатив омиллар таъсирига берилмаслик, рухий чидамлилик. Бу холат уларнинг фаолиятини муваффациятли давом эттиришлари учун имконият беради.

ХУЛОСА

1. Уцитувчи тимсолига нисбатан уцувчида шаклланадиган хурмат-эхтиром ва эзгулик бошца бир жихат билан устози уз цалбидан жой олишига имкон бермаслиги мумкин булган холатларни хам келтириб чицариши мумкин.

2. Уцитувчининг таълим жараёнида уцувчиларга муносабати, бошцарув услуби ва муомала маромида етакчилик цилувчи сифатлар унинг уцувчилар томонидан цабул цилинишини белгиловчи омиллар сирасига киради.

3. "Укитувчи-укувчи" муносабат тизими самарадорлигида укитувчининг мулокот услубидаги узига хосликни укитувчининг асосий вазифаларини амалга ошириш жараёнида кузатишимиз мумкин булади. Бошлангич синф укитувчиларининг вазифалари укувчиларнинг зарур даражадаги билимларни узлаштиришига, куникмаларни шакллантиришига ёрдам бериш, ижтимоий вокелик тугрисидаги тасаввурларини шакллантиришга, уларни тахлил этишга ургатиш, таккослаш ва умумлаштиришларига кумаклашиш; яхши инсон булиб етишишларига туртки бериш; уларни ахлокий ва маънавий камол топишга йуналтириш, жамият талабларига жавоб берадиган инсон сифатида камол топишига ёрдамлашишдан иборат.

4. Бошлангич синф укитувчилари фаолияти ортикча зурикиш ва куп мехнат талаб киладиган жараён. Бу эса уларнинг иш фаолияти билан кундалик турмушдаги эхтиёжлари микдори куплиги туфайли бир мунча зурикиш борлигини, характерларида нотинчлик, асабий, рухий оламлари кузгалувчанлигини курсатади (натижалари иш стажи 10 йилгача булганларда -(7,29) ва 10 йилдан куп булганларда - (6,31).

5. Биз укитувчи тимсолига укувчилар томонидан берилган бахоларни тахлил этганимизда, устозларига нисбатан укувчининг мухаббати чексиз эканлиги ва улардан узи учун зарур фазилатларни узлаштиришга хайрихох эканлигининг гувохи булдик.

REFERENCES

1. Авлаев О.У. Бошлангич синф укувчилари тасаввурида укитувчи тимсоли. "Мактаб ва хаёт" журнали. 2019, №2, 5-8 б.

2. Авлаев О.У. Талабалар камолотида ижтимоий интеллектнинг гендер фарклари. «Психология» илмий журнал.2021. № 1, 34-41 бетлар.

3. Abduvali Burkhonov, Orif Avlaev, Shoira Abdujalilova, Akram Otaev. Responsibility as a criterion for determining personal maturity E3S Web of Conferences 244, 11059 (2021) https://doi.org/10.1051/e3sconf/202124411059 EMMFT-2020

4. Антология педагогической мысли Узбекистана ( Под ред. С.Р. Раджапова, О. С. Аббасовой и др.)-М.: Педагогика, 1986.-319 с.

5. Ананьев Б.Г. Человек как предмет познания. -Л., ЛГУ, 1968. - 328 с.

6. Caprara G. V, Pastorellic (1996 a). Structures and processes in personality psychology. European Psychologist, 1, 14-26.

7. Durham W.H. (1991). Coevolution. Stanford, C A: Stanford University Press.

8. Jahoda G (1993). Crossroads between culture and mind: Continuities and change in theories of human nature. Cambridge, M A: Harvard University Press.

9. Rabidjanovna, S. S., & Mirabidovna, M. H. (2021). Methods of resolution of conflict in the pedagogical process. Middle European Scientific Bulletin, 11.

10. Rabidjanovna, S. S., & Bakhtiyarovich, T. S. (2021). Technology for the development of cognitive competence of students in the information and educational environment. Middle European Scientific Bulletin, 11.

11. Rabidjanovna, S. S., & Aburakhmatovich, E. K. (2021). Development trends in the subject of pedagogy and the education system. Middle European Scientific Bulletin, 11.

12. Самарова, Ш. Р., & Расулова, Г. А. (2019). Развитие и поддержка интеллектуальных способностей одаренных детей в процессе обучения. Вестник науки и образования, (4-2 (58)).

13. Samarova, S. R. (2017). Forming Aesthetic Culture Basis as a Way of Developing Creative Abilities of Youth. Eastern European Scientific Journal, (6).

14. Самарова, Ш. Р. (2020). ФОРМИРОВАНИЕ ОСНОВ ЭСТЕТИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ КАК СПОСОБ РАЗВИТИЯ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ МОЛОДЕЖИ. Science and Education, 1(Special Issue 4).

15. Mirzotilloyevna, R. Z., & Mirzayeva, S. R. (2021). Psychological factors of adolescence and teacher cooperation in choosing a profession. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 834-842.

16. Rustamovna, M. S. (2021). Development of education and research activity of profile class students on the basis of integrative and personal approach. Middle European Scientific Bulletin, 11.

17. Мирзаева, С. Р. (2017). ОИЛА АЪЗОЛАРИДА ВАЛЕОЛОГИК МАДАНИЯТНИ ШАКЛЛАН-ТИРИШ МАНБАЛАРИ. In Сборники конференций НИЦ Социосфера (No. 32, pp. 120-122). Vedecko vydavatelske centrum Sociosfera-CZ sro.

18. Мирзаева, С. Р. (2017). РАЗВИТИЕ ВАЛЕОЛОГИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ У БУДУЩИХ СПЕЦИАЛИСТОВ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА. In Сборники конференций НИЦ Социосфера (No. 34, pp. 111-113). Vedecko vydavatelske centrum Sociosfera-CZ sro.

19. Rustamovna, M. S. (2016). Assessment of the relationship of Gln 551Arg polymorphism of a-chain receptor of gene interleukin-4 (IL4RA) with atopic dermatitis in Uzbekistan. European science review, (11-12).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.