Научная статья на тему 'ИСТОРИЯ ИЗУЧЕНИЯ СОЮЗОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ИСТОРИЯ ИЗУЧЕНИЯ СОЮЗОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
59
84
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ИЗУЧЕНИЕ / СОЮЗЫ / ОСОБЕННОСТЬ / РАЗЛИЧИЕ / СХОДСТВО / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Фарогати Мирзошариф

В данном статье автор подробно рассматривает историю изучения союзов в таджикском и английском языках. Обзор истории изучения союзов в таджикском и английском языках приводит автора к выводу, что каждый период оценивается по-разному, и у исследователей разные мнения о них. Исследование истории изучения союзов в таджикском и английском языках - является одним из нерешенных проблем лингвистики, который несмотря на то, что многими отечественными и зарубежными учёными написаны статьи, монографии и диссертации проведен различный их анализ. Одни ллингвисты, исследуя союзы, называют их вспомогательными или несамостоятельными частями речи, другие - связующим члены предложения. На наш взгляд, союз является служебное неизменяемое слово, которое служит для соединения слов и предложений. Например, если рассматривать структуру придаточных предложений таджикского и английского языков, они похожи, но также и различны, их структуры тоже различаются. В одной статье невозможно рассматривать все исследования языковедов об истории союзов таджикского и английского языков. Поэтому мы постараемся рассмотреть этот вопрос в следующем исследовании.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HISTORY OF STUDYING CONJUNCTIONS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

In this article, the author examines in detail the history of the study of conjunctions in the Tajik and English languages. A review of the history of the study of conjunctions in Tajik and English leads the author to the conclusion that the history of the study of conjunctions in each period is assessed differently, and researchers have different opinions about them. Research the history of the study of conjunctions in the Tajik and English languages are one of the unsolved problems of linguistics, which in recent years, the sciences of our country and foreign researchers have written articles, monographs and dissertations on them and carried out their various analysis.Linguists, studying of conjunctions, call one connection, and the other - auxiliary or non-independent parts of speech. In our opinion, the main source of linguistic research related to conjunctions is that an unchangeable official word used to combine words and sentences. For example, if we consider the structure of the subordinate clauses of the Tajik and English languages, they are similar, but also different, and their structures are also different. It is impossible to consider in one article all the research of linguists on the history of the study of conjunctions in Tajik and English languages. Therefore, we will try to make this issue more relevant in future research.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЯ ИЗУЧЕНИЯ СОЮЗОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

more meaningful for conceptualizing subject or phenomenon cognitive signs. Interpretive field as the component of the concept differs by nonstructured character and contains estimation, valuable relation to concept, the treatment of the content of concept by national, group and individual recognition. All the structural components of the concept«Respect» are relative and constantly trigger and activate each other.

Key words: concept, lexical-semantic field, the structure of the concept, concept respect, form, informative content, interpretive field, lexemes-represents, key-lexemes.

Сведения об авторе:

Турсунова Шахло Аюбджановна - cmapmuu ^еподавашель кафедpы nepeeoda и ¿paMMamuKM английского языка ГОУ «ХГУ имени академика Б.Гaфуpoea» (Таджикистан, Худжанд) Тел: (+992) 92747904Еmail: shahlo.tursunova.77@mail.ru

About the author:

Tursunova Shshlo Ayubjonovna - Senior teacher of the Department of Translation and Grammar of Khujand State University named after academician B.Gafurov. Tel: (+992) 927474904, Еmail: shahlo.tursunova. 77@mail.ru.

ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ПАЙВАНДАКХО ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Фарогати М.

Донишкадаи технологи ea менецменти иноеатсиони дар ш. Кулоб

Пайвандакхо хиссахои ёридихандаи нутк мебошанд, ки ду калима, ибора, бандакхо ё чумлахоро дар гуфтор ё хаттй ба хам мепайванданд. Пайвандакхо мувофики грамматикам анъанавй яке аз хиссахои ёридихандаи нут; мебошанд.

Дар забоншиносии точикй ва англисй ягона асари яклухте, ки ба тадкику омузиши пайвандакхо дар шакли мукоисавй бахшида шуда бошанд, вучуд надорад, вале дар бисёр китобхои грамматикй, монографияхо, рисолахои номзадй, маколахои чудогона, ки аз тарафи мухакикон тахкику баррасй гардидаанд маълумотхои гуногун дар ин хусус тахкик гардидаанд. Аз даврони шуравй то ба имруз забоншиносони зиёди ванативу хоричй ба омузишу тахкики чабхахои гуногуни пайвандакхо машгул гардида хиссаи хешро дар ин чода гузоштаанд. Кайд кардан ба маврид мебошад, ки накши забоншиносони точик аз кабили: К. Бозидов, С. Арзуманов, О.Чалолов, Ш. Ниёзй, X,. Бакозода, Б. Ниёзмухаммадов, Л.Бузургзода, А. Каримов, Ш. Рустамов, З.Х. Бобоева, М.Н. Косимова ва дигарон дар омузиши пайвандакхои забони точикй бисёр мухим арзёбй мегарданд.

Забоншиноси точик М. Косимова дар монографияи номзадии хеш бо номи: «Чумлаи пайрави шартй дар забони адабии точик» дар хусуси пайвандакхо маълумот дода пайвандакхои хар гох ки, хар гох, чун (чу), кошки (кош)-ро ба пайвандакхои шартй дохил намуда, доир ба ин пайвандакхо хамчун воситаи асосии алокамандии сарчумла ва чумлаи пайрави шартй мулохиза ронда, ба ин восита чумлаи пайрави шартиро дар забони адабии точик тахлилу тахкик намудааст [4, с.59-74].

Забоншиноси точик Ш. Ниёзй дар ду асари хеш яке "Грамматикаи забони точикй" (1940) дигаре "Супоришхо аз грамматикаи забони точикй" (1947) дар хусуси пайвандакхо маълумоти мухталиф овардааст. Кайд кардан ба маврид аст, ки ду сахифаи китоби "Грамматикаи забони точикй" (1940) дар хусуси пайвандакхо бахшида шудааст, аммо дар китоби "Супоришхо аз грамматикаи забони точикй" дар хусуси пайвандакхо маълумоти фарохтарро пайдо кардан мумкин мебошад. Муаллиф ба пайвандакхо чунин таъриф додааст: «Пайвандакхо ёридихандахое мебошанд, ки аъзохои чумла ва чумлахоро мепайванданд» [7, с.47]. Инчунин пайвандакхои пайвасткунандаро ба гуруххои зерин чудо кардаанд.

1. Ба хам мепайванданд: ва, хам, на.

2. Мукобил мегузоранд: аммо, балки, вале.

3. Чудо ва истисно мекунанд: ва ё, ё, ё ки.

Пайвандакхо хиссахои ёридихандаи нутк мебошанд, ки омузиши такхики онхо аз тарафи олимони гуногуни ватаниву хоричй омухта шуда таркибу сохту вазифахои онхо муайян карда шудаанд. Дар хусуси пайвандакхои забони точикй боз хам маълумоти васеътарро дар китоби X. Бакозода, ки соли 1941 бо номи "Забони точикй" аз чоп баромад пайдо кардан мумкин мебошанд. Дар китоби мазкур муаллиф пайвандакхоро чунин таъриф додааст. «Калимахое, ки калимаеро ба калимаи дигар, аъзои чумлаеро бо аъзои чумлаи дигар мепайванданд, пайвандак номида мешаванд» [1, с.18]. Муаллиф пайвандакхоро хиссаи нутк нагуфта, балки калима гуфтааст. Дар ин китоб муаллиф хар як пайвандакро дар

aлоxидaгй тaxк;ик нaмyдa вaзифaи aксapияти онх^о дypyст шapx додaст. Maълyмоти до^ бa пaйвaндaкxо додaи вaй бисëp хондaнибоб бyдa aксapиятaшон ислоxтaлaб мeбошaнд. X,. Бaкозодa дap хусуси пaйвaндaкxои тобeъкyнaндa aß ^били ки, то ки, то ин ки мaълyмот додa a;^a доpaд, ки онх,о x,aM бapои aлокaи aъзоxои чyмлa вa ^aM чyмлaxо хизмaт мepaсонaнд. ^йд кapдaн бa мaвpид мeбошaд, ки пaйвaндaкx,ои зикpгapдидa вa yMyMaB пaйвaндaкxои тобeъкyнaндa, тaнxо воситaи aлок;aи чyмлaxои пaйpaв бо сapчyмлa мeбошaнд.

Соли 1941 Б. Hиëзмyxaммaдов вa Л. Бyзypгзодa китобe бо номи "Mоpфологияи зaбони точикй" чоп нaмyдaнд [8]. Аз сaбaби он ки китоб доpои бaъзe хaтогмxои rpaMMaram вa тeхникй буд солх,ои 1944 вa 1947 нaшpияxои дуюм вa сeюми китоб бо исло^у иловaxо ae нaв бa чоп paсид. Дap ин китоб дap хусуси пaйвaндaкx,о мaълyмоти мyxимe овapдa шyдaaст, вaлe мyaллифон пaйвaндaкxоpо x,иссax,ои номусгакили нут; гyфтa бa ^pyxx^ тобeъкyнaндa вa пaйвaсткyнaндa чудо нaмyдaaнд.

Зaбоншиносони точик Б. Hиëзмyxaммaдов вa А. Кapимов соли 1973 кисми якуми китоби "Гpaммaтикaи зaбони точи^^о нaшp нaмyдaнд. Дap китоби мaзкyp дap хусуси пaйвaндaкxо мaводxои сaxexy мyкaммaл овapдa шyдa пaйвaндaкxоpо бa ^pyx^M пaйвaсткyнaндa вa тобeъкyнaндa чудо нaмyдa, xap кaдоми онxоpо бa тaсниф дapовapдaaнд. Maсaлaн, пaйвaндaкxои пaйвaсткyнaндapо бa сe rypyx (пaйиx,aм, хилофй, нудой) вa пaйвaндaкxои тобeъкyнaндapо бa 6 нaмyд (сaбaбй, iviaKCîwii, Harana, зaмон, тaрзи aivia.i, шaртй) чудо нaмyдaaнд. Дap китоби мaзкyp вaзифaи xap як кaдомe ae пaйвaндaкxо шapx ëфтa бо мисолxо тaxлилy бappaсй гapдидaaнд [9].

My^a^^ точик К. Бозидов соли 1985 китоби хeшpо бо номи «Пaйвaндaкxо дap зaбони aдaбии xозиpaи точик» бa чоп бapовapд. Дap ин китоб тaxлили гpaммaтикии хyсyсиятxом пaйвaндaкxои зaбони aдaбии xозиpaи точик тaxкик гapдидaaнд [3].

Яте хyсyсиятxои фapккyнaндaи пaйвaндaкxо ae он ибоpaт мeбошaнд, ки онxо нисбaт бa xиссax0и мyстaк;или нут; дepтap пaйдо шyдa, aммо бeштap ae кaлимaxои мyстaк;илмaъно бa вучуд омaдaaнд. Xиссaxои мyстaк;или нут; aъзои чyмлa вa ë бaъзaн чyмлaи aлоxидa шyдa мeтaвонaнд. Пaйвaндaкxо бошaнд, тaнxо бapои пaйвaстaни кaлимaxои мусгакил вa ë пaйвaстy тобeъ нaмyдaни чyмлaxо хизмaт мeкyнaнд. Дap нaтичaи инкишофи зaбон вa тaъсиpи оми^ои бepyнй вa дохилй бa он доиpaи коp фapмyдa шyдaни пaйвaндaкxо xaм тaдpичaн вaсeъ гapдидa, бaъзaн пaйвaндaкxо мyносибaтxои бaйни кaлимaxои мyстaк;илмaъно вa чyмлaxоpо ифодa мeкyнaнд. Ин мaсъaлapо бeштap дap кисмaти пaйвaндaкxои тapкибй мyшоxидa кapдaн мумкин мeбошaд. Чунончи зaбоншиноси точик Д. Точ^в дap китоби xem бо номи «Вост^ои aлок;aи чyмлaxои мypaккaби тобeъ дap зaбони aдaбии точик» кдйд нaмyдaaст: «Бeштapи пaйвaндaкxои тapкибии зaбони aдaбии xозиpaи точик ae кaлимaxои нисбй вa пaйвaндaки ки сохтa шyдaaнд» [10, 8].

М.А. Myхaмeдовa дap мaколaи хeш «Haк;ши пaйвaндaкxо дap тaшaккyли чyмлaxом мypaккaби пaйвaсти зaбонxои точикй вa aнглисй» дap боpaи шaклгиpии чyмлaxои мypaккaбм пaйвaст вa та^и пaйвaндaкxо дap он дap мyкоисaи зaбонxои точикй вa aнглисй тaxкикот aнчом додaaст. Му^д^и; дap мaколaи мaзкyp та^и пaйвaндaкxои пaйвaсткyнaндa вa тобeъкyнaндapо дap чyмлaxои мypaккaби xap ду зaбон нишон додaaст. Бa тyфaйли ин пaйвaндaкxо дap тapкиби чyмлa aъзоxои чидa вa чyмлaxои мypaккaб пaйвaст шyдa, як фикpм томpо ифодa мeнaмояд, монaнди Ba, у (ю), aммо, вaле, ё, ё ки , ё худ... вa Faйpa [5, с.73].

My^a^^ точик З.Х. Бобоeвa дap тaxкикоти худ «Тaxлили мyкоисaвии чyмлaxом мyppaкaби пaйвaст дap зaбонxои aнглисй вa точикй», aввaлин шyдa нaтичaxои тaxлилм мyкоисaвии чyмлaxои мypaккaбpо дap зaбонxои точикй вa aнглисй тaxкик нaмyдaaст [2]. Дap ин aсap боpи aввaл мувофи^т вa номут-оби^та дap систeмaи пaйвaндaкxои пaйвaсткyнaндaи зaбонxои aнглисй вa точикй, инчунин pобитaxои мaнтик;й-сeмaнтикии бaйни сохти хaбapи тapкибии пaйвaндaкxои чyмлaxои мypaккaби пaйвaст ошкоp кapдa шyдaaнд.

К^йд кapдaн бa мaвpид мeбошaд, ки тaxлили мyкоисaвии пaйвaндaкxои чyмлaxом мypaккaби пaйвaст, ae чyмлa чyмлaxои мypaккaби пaйвaст бо пaйвaндaкxои пaйвaсткyнaндa, Чyмлaxои мypaккaби пaйвaст бо пaйвaндaкxои хилофй, чyмлaxои мypaккaби пaйвaст бо пaйвaндaкxои чудой вa чyмлaxои мypaккaби пaйвaст бо пaйвaндaкxои сaбaб дap зaбонxом aнглисй вa точикй бa тaвpи мyкоисaвй дap коpи мaзкyp тaxкик гapдидaaн [2, с.79-107].

^^и му^д^и^ни aнглис бa монaнди: К. Maлмкчep, К. Лeyнг, М. Xaллидeй, Т. Сaндepс, Эp, Н. Айдинлоу, Э. Рeшaди, Р. Бypтон, Т. Сaндepс, Д. Блeкмоp, Г. Лич, Роyчотa, Б. Aapтс, М. Лeстep, Экхapд-Блэк, Кapни, М. Киpкпaтpик, В. Бaскepвилл вa дигapон дap тaxкикy омузиши пaйвaндaкxои зaбони aнглисй мyxим мeбошaнд.

OAaxaR, пaйвaндaк якe aз x,мссaм ëpидиx,aндaи нут; дap зaбонм aнглмсй мeбошaд. Ea aк;мдaи зaбоншмнос Maлмкчep: «Пaйвaндaк x,aмчyн як x,мссaм тaсpмфнaшaвaндa нут; мeбошaд, ки дмгap Kмсмaтx,ом нут^о бо он пaйвaст мeкyнaд [23, 478]. Тиб;и нaзapмям Лeyнг: «Пaйвaндaкx,о бо

мурури замон аз чониби олимон омухта шуда диккати зиёди забоншиносй англисро ба худ чалб карданд» [22 , 11]. Халлидей ва Хасан онхоро хамчун: «Воситахои забонй, ки ягонагиро ба вучуд меоваранд» [18, 13] муносиб медонанд, дар холе ки Сандерс ва Маат онхоро хамчун: «Муносибати семантикиро ба таври возех нишон медиханд» [26, 1-2] таъриф намудаанд. Тибки гуфтаи Эр, тавре ки Айдинлоу ва Решади овардаанд, «Пайвандакхо робитаи семантикии байни ду чумла мебошанд» [12, 611]. Гайр аз ин, Леунг дар ин бора чахор олимро мисол меорад, аз кабили: Шиффрин, ки пайвандакхоро хамчун "Аломати нутк" тахкик намудааст. Фрейзер бошад онхоро хамчун "Синфи прагматикии ифодахои лугавй" мешуморад ё ба таври дигар, "Аломатхои прагматикй", дар холе ки Роучота изхор мекунад, ки "Пайвандакхо маънохи гуногуни рамзиро ифода мекунанд ..." ва дар нихоят, Керон пайвандхоро танхо "Барои ифодаи муносибатхои гуногун байни гуянда" истифода менамояд [22, 11]. Гайр аз донишмандони дар боло зикршуда, одатан пайвандакхоро хамчун пайвандак ё пайвасткунандае таъриф медиханд, ки ду калима, иборахо, чумлахоро дар якчоягй, чй дар нутки дахонй ва хаттй мепайванданд. Аз руи акидаи забоншиносони англис Лич ва Свартвик «Чумлахо ё иборахоро пайвандакхо метавонанд пайваст кунанд» [20, 203-204]. Ба акидаи Аартс: «Пайвандакхо ба синфи пушидаи калимахое, ки вазифаи пайвасткунандаро ичро мекунанд дохил мешаванд» [11, 45]. Тибки гуфтаи Робертс «Пайвандакхо вазифаи пайваст намудани ду ва ё зиёда чумлахоро ичро намуда, як чумлаи дигаррро ташкил медиханд» [14, 258]. Аз руйи хамин нуктаи назар Лестер кайд менамояд, ки: «Пайвандакхо калимахо ё гуруххои калимахоро ба хам мепайванданд [21, 63]. Аз руи акидаи Экхард Блэк бошад: «Пайвандак байни ду калима, ибора ё бандхо меистад ва онхоро ба хам мепайванданд» [17, 97]. Ба хамин монанд, Карни мегуяд ки: «Сохторхои пайвандакхо таркибхое мебошанд, ки бо чунин пайвастагихо ба монанди ва ё ё пайваст карда мешаванд» [15 , 90]. Илова бар ин, Киркпатрик изхор мекунад, ки: «Пайвандак ин калимаи пайвасткунанда мебошад, ки барои хамрох кардани калимахо, гуруххои калимахо ё чумлахо истифода мешавад» [19, 173]. Пайвандак аз руи акидаи Мурси: «Калимаест, ки чумлахо ё калимахо бо хам мепайвандад» [25, 212]. Гайр аз ин, Баскервилл ва Севел акида доранд, ки «Баръакси зарфхо, пайвандакхо тагйир намеёбанд, аммо онхо танхо ба максади пайваст шудан истифода мешаванд» [13, 1]. Киркстен бошад чунин кайд кардааст: «Пайвандакхо хиссаи тасрифнашавандаи нутканд, ки дигар кисматхои нуткро бо хам пайваст намуда бо рохи таснифи маъно ё муносибатхои онхоро ифода менамоянд» [23, 478]. Ба хамин монанд, Кристал пайвандакхоро чунин таъриф додааст: «Истилохе, ки дар таснифи грамматикии калимахо барои ифодаи махсус ё раванде истифода мешавад, ки вазифаи асосии онхо пайваст кардани калимахо ё сохторашон, ки дар онхо унсурхои алокамандро метавонанд ба вучуд овар пайвандак номида мешаванд» [11, 73].

Чуноне, ки аз тахкикотхои забоншиносони ватаниву хоричй дар хусуси пайвандакхо маълум гардид, пайвандакхо калимахое мебошанд, ки вазифаи онхо пайваст намудан ё ин ки мутахид намудани ду калима, ибора ва ё чумла мебошанд. Ин комилан дуруст аст, зеро хангоми муошират мо пайвандакхоро барои пайваст намудани чумлахо истифода бурда, аввалин чизе, ки ба таври анъанавй дар хусуси пайвандак ба хотир меояд, пеш аз хама дарк менамоем, ки пайвандакхо барои пайваст намудан ё ки мутахид намудан истифода бурда мешаванд.

Чигунае, ки аз баррасии мавзуи таърихи омузиши пайвандакхо дар тахкикотхои гуногуни забоншиносони ватаниву хоричй дар маколаи мазкур маълум гардид, накши пайвандакхо дар забон гуногун арзёбй гардида онхоро олимон дар як самт тахкик накарда, балки хар як тахкикоте, ки дар хусуси пайвандакхо ба вучуд омадааст, хусусияти ба худ хосро доро буда дар инкишофи таърихи омузиши пайвандакхои забони точикй ва англисй ахамияти назаррас доранд.

АДАБИЁТ

1. Бакозода X. Забони точикй. - Душанбе, 1941. - C. 18.

2. Бобоева З.Х. Сопоставительный анализ сложносочиненных предложений в таджикском и английском языках. Худжанд: Нури маърифат, 2018. - 192 с.

3. Бозидов К. Пайвандакхо дар забони адабии хозираи точик. -Душанбе : Маориф .-1985. - 104.

4. Косимова М.Н. Чумлаи пайрави шартй дар забони адабии точик. Сталинобод, 1961. - С. 59-74.

5. Мухамедова М.А. Роль союзов в формировании сложносочинённых предложений в таджикском и английском языках// Известия Академии наук Республики Таджикистан, отделение общественных наук.- №1, 2015.- С. 73-77.

6. Ниёзй Ш. Грамматикаи забони точикй . 1940. - С. 8-12.

7. Ниёзй Ш. Супоришхо аз грамматикаи забони точикй . 1947. - С. 47.

8. Ниёзмухаммадов Б., Бузургзода Л. Морфологияи забони точикй. Сталинобод, 1941.- С. 23.

9. Ниёзмухаммадов Б., Каримов А. Грамматикаи забони точикй. Кисми якум. Сталинобод, 1973.- С. 34

10. Точиев Д. Воситахои алокаи чумлахои мураккаби тобеъ дар забони адабии точик. Душанбе, Ирфон, 1971.- С. 8.

11. Aarts Bars. English Syntax and Argumentation. 2nd ed. New York: Palgrave, 2001. -P. 45.

12. Aidinlou Nader, Assadi R.E. "A Comparative Study of the Use of Conjunctions and References in Electronic Mails vs. Paper-based Letters" in Journal of Language Teaching and Research. Vol. 5, No. 3, 2014. -P. 611-615.

13. Baskervill W.M., Sewell, J.W. "An English Grammar". 1896. http://classiclit.about.com/librarv accessed on 1st August, 2015. -P.1.

14. Burton R.N. Analysing Sentences: An Introduction to English Syntax, 3fdEdition. London: Pearson Education Limited, 2011. -P. 258.

15. Carnie Andrew. Syntax: A Generative Introduction, 2nd Edition. Oxford: Blackwell Publishing. 2007. -P. 90.

16. Crystal David. A Dictionary of Linguistics and Phonetics. 6th ed. Oxford: Blackwell Publishing, 2008. -P. 73.

17. Eckhard B.C. Cassel Language Guides (German); A Handbook of Grammar, Current Usage and Words. -P. 97.

18. Haliday M.A., Hasan K. Cohesion in English. Longman Group Limited. 1976. -P. 13

19. Kirkpatrick Betty. Better English. Polskabook. 2007. -P. 173.

20. Leech G., Svartvik J.A Communicative Grammar of English 3u Edition. London: Longman. 1994. - P. 203-204.

21. Lester Mark. Grammar in the Classroom. Macmillan Publishing Company, New York. 1990. - P. 63.

22. Leun Carrie. A Comparison of the Use of Major English Conjunctions by American and Hong Kong University Students. LUNDS Universitet. 2005. -P. 11

23. Malmkjaer Kirksten. The Linguistics Encyclopedia. Routledge, London and New York. 1991. - P. 478.

24. McClure E., Steffenson M.S. A Study of the Use of Conjunctions across Grades and Ethnic Groups. University of Illinois. 1980.

25. Murthy J.D. Contemporary Grammar of English. Book master. 2007. -P. 212

26. Sanders T., Maat P.H. "Cohesion and Coherence: Linguistic Approach". Utrecht University, Netherlands. Elsevier Limited. 2006. http://www.hum.uu.nl/.../h.l.w.pandermaat/coherence doc/ accessed on 30th September, 2014. -P. 12

ИСТОРИЯ ИЗУЧЕНИЯ СОЮЗОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В данном статье автор подробно рассматривает историю изучения союзов в таджикском и английском языках. Обзор истории изучения союзов в таджикском и английском языках приводит автора к выводу, что каждый период оценивается по-разному, и у исследователей разные мнения о них. Исследование истории изучения союзов в таджикском и английском языках - является одним из нерешенных проблем лингвистики, который несмотря на то, что многими отечественными и зарубежными учёными написаны статьи, монографии и диссертации проведен различный их анализ.

Одни ллингвисты, исследуя союзы, называют их вспомогательными или несамостоятельными частями речи, другие - связующим члены предложения. На наш взгляд, союз является служебное неизменяемое слово, которое служит для соединения слов и предложений. Например, если рассматривать структуру придаточных предложений таджикского и английского языков, они похожи, но также и различны, их структуры тоже различаются.

В одной статье невозможно рассматривать все исследования языковедов об истории союзов таджикского и английского языков. Поэтому мы постараемся рассмотреть этот вопрос в следующем исследовании.

Ключевые слова: история, изучение, союзы, особенность, различие, сходство, таджикский язык, английский язык.

THE HISTORY OF STUDYING CONJUNCTIONS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

In this article, the author examines in detail the history of the study of conjunctions in the Tajik and English languages. A review of the history of the study of conjunctions in Tajik and English leads the author to the conclusion that the history of the study of conjunctions in each period is assessed differently, and researchers have different opinions about them. Research the history of the study of conjunctions in the Tajik and English languages are one of the unsolved problems of linguistics, which in recent years, the sciences of our country and foreign researchers have written articles, monographs and dissertations on them and carried out their various analysis.

Linguists, studying of conjunctions, call one connection, and the other - auxiliary or non-independent parts of speech. In our opinion, the main source of linguistic research related to conjunctions is that an unchangeable official word used to combine words and sentences. For example, if we consider the structure of the subordinate clauses of the Tajik and English languages, they are similar, but also different, and their structures are also different.

It is impossible to consider in one article all the research of linguists on the history of the study of conjunctions in Tajik and English languages. Therefore, we will try to make this issue more relevant in future research.

Keywords: history, studying, conjunctions, peculiarity, différence, similarity, Tajik language, English language.

Сведение об авторе:

Фарогати Мирзошариф - Ассистент кафедры языков Институт технологий и инновационного менеджмента в городе Куляб. Электронный почта: fmirzosharifzoda@bk.ru, тел. (+992) 918853885 Адрес: Республика Таджикистан, г.Куляб, ул. Борбад 8.

About the author:

Farogati Mirzosharif. - Assistant of the department of languages Institute of technology and innovation management in the city of Kulyab. Address: Republic of Tajikistan, Kulyab, st. Borbad8. E-mail: fmirzosharifzoda@bk.ru, Phone: (+992) 918853885

ПРИНЦИП ВЗАИМОВЛИЯНИЯ ЯЗЫКА И НАЦИОНАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ В ОБУЧЕНИИ РУССКОЙ ФРАЗЕОЛОГИИ

Одинаева Ш. Г., Сангалии Р.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Каждая культура имеет свой личный уникальный путь формирования и свою особенную структуру взаимосвязанную и составляющую единое целое. Взаимосвязь культуры с языком отображают особенности культуры каждого народа, так как язык является индивидуальным и неповторимым зеркалом человеческой культуры. Важнейшей задачей языка является развитие, хранение и трансляция культуры, вырабатываемые языковой личностью, категорий и концепты.

Изучая неродственные языки, можно выявить значительные различия между историческими, религиозными, бытовыми и другими определениями, выражающими своеобразие «картины мира» в определённых языках. Поскольку, изучая неродной язык, мы большее внимание уделяем обучению грамматического строя языка, то отражение культуры окружающего нас мира можно заметить при обучении фразеологических и выражений, употребляемых поколениями.

Фразеология - самый яркий образ языка, называемый жемчужиной русской речи, которая отражает историю и духовную культуру народа.

Фразеологизмы языка это хранилище народа с национально-культурным опытом, отражающие фразеологическую картину мира на семантической основе.

Современные фразеологические исследования охватывают широкий круг проблем, связанных с семантикой, структурой и составом устойчивых сочетаний, особенностями и правилами их функционирования. Словарный запас фразеологических единиц непрерывно пополняется за счёт живой устной речи народного творчества. По определению Л.И. Ройзензон, "фразеологизмы создаются на базе словосочетаний и предложений, из этого следует что, не лексика, а синтаксис является площадкой, на которой идёт беспрерывный процесс фразообразований и преобразований существующих фразеологизмов»

Страницы газет и журналов, радио и телепередачи, театральные и эстрадные выступления добавляют во фразеологический фонд русского языка всё новые образные словесные фразы, что приводит к новообразованию в речи и активному употреблению обществом в различные периоды экономических, социальных и политических преобразованиях. Так как данный процесс фразообразования связан с вопросами культуры речи, проблемами преподавания языка и общими проблемами речевого общения, довольно тщательно наблюдается и изучается исследователями языка.

Наиболее актуальными вопросами для современной филологии фразеологической системы языка является язык культуры и мышления, представляющий собой наиболее национально- самобытное явление. Данные вопросы значительную роль играют в исследование оборотов со значением образа человека, так как само по себе привлекает методы психолингвистики, антропологической лингвистики, которые изучают язык в тесной связи с сознанием человека, его мышлением и духовно-практической деятельностью.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.