Научная статья на тему 'ИСТОРИЯ ХУМАЮНА "ГУЛШАНИ И ЕЕ ИСТОРИКО-ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ'

ИСТОРИЯ ХУМАЮНА "ГУЛШАНИ И ЕЕ ИСТОРИКО-ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
104
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ИСТОРИИ ХУМАЮНА" / ИСТОЧНИК / СОДИКХОДЖА ГУЛШАНИ / ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ПОЛОЖЕНИЕ / ИСТОРИЯ / ГОСУДАРСТВО / БУХАРА / КУЛЬТУРА / ГОРОД / НАСЕЛЕНИЕ / ЭКОНОМИКА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдуллоева Зулфнун Музаффаровна

Статья «История Хумаюна» Мухаммада Содикходжа Гульшани является важным источником в изучении историко-географического положения Бухарского эмирата, его городов и регионов во второй половине XIX-начале XX веков. В статье обращается и отмечается что Содикходжа Гулшани служил при дворе амира Абдулахада и написал это произведение по случаю 25-летия его правления. Вместе с тем, в статье отражены и другие причины написания «Истории Хумаюна»,-ее содержание, стиль изложения и использованные автором источники. Автор акцентирует внимание на историю и географическое положение Бухары и ее городов и районов в «Истории Хумаюна» и приходит к выводу, что данный трактат направлен на изучение истории Бухарского эмирата, Гиссара, Хатлона, Шахрисабза, Бадахшана и др. Это ценный источник XIX-начала XV веков, имеющий большое историко-географическое значение.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GULSHANI'S "HISTORY OF HUMOYUN" AND ITS HISTORICAL AND GEOGRAPHIC IMPORTANCE

The article "History of Humayun" by Muhammad Sodiqkhoja Gulshani is studied as an important source in the study of the historical and geographical situation of the Emirate of Bukhara and its cities and regions in the second half of the XIX and early XX centuries. In the course of his research, the author draws attention to the author of the treatise and states that Sodiqkhoja Gulashani served in the court of Amir Abdullah and wanted to write this work on the occasion of the 25th anniversary of his death. At the same time, the article reflects other reasons for writing “History of Humayun”, its content, style of expression and sources used by the author. The author focuses on the history and geographical situation of Bukhara and its cities and districts in the "History of Humayun" and concludes that this treatise is aimed at studying the history of the Tajik people, especially the history of the Emirate of Bukhara, Gissar, Khatlon, Shahrisabz, Badakhshan and others. It is a valuable source of the XIX and early XV centuries and has great historical and geographical significance.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЯ ХУМАЮНА "ГУЛШАНИ И ЕЕ ИСТОРИКО-ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ»

Калидвожа^о: тоцикон, Тоцикистони Шимоли, фаруанг, маишат, мущщщони рус, таърих.

DESCRIPTION OF THE LIFE AND EVERYDAY LIFE OF THE POPULATION OF NORTHERN TAJIKISTAN IN THE WORKS OF RUSSIAN RESEARCHERS OF THE SECOND HALF OF THE XIX CENTURY

The article examines the data provided by Russian researchers regarding the regions of Northern Tajikistan in the second half of the 19th century. Russian researchers, along with the natural science study of the region, provided detailed information about the ethnic composition, language, history, material and spiritual culture of the region's population. The author of the article analyzes the history of the population of Northern Tajikistan in the period under review based on the study of scientific publications of Russian researchers of the second half of the 19th century.

Key words: tajiks, North Tajikistan, culture, life, Russian researcher, history.

Маълумот дар бораи муаллиф: Сафаров Кодир Х,отамович - докторанти соли 3 PhD Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш. Тел: (+992) 987 00 02 11, почтаи электрон й: hotamzodaa@gmail.com

Information about author: Safarov Qodir Hotamowich - 3rd year PhD of the A.Donish Institute of History, Archaeology and Ethnography. Tel: (+992) 987 00 02 11, e-mail: hotam-zodaa@gmail.com

УДК-903.4

«ТАЪРИХИ ^УМОЮН»-И ГУЛШАНЙ ВА А^АММИЯТИ ТАЪРИХИЮ ЧУЕРОФИИ ОН

АБДУЛЛОЕВА З. М., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Сарчашмах,ои хаттии таърихй чихдти омузиш ва тахдики х,одисах,ои таърихй ахдммияти мух,им доранд. Яке аз чунин сарчашмах,ои таърихй «Таърихи х,умоюн»-и Мухдммад Содикхочаи Гулшанй мебошад,ки таърих ва вазъи чугрофию фархднгии аморати Бухоро ва шах,ру вилоятх,ои онро дар нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX инъикос менамояд. Муаллифи он Содикхочаи Гулшанй аз донишмандон, шоирон ва таърихнависони нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX буда, дар Бухоро ба дунё омадааст.

Соли таваллуди у ба таври аник маълум нест. Содикхочаи Гулшанй ва дигар донишмандони он давра низ дар ин хусус ба таври мушаххас маълумот надодаанд.

Аммо Садриддин Айнй, ки дар солхои 1891-1892 дар хидмати Шарифчон Махдyми Садри Зиё 6уд, ишора ба Гулшанй карда мегуяд: «Дар вакте ки ман дар хидмати Шарифчон Махдуми Садри Зиё будам, тахминан 30-сола буд» [1, 2G].

Амрияздон Алимардонов дар таълифоти худ кайд менамояд, ки «Мухаммад Содикхочаи Гулшанй тахминан дар соли 1861 дар шахри Бухоро, дар хонаводаи муфтй ва мударрис Мухаммад Мирсаид ба дунё омада, дар хамон чо дар мактабу мадраса тахсил мекунад ва илмхои маъмули замонашро аз худ мекунад» [2,17].

Агар мо гуфтахои устод Садриддин Айнй ва Амрияздон Алимардоновро ба назар гирифта, аз соли 1891 сй солро ихтисор кунем, 1861 бокй мемонад. Яъне, маълум мешавад, ки А. Алимардонов махз ба ишораи С. Айнй такя карда, соли таваллуди Гулшаниро тахминан ба соли 1861 нисбат додааст. Дар зимн метавон тахмин кард, ки Содикхочаи Гулшанй дар ибтидои солхои 60-уми асри XIX дар Бухоро ба дунё омадааст. Гулшанй дар рисолаи худ «Таърихи хумоюн» саромади авлоди худро ба сайидзодагон-авлоди Мир Сайид Алии Дамадонй нисбат дода, мефармояд: «ва дигар аз содоти сахехуннасаб зулэхтиром мазори фоизу-л-анвори Сайид Алии Дамадонй, сохиби насоби салос, яъне сохиби илми кол ва илми хол ва сохиби насаби сахех, ки чадди бузургвори ин рокими саводанд» [3, 217].

Бо вучуди ин, Гулшанй дар овони наврасй ва чавонй илмхои замони худ, инчунин забони русиро низ аз худ менамояд. Сипас, y аз чониби амир Абдулахад (1885-1910) хамчун надим ба дарбор даъват шуда, то охири умр дар дарбор хидмат мекунад. У соли 1910 дар синни 48-солагй вафот кард.

Содикхочаи Гулшанй хангоми хидмат дар дарбори амир Абдулахад ба нохияхо ва вилоятхои Бухоро сафар намуда, аз таъриху фарханг ва вазъи чугрофию фархангии онхо огох шуда, ба навиштани «Таърихи хумоюн» шуруъ кард. Бино ба ахбори муаллиф сабаби таълифи асар он аст, ки «...Ва дар он замон, ки кабл аз хаштоду шаш сол аз ин таърих аст, дар он вакт Шахрисабзу Х,исор ва Хатлону Кдротегин ва Дарвоз-хамаи инхо хукумоти мустакила будааст ва инхо дар зарфи як карн замимаи давлати Бухорои Шариф гаштааст. Ва низ дар ин муддат Бухоро явман фи явман5 дар тараккй ва тазаюд руй ниходааст, аз ин ду чихат тафовути бисёр хосил мегардад. Лихозо ба хотири ин хакир хутур мекард, ки таърихе таълифу тасниф шавад, ки мутобики ин асру мувофики ин замон бошад, то ки таърихи он равшану чугрофии он мубархан гардад» [4, 44].

Аз тарафи дигар Гулшанй хостааст, ки ба муносибати биступанчсолагии хукмронии Абдулахдд ин асарро таълиф ва ба y такдим намояд. Бинобар ин номи асарро «Таърихи хумоюн» гузоштааст, ки дар ин бора худи y мефармояд:«Чун соли биступанчум аз чулуси хумоюни чаноби

5 Руз то руз.

олй амиру-л-муъминин ва имому-л-муслимин наздик шуд, хостам, ки ба ёдгории соли мазкур китобе таълиф намоям, ки ёдгории соли бисту панч аз чулуси xyмоюн гардад....Ва ин китобро ба муносибати таърихи xyмоён будан «Таърихи xyмоюн» ном ниxодам ва бар xашт макола ва адади иёлоти Бухорои Шариф тартиб намудам» [4, 44-45].

«Таърихи xyмоюн» соли 1327 xичpии камарй, мутобик ба соли 1909-и милодй пеш аз биступанчсолагии чулуси амир Aбдyлаxад ба анчом расид, ки дар ин бора муаллиф дар охири рисолааш мефармояд: «Ал^амду ли-л-Лоx, ки ин китоби мусаммо ба «Таърихи xyмоюн» дар явми якшанбе охири шаxpи рамазону-л-муборак дар шаxpи Бухорои Шариф дар санаи 1327 ба итмом расид» [4,161].

Дарчанд Содикхочаи Гулшанй ин асарро ба анчом расонд, аммо бо сабабxои номаълум муаллиф ин рисоларо ба амир Aбдyлаxад такдим карда натавонист. Ба андешаи Ч,урабек Назриев «...таълифи асар дар соли 1327 x^pï/ 1909 мелодй ба анчом расидааст, вале он дар шакли мусаввада ва таxpиpталаб буда, дар чунин шакл пешкаши амир гардонидани он аз имкон дур буд. Ва боз метавон гуфт, ки шояд Гулшанй фурсати таxpиpy ба асар даровардани ислоxотpо низ пайдо накард. Ва ё шояд яке аз сабабxои асосй он бошад, ки пеш аз фаро расидани рузи чашн Гулшанй оламро падруд гуфт ва гайра» [5,39]. Ба xаp xол сабаби ягонаи ба амир Абду-лаxад дастрас нашудани асар номаълум аст, аммо он то имруз бокй мондааст, ки чиxати омузиши таърих ва чугрофияи аморати Бухоро ва шаxpy вилоятxои он манбаи мyxим мебошад.

Рисолаи «Таърихи х,умоюн»-и Гулшанй аз xашт макола иборат аст, ки чунин ном доранд:

-"Маколаи аввал дар зикри иёлати Бухоро".

-"Маколаи дуюм дар иёлати Восеаи Миёнкол аст".

-"Маколаи сеюм зикри иёлати сеюм аз тавобеоти Бухорои Шариф, ки он иёлати Лаби Об аст".

-"Маколаи чаxоpyм дар баёни иёлати вилояти Кдршй, ки онро дар кутуби салаф шаxpи Нахшаб ва шаxpи Насаф низ мехонанд".

-"Зикри иёлати вилояти Кеш ал-машxyp ба Шаxpисабз".

-"Иёлати шашум аз иёлатxои Бухорои Шариф иёлати Дисори Шодмон аст".

- "Маколаи xафтyм аз иёлати Бухорои Шариф вилояти Хатлон аст".

-"Маколаи xаштyм зикри иёлати калъаи Хум, яъне Дарвоз".

Дар маколаи аввал муаллиф ба таври ^tox аз таърихи Бухоро дар давраи Муовия, хусусан аз тарафи Aбдyллоx ибни Зиёд ва аз чониби дигар сарлашкарони араб забт шудани Бухорову бино ёфтани масчидxо дар он ёдрас шудааст. Дамзамон, Гулшанй дар дохили ин макола мавзyъxои алоxидаpо оид ба маxаллy деxаxои гирду атрофи Бухоро овардааст. Бино ба ахбори y «Бухоро, Fиждyвон, Каро^л, Вобканд, Пирмаст, Шоферком, Рометан, Зандане, Хайробод, Чднубируд, чамеи

мypофеот вa хycyмот вa шчиллоти дохили шaxpи Бyхоpо мyфaввaз 6a козии иcлом, вобacтa 6a axкоми шapъ acт. Аммо xyкyмaти aтpофи доиpaи Xиcоpи Бyхоpо mapкaн вa Fapбaн вa mимолaн вa чaнyбaн мyxaввaл вa мyфaввaз 6a caдоpaтпaноx, pa^y мyxтacиби Бyхоpо. Ba мapкaзи xyкyмaти ^зои Чдну6и pyд Capи Мaзоpи кyтyбy-л-оpифин acт, мamxyp 6a Tyмони Мaзоp» [4,48].

Taвpе ^йд нaмyдем, Гyлmaнй дap хycycи xap як мaxaлле, ки дap дохили мaколaи aввaл овapдa myдaacт, доиp 6a ном вa мaвкеи чyFpофии он, мacофaи бaйни мaxaлxо вa Бyхоpо, myмоpaи axолй, myFлxои мapдyм, вaзъи иктжодй вa Faйpaxо мaълyмот додaacт. Мacaлaн, дap мaвзyи «Вилояти xyкyмaти дуюм» мефapмояд: «Аз иёлaти Бyхоpо ^зои ^apокУл acт. Мacофaи он aз Бyхоpои Шapиф xaфт фapcaх acт. Ин вилоят биcёp вa-cеъ вa кacиpy-н-нyфyc acт. Axолии ин вилоят xaмa axли capвaт вa aFниёaнд. Taмоми онxо Faллaдоpaнд... Дap зapфи як кapн pyбъи apозии онpо Fapбaн вa шимолaн вa чaнyбaн pег иxотa нaмyдaacт. Бо вучуди золикa ободтapин тумонот acт. Axолии он бинобap aдaми илми тичоpaт нaменaмоянд. Ba ил-ло дap ин вилоят молику cоxиби як милюн, ду милюн тaнгa фapовон acr... Ba дap ин вилоят як мaдpacaи caнгин вa як коpихонa вa 6a 6инои кУPFOни он xamт aдaд хонaкоxи caнгинy чу6ин вa чaxоpcaдy xaждax мacочид вa мymтaмил 6ap xamcaдy нyx aдaд /10/ KapM вa доpои як лaкy пaнчоx xaзоp нyфyc aCT» [4,49]. Мyaллиф дap боpaи вилоятxои Хapконpyд, Во6ганд, Пиpмacт, тумони Хyтфap, Рометaн, Хaйpобод, Шофеpком вa Коми Aбyмycлим низ мaълyмоти чоли6и чyFpофивy тaъpихй овapдaacт, ки ^xara омузиши мacоили чyFpофивy тaъpихии Бyхоpо бacо мyxимaнд.

Дap мaколaи дуюм Гyлmaнй оид 6a maxpy тyмонxои иёлaти Миёнкол мaълyмот медиxaд. ^6ки фapмyдaи y Миёнкол миёни кyxpо гyфтa, aз xaшт xyкyмaт: Кapминa, Зиёуддин, Хaтиpчй, БоFчaкaлон, Нypaто, Aчyмcapой, КомеF вa ЯнгикypFOн ибоpaт acт. Мapкaзи ин иёлaт Кapминa мебоmaд, ки дap боpaи он Гyлmaнй чунин гyфтaacт: «Вилояти Кapминa maxpеcт ^дим вa 6иноеег aзим, aз оcоpи aбнияи Aфpоcиёб. ^ypFOни он 6a лaбy кaноpи ^ну6и нaxpи Зapaфmон вокеъ гapдидaacт. Нaxpи мaзкyp aз тaxти кaлъa, тapaфи шимолии он чapaён менaмояд...Чaшми бинaндa чунин maxpи ху6у 6инои мapFyб нaдидa. Алъон дap кaмоли о6одй acт. Бинои он дap caнaи 1290 иттифок aфтодaacт. Tyли ин мaмлaкaт микдоpи xaфт фapcaх вa apзи он низ xaфт фapcaх acт. Ду нaxpи aзим доpaд, якеpо Хоним вa дигapеpо ^aca6a меномaнд»[4,60]. Мувофики aхбоpи Гyлmaнй myмоpaи зиёди axолии ин вилоятpо yзбекxо вa apaбxо тaшкил медиxaнд, aммо дap ду деxa 6a myмоpaи дycaд хонaводa эpонй, пaнчcaд хонaводa яxyдй вa caд нaфap xyнyди мaчнyc низ зиндaгй мекyнaнд. Ин вилоят доpои пaнчоx xaзоp хонaвоp бyдa, дyвоздax aдaд хонaкоxxои идaйнy чyмъaхонй вa чоpcaдy xamтодy xamт мacчиди пaнчвaктa доpaд.

Кайд кардан зарур аст, ки маълумоти чугрофию таърихй ва демографию иктисодии дигар вилоятxои ин иёлат дар шакли алоxида ба монанди Кармина инъикос ёфтаанд.

Дар маколаи сеюми «Таърихи xyмоюн» шаxpy вилоятxои иёлати Лаби Об зикр мешавад, ки аз вилоятxои Каркй, Хоча Ч,онбоз, Баширумкон, Халачи Палвард, Бардалик, Назрам, Чаxоpчyй, Фароб, Деxнав, Усти Хироч ва Каракулй иборат мебошад. Каркй маркази иёлатро ташкил медщад.

Дар асар дар хусуси xаp як кадоми аз ин вилоятxо маълумоти дорои аxаммияти чугрофию таърихй оварда шудааст. Масалан, Гулшанй дар хусуси иёлати Лаби Об мефармояд: «Ин иёлат тулонй аст, тули он гарбан ва шаркан микдори панчоx фарсах аст аз мавзеи Бусога, ки Аррачик маxкyми Афгон ва Бухоро аст, то мавзеи Рикиткалъа ва Кизкалъа, ки интиxои маxкyми Карокулй аст, мулосики xyдyди маxкyми Хева аст, панчоx фарсах аст, ба канори xаp ду тарафи дарёи Ч,айxyн аст, ки машxyp ба дарёи Омуя аст. Axолии ин иёлат куллан ва тамоман кабоил ва ашоири тарокима аст, ки гаюру часуртарин кабоилу ашоири аxолй ва раоёи Моваpоyннаxpанд...» [4, 71-72].

Содикхочаи Гулшанй маколаи чоруми худро рочеъ ба иёлати вилояти Каршй ва навоxии атрофи он бахшидааст. Дар фасли «Зикри иёлати вилояти Кеш-ал машxyp ба Шаxpисабз», ки маколаи панчум xисоб меёбад, дидаву шyнидаxояшpо нигоштааст. Дар фасли шашум ё маколаи шашум иёлати шашум аз иёлатxои Бухорои Шарифро, ки иёлати Дисори Шодмон аст, инъикос намудааст. У оид ба таърихи Дисор мефармояд, ки «Дисор шаxpест кадим ва иёлатест азим. Дар куруни собик як xyкyмат ва иёлати худсар буда, дар таърихи 1282 xичpии набавй чаноби амиру-л-муъминин ва имому-л-муслимин чаноби олии маpxyм фатx намуда, аз яд ва тасарруфи Абдулкаримхон гирифта замимаи давлати Бухоро намудаанд ва дар он маврид фатxе намоён намуданд» [4,121].Тибки ахбори Содикхочаи Гулшанй вилояти Душанбе ба иёлати Дисор дохил шуда, дар тарафи чанубу гарбии вилояти мазкур вокеъ буда, дар масофаи дувуним фарсах аз Дисор ва дар миёнаи дарёи Сурхон ва Кофарнщон чойгир аст. Гулшанй дар бораи таркиби этникии мардуми он, бозору маxаллаxо, савдо, табиат ва гайpаxо маълумот додааст, ки мувофики навиштаи y аxолии Душанбе xама точиканд. Дамчунин, ин вилоят боду xавои хуш дошта, мардумаш бо дурушттабъу дагалй маъруфанд. У мефармояд: «Аз он вакте ки вилояти Каратог хароб шуд, xокимони Дисор ба вакти гармо ва вахомати xавои Дисор ба вилояти Душанбе меоянд. Ин вилоят ба сари pоxи Хатлону Балчувону Каротегин аст, аз чиxати мypypгоx будан явман фи явман ободии он дар тазоюд аст ва дар тавобеъ вилояти Душанбе каpияxои бисёр азими обод дорад ва ба даpаxои кyxистон ва аз он чумла карияи Зиддй, ки аxолии он кария ба санъати чакмани Тибет ва босма маъруф ва машxypанд» [4,126-127].

^дикхо^и Гyлшaнй дap фacлxои xaфтyм вa xamтyм, ки «Maколaи xaфтyм aз иëлоти Бyхоpои Шapиф вилояти Хaтлон aCT» вa «Maколaи xamтyм зи^и иëлaти ^aлъaи Хум, яъне Дapвоз» ном доpaнд, aз тaъpихy фapxaнг, myмоpaи axолй, мaвкеи чойгиpmaвии maxpy нaвоxии дap то6еияти онxо бyдa, инчунин вaзъи хочaгидоpивy иктиcодй вa фapxaнгивy aнъaнaxои мapдyмии онxо ëдовap myдaacт. Аз чyмлa, дap xycyra иëлоти Хaтлон мефapмояд: «Вилояти Хaтлон aл мamxyp 6a Куло6 acr. Ин иëлaт мyнкacим меmaвaд 6ap танч xyкyмaт. Ин иëлaт 6a чони6и mapкии вилояти X^œp дap бaтни кyxиcтон вокеъ acт. Mapкaзи xyкyмоти ин иëлaт Куло6 acт...Aз кaдимyлaйëм ин вилоят мaнmaи acпxои тозинaжод бyдaacт вa aлъон низ aкcapи axолии он гaллaдоp aCT» [141]. Гyлmaнй оид 6a тичоpaтy зиpоaти ин вилоят мефapмояд, ки зиpоaтy тичоpaтy caноaти ин вилоят aз тaмоми вилоëт вa aмcоли кyxиcтон беmтapy paвнaктap acт.

Дap «Taъpихи xyмоюн» дap хycycи дигap maxpy нaвоxии дap минтaкaи Куло6 чойгиpmyдa, aз чyмлa Бaлчyвон, Ховaлинг, Кaнгypт вa Faйpaxо мaълyмоти мyxим вa apзиmмaнди тaъpихй овapдa шyдaacт.

Хдмчунин, вaзъи cиëcивy ичтимой, иктдоодиву фapxaнгй вa чyFpофии Дapвоз вa нaвоxии дap то6еияти онбyдa дap pиcолaи «Taъpихи xyмоюн» 6a тaдpич зикp меmaвaд.

Кдйд кapдaн 6a мaвpид acт, ки нycхaи кaлaмии «Taъpихи xyмоюн» дap ганчитаи дacтхaтxои Mapкaзи меpоcи хaттии нaзди Paëcara Aкaдемияи миллии илмxои ^^киотон тaxти paкaми № 2968 мaxфyз aCT вa он cоли 2006 aз чони6и Ч,ypaбек Haзpиев 6a xarra киpиллй бapгapдонидa, дap maкли кито6 чоп кapдa шуд.

Хдмин тapик, «Taъpихи xyмоюн»-и Myxaммaд ^дикхо^и Гyлшaнй 6a мyноcибaти 25-cолaгии xyкмpонии aмиp Aбдyлaxaд иншо myдa, вaзъи OTëcrny чyFpофй, ичтимоиву иктиcодй вa фapxaнгии aмоpaти Бyхоpо, maxpy вилоятxо вa ноxиявy мaxaллaxои xyдyди онpо дap нимaи дуюми acpи XIX вa и6тидои acpи XX 6a тaвpи вacеъ инъикоc менaмояд. Ин pиcолa ^xara омузиши тaъpихи хaлки точик вa maxpy нaвоxии он дap нимaи дуюми acpи XIX вa и6тидои acpи XX мaнбaи apзишмaнд 6a xиcоб paфтa, axaммияти бyзypги тaъpихивy чyFpофй доpaд

АДАБИЁТ

1. Айнй C. Кyллиëт. Ч,.7.-Дymaнбе,-1962.

2. Aлимapдонов А. Hycхaи кaлaмии «Taъpихи xyмоюн»-и Гyлmaнй// Mеpоcи ниëгон,-1995, № 2.

3. Гyлшaнй. Taъpихи xyмоюн. Дacтхaти Mapкaзи меpоcи хaттии шзди Paëcaти AMИT, № 2968.

4. Гyлшaнй Myxaммaд Cодикхочa. Taъpихи xyмоюн. Бa чоп тaйëpкyнaндa, мypaттиб вa мyaллифи capcyхaн Ч,ypaбек Haзpиев. Дyшaнбе,-2006.

5. Haзpиев Ч,. Гyлmaнй вa «Taъpихи xyмоюн»-и у/ Myxaммaд Cодик,хочaи Гyлmaнй. Taъpихи xyмоюн. Бa чоп тaйëpкyнaндa, мypaттиб вa мyaллифи capcyхaн Ч,ypaбек Haзpиев. Дymaнбе,-2006.

«ТАЪРИХИ ^УМОЮН»-И ГУЛШАНИ ВА А^АММИЯТИ ТАЪРИХИЮ ЧУГРОФИИ ОН

Дар макола «Таърихи хумоюн»-и Мухаммад Содикхочаи Гулшанй хдмчун манбаи мухим дар омузиши вазъи таърихию чугрофии аморати Бухоро ва шахру вилоятхои дар тобеияти он карордошта дар нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX мавриди тахкику омузиш карор гирифтааст. Муаллиф зимни тахкикот ба муаллифи рисола таваччух фармуда, мефармояд, ки Содикхочаи Гулшанй дар дарбори амир Абдулахад хидмат карда, хостааст ба муносибати 25-солагии чулуси у ин асарро таълиф намояд. Дамзамон, дигар сабабхои таълифи «Таърихи хумоюн», мазмуну мохият, сабку услуби баёни он ва манбаъхои истифоданамудаи муаллифи асар дар макола инъикос ёфтааст. Муаллиф бештар ба таъриху вазъи чугрофии Бухоро ва шахру навохии он дар «Таърихи хумоюн» таваччух намуда, ба хулосае омадааст, ки ин рисола чихати омузиши таърихи халки точик, хусусан таърихи аморати Бухоро, Хисор, Хатлон, Шахрисабз, Бадахшон ва гайрахо дар нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XV манбаи арзишманд ба хисоб рафта, ахаммияти бузурги таърихиву чугрофй дорад.

Калидвожах,о: «Таърихи хумоюн», сарчашма, Содщхоцаи Гулшанй, вазъи цугрофй, таърих, иёлат, тумон, Бухоро, фаруанг, шаур, ауолй, хоцагидорй.

"ИСТОРИЯ ХУМАЮНА "ГУЛШАНИ И ЕЕ

ИСТОРИКО-ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ

Статья «История Хумаюна» Мухаммада Содикходжа Гульшани является важным источником в изучении историко-географического положения Бухарского эмирата, его городов и регионов во второй половине XIX-начале XX веков. В статье обращается и отмечается что Содикходжа Гулшани служил при дворе амира Абдулахада и написал это произведение по случаю 25-летия его правления. Вместе с тем, в статье отражены и другие причины написания «Истории Хума-юна»,-ее содержание, стиль изложения и использованные автором источники. Автор акцентирует внимание на историю и географическое положение Бухары и ее городов и районов в «Истории Хумаюна» и приходит к выводу, что данный трактат направлен на изучение истории Бухарского эмирата, Гиссара, Хатлона, Шахрисабза, Бадахшана и др. Это ценный источник XIX-начала XV веков, имеющий большое историко-географическое значение.

Ключевые слова: «Истории Хумаюна», источник, Содикходжа Гулшани, географическое положение, история, государство, Бухара, культура, город, население, экономика.

GULSHANI'S "HISTORY OF HUMOYUN" AND ITS HISTORICAL AND GEOGRAPHIC IMPORTANCE

The article "History of Humayun" by Muhammad Sodiqkhoja Gulshani is studied as an important source in the study of the historical and geographical situation of the Emirate of Bukhara and its cities and regions in the second half of the XIX and early XX centuries. In the course of his research, the author draws attention to the author of the treatise and states that Sodiqkhoja Gulashani served in the court of Amir Abdullah and wanted to write this work on the occasion of the 25th anniversary of his death.

At the same time, the article reflects other reasons for writing "History of Humayun", its content, style of expression and sources used by the author. The author focuses on the history and geographical situation of Bukhara and its cities and districts in the "History of Humayun" and concludes that this treatise is aimed at studying the history of the Tajik people, especially the history of the Emirate of Bukhara, Gissar, Khatlon, Shahrisabz, Badakhshan and others. It is a valuable source of the XIX and early XV centuries and has great historical and geographical significance.

Key words: "History of Humayun", source, Sodiqkhoja Gulshani, geographical location, history, state, Bukhara, culture, city, population, economy.

Сведения об авторе: Абдуллоева Зулфнун Музаффаровна-PhD докторант Института истории археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Телефон: (+992) 988-65-68-05.

Informanion about the autor: Abdulloeva Zulfnun Muzaffarovna-doctoral student of the Ahmad Donish Institute of history, archeology and ethnography of National academy of science of Tajikistan. Telefon: (+992) 988-65-68-05.

УДК-73/76 (575) (09)

ВКЛАД В. А. МЕШКЕРИС В ИЗУЧЕНИЕ СОГДИЙСКОЙ ТЕРРАКОТЫ

САЙФУЛЛОЕВА Ш. И., Институт истории археологии и этнографии имени А.

Изучению художественных памятников древности и раннего средневековья Средней Азии всегда уделялось большое внимание. При этом значительное место отводилось изучению артефактов изобразительного характера, как произведений, отражающих специфику культуры и идеологии той эпохи. Знакомство с терракотовой пластикой Средней Азии началось во второй половине XIX века.Вначале на них обратили внимание отдельные ученые В. Л. Вяткин [1], А.С. Стрелов [7], А. А. Потапов [5], С.П. Толстов [8] и др., затем важнейшую роль сыграли Восточное отделение Русского императорского археологического общества (BOPAO) в Санкт-Петербурге и Туркестанский кружок любителей археологии (ТКЛА) в Ташкенте [2, 9]. На сегодняшний день более ста учёных издали свои работы на эту тему. Среди многочисленых учёных можно выделить вклад искусствоведа, исследователя проблем древней художественной культуры Среднего Востока доктора исторических наук В. А. Мешкерис в изучение терракоты Средней Азии.

Вероника Александровна Мешкерис родилась 1927 году. Окончила Среднеазиатский государственный университет (кафедра искусствоведения), а после продолжила свою учёбу и закончила аспирантуру Государ-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.