Научная статья на тему 'ИСТОРИЧЕСКОЙ ПРОИСХОЖДЕНИЕ ТОПОНИМИ ДОЛИНЫ ГУНДА'

ИСТОРИЧЕСКОЙ ПРОИСХОЖДЕНИЕ ТОПОНИМИ ДОЛИНЫ ГУНДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРЕДАНИЕ / ЖИТЕЛИ / СЕЛО / ТОПОНИМИКА / РАЙОН / СУЧАН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сафаркулова Шарифамо Юсуфшоевна

Из исследования выяснилосъ, что топонимика Гундской долины имеют древнее происхождения. Поэтому значение некоторых из них не понятны и не подлежа объяснению на языке сегодня, живуших в этих селениях людей. Есть вероятностъ что эти названия произошли от древных караваншиков других националъностей, так как по этой долине проходила ветка Великого шелкового пути в сторону Афганистана, Ирана, Индия и Пакистана. Затем эти названия подвергалисъ некоторым исконниям со стороны населявших этих мест людей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HISTORY RIGIN OF GUND TOPONYMY

From the research it wazturned out that toponymy of Gund valley has on ancient origin. Thus, the importance some of them are not comprehensible and does not subject to explain on people language who lives today in this village. Each probability that these names have derived from ancient caravan of ather nationalities since on this valley passed the branches of the Great silk way aside Afganistan, India and Pakistan. From that these name was called by those people who lived in this place.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЧЕСКОЙ ПРОИСХОЖДЕНИЕ ТОПОНИМИ ДОЛИНЫ ГУНДА»

5. Соколов С.Н. Язык Авесты. Учебное пособие /СН.Соколов. -Л.: Ленинградского Университета, 1964, -287с.

6. Словарь иностранных языков. - М.: Русский язык, 1981.

7. Фарханги тафсирии забони точикй /Зери тах. С.Назарзода ва дигарон, иборат аз 2чилд. Чилди 1. -Душанбе, Адиб, 2008. - 950с.

8. Тухтасунов О. Основные принципы формоизменения слов. /О.Тухтасунов //International scientific journal «Science and world», №> 7, Vol.2, - Volgograd, 2016. p.88 - 91.

9. Учебник латинского языка /Под ред. В.Н.Ярхо, В.И. Лободы. -Москва, 1961. - 374 с.

10. Bahrami E. Dictionary of the Avesta / E.Bahrami, FJoneydi, -Bakh, 1990. (Iran).

ЕДИНСТВО КОРНЕЙ ЯЗЫКОВ ИНДОЕВРОПЕЙСКОЙ СЕМЬИ

В статье на основе исторических данных, описанных в Библии о распространении языка из Вавилона, автор показывает, что очень много слов древних и современных языков имеют схожесть по структуре и значению. Так как таких слов много, согласно закону вероятности, не представляется возможным появление их в разных языках. Они являются заимствованными или наследованными из одного праязыка. Также показывается, что слова в языках меняют форму на основе фонетических законов. И для уточнения значения слов неизвестной этимологии наряду со знанием древних языков надо принимать во внимание закономерности формоизменения слов.

Ключевые слова: Происхождение языков, единство языков индоевропейской семьи, слово «мар», принципы формоизменения слов.

THE UNITY OF THE ROOTS OF THE LANGUAGES OF THE INDO-EUROPEAN FAMILY

In the article, based on the historical data described in the Bible about the spread of the languagefrom Babylon, the author shows that so many words of ancient and modern languages have similarities in structure and meaning. As such words are many according to the law of probability; there is no possibility of their appearance in different languages. They are borrowed or hereditary from a single proto-language. It is also shown that words change their form on the basis of phonetic laws and to clarify the meaning of words of unknown etymology, along with the knowledge ofancient languages, one must take into account the patterns ofword-form change.

Key words: The origin of languages, the unity of the languages of the Indo-European family, the word "mar", the principles of word shaping.

Сведения об авторе:

Тухтасунов Обиддин - кандидат химических наук, доцент кафедры органической и прикладной химии Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова. Тел. (+992) 927643332. E-mail: Obiddin59@mail.ru

About the author:

Tukhtasunov Obiddin - associate Professor of organic and applied chemistry Khujand State University named after B. Gafurov, Tel.: (+992) 927643332. E-mail: Obiddin 59@mail.ru

УДК 809.155.0+001 (5753) ТАЪРИХИ ПАЙДОИШИ НОМХОИ ТОПОНИМИЯИ ВОДИИ ГУНД

Сафаркулова Ш. Ю.

Институти илмхри гуманитарии ба номи академик Б. Искандаров

Топонимика як сохаи илми забоншиносй буда, бо бисёр илмхо ба монанди таърих этнография, забон, этимология, шевашиносй, лексикология ва чурофия алокамандй дорад. Зеро номхои таърихй ва чугрофй яке аз мухимтарин хусусиятхо дар фарханги инсонй ба шумор рафта, аз насл ба насал хамчун хотироти гузаштаи мардум бокй мемонад.

Хануз аз асри 19 сар карда, забоншиносон оид ба топонимия яъне номхои чугрофй андешахои худро баён намудаанд. Аз чумла, Абдунабиев А. (1992); Булбулшоев У. (2010); Грюнберг А.Л. (1980); Додихудоев Р.Х (1975, 1985, 1980); ИсмоиловШ. (1994,2000); Махмадчонов М. (2005); Насрадиншоев А. (2005); Назарзода С. (1999) Офаридаев Н. (2010,1991,2002); Пахалина Т.Н. (1976); РозоваЛИ. (1975); Розенфелъд А.3.(1940,1953,1969); Сулаймонов С.(1973, 1980); Стеблин-Каменский (1976); Хромов А.Л. (1980,1963,1969,1970); Хасанов Х.Х. (1969); Хомидов Д. (1999); Шохуморов А.(1997); Эделъман Д.И.(1985) ва дигарон мебошанд, ки дар асархо ва маколахо дар бораи мавзехои географии гуногун корхои илмиеро ба сомон расонидаанд. Вале то хануз тахлили пурра ва хамачонибаи он ба итмом нарасидааст, бинобар ин дар макола як катор маълумотхои тозаи таърихй ва пайдоиши баъзе аз топонимхо нишон хохем дод.

Водии Гунд яке аз водихои калонтарини но^ияи Шунон буда, дар масофаи 180 км дар самти шимоли Помири Гарбй чойгир шуда, аз 4 чамоат, 42 дех;аи ащлинишин иборат буда ахолиашон ба хисоби миёна 18 хазор нафар ташкил медихад.

Ч,aмеaтxеи зepин шомили ин водй мeбошaнд:

1. Чaмcaти дexcти СУЧОН;

2. Ha^aiM дexcти Haвcбcд1

3. Ha^a™ дexcти Wep;

4. Чaмcaти дexоти Waнкaльa;

Сучон якe aз чaмеaтxеи кaлcнгapини водии Fyнд бa хжоб paфтa, aз дexaи Bidurô OFOЗ шyдa, то дexaи Tang бa cxиp мepacaд. Мapдyмcни ин чaмеaт бa чcpвcдcpй вa зиpcaткcpй мaшFyлaнд.

Ч,aмcaти Сучон aз 14 дexaи axелинишин ибcpaт adA чумга, Bidurô, Sangov, Pitob, Sipinз, Roz, Sivroz, Daxtak, Bcraev, Manem, Rahmonobod, Berdibekobod, Barsem, Kolxozobod, Tang.

Зaбcншинcc Офapидaeв тcпcнимикaи Xicyn,чyнин mapx дод. Кaлимaи Xicyn,Xicön (Xic-xac-un) (Сучон) вcжaи m.xac бa нaзap мepacaд. Шaкли точикиии ин топоним Сучон мeбcшaд. Чузъи aввaли номи мaзкyp «cy^wp фapxaнгxеи пeшинaи кишки бa мaънии нaвъe aз пapaндaгcн, ки дap об шино мeкyнaд, тaвзex ëфтaacг.Бaъзaн кaлимaи «Су»^ бa вcжaи тypкии su «об» aлcкaмaнд мeдcнaнд [6, c. 79].

Кaлимaи Xicyn- Xacen кaлимaи шушонй бyдa, aз pemaвa пacвaнд ибоpaт aCT. Xaц вa en -тац-об, en - хо (обхо). Аз caбaби зиëд дcш1aни об чунин нcмpc гиpифтaacг.

Дap вaкти тaдкикет мaълyм гapдид, ки мapдyмcни тадой тcпcнимикaи xap як дexapc aз p^ фaxмиши xyд вa пaйдоиши бaъзeи онхо aз p^ шкду pивеягxе, дигapamcн aз p^ дину оин вa бcкимcндa бa номи rnaxcrae, ки дap обод кapдaни дгхот зaxмaт мeкaшидaнд, mapx додaaнд. Xap яки ин топонимхо ,nap a^x^na^ бa тaвpи зaйл rnapx, мeдиxeм.

Bidurô -кaлимaи шyFнcнй вa мypaккaб бyдa aз ду perna ибcpaт aCT. Би вa ду^. Би-двa, двce дву -Дyp-мeлъничный яшик-кcничecкий дepeвянный яшик для зacипки зepнa нa мeльницe (pиc). BaK^a^, dul. В пaмиpcкиx: ишк dul ,шугн dúr, бapт., pyш dur, xyф. Dur, язг. der, мдж dul, мeльничный ящик. Tan^. dul мeльничный яшик пepc dör воpонкa (нa мeлъницe для зepнa) [9, c. 152].

Bidurô bid-urô: чузъи aввaл (bid-pati) бa мaънии «боло», «белей»беmaд. Чузъи дуюм urô-arda-arta бa мaънии «ccиëб» бояд бошaд [6, c. 126].

Pitow, Pitov- ccлнeчнaя cгcpcнa, дap зaбcни шушонй pitow,ишк pitov,caнг pitav. мдж pitew, йид pitou, aфг pitaw, тaдж pitov, пaнджmиp pitau.тaдж- Pitov, пaнджшиp Pitau [9, c.256].

Зaбcнmинccи точик Hacpaдинmceв дap китcбaш тcпcнимикaи Pitobro чунин мaънидcд кapдaacг: «Питоб, пигов, hktow. Кaлимaи пигов кaлимaи шушонй буда, aз ду чузъи pi вa tov ибcpaт мeбcmaд. Чузъи pi xaмен пemcянд дap зaбони шyFнcнй caм1, тapaф нишон мeдиxaд. Кaлимaи tov бcmaд бa кaлимaи тоби точикй xaммaънc буда мaънои гapми pc деpaд» [4, c. 18].

Pitob^ гyфтaи ccкинcни ин дгхот чcйe, aCT, ки офтоби тулонй дошта^ оби кaм дcpaд бинcбap ин чунин нcмpc доpо шyдaaст.

Sangob - Sangov aз cyxaнcни кaлcнccлcн ин дexa бapои он Sangob нcмидa шyдaaст, ки зaминxеяm кaмxешл acccaн aз caнглоx ибcpaт xacra^ вa cбam фapовон, кaлимaи точикй бyдa aз 2 perna «carn» вa «об» ибоpaт aCT. Sangob Ин кaлимapc дap зaбcни myFнcнй Sangov мeгyянд, ки он xaм aз ду кaлимa «sang» вa «av» ибcpaт aCT. Sang бa мaънcи жиp вa cv -maкли чaмъ яънe мaънояш caнглcx мeбcmaд. Зaбcншинcc Офapидaeв H. aнчемaxеpе бa тapики зaйл rnapx, дод. Ov-ow чун xaнчемaи ойконимcоз дap нcмccзй бa нaзap мepacaд. Мaънии кaлимaи ob,ow дap топонимия, «Aapë», «pyn», «mеxеб» мeбcmaд. Дexет, ки дap шхили да^о, py^ чейгиp шyдaaнд, дap тapкиби номaшон лeкceмaи ob,ow,ov дcpaнд.[6, c.78]

A.Hacpaдиншceв бcmaд тcпcнимикaи дaш1-pc чунин тaxлил кapдaaст. «Биcëp микpcтcпcнимxcи точикй бa тaFЙиpcтxcи фcнeтикй дyчcp шyдa бa xycycия1xcи caвтиëти шyFнcнй мутобик шyдaaнд.»Дaш1 -дает ш-x, a-ö» [4, c. 28-29]

DaxtaK- кaлимaи ccддa буда, aз як pema ибcpaт aCT. daxt-дашг (иcм) вa aк cyффикc мeбcmaд. Кaлимaи daxt cepистeъмcл бyдa, кapиб дap xaммaи худуди Бaдaxmcн вcмexypaд вa xaмcн як мъноpо ифcдa мeкyнaд. Сyффикcи aк дap зaбcни шyFнcнй xypдй вa нaвозиш pc ифCдa мeкyнaд. Дap зaбони точикй бcmaд, чой xaмвcppc дaшг мeнcмaнд, вa aк cyффикc мeбошaд.

Бyлбyлmceв У. топcнимикaи Рож pо чунин mapx дcдaaст. «Roj-выccкce пиго» (выcaтa-бaлaд). [2, c.34-35]

Змини оХ^т бо кaлонcолони дexa мaьлyм гapдид, ки -топенимикaи Rеz кaлимaи cеддa бyдa, aз як pema ибеpaт aCT. Ba дap зaбени пемиpй чойи бaлaнд вa xaмвеppе roz мeгyянд, яъш мaънеяm чои бaлaнд aCT.

Sivroz -кaлимaи мypaккaб бyдa, aз 2 perna ибоpaтaст. Siv вa Rоz. Siv -xj^n,, roz бaлaндй мeбеmaд.

Sipinз-aз pyи нaкди cокинони ин диëp дap зaмени œrn дap ин дexa 3-5 xонaводa зиндaги мeкapдaнд. Шyмеpaи онхо aз пaнч боло нaмeшyд бa шapтe arap микдеpи онхо зиëд мeшyд, дap дexa ягон xедиcaи тaбии py® мeдед вa онхо мaчбypaн мaнзилamенpе тapк мeкapдaнд. Бapеи xaмин Sipinз чунин немpе деpе rnynaaCT. Яънe se-pinз дap зaбени точикй se-ce вa pi^-na^ .Кaлимaи Sipin aз ду

реша иборат аст. Si ва pincз.3aбоншиноcи точик Офаридаев H. топонимикаи Sipin3 ро xaмчyн ранги сафед маънидод нaмyдaacт. (m.Sipi,spi «сафед>«рт+з) [6, с.40].

Шохуморов Aбycaид нaвиmгaacт: «топонимикаи Boxev аз забонхои навъи эронй ва помирй box «сад» нaбyдa, балки аз забони кадимаи эронй Бага-бог ва ev суффикс, ки шакли чамъбадиро ифода мeкyнaд гирифта шудааст» [11, с.12].

Borev- калимаи содда буда аз як реша яъне box иборат аст ва ev шакли чамъро ифода мeкyнaд.(БоF-xо)

Топонимикаи Maнeм дар китоби Aлaмmоeв K. «Достони муаллим» чунин шарх ёфт.

Manem исми хоси Myнъим неву аз сифати MyEbH« ба маънии ганй ва бой сохиби неъмати фаровон омaдaacт.Cокинони Manem ва атодар тадкикоти помиршиносон маънии аслии Manem дучор нaгapдидaacт.Aз руи гуфтаи калонсолон номи пештараи Manem MyEbH« будааст. Вале бо мурури замон шакли Maнeмpо гирифтааст [1, с.54].

Калимаи Maнeм аз чихати сохт калимаи содда буда, аз реша man ва суффикс em -иборат аст.

Пасванди em яке аз серъистемол буда, дар таркиби топонимхо дар водии Fyнд дар баъзе чойхо ба назар мерасад. Macaлaн: Capдeм, Барсем,Чарсем .

Aнчомaи em- ба нишондихандаи асосхои номй ба маънои «чомеъ» «ягонагй» «мачмуъ» муталлик аст: em-hami (х, esem, sm «чомеъ» «ягонагй» «мачмуъ», х.к sama^^raina). My^oœa шавад [7, с. 175].

Rahmonobod -дехаи навбунёд, буда дар дехаи Maнeм такрибан дар баландии 7G-8G м чойгир аст. Калимаи Rahmonobod аз 2 калимаи мустакил Rahmon ва obod иборат аст. Rahmon яъне бахшоянда ва рахмкунанда, obod-ободон мебошад. Забоншиноси точик Cyлaймонов C дар ин бора чунин андешаронй кардааст. «Aнчомaи obod дар форсии миёна apat «мукимй», «шукуфон»,ахоли дошта аз давраи Cоcониён дар Эрон чунин анчомаи топонимсоз маълум буд. Дар Осиёи Mиёнa аз асрихои густариши анчомаи мазкур огоз меёбад» [8, с.85]. Ин деха ба номи Acоcгyзоpи сулху вахдати миллй, пешвои мидлат, мухтарам Эмомалй Paхмон гузошта шудааст. Ин деха махз бо рохбарии Хукумат ва дасгирихои рохбари давлат дар муддати кутох сохта ва ба истифода дода шудааст. Барои хамин ин дехаро Paхмонобод мегуянд.

Berdibekobod ё ки онро дехаи Woxinev мегуянд,ин калима мураккаб буда аз 3 реша иборат аст. Берд-и бек ва обод. berd-калимаи туркй буда, маънояш додан аст. Bek ба маънои оким ва obod ба маънои ободон мебошад. И-дар ин чо вазифаи инфиксро адо мекунад.

Myхaкик Булбулшоев У. Дар ин бора чунин менависад. «Форманти obod-образуется топоним от имен существительных и означает благоустроенный»[2, с.47].

Ба акидаи сокинони деха Бердибек шахсе ки бори аввал ба ин деха омадааст ва дар обод намудани сахми худоро гyзоmгaaacт. Aз ин сабаб деха ба номи y гузошта шудааст. Шми пештараи ин деха Woxinev будааст. Woxinev калимаи форсии кадим буда, маънояш алаф мебошад. Яъне чойи алафзор.

Barsem-калимаи мураккаб буда, аз 2 реша иборат аст. Bars em . Дар лугат топонимияи bar- тропа идушая по склону горы омадааст. Забоншинос Исмоилов Ш. дар ин бора чунин акида дорад.»Вожаи bar-upari ба маънии «боло» хавзаи Ванчу Дарвоз Бартанг, Шyшон,Pymон Fоpон ва Вахонро дар бар гирифтаастХамчун унсури топонимсоз дар Каротегин ва Кудоб низ кайд гардидааст»[3, с.98]. Aнчомaи em-пасванди маконсоз мебошад. Aз гуфтаи сокинони ин деха Барсем дар солхои пеш чойи себзор будааст ва номи аслии ин деха Барсеб аст. Вале бо мурури замон дар талаффузи мардуми тахчои харфи б ба харфи с табдил шуда шакли калима дигар мешавад. Aap топонимияи Барсебро аз гуфтаи халк; тахдид кунем он аз 2 реша иборат аст. Бар-зиёдатй ё пур ва себ мун. Яъне чойе, ки пур аз меваи <зеб аст.

Myхaкик Офаридаев H. топонимикаи Barsem-ро чун маънидод кардааст. «Чузъи аввал (bars-)»бa маъниии баланда, бодой, «бодо» бошад. Чузъи дуюм анчомаи топонимсози em мебошад, ки ба нишондихандаи асосхои кадими дорои маънии чомеъ-ham бояд алокаманд бошад.[6, с. 126]

Kolxozobod- мардумони дехаи Колхозобод бар он акидаанд, ки номи пештари ин деха Wiib будааст, ки маънояш ( бирав уро биёб) Калима ^«Rolxozobod^» ^Ixoz -калимаи русй буда маънояш-хочагии коллективй (коллективные хозяство) ва obod-калимаи точикй-маънояш-ободон мебошад.

Офаридаев H. топонимикаи Kolxozobodro чунин шарх додааст. ^«Вус.колхоз+обод) дехаи мазкур кабдан Wiib ном доштаааст. Aзбacки ин ном бо решаи калима аз обод беруни забони русй шаклан монанд буд, номи онро тагйир доданд»[б, с.94].

Забоншиноси точик Шакармамадов H. Дар китоби худ»Фолклор Помир» топонимикаи Танг-ро чунин шарх додааст.

«Tang- «№ми Танг ро гуё Hоcиpи Хусрав ба он раво дидааст, ки y замоне ба ин чо омада буд, ки ин чо на ягон рохи дурусту на ягон чизи дигар дошта аст, y баъд гуфтааст. «Чун чойи танг аст худо онро тангтар гардонад». Ab хамон руз Танг ба он насаб шудааст»[5, с. 19].

Офаридаев Н. топониимикаи Тангро чунин маънидод кардаасг. «Tang -теснина, танго-теснины, дараи танг-тесное ущеле» [5, с.107]. Тащ калимаи сода буда, аз як реша иборат асг.

Аз тахкики мавзуъ маълум шуд, ки топонимияи нохияи Шушон води Еунд таърихи хеле кухан дорад. Пайдоиши баъзе топонимхо ба мафхуми гузошта шудаашон мутобикат намекунанд ва барои сокинон номаълуманд. Хакиде вучуд дорад, ки ин номхо ро корвон хангоми гузаштан аз шохрои бузурги абрешим ба тарафи Афганистан Хиндустон ва Покистон номгузорй кардааст. Баъдан аз тарафи сокинони дехот дар номгузорй татйирот ворид карда шуд.

АДАБИЁТ

1. Аламшоев К., Досгони муаллим. -Душанбе, 2013. -256 с.

2. Булбулшоев У.Т. Микротопонимия долины Шахдары 31нолингвис1ическом освещении. -Саннет-Петербург, 2005.

- 151с.

3. Исмоилов Ш. Тахлили лингвистии топонимхо. -Душанбе, 1994.-65с.

4. Насрадиншоев А., Микротопонимияи Помири Шарка-Душанбе:

a. 2005. -122 с.

5. Офаридаев Н. Микротопонимия Ванджа и Дарваза.-Душанбе: 1995. - 175с.

6. Офаридаев Н.Ойконимия Вилояти Мухтори Кухистони Бадахшон.-Душанбе: 2001. -163с.

7. Пахалина Т.Н.О происхождении топонимов Ишкашим, Язгулям, и Вахан.Сб.стИранское языкознание.-М., 1976. -

8. Сулаймонов С. Лингвистические основы топонимии в трудах арабского средневекового автора Йакута ал Хамави

(ХШ в) Кд. М.,1979.

9. Стеблин Каменский. Этимологический словарь Ваханского язы^-Сннет-Петербург, 2008.- 478с.

10. Шакармамадов Н., Фолклор Памир чилди 2. -Душанбе, 2005. -431с.

11. Шохуморов А., Памир-Страна Ариев. - Душанбе, 1997. -152с.

ИСТОРИЧЕСКОЙ ПРОИСХОЖДЕНИЕ топоними долины гунда

Из исследования выяснилось, что топонимика Гундской долины имеют древнее происхождения. Поэтому значение некоторых из них не понятны и не подлежа объяснению на языке сегодня, живуших в этих селениях людей. Есть вероятность что эти названия произошли от древных караваншиков других национальностей, так как по этой долине проходила ветка Великого шелкового пути в сторону Афганистана, Ирана, Индия и Пакистана. Затем эти названия подвергались некоторым исконниям со стороны населявших этих мест людей.

Ключевые слова: предание, жители, село, топонимика, район, Сучан.

THE HISTORY RIGIN OF GUND TOPONYMY

From the research it wazturned out that toponymy of Gund valley has on ancient origin. Thus, the importance some of them are not comprehensible and does not subject to explain on people language who lives today in this village. Each probability that these names have derived from ancient caravan of ather nationalities since on this valley passed the branches of the Great silk way aside Afganistan, India and Pakistan. From that these name was called by those people who lived in this place.

Key words: tradition, population, village, toponymy, district, Suchan.

Сведения об авторе:

Сафаркулова Шарифамо Юсуфшоевна - докторант PhD отдел памирских языков Институт гуманитарных науков им. Академика Б.Искандарова. тел.: (+992) 938242174, E-mail: Sharifa-1990@mail.ru

About the author:

Safarqulova Sharifa Usufshoevna - PhD students of Humanities Science Institute. Tel: (+992 938242174), E-mail: Sharifa-1990@mail.ru

ФУНКЦИОНАЛЬНО-СЕМАНТИЧЕСКАЯ КАТЕГОРИ НЕОПРЕДЕЛЕННОСТИ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫ1КАХ

Олимов Р.Ш.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В последнее десятилетие усилился интерес к категории определенности / неопределенности в функционально-семантическом поле (ФСП).

Распространённым является мнение, что «концепция полевого принципа системной организации языковых явлений справедливо считается одним из самых значительных достижении лингвистики 20 века» [4; 398].

В 1922 году Фердинанд Брюно в труде «La pensée et la langue» («Мысль и язык») на материале французского языка предложил функционально-семантический подход. И.И.Мещанинов

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.