Научная статья на тему 'БАРРАСИИ ҚАБАТҲОИ ЛУҒАВИИ ОЙКОНИМҲОИ "ЁДДОШТҲО"-И С.АЙНӢ'

БАРРАСИИ ҚАБАТҲОИ ЛУҒАВИИ ОЙКОНИМҲОИ "ЁДДОШТҲО"-И С.АЙНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
74
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТОПОНИМ / ОЙКОНИМ / ЭРГОНИМ / ХОРОНИМ / АГРОНОМИЯ / ПОЛИОНИМ / КОМОНИМ / УРБАНОНИМ / СОДА / СОХТА / КОМПЛЕКС / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ-ТОПОНИМ / ЯЗЫК / СТРУКТУРА / ТАДЖИКСКИЙ / ТОПОНИМЫ / ПОЛЕЗНАЯ / КРАСИВАЯ ЗЕМЛЯ / ДРЕВНИЙ / СИНОНИМ / TOPONYM / OIKONYM / ERGONYM / KHORONIM / AGRONOMY / POLYIONYM / COMONYM / URBANONYM / SODA / SOKHTA / COMPLEX / TOPONYM PHRASE / LANGUAGE / STRUCTURE / TAJIK / TOPONYMS / USEFUL / BEAUTIFUL LAND / ANCIENT / SYNONYM

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Имамбердиева Саломат

Основное содержание статьи - лексический анализ ойконимов «воспоминание» С. Айни, и автор пытается обсудить эти аспекты на материалах ойконимии. Автор отмечает, что ойконимы «воспоминание» мастера С. Айни как термины номенклатурного поля в терминах построения целесообразно разделить на простые, искусственные, сложные и фразеотопонимы. Это произведение является одним из шедевров таджикской литературы, и использование этих типов топонимов отражает отраженный в произведении образ жизни, занятия, обычаи и традиции жителей городов и мест, а также их изучение для других дисциплин, включая историю и историю. этнография и др. имеют большое значение, и по ним можно идентифицировать некоторые народные обычаи и традиции региона.The main content of the article is the lexical analysis of the oikonyms "memories" by S. Aini, and the author tries to discuss these aspects on the basis of oikonyms. The author notes that the oikonyms “memories” of the master S. Aini as terms of the nomenclature field in terms of construction should be divided into simple, artificial, complex and phraseotoponyms. This work is one of the masterpieces of Tajik literature, and the use of these types of toponyms reflects the lifestyle, occupations, customs and traditions of the inhabitants of cities and places reflected in the work, as well as their study for other disciplines, including history and history. Ethnography and others are of great importance, and some of the folk customs and traditions of the region can be identified from them.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSIDERATION OF LEXTURE STRUCTURES OF OIKONYMS "MEMORIES" S. AINI

The main content of the article is the lexical analysis of the oikonyms "memories" by S. Aini, and the author tries to discuss these aspects on the basis of oikonyms. The author notes that the oikonyms “memories” of the master S. Aini as terms of the nomenclature field in terms of construction should be divided into simple, artificial, complex and phraseotoponyms. This work is one of the masterpieces of Tajik literature, and the use of these types of toponyms reflects the lifestyle, occupations, customs and traditions of the inhabitants of cities and places reflected in the work, as well as their study for other disciplines, including history and history. Ethnography and others are of great importance, and some of the folk customs and traditions of the region can be identified from them.

Текст научной работы на тему «БАРРАСИИ ҚАБАТҲОИ ЛУҒАВИИ ОЙКОНИМҲОИ "ЁДДОШТҲО"-И С.АЙНӢ»

Сведения об авторе:

Муминова Сафарбегим Бахриевна -Старший преподаватель кафедры теории и практика языкознания Таджикского педагогического университета им. С.Айни. Тел: (+992) 938220238; E-mail: safarmuminova@gmail.com

About the author:

Muminova Safarbegim Bahrievna - a senior Lecturer at Theory and Practice of Linguistic Studies Department, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni; phone number: (+992) 938220238; E-mail: safarmuminova@gmail.com.

БАРРАСИИ ЦАБАТХ,ОИ ЛУГАВИИ ОЙКОНИМ^ОИ «ЁДДОШТ^О»-И С.АЙНЙ

Имамбердиева С.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Омухтану аз нигохи вижагихои забонй мавриди баррасй карор додани ойконимхои осори бадей дар айни хол хеле муфидовар буда, бо ин рох дарачаи корбурди чойномхои чугрофй дар офаридани манзара ва тасвири ходисаи таърихию бадей муайян мегардад. «Ёддоштх,о»-и устод С.Айнй низ яке аз асархои тарчумаихолй буда, фарогири хаводису вокеоти гуногуни охири асри XIX ва ибтидои асри XX халки точик махсуб ёфта, дар инъикоси ин ходисахо чойномхои таърихии точикнишин зикр гардидаанд. Мо тасмим гирифтем, ки дар доираи ин нигошта чойномхои чугрофии асарро аз нигохи забонй мавриди баррасй карор дода, вижагихои онхоро муайян кунем.

Ойконим вожаи юнонй буда, маънии хона, хочагии хонавода, иншооти биноро дорад ва дар топонимика чун истилох мачмуи номи нуктахои ахолинишин (шахр, шахрак, деха, гузар, махалла)-ро ифода менамояд. Ойконимияро низ мухаккикон вобаста ба нуктахои маскунй аз нигохи худуд ба гуруххои зерин чудо кардаанд: Полионимия -мачмуи номхои шахр; Комонимия -мачмуи номхои дехот; Урбононимия -мачмуи хиёбону куча, пасткучаву гузаргох; Агронимия -мачмуи номхои майдон ва бозорхои шахр; Эрготопонимия -мачмуи номхои муассисаву корхонахо, заводу фабрика; Хрематонимия -мачмуи номхои марбут ба хаёти маданиву равшаннамой; Хоронимияи шщрй -мачмуи номхои кучаю махалхои марбут ба касбу кор.

Ойконимхои «Ёддоштх,о»-и устод С. Айниро ба чунин зергуруххо чудо кардан мумкин аст: а) полионимия; б) комонимия; в) урбононимия; г) агронимия; г) хрематонимия; д) хоронимияи шщрй; е) эрготопонимия.

а) Полионимия як бахши чудонашавандаи ойкомия махсуб ёфта, мачмуи номи шахрхо аст ва аз чузъхои ро1у-сер, бисёрсощ шщр + onumiya —ном иборат буда, мачмуи номи шахрхоро ифода мекунад. Дар асари мавриди баррасй чунин номхои шахрро нависанда барои инъикоси ходисаю вокеахои таърихй корбаст кардааст: Бухоро [7, 10, 12, 22(2), 23(2), 39, 53(3), 60, 63, 66, 71(2), 79, 84, 100, 107, 111(2), 122, 125, 132(4), 133(2), 134, 137(2), 138(2), 140, 141(2), 144, 145, 146(2), 156, 161, 164(4), 165, 166(4), 167, 169, 170(4), 171, 172; Ц. 2: 174(7), 175(3), 176(3), 178(4), 179(2), 181(5), 182(3), 183(2), 184(2), 185, 186,187(2), 188, 189(6), 190, 191, 192, 194(2), 196, 198, 214(2), 215, 220, 224, 225(3), 227, 229(3), 230, 239, 240, 241, 243, 246(2), 247, 251, 252, 259(2), 262(2), 265, 267(3), 283(3), 290, 297, 298, 301, 302(2), 303(3), 307, 310, 313(2), 317, 320, 332, 338, 339, 346, 347(2), 348, 351[1], Самарканд [Сах. 7, 59, 100, 132, 142(3); Ц 2: 175, 176(3), 178(2), 202(2), 203, 216, 220, 225(6), 226, 291(3), 298, 308, 351], Гиждувон [8(2), 9, 13, 62, 71, 72(3), 74, 89(2), 97, 98, 99, 103(2),105(2), 107(3), 108, 110, 114(3), 116(2), 126, 129, 156(3), 159, 163, 164(3), 166(2); Ц. 2: 204, 246, 252, 256, 262(3), 263(2), 291], Шофирком [Сах.8, 9(2), 24, 25, 33, 36, 39, 66, 71, 79, 80(3), 89, 124; Цисми 2: 251], Царшй [39], Тошканд [100], Хуканд [301, 302], Шадрисабз [280], Цазон [280], Макка [280], МарFелон [346, 347(2)], ФарFOна [347] ва f. Аз ин полионимхои оварда ^азон дар худуди Русия ва Макка дар худуди Арабистони Саудй вокеъ аст. Полионимхои Бухоро, Самарканд, Гиждувон, Шофирком, ^аршй, Шахрисабз, МарFелон, ФарFOна то кунун дар хамин шакл ифодакунандаи чойномхо дар Осиёи Миёна хастанд ва аз кабили чойномхои бостонй махсуб меёбанд. Полионими Хуканд то имруз андаке таFЙири шакл карда, дар шакли Хуканд мавриди корбурд карор дорад. Х,оло чанд мисол аз асар меоварем, ки дар онхо ин полионимхо оварда шудаанд: ...табакахои гуногуни ахолии шахри Бухоро ва машFулоти онхоро дар бар мегирад [7, с.280]... мухочират ба Самарканд ва вокеахое, ки ... инхоянд программаи ичмолии ёддоштхои ман [59]. .аз тобеоти райони Fиждувон буда, .вокеъ аст [8]. .аз Сайидато ном дехаи райони Шофирком мухочир шуда омадагй буда ...

[8]. Бaъд aз мypдaни пaдapaш .. ^a тapaфхoи Kapшû paфтaacг [39]. Бештapин дехконони paйoнхoи Fиждyвoн Ba Bo6mнд cypy^m Ba шaшмaкoмдoн бyдaнд [91]. .. ^ap Тoшкaнд кop мекapд [100]. ...ин кaфшpo pycxo нaдyхтaaнд, бaлки тоте^ои ^зон дyхтaaнд... [227]. ...чopвoи y (пaдapи X,a^apKyn-4y4Ka -И.С.) дap aйëми тoбиcгoн дap бaйни Kapшû Ba Шaxpы Ca63 ...мечapидaacт [302]. ...ин тoбиcгoн яке as бойхои Бyхopo, ки бapoи пиллaхap бaMapгeлoн меpaфт ... x,aмpox,и худ бypд [346]. ... y xap pyз бa бoзopхoи aтpoфи Фapгoнa бapoи хapиди пилта paфтa шaбoнa хaм дap ^мон бoзopхo мехобид [347].

б) Комонимия як бaхши чyдoнaшaвaндaи ойкомия мaхcyб ëфтa, мaчмyи номи дехaхo aCT Ba aB чузъхои komos -дех + onumiya -нoм ибopaт бyдa, мaчмyи номи дехaхopo мaвpиди тaхлилy бappacй Kapop медшад. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин номи деx,ax,opo нaвиcaндa бapoи инъикocи XOдиcaю BoKeax^ тaъpихй кopбacг кapдaacт: Дехнaви Абдуллочон (Дехнaв) [9, 10, 36, 76], Болои РУд [11, 24(4), 25(2), 35], CapBape, Тaбaриëн [11, 1б0], Рyбaxо [13,73,75,7б], ^aрaxонй [33], Тeзгyзap [Зб, 253, 254], БоFи Афзял, ^apaяFOч, Мyхaммaд Боки, ^очихурон [Зб], Дпрвешобод [103(3), 105(3), 113, 119(2)], Пaхмyзa (Пaxнмyзa) [110, 112], Обкем [121], Caйидкeнт [123], Ялaнгй [132(2)], Дяхбед [142], Тяхти К^он [1б4, 1б5], Буркут [1б4, 1б5], Maxa^a [1б7, 243], Maxaллaи Шофирком [190], Фaйзобод [214(2), 215(5), 220(2), 29l], Дилкушои Берун (Дилкушо) [215, 291(3)], Fapбyн [215, 291], ^ихом [220], Гaлaосиë [223, 2б0(3)], Кapкй [243, 2б5], Хapиз [255, 2б3], Дapвоз [259(2), 2б0], Розмоз [2б2, 26з], Гyлобиëн [279], Бозоpчa [283], Г^^уй [298].

Аз ин комонимхои oвapдa Де^нaвы Абдyллoцoн (Дехнaв) [9, 10, 36, 76], Бoлoы Р;рд [11, 24(4), 25(2), 35], Тaxти Kypгoн [164, 165], Бoги Афзт, Myщммaд Бащ, Ma^aллaи Шoфиpкoм [190], Дилкyшoы Беpyн (Дилкушо) дap щгаби ибopa-кoмoним шaкл гиpифтa, комонимхои Де^нпвы Абдyллoцoн, Бoги Афзт, Myщммaд Бoцû бa lypyx^ aнтpoкoмoнимx,o мaнcyбaнд, зеpo дap тaшaккyли ин комонимхо номи oдaмoн нaкш дopaнд. Комонимхои Capeape, Тезгyзap, Дapвешoбoд, Обкенa, Caйидкeнm, Дщбед, Цyгиxoнa, rmaocrnë Ba rma^yù дap щтаби комонимхои мypaккaб шaкл гиpифтa, aз ду чузъ тapкиб ëфтaaнд Ba xap ду чузъ точикист. Комонимхои Тaбapыëн, Py6a^o, Kapaxoнû, Kapm, Ялaнгû, Бoзopчa бa кaтopи комонимхои coхтa шомил гapдидa, комонимхои na^myrn, Обкeнa, Бу^к^, Maarn, Fap6yн, Хapыз, Дapвoз, Рoзмoзpo бa lypyx^ coдa Ba coдaи pехтa ниcбaт дoдaн мумкин acг. Дap бaйни комонимхои coдa Ba coдaи pехтa чойномхои Бypкym, Ma^aллa, Fapбyн точикй нaбyдa, бa ^ухи зaбoнхoи apaбй (Maw^a, Fap6yн) Ba тypкй (Бypгyт бa мaънoи укоб -И.С. ) мaнcyбaнд: ... aз чyмлaи дехоти Де^нжи Абдyллoцoн ... вoкеъ шyдaacг [10]. Mo фapдo o6po то Py6axp Ba пacфapдo то Дe%нaв мебapем [247, 255]. Бa болои ин дap нaздикии ин дехд -дap дехaи Бoлoи Рyд, ... чaндин caнги ocиë бyдaacт [11, 24(4)]. .. ^ap Capeape Ba Тaбapыëн ном дехжо чaндин caнги oraë бyдaacг [11]. .. .Мулло Бобочон дap дехaи Py6axp ... имом шyдa буд [73]. .. ^a киштвopи дехда Kapaxom, ки .мепaйвacт [33]. ...y чaнд pyз пеш бa дехщ Тезгyзap ... paфтa буд [36(2)]. Киштвopхoи Бoги Афзт, Тeзгyзap, деуоы Kapaягoч бо киштвopхoяшoн, тapaфи шимоли Де^нжи Абдyллoцoн, MyщuмaдБащ Ba як кдоми Koчиxypoн дap зеpи pег мoндaнд [36]. .он BaKrao xap coл дap мохи мизон дap Дapвeшoбoд ном мaхaллaи Fиждyвoн .. .caйp мешуд [103(3)]. ... де^е буд, ки вaйpo nayuysa (Пщнмуш) менoмидaнд [110]. Аз дехaи Обкeнa, aз чaнoзaи кacе, -гyфтa ^bo6 дод [67]. Бештapин зaминoни Coxmape Ba Caйидкeнm дap дacги aвлoди хaмoн козй буд [123]. Хoчaгoн бо як хaшaмaти aмиpмoнaнд aз шaхpи Caмapцaнд бapoмaдa, бa дехда Дйфед, бa туйхош paфтaнд [142]. ..^ap Mazaba ном дехa ки бa он чо нaздик буд, aз Бyхopo мехмон oмaдa бyдaacт [167]. Мулло Абдycaлoм пиcapи як дехкони дехaи мaхaллaи Шoфиpкoм бyдa, caвoди точикй Ba apaбй дош^ хaтpo хуб менaвишт... [190]. ..a пеши дехaи Фaùзoбoд BaДилкyшoиБepyн гyзaштa, бa Fapбyн меpacaд [215]. Чун бa poхи бaйни Цyгиxoнa Ba Фaùзoбoд pacидa бa тapaфи шимол ... бapгaштем [220]. Дap ^штаг^й эълон кapдaнд, ки aхoлии тобеоти ноибнишини rmaocrnë ... гуштй хoхaд гиpифт [223]. Mo aз он чо гyзaштa бa Xapm ном чое pacидем...[255]. Аммо дуздон aз ин кop хaбap ëфтa, бa кopвoни aмлoкдop дap нaздикии дехaи Рoзмoз хучум oвapдaaнд [262]. ...як ^pyx aз дуздон дap нaздикии Тaлизapaнгapû, дap як paбaги холй шaбoнa чaмъ шyдa мaнзил мекapдaaнд... [263]. Дap дехaи мо Бoзopчa -Нacими Хapхyp ном як rac буд [283].

в) Урбононимия як бaхши чyдoнaшaвaндaи полионимия мaхcyб ëфтa, мaчмyи номи хдабону к^та, пacткyчaвy гyзapгoх acт Ba aз чузъхои arbs (ю.) -«rnaxpü» Ba onim (ю.) -ном, ки aз зaбoни лотинй гиpифтa шyдa, мaънoи гyзapy хиëбoнхo Ba нук^ои aхoлинишини шaхpиpo мaвpиди тaхлилy бappacй Kapop медихaд. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин ypбoнимхopo нaвиcaндa бapoи

итиш^ xoдиcaю вoкeaxoи тaъpихй ва чaззoб бapoмaдaни тacвиp кopбacт кapдaacт: Maддохрни Бу^ро [111], Бозори Xyya [138], Кемуктгарон [138], Тоци Заргарон [210, 237], Цaъфaрxоуa [233, 237], гyзapи Дегрезй, Mеxчагарон, Калобод [237], Гуза^ри Mирзо Fафyр [291], К^рчаи Сангин, Xüya Зайниддин, Хрммоми Кунцак, Cиддициëн, Таги Mанор [305]. ... дap гyзapи Maддохрни Бу^ро зиндагонй мекунам [111]. Ака^щм ce pyз кoфтyкoв кapдa аз Бозори Xyya ном гyзapи Бyхopo як 4oe ëфтaнд [138]. Вакте ки мo ба гузари Кему%тгарон pacидeм, акаам дap бapф лагчида афтид, хум шикает ва ангишт пoш хypд [138]. Дap xaмин вакт аз тapaфи Тоци Заргарон ... ду нaфap нaмoëн шуд [237]. Адмади Калла дap гyзapи Цaъфaрxоуa як xaвлй дoшт... [233]. ... аз гyзapxoи Дегрезй, Mеxчaгaрон, Калобод гузашта ба гузари Цaъфaрxоуa pacидeм [237]. ... аз гузари Mирзо Faфyр ба тapaфи даоти pocг ... бapгaштeм [291]. ... аз oн 4o ба гузари К)/чаи Сангин бapoмaдa ба вocитaи гузаруои Xоуa Зайниддин, Хрммоми Кунуак, Cиддициëн ва Таги Maнор paфтa ба мaдрacaи Mири Араб дapoмaдeм [305].

г) Агронимия як бахши чyдoнaшaвaндaи oйкoнимия ма^уб ëфтa, мачмуи нoми мaйдoн ва бoзopxoи шaxp acт ва аз чyзъxoи аgro (ю.) -«замин» ва onim (ю.) -нoм, ки аз зaбoни лoтинй гиpифтa шуда, мaънoи мaйдoни ба замин иpтибoтдoштaи шaxppo мaвpиди та^лилу бappacй rçapop мeдиxaд. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин aгpoнимxopo нaвиcaндa бapoи инъ^гюи xoдиcaю вoкeaxoи тaъpихй ва чaззoб бapoмaдaни тacвиp кopбacт кapдaacг: Сари Пули Эшон [129], Регистон [140, 212, 2б7(2), 2б9(4), 270(3), 271, 272(4), 273, 277(3), 278(3), 279, 284, 285(2), 287, 288, 291, 292(2), 304, 305, 30б], Таги Шур (кaccoбхoнa) [267], Бозори Нав, бозори Хуча, сари бозори Fозиëн [2б7], Майдони Машки Сарбоз [291, 29б, 298], Саройи Таги ^шта (capoй) [294, 295], Растаи Наддофй [304]: Дap наздикии дexaи мo Сари Пули Эшон нoм бoзopчae буд, ки аз хoнaи мo ду килoмeтp дypй дoшт [129]. ...танк^ як 6op Реги^он ва мacчиди Болои Xßвзрo дидам [140]. Яке аз o^o кaccoбии Таги Шур ac^ ки аз caд душн з^щ^ дopaд [267]. Faйp аз инxo дap бозори Нав, бозори Xyya, caри бозори Fозиëн ва дap дигap бoзopчaxo ва чopбaккoлиxo кaccoбoн xacгaнд [267]. Maйдони Mamvu Сарбоз дap байни xaмин ду pox вoкeъ буд...[291]. Дap capoи Таги Пушта, дap capoe, ки oн 4o гачкубй мекунанд, -гуфт Нypбoй [294]. ...аз Реги^он ва Тоци Тиргарон гузашта баржтаиНаддофй pacидeм [304].

f) Эргонимх,о як бахши aнтpoпoнимикa буда, мачмуи нoми гypyxи oдaмoнepo фapo мeгиpaнд, ки дap бyнëд ë шaклгиpии ин ë oн муа^^а, итгиxoд, шиpкaт, кopхoнa, caxxoмия, ма^фил ва aмcoли инxo накш дopaнд. Ин иcгилoxи тoпoнимй мaнcyби зaбoни юнoнй буда, аз чyзъxoи ergo -«мexнaт», «кop», «зaxмaт», «фа^лият» ва onimiy -нoм тapкиб ëфтa, мачмуйи нoми мyaccиcaвy кopхoнaxo, зaвoдy фaбpикaxopo ифoдa мекунад: Созмони Mmmu My/ттауид, Академияи илмуои Тоуикжтон, Донишгоуи миллии Тоуикжтон, Ажамбли тарона ва ранри «Лола», Ажамбли фолклорию этнографии «Гануина», Ажамбли «Навруз»,фабрикаи дузандагии «Зайнаб-бибй», магозаи «Зебо», маркази швдо^ои «Садаф», «Пайкар», еyрaтгирxонaи «Ватан» ва f.: Мири Араб [9, 133(3), 134, 13б(2), 138; Ц. 2: 189(2), 192,193, 195, 19б(3), 19б(3), 197, 199(2), 210, 224, 22б(2), 227, 228, 229(2), 233, 236, 239, 241, 265(2), 267, 278, 279]: ...вакфи мадржаи M^u Араб буданд [133]. Чубин -(мaдpaca): ..юн дeвop ин ^xbapo аз poxи кaлoни мaдрacaи Чу6ш ... чyдo ме^д [107]. Масчиди Калон [133, 137, 279, 30б]: Маълум шуд, ки дap oн 4o -дap байни cax^ мaдpacaи Mири Араб ва Macyuàu Калон чавкй (базми умумии пoдшoxй) бapпo шуда буданат [133]. Болои Х,авз [140, 212(2), 267, 270, 278, 279]: ..м^ади Болои Xßвзpo дидам, чунки худам ба тан^рй 4oepo нaмeдoниcгaм [140]. Фат^лло кyшбегй (мaдpaca): ...y (Myллo Дexкoн -И.С.) аз мaдрacaи Фатуулло цушбегй, ки ба чoйи мo наздик буд, як xy^pa ëфтa буд ва дap oн 4o дapcгyй мeкapд [140]. Мадрасаи Ч,аъфархоча: Х,атто xyчpaxoи мадраши Цaъфaрxоуa, ки чубин буда, paфтa-paфтa xhpo6 шуда, к^илияти бoшишгoxии хyдpo тaмoмaн бapxaм дoдa буд [178]. Мадрасаи Мирзо УлyFбек, Заргарон: ...аз байни мaдpacaxoи Mирзо Улугбек ва Заргарон ... гузашта ба гyзapи Цаъфаркоуа pacидeм [237]. Кукалтош [267(2), Э07, 3GS]: ...кушиштонаи вай дap Fapбии мaдрacaи Кyкaлтош дap па^луи ма^иди Шaйxшрcт ... [2б7]. Шайхшо: ... дap па^луи мacчиди уомеи Шaйxшоcт, ки вай Faйpиyлaмoи Maдрacaи Ккалтош, pyзxoи чумъа димoFи xaзopoн нaфap чyмъaхoнoнpo xaм «хушбуй» мекунад [267]. Хиёбон фаста, мaдpaca): ...ceюм, кaccoбии ржтаи Xиëбон ac^ ки кyшишхoнaи вай дap па^луи мaдрacaи Xиëбон чoй гиpифтaacг [2б7]. ДорушшиФо (мaдpaca) [270(2), 271, 272]: ... ки ин биш аз тapaфи Fap6 аз мaдpacaи Дopyшшифo 6o як тангкуча чyдo мешуд ... [270]. Хонаи Каъба: ...нaзap ба кавли y, (^чй Зoкиp -И.С.) ки аз шайхи apa6xo накл мeкapд, «x,ap ка^ ки ба хoнaи Каъба дapoяд, аз xaмaи гyнoxoнaш тaмoмaн гок шуда, аз мoдap нав зoидaгй бapин

мешудааст» [280(2)]. Мадрасаи Ч,инон: (Мулло Туроб) аз мадрасаи Цинон як хучра гирифта дар он чо мардумгурезона зиндагй мекардааст [308].

д) Хрематонимия навъе аз прагматонимхо буда, номи чиз ё ашёи маданияти моддй, ки бо дасти инсон сохташуда буда, аз чузъхои хгеша!о -чиз, ашё ва оп1ш -ном таркиб ёфта, барои ифодаи номи чавохирот, асбоби мусикй, санги кимматбахо ва монанди инхо меояд. Дар асари мавриди баррасй карор гирифта хрематоними Рахимхониро (мехмонхона) нависанда барои инъикоси ходисаю вокеаи таърихй ва чаззоб баромадани тасвир корбаст кардааст: Баъзеи онхо (завворахо (зиёраткунандахо)-и амири Бухоро -И.С.) саловатхон буданд, ки хар руз вакти пешин ба арки подшохй баромада дар мехмонхонаи «Рщимхонй» ... саловат хонда...[196].

е) Хоронимия як бахши чудонашавандаи ойконимия махсуб ёфта, номи худудхо, вилоятхо, нохияхо, вохидхои худудию маъмурй ва хочагию маъмурй ё табиию чугрофй, чун Чумхурии Точикистон, Федератсияи Русия, Чумхурии Фаронса, Аморатхои Муттахидаи Араб, вилояти Хатлон, нохияи Гончй, нохияи Панч ва амсоли инхоро ифода мекунад. Ин вожа юнонй буда, аз чузъхои хого8 -«кишвар», «мамлакат» ва ошш -ном таркиб ёфтааст. Дар «Ёддоштх,о»-и устод С. Айнй чунин хоронимхоро нависанда барои инъикоси ходисаю вокеахои таърихй ва чаззоб баромадани тасвир истифода кардааст: Россия (Русия) [164(3), ^.2. 178, 181, 229], Х,индустон [66, 194, 195], Осиёи Миёна 2: 175, 181, 216], Цазон [227, 229], ДоFистон [272], Кавкази Шимолй [272]. Чанд мисол аз асари «Ёддоштхо»: ...баъд аз сулхи байни амир ва подшохи Россия расман ин коида баркарор бошад хам, амир Музаффар... [164]. Бинохои мадрасахои Бухоро монанди мадрасахои дигар кисми Осиёи Миёна дуошёна ва баъзан якошёна буда... [175]. ...ин кафшро русхо надухтаанд, балки тоторхои Крзон духтаанд [227(5)]. ...духти либосхошон умуман ба шакли либосхои мардуми Догистон ва Кавкази Шимолй буд [272].

Гуфтан чоиз аст, ки як кисми асосии маводи ойконимии «Ёддоштх,о»-ро чойномхои навъи ойконим-ибора ташкил мекунанд. Аз баррасии ин гурухи чойномхо маълум гардид, ки онхо дар асоси колаби ибораи озоди синтаксисй ташаккул ёфтаанд. Маводи аз асари мавриди такриз бадастомада аз он шаходат медихад, ки аглаби калимахои таркиби ин навъ номвожахо баромади точикй дошта, дар хамин замина ташрех намудани онхо имконпазир мебошад. ^айд кардан бамаврид аст, ки номхои ашхос ё ба истилох антропонимхо дар ташаккули колаби чойномхои мазкур ширкати фаъол дошта, дар аксар маврид мансубияти гузар, замин, дукон, раста ва дигар нишондодхоро ба ин ё он шахс нишон медиханд.

Хулоса, ин навъи чойномхои асари «Ёддоштх,о»-и устод С.Айнй инъикосгари тарзи зисту зиндагонй, машгулиятх,ои мардум, урфу одат ва анъанахои мардуми шахри Бухоро, ки вокеахои асосии асари тарчумаихолй дар хамин шахр гузаштааст, ба хисоб рафта, омузиши онхо барои бахшхои дигари илм, аз чумла таъриху этнография ва г. ахамияти бузургро молик аст ва метавон тавассути онхо баъзе суннату анъанаи мардумии минтакаро мушаххас намуд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Куллиёт. Ч. 11. / С. Айнй. -Душанбе, Ирфон, 1976. -С. 11-120.

2. Алимй Ч. Ташаккул ва тахаввули микротопонимияи минтакаи Кулоб./Ч.Алимй. -Душанбе, 1995. -С.82-110.

3. Девонакулов А. Асрори номхои кишвар./А.Девонакулов.-Душанбе,Ирфон, 1989. -С.48.

4. Мирбобоев А. Мукаддимаи филологияи эронй. / А. Мирбобоев. -Душанбе, 2016. -320 с.

5. Нафасов Т. Узбекистан топонимларининг изохли лугати./ Т.Нафасов. -Тошкент: Укщувчи, 1989. -288 с.

6. Олимчони Мухаммадчон. Баррасихо дар номашиносии точик. / О. Махмадчонов. -Душанбе, 2004. -С. 19.

7. Офаридаев Н. Ойконимияи вилояти мухтори кухистони Бадахшон. / Н. Офаридаев. -Душанбе, 2001. -С. 125.

8. Фарханги забони точикй. -М., СЭ, 1969. -Ч.1. -908 с.

9. Фарханги забони точикй. -М., СЭ, 1969. -Ч.2. -910 с.

10. Хрмидов Д. Топонимияи водии Кешруд./ Д. Хрмидов. -Душанбе, 2015. -166 с.

РАССМОТРЕНИЕ ЛЕКСТУРНЫХ СТРУКТУР ОЙКОНИМОВ «ВОСПОМИНАНИЯ» С. АЙНИ

Основное содержание статьи - лексический анализ ойконимов «воспоминание» С. Айни, и автор пытается обсудить эти аспекты на материалах ойконимии. Автор отмечает, что ойконимы «воспоминание» мастера С. Айни как термины номенклатурного поля в терминах построения целесообразно разделить на простые, искусственные, сложные и фразеотопонимы.

Это произведение является одним из шедевров таджикской литературы, и использование этих типов топонимов отражает отраженный в произведении образ жизни, занятия, обычаи и традиции жителей городов и мест, а также их изучение для других дисциплин, включая историю и историю. этнография и др. имеют большое значение, и по ним можно идентифицировать некоторые народные обычаи и традиции региона.

Ключевые слова: топоним, ойконим, эргоним, хороним, агрономия, полионим, комоним, урбаноним, сода, сохта, комплекс, словосочетание-топоним, язык, структура, таджикский, топонимы, полезная, красивая земля, древний, синоним.

CONSIDERATION OF LEXTURE STRUCTURES OF OIKONYMS

"MEMORIES" S. AINI

The main content of the article is the lexical analysis of the oikonyms "memories" by S. Aini, and the author tries to discuss these aspects on the basis of oikonyms. The author notes that the oikonyms "memories" of the master S. Aini as terms of the nomenclature field in terms of construction should be divided into simple, artificial, complex andphraseotoponyms. This work is one of the masterpieces of Tajik literature, and the use of these types of toponyms reflects the lifestyle, occupations, customs and traditions of the inhabitants of cities andplaces reflected in the work, as well as their studyfor other disciplines, including history and history. Ethnography and others are of great importance, and some of the folk customs and traditions of the region can be identifiedfrom them.

Keywords: toponym, oikonym, ergonym, khoronim, agronomy, polyionym, comonym, urbanonym, soda, sokhta, complex, toponym phrase, language, structure, Tajik, toponyms, useful, beautiful land, ancient, synonym.

Сведения об авторе:

Имамбердиева Саломат - старший преподаватель кафедры методики преподавания таджикского языка и литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон: (+992) 907303119. Адресс, гДушанбе, хиёбони Рудакй, 45.

About the author:

Imamberdieva Salomat — a senior lecturer of the Department of Teaching Methods of the Tajik Language and Literature of S. Aini Tajik State Pedagogical University. Phone: (+992) 907303119. Address: sh. Dushanbe, Khiyoboni Radak, 45.

ТАБИАТ ВА МОХИЯТИ ОНОМАСТИКА Цаюмова М.Б.

Коллеци омузгории Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Хар як забон дар чараёни рушди худ тадричан пургановату мукаммал мегардад. Ч,араёни ташаккулу тахаввули забон, ки ба рушду тарвичи хаёти иктисодй, ичтимой, сиёсй ва фархангии чомеа, муносибатхои байнихамдигарии халку миллатхо робитаи мустаким дорад, асосан дар замина ва бунёди таркиби лугавй ва сохти сарфунахвй сурат мегирад. Дар пасманзари рушди таърихии чомеа, ки ба пайдоиши предмету хаводиси нав мусоидат мекунад, мафхумхои мутобики онхо пайдо гардида, бо номбаршавии онхо калимахои нав низ ба вучуд меоянд.

Калимахои нав дар замина ва бунёди таркиби лугавй ва сохти сарфунахвии худи забон ва дар баъзе холатхо дар натичаи икттибос аз дигар забонхо пайдо мешаванд. Аз забонхои дигар гирифтани калимахо барои хар як забон ходисаи маъмулию табий буда, бахри такмили бештари он забон имконияти зиёд фарохам меоранд.

Антропонимхо кисми таркибии сарват ва гановати лугавии забон мебошанд. Аз ин ру, онхоро бидуни конунмандихои забон омухтан номумкин аст.

Номхои хоси одамон хама гуна дигаргунии чамъиятро зуд эхсос мекунанд. Онхо аз нуктаи назари мухаккики рус З.Г.Исаева аз дигар категорияхои лугавй бештар бо тагйирпазирию серхаракатиашон фарк мекунанд. Вале ин чунин маъно надорад, ки номхои хоси одамон номураттабу номуташаккил бошанд. Хангоми шиносой бо микдори муайяни антропонимхо ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.