Научная статья на тему 'ИСТОРИЧЕСКИЙ ЦЕННОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ УСТАНОВЛЕНИЯ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В ТАДЖИКИСТАНЕ'

ИСТОРИЧЕСКИЙ ЦЕННОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ УСТАНОВЛЕНИЯ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В ТАДЖИКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
294
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАЖДАНСКАЯ ВОЙНА / ПРАВО / ЗАКОН / МИР / ИСТОРИЯ / СОГЛАШЕНИЕ / ПОЛИТИКА / НАЦИОНАЛЬНОЕ ПРИМИРЕНИЕ / ПЕРЕГОВОРЫ / КОНСУЛЬТАЦИИ / БЕЖЕНЦЫ / НЕЗАВИСИМОСТЬ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Гаффори Нуъмонджон Усмонзода, Мухиддинова Савсангул Мирзоолимовна

В этом резюме раскрывается историческое значение изучения и обобщения вопросов гражданской войны. Борьба таджикского народа за мир и национальное единство в Таджикистане, начавшаяся в апреле 1994 года, завершилась 27 июня 1997 года с хорошими результатами. Другими словами, эти переговоры длились 40 месяцев, преодолели множество трудностей и наконец достигли цели. Таким образом, гражданская война в Республике Таджикистан, начавшаяся 5 мая 1992 года, закончилась 27 июня 1997 года национальным единством.Мы должны принять во внимание все эти обстоятельства и приложить все усилия для обеспечения стабильности нашей независимой республики, чтобы не было другого знака столь бесценного достижения нашего народа - государственной независимости.Чтобы независимость Таджикистана была стабильной, а наша страна заняла особое место в мировом сообществе и заняла место в рядах развитых стран, мы должны понять свое прошлое и с удвоенной энергией и решимостью противостоять вызовам сегодняшнего и будущего.В целях защиты независимости нашей страны и обеспечения устойчивого экономического и социального развития нашей страны мы обязаны разрабатывать и проводить нашу государственную политику с учетом национальных интересов, реальных возможностей и ресурсов, национального опыта государственности и международно признанных стандартов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL VALUE AND FEATURES OF ESTABLISHMENT OF PEACE AND NATIONAL CONSENT IN TAJIKISTAN

This summary covers the historical significance of studying and summarizing the issues of the civil war. The struggle of Tajik people for peace and national unity in Tajikistan, which began in April 1994, ended on June 27, 1997 with good results. In other words, these negotiations lasted for 40 months, overcame many difficulties and finally reached the goal.Thus, the civil war in the Republic of Tajikistan, which began in May 5, 1992, ended in June 27, 1997 with national unity. We must take into account all these circumstances and make every effort to ensure the stability of our independent republic, so that no other sign of such an invaluable achievement of our people - state independence.In order for the independence of Tajikistan to be stable and our country to find its special place in the world community and take a place in the ranks of developed countries, we must understand our past and face the challenges of today and the future with renewed vigor and determination. In order to protect the independence of our country and ensure the sustainable economic and social development of our country, we are obliged to develop and conduct our state policy, taking into account national interests, real opportunities and resources, national statehood experience and internationally accepted standards.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЧЕСКИЙ ЦЕННОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ УСТАНОВЛЕНИЯ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В ТАДЖИКИСТАНЕ»

ТАЪРИХ ВА АРХЕОЛОГИЯ ИСТОРИЯ И АРХЕОЛОГИЯ

УДК: 323.13 (575.3)

АРЗИШИ ТАЪРИХЙ ВА ПАХЛУХОИ ГУНОГУНИ

СУЛХ ВА РИЗОИЯТИ МИЛЛЙ ДАР ТОЧИКИСТОН

Fаффорй Н.У.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни Мухцддинова С.М Институти илми тадцицотии ДМТ

Чумхурии Точикистон солхои 1992 - 1997 дар таърихи худ душвортарин давр, чанги шахрвандиро аз сар гузаронид, ки он сабабхои худро дошт. Бо андешаи мо сабабхои ба амал омадани ин чанг мухтасар инхоаянд:

Сабабхои иктисодй. Дар чумхурй нобаробар чойгиршавии корхонахои саноатй, яъне дар нохияхои Шимол бештар ва дар нохияхои Марказй ва Чанубй камтар чойгир шудани онхо, боиси норозигии баъзе гуруххои чанубй гардида буд.

Муносибати Хокимияти Шуравй нисбат ба дин. Бо сабабхои маълум рухониён хеч гох нисбат ба Давлати Шуравй хайрхох набуданд. Сиёсати Давлати Шуравй хам нисбат ба дин чандон дуруст набуд. Хамин ки сиёсати горбачёвй чамъомаду гирдихамоихоро ба вучуд овард, фаъолияти рухониён пешвои харакати зиддикоммунистй ва зиддишуравй гардиданд;

Сабабхои ичтимой. Бо канда шудани алокаи байни корхонахои саноатй ва аз кор бозмандани онхо боис гардид, ки дар чумхурй руз аз руз сафи бекорон афзуд. Чунин холат вазъи ичтимоии кисми зиёди ахолиро бад кард. Ин кисми ахолй сабабгорй бад шудани ахволашонро дар сиёсати хукумати хамонвакта медиданд, бинобар ин ба мукобилашон бархестанд;

Сабабхои сиёсй. Чумхурии Точикистон кариб 70 сол дар хайати Иттиходи Шуравй буд ва дар ин давр хизби коммунистии Иттиходи Шуравй (КПСС) хизби яккахукмрон ба хисоб мерафт. Хар гуна амри ин хизбро хизбхои коммунистии чумхурихои иттифоки, аз чумла Точикистон хам бе чуну чаро ичро мекарданд. Онхо хеч гох мустакилона сиёсат набурдаанд. Истиклолият барои точикистониён, аз чумла рохбаронаш, тухфае буд, ки аксарият интизораш набуданд. Бо хамин сабабхо Президента хамонвактаи чумхурй Рахмон Набиев сиёсати дурусти мустакили муттахидкунанда ва пешбарандаро муайян карда натавонист. Дар замони рохбарии у, дар чумхурй баъзан холатхои хатто бехокимиятй мушохида карда мешуд.

Хулоса, сабабхои дар боло ишораёфта боиси чанги шахрвандй гардидаанд, ки минбаъд мо бояд хамаи ин холатхоро ба эътибор гирифта, бахри пойдории чумхурии сохибистиклоламон кушиш ба харч дихем, то ин ки дигар ягон нишонае чунин музаффарияти бебахои халкамон - истиклолияти давлатиро халалдор нанамояд.

Эълони истиклолияти Чумхурии Точикистон дар рузхои ноороми мамлакат мегузашт. Махсусан дар шахри Душанбе гирдихамоихои беохири зиддикоммунистй мегузаштанд. К. Аслонов, ки дар замони Шуравй то ба мансаби котиби кумитаи марказии хизби коммунистии Точикистон расида буд, дар давраи нав, вазифаи раиси Шурои Олй ва ичрокунандаи вазифаи Президенти чумхуриро ба ухда гирифта, тамоман мавкеи зиддикоммунистиро ишгол намуд.

23 сентябри соли 1991 ичлосияи гайринавбатии Шурои Олии Чумхурии Точикистон К. Аслоновро аз вазифаи раиси Шурои Олй озод намуд ва ба ин вазифа Рахмон Набиевро интихоб намуд. Р. Набиев дар як вакт ичрокунандаи вазифаи Президенти Чумхурии Точикистон ба хисоб мерафт. Холати ногувори Душанбешахрро ба инобат гирифта, дар шахр то январи соли 1992 холати фавкулодда эълон карда шуд. Вале он 5 октябри хамон сол бекор гардид.

24 ноябри соли 1991 дар чумхурй интихоботи Президент гузаронида шуд. Дар он номзадии 9 нафар Р.Набиев, Д.Худоназаров, И.Давлатов, С.Тураев, КАслонов, Х.Насриддинов, Н.Махсумов, Б.Шоев, Б.Салимов пешниход гардида буд ва Рахмон Набиев Президенти Чумхурии Точикистон интихоб шуд. Баъди он 12 декабри соли 1991 Сафаралй Кенчаев раиси Шурои Олии Точикистон интихоб гардид.

Дар асоси сабабхои дар боло ишораёфта дар чумхурй то мохи октябри соли 1991 хам нишонахои мухолифат вучуд доштанд. 26 марти соли 1992 дар шахри Душанбе, дар майдони назди касри Президент, ки майдони Шахидон ном дошт, гирдихамоии тулонии мухолифини хукумат ба амал омад. Дар он макомоти рохбарй дар ихтиёри хизби нахзати ислом буд. Хизби демократии Точикистон ва махфилхои сиёсии «Растохез», «Лаъли Бадахшон» ва гайра иттифокчиёни хизби нахзати ислом буданд. Хозирини майдон, минбари онро ба хубй истифода бурда, бештарашон

ндобати хукумат cyxaнхои танкидй гуфта, иcгeъфоaшро тадаб мeкaрдaнд. Дар чунин дахзаи хaccоc вазири корхои доxидии чумхурй хам бeтeрaфии вазорати xyдро эъдон карда, дар амад мукодифинро дастгирй мeкaрд. Бо тадаби ин майдон СКи^асв ба иcтeфо рафт ва Лкбаршо Иcкaндaров рaиcи Шурои Одй гардид.

Оxири мохи aпрeди шли 1992 дар майдони дигари Дyшaнбeшaхр, ки он вакт майдони Озодй ном гирифта буд (ходо майдони Вахдат), ба тарафдории хукумати рacмй гирдихамоии нав ба амад омад. Иштирокчиёни хар ду майдон руз ба руз зиёд мeгaрдидaнд. Маркази шахрро xaймaхои тарафхои мукобид фаро гирифта буданд. Дар майдони «Шахидон» даромадгохи к^ри Прeзидeнт, дар майдони «Озодй» бошад даромадгохи вазорати корхои xоричй ва Шурои Одии чумхурй ба минбари тарафхои мукобид табдид ёфта буданд. [1. 1992]

Xyjroca, аз бахори cоди 1992 дар Дyшaнбeшaхр, дар натичаи ба ду майдони ба хам мукобид такшм гардидани мардум, ниcбaт ба хамдигар иcтифодa бурдани cyxaнхои тaхкиромeз мeгyфтaнд ва ин вазъиятро xeдe муташаннич гардонида буд. Хамон вакт Дyшaнбeшaхр, пойтaxги Чумхурии cохибиcтик;лоди Точикистон ба як бочкаи пур аз маводи тарканда монандй дошт, ки хар дахза интизори таркидан буд. Нихоят, ин бочка аввади мохи майи шди 1992 таркид ва дар натича чанги шахрвандй caр шуд.

ОFOЗи амадиёти чангй: 5 майи шди 1992 дар гардиши Одй Совет, шохрохи Дyшaнбe - Ёвон xyни одамй рexт ва он барои егози муковимати мyccaлaхонaи тарафхои мукобид бахона гардид. Сабаби xyнрeзй он буд, ки тарафдорони майдони «Шахидон» аз хамин гардиш нагузоштанд, ки xyроквории аз гурухи нохияхои Кудоб, барои майдони «Озодй» овардаро гузаронанд. Ба мукобиди онхо аз аалиха оташ кушоданд. Дар натича якчанд нафар хадок ва зaxмй гардиданд. Бо хамин во^а хозирини майдони «Озодй» ба нохияхои x^ пораканда шуда рафтанд. Вaдe гирдихамоии майдони «Шахидон» то 17 майи cоли 1992 идома ёфт.

Дар чунин вазъи душвори ба амадомада, дар шахри Дyшaнбe, як гурух равшанфикрони чумхурй, аз чумдаи одимон, фаъодони мeхнaт, ва гайра окибати бади во^и «5 - уми май» - ро эхcоc карда, кушиш карданд, ки хар ду тарафи мукобидро cозиш диханд. 7 майи он cол хатто протокоди cозишномaи хукумати чумхурй ва тарафи мyxолифин имзо гардид. Дммо ин шзишнома хам дeр давом накард.

Чанги шахрвандй баъди Дyшaнбeшaхр зуд биcëр нохияхои водии Хдоор ва Вaxшро фаро гирифт. Дар ин нохияхо хам аввадин курбонихо, мачрухон ва гyрeзaхо ба амад омаданд. Дммо вазъи фочeaвии Дyшaнбeшaхр он нохияхоро ба ходати боз хам caнгинтaр гузошта буд.

Дар Дyшaнбeшaхр тарафи мyxолифин мав^и xyдро руз аз руз мустахкам мeнaмyд. Бо тaшaббycи онхо 24 августи cоди 1992, дар рузи равшан, додcигони гeнeрaдии чумхурй Нурулло Хyвaйдyддоeв, ки мукобиди онхо буд, кушта шуд. Кумандони гвардияи Прeзидeнти чумхурй, гeнeрaл Б. Рахмонов, ки хамон ва^т^ри Прeзидeнтиро мудофиа мeкaрд, ба к^ами xyд xиëнaт карда, ба тарафи мyxодифин гузашт. У инчунин хамрохи xyд кдоми зиёди давозимоти оташфишонро низ ба тарафи мудалифин гузаронид. Чунин xолaт имконият дод, ки 31 августи хамон шл тарафи мyxодифин к^ри Прeзидeнтро ишгод намуда, моду мулки онро горат намояд. Прeзидeнт Р. Набдев, аз тaрc як хафта дар К^аратог пинхон шуд. 7 ^ш^бр у ба кор баромад ва хангоми ба cyи Хучанд гyрexтaн, дар фурудгохи Дyшaнбeшaхр, аз тарафи гурухи ярокноки мyxодифин мачбур карда шуд, ки ба иcгeъфо барояд.

Хамин тавр, дар Дyшaнбeшaхр - пойтaxти Чумхурии cохибиcгикдоди Точикистон хокимият пурра ба иxтиëри тарафи мyxолифин гузашт. Дар чунин холат Шурои Одии чумхурй хам озодона фаъолият карда нaтaвониcг. Тарафи мyxолифин xaр дахза намояндагони мардумй ва аъзоёни хукуматро, ки аз руи накшаи онхо амад нaмeкaрдaнд, гаравгон мeгирифтaнд. Радио ва оинаи нилгуни чумхурй хам дар иxтиëри тарафи мyxолифин буд.

Xyjroca, дар Дyшaнбeшaхр тамоми рукнхои давдатдорй фадач гардида буд. Чунин холат зарурияти хокимияти нави конунии чумхуриро ба вучуд овард, ки онро бояд хар ду тарафи мукобил эътироф намоянд. Чунин хокимиятро бояд ичдоcияи Шурои Одй ташкил мeдод, ки барояш дар шароити хамонвакгаи Дyшaнбeшaхр, xолиcонa ташкил намудани чунин хокимият гайри имкон буд.

Музокироти байни точикон ва имзои cозишномaи cyдх. Дар Чумхурии Точикистон аз огози чанги шахрвандй якчанд маротиба кушишхои муроши миддй карда шуд. Ба ин кушишхои мохи майи cоди 1992 дар Дyшaнбeшaхр, aвгycти он шл дар Хоруг, ноябри хамон шл дар Хучанд ва гайра мишл шуда метавонад. Aммо онхо натичаи дидxох надоданд. Зeро, он давр дар баробари боло гирифтани чанги шахрвандй, мав^и хукуматй ва мудалифин низ аз хамадигар дуртар мeшyд. Ба гайр аз ин тарафи хукумат барои хамчун кувваи ягонаи харбию cиëcй эътироф намудани мудалифин, аз чумда гуруххои мyccaдaхи он дар худуди AфFOниcгон, хануз омода набуд. Ба кавди ин чониб, бо мyxодифини доxидй забон ёфтан имконпазир аст. Aммо таъкид мeкaрдaнд, ки гуруххои мycaддaхи дар AфFOниcгон буда, баъди хадди c^O^ ба шфати гyрeзaхо бояд баргардонида шаванд.

Танхо аз шли 1993, баъди oн ки амалиёгхои чангй каме cyCT гapдид зapypияти мypocoи миллй бoлo гиpифx Ба ин вазъи хамонвактаи AфFOниcгoн низ тaъcиpи xyдpo pacoнид. Зеpo, дap ин 4o тoлибoн хокимия^о ба даст дapoвapдaнд. Хукумати конунии AфFOниcтoн 6o capвapии Пpезидент Рaббoнй дap кдоми шимoлии мамлакат чой гиpифx Муковимати зидди TOn^o^o Лxмaдшoxи Мacъyд capвapй мекapд. Баъди чунин холат Сoзмoни Миллали Муттахид, дaвлaтxoи Рycия, Эpoн ва Faйpa хукумати Рaббoниpo дacггиpй намуданд. Aлoкaи мyxoлифини точик аз тoлибoн тaмoмaн канда шуд. Ин хама дигapгyниxo мyxoлифини точило вoдop намуд, ки мавккеи xy^po 6o мавкеи хукумати Точикистон наздик нaмoяд. Мyзoкиpoте, ки августи coли 1993 байни нaмoяндaгoни хукуматй ва мyxoлифин бapпo гapдид, мавккеи тapaфxo дap мyзoкиpoтxoи минбаъда аник ^да шуд. Аз нумла хукумати нумхурй мав^и худро дар халли 5 масъалахои зeрин мeдид:

1. Бoзгaшти таъчилии хамаи гypезaxo аз шимoли AфFOниcгoн;

2. Гyфтyшyнидxoи биcёpчoнибa 6o xyкyмaтxooи AфFOниcгoн, Эpoн, Пoкиcтoн, Apaбиcгoни Саудй ва дap ин мacъaлa иcгифoдa бypдaни к^маки Сoзмoни Миллали Муттахид (ООН);

3. Даст кашидан аз иcгифoдaи кувва;

4. Бapoи нигoxдopии opoM^ ба capxaди AфFOниcгoн чалб намудани куввахои Сoзмoни Миллали Муттахид (ООН);

5. Халли хама гуна маоъалахо бевocитa 6o poxи гуфтушуниди тapaфxo.

Тарафи мухолифини тоник мав^и худро дар халли 4 масъалахои зeрин дошниход карда

буд:

1. Халли маоъалаи гypезaxo;

2. Кaфoлaти амният ва дaxлнoпaзиpии гypезaxo;

3. Лвфи умум;

4. Нoил гapдидaн ба халли маоъалаи куввахои мycaллaxи мyxoлифини точик, ки дap xoки AфFOниcтoн rçapop дopaнд.

Хамин тaвp то а^ели coли 1994 дap байни нaмoяндaгoни хукуматй ва мyxoлифини точик чapaёни наздиккунии акидахо ва мавккеъхо идoмa ёфт. As хама мухимаш тapaфxo якдигappo эътиpoф кapдaнд.

Aß 5 то 19 aпpели шли 1994 дap шaxpи Можва, дaвpи аввали гуфтушуниди байни точикон, бapгyзop гapдид. Дap oн ^ухи тapaфи xyкyмaтиpo Ш. Зyxypoв (xaмoн вакт вaзиpи мехнат ва шyFли axoлии чyмxypй) ва тapaфи мyxoлифинpo О. Латифй (чонишини poxбapи хайат) capвapй мекapдaнд. Мacъaлaxoи acocии мyзoкиpaг: oиди aгaшбac, гypезaxo ва му^о^^он буданд.

Ab 18 то 28 июни шли 1994 дap шaxpи Tеxpoн дaвpи дуюми гуфтушунид ба амал омад. Мacъaлaи acocии мyзoкиpaг aгaшбacи муваккатй ба xиcoб меpaфт. As 20 oктя6p то 1 декaбpи coли 1994 дaвpи cеюми мyзoкиpaг дap шaxpи Иcлoмoбoд, мacъaлapo дap бopaи кoмиccияи мyштapaк oид ба татбики coзишнoмaи oтaшбac мyxoкимa намуд. Мyзoкиpaгxoи минбаъда, аз чумла давpаи 4axopyM, аз 22 май то 2 июни шли 1995 дap шaxpи Aлмa Ato; дaвpи панчум, аз 30 нoябp то 23 декaбpи хамин coл дap шaxpи Лшкoбoд 6apry3op гapдидaнд. [2. c.43.]

Соли 1996 байни точикон яган дaвpи pacмии гуфтушунид ба амал нaoмaд. Вале xyди хамин шл нaмoяндaгoни xap ду тapaф дap Лшкoбoд, Tеxpoн, Хостдехи Шимолии AфFOниcтон ва Мocквa во xypдaнд. Дap ин coл дap гуфтушуниди байни точикон дигapгyнии куллй ба амал омад. 11 декaбpи шли 1996 дap Хостдехи шимоли AфFOнcигaн бopи аввал Пpезиденти Ч,yмxypии Точикистон Эмомалй Рахмон ва cаpваpи «иттиходи мyxoлифини точик» Саид Aбyдyллoи Нypй ба хам вoxypдaнд. Бинoбap хамин хам бapoи бо хам наздик намудани мавккеи хукуматй ва мyxoлифини точик ва дap caтxи баланд ташкил намудани мyзoкиpoт, онхо макоми бyзypгеpo бозидаанд.

Дap хамин дaвp дap дoxили чyмxypй хам pyxияи cyлxxoxй xелo боло гиpифтa буд. 9 мapти coли

1996 rçap^ 30-ташкилотхои чамъиятию cиёcй «Axднoмaи pœo^ra чомеаи Toчикистoн»-po имзо намуданд. Ма^ади acocии он xap чй sy^rap ноил гapдидaн ба cyлxи байни точикон ба хишб меpaфт.[3, c.133.]

Махз дap caтxи баланд 6apro гapдидaни мулокоти тapaфxo, минбаъд My3omparn байни точикoнpo cеpмаxcyл намуд ва чунин My3ompaixo тез - тез ба амал омаданд. A3 чумла, давpи шашуми мyзoкиpoт аз 4 то 19 янвapи coли 1997 дap шaxpи Tеxpoн; дaвpи хафтум аз 26 февpaл то 8 марти coли 1997 дap ша^и Мocквa; дaвpи хаштум 8 - 18 а^ели, 21 - 29 майи он шл дap шaxpи Tеxpoн ба амал омаданд. Aлбaттa cеpмaxcyл будани ин My'sampa^o имконият доданд, ки 24-27 июни шли 1997 дap шaxpи Мocквa дaвpи xoтимaвии мyзoкиpoти байни точикон 6apro гapдaд. Баъзан ин дaвppo дaвpи нухум хам меноманд, ки дap caтx,и баланди тapaфaйн гузашт.27 июни шли

1997 хуччати бapoи точикон ва Точикистониён мyxимгapин «Созишномаи умумй дap xycycи бapк;apop кapдaни cynx ва pизoияти миллй дap Точикистон» аз тapaфии Пpезиденти чyмxyp Эмомалй Рахмон ва capвapи «Иттиходи мyxoлифини точик» Саид Aбдyллoи Нypй имзо гapдид. Дap кaтоpи ин хуччат боз «Msxoparn Мо^ва», «Пpoтокoли xaмдигapфaxaмй» ва Faйpaxo имзо шуданд. [4, c.214-215.]

Храмин тавр, музокироти байни точикон, ки бахри сулх ва вахдати миллй дар Точикистон аз мохи апрели соли 1994 огоз гардида буд, 27 июни соли 1997 бо натичаи хуб анчом ёфт. Яъне, ин музокирот 40мох давом карда, душворихои зиёдро паси сар намуд ва нихоят ба максад расид. Бо хамин чанги шахрвандй дар Чумхурии Точикистон, ки 5 майи соли 1992 сар шуда буд, 27 июни соли 1997 бо вахдати миллй анчом ёфт. Бинобар хамин хам дар чумхурии мо хар сол 27 - уми июн хамчун «Вахдати миллй» чашн гирифта мешавад.

Бо максади пайдор нигох доштани чунин дастоварди таърихй, яъне вахдати миллй хануз 18 июли соли 1997 «Харакати вахдати миллй ва эхёи Точикитсон» - ро ташкил доданд. Президента чумхур Эмомалй Рахмон раиси он интихоб гардид. Дар амал ин харакат бахри мустахкам намудани асосхои вахдати миллй хизматхои босазое карда истодааст. Ба итмом расидани чанги шахрвандй ва ноил гардидан ба вахдати миллй ахамияти бузурги таърихй дорад. Он на танхо давлатдории сохибистиклоли точиконро аз парокандагию нестшавй рахой дод ва кариб хамаи гурезагони ичбориро баргардонид, балки исбот намуд, ки хангоми дар мадди аввал гузоштани манфиати миллат хар гуна душворихоро паси сар кардан мумкин аст. Бо хамин сабабхо бисёре аз ташкилотхои байналхалкй ва давлатхои чахонй тачрибаи сулхи точиконро аз хар чихат омухта истодаанд.

Комиссияи оштии миллй. Хануз 11 декабри соли 1996, хангоми вохурии Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон ва сарвари мухолифини точик Саид Абдуллои Нурй, ки дар Хосдехи Шимоли Афгонистон барпо гардид, масъалаи ташкил намудани комиссияи оштии миллй ба миён гузошта шуда буд.

Максади комиссияи оштии миллй - ин дар Чумхурии Точикистон пойдор нигох доштани сулх ба хисоб мерафт. Комиссияи оштии миллй бо фармони Президенти чумхурй Э. Рахмон 4 июни соли 1997 бунёд карда шуд. Барои фаъолияти он мехмонхонаи «Вахш» - и шахри Душанберо интихоб намуданд. Машварати нахустини комиссия дар шахри Москва, аз 7 - то 11 июли хамон сол барпо гардид. Дар шахри Душанбе аввалин машварати он 15 сентябри он сол ба амал омад. Сарвари комиссия, рохбари мухолифини точик Саид Абдуллои Нурй таъин гардид. Комиссия аз 4 зеркомиссияхои зерин иборат буд: сиёсй, харбй, хукукй ва оиди гурезагон.[5. 22 июня.]

Дар давоми фаъолияти комиссия, то ин ки тарафхо бо хам наздиктар шаванд, баъзе кушишхои чиддй карда шуд. Аз чумла, бо талаби тарафи мухолифин 26 сентябри соли 1999 бо рохи райпурсии умумихалкй ба конуни асосй - Конститутсияи (Сарконуни) Чумхурии Точикистон баъзе тагйироту иловахо дароварда шуд. 28 сентябри соли 1999 Хизби нахзати исломи Точикистон, ба тарзи расмй, номнавис карда шуд. [6. 10 января.]

27 феврали соли 2000 интихобот ба Мачлиси Намояндагон гузаронида шуд, ки дар он аз 6 хизбхои сиёсии дар чумхурй номнавис шуда, 3 хизбхои зерин шарти 5% - ро ичро намуда, ба он ширкат варзиданд: хизби халкй - демократии Точикистон, хизби комунистии Точикистон ва хизби нахзати исломи Точикистон. Дар натичаи ин интихобот аз 63 намоянда, 60 нафарашон интихоб шуданд. Се нафари дигар баъдтар, интихоб шуданд.

23 марти соли 2000 интихобот ба Мачлиси Милли Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон барпо гардид. Дар натичаи он 34 нафар аъзоёни Мачлиси Миллй ба мухлати 5 сол таъин гардиданд.

Хамин тавр дар Чумхурии Точикистон парламента касбй, дар шакли Малиси Намояндагон ва Мачлиси Миллии Мачлисй Олй, яъне ду палатагй ташкил ёфт. Дар натича комиссияи оштии миллй вазифаи худро ичро намуд. Бо назардошти ин 1 апрели соли 2000, дар асоси Укази Президенти чумхурй, комиссияи оштии миллй дар Точикистон фаъолияти худро катъ намуд. Ин комиссия дар натичаи фаъолияти 998 рузаи худ (ё худ 2 солу 8 моху 25 руза) тавонист барои амалй намудани натичахои гуфтушуниди байни точикон кушишхои чиддй намояд ва бо ин барои пойдории сулхи точикон хиссаи босазое гузорад. Барои бо мувафакият анчом ёфтани кори комиссия, ташкилотхои байналхалкй, махсусан Созмони Миллали Муттахид (СММ - ООН), Созмони амният ва хамкорй дар Аврупо (САХЕ - ОБСЕ) ва дигарон хиссаи худро гузоштанд. [7. 1998, №2]

Ба хотири дарки арзиши таърихии истиклолият ва дарёфти роххои тахкими он мо пахлухои гуногуни ин неъмати азизи худододро гаштаву баргашта мавриди арзёбй карор медихем. Зеро истиклолияти Точикистон на факат дар асри охир, балки дар садсолахои дарози сарнавишти кухан ва такдири ичтимоии халкамон пирузии бузург махсуб меёбад.

АДАБИЁТ

1. Постановление Верховного Совета Республики Таджикистан «Об освобождении от ответственности участников митинга на площади «Шахидон»г Душанбе от 22 апреля 1992г // Вечерний Душанбе, 1992 24 апреля».

2. Деклорасия Ашкобод дар бораи чамъбасти мархалаи дувуми гуфтушуниди байни точикон оид ба оштии милли зери сарпарастии СММ. Аз 18 мохи феврали соли 1996.// Рохи сулх...-с.43.

3. Неруи муттахид кунандаи миллат.- Душанбе: Шарки озод 2011.-С. 133.

4. Совместное заявление делегации правительства Республики Таджикистан и делегации Объединенной таджикской оппозиции по итогам раунда межтаджикских переговоров в Москве с 26 февраля по 8 марта 1999 года//Дорога мира

(Документы межтаджикских переговоров). - Душанбе, 1997.-С.214-215.

5. Нури С.А. «Мы добились самого главного-мира и стабильности в стране»: 27 июня-День национального единства // Вечерний Душанбе.-2001.-22 июне.

6. Протокол об основных функциях Комиссии по национальному примирению // Народная газета.-1997.-10 января.

7. Закон Республики Таджикистан «О политических партиях». // Ахбори Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон.- 1998, №2

ИСТОРИЧЕСКИЙ ЦЕННОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ УСТАНОВЛЕНИЯ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В ТАДЖИКИСТАНЕ

В этом резюме раскрывается историческое значение изучения и обобщения вопросов гражданской войны. Борьба таджикского народа за мир и национальное единство в Таджикистане, начавшаяся в апреле 1994 года, завершилась 27 июня 1997 года с хорошими результатами. Другими словами, эти переговоры длились 40 месяцев, преодолели множество трудностей и наконец достигли цели. Таким образом, гражданская война в Республике Таджикистан, начавшаяся 5 мая 1992 года, закончилась 27 июня 1997 года национальным единством.

Мы должны принять во внимание все эти обстоятельства и приложить все усилия для обеспечения стабильности нашей независимой республики, чтобы не было другого знака столь бесценного достижения нашего народа - государственной независимости.

Чтобы независимость Таджикистана была стабильной, а наша страна заняла особое место в мировом сообществе и заняла место в рядах развитых стран, мы должны понять свое прошлое и с удвоенной энергией и решимостью противостоять вызовам сегодняшнего и будущего.

В целях защиты независимости нашей страны и обеспечения устойчивого экономического и социального развития нашей страны мы обязаны разрабатывать и проводить нашу государственную политику с учетом национальных интересов, реальных возможностей и ресурсов, национального опыта государственности и международно признанных стандартов.

Ключевые слово: гражданская война, право, закон, мир, история, соглашение, политика, национальное примирение, переговоры, консультации, беженцы, независимость.

HISTORICAL VALUE AND FEATURES OF ESTABLISHMENT OF PEACE AND NATIONAL CONSENT IN TAJIKISTAN

This summary covers the historical significance of studying and summarizing the issues of the civil war. The struggle of Tajik people for peace and national unity in Tajikistan, which began in April 1994, ended on June 27, 1997 with good results. In other words, these negotiations lasted for 40 months, overcame many difficulties and finally reached the goal.

Thus, the civil war in the Republic of Tajikistan, which began in May 5, 1992, ended in June 27, 1997 with national unity. We must take into account all these circumstances and make every effort to ensure the stability of our independent republic, so that no other sign of such an invaluable achievement of our people -state independence.

In order for the independence of Tajikistan to be stable and our country to find its special place in the world community and take a place in the ranks of developed countries, we must understand our past and face the challenges of today and the future with renewed vigor and determination. In order to protect the independence of our country and ensure the sustainable economic and social development of our country, we are obliged to develop and conduct our state policy, taking into account national interests, real opportunities and resources, national statehood experience and internationally accepted standards.

Keywords: Civil War, Law, Law, Peace, History, Agreement, Politics, National Reconciliation, Negotiations, Consultations, Refugees, Independence.

Сведение об авторах:

Гаффори Нуъмонджон Усмонзода - доктор исторических наук, профессор, ректор Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Адрес: проспект Редаки 121. Электронная почта: numonjon -gmail.ru

Мухиддинова Савсангул Мирзоолимовна - научный сотрудник одела гуманитарных социально-экономических наук научно исследовательского Института Таджикский национальнныйуниверситет Адрес: пр. Рудаки 17 Телефон (+ 992) 555503435

About the authors:

Gaffori Nu 'monjon Usmonzoda - Doctor of Historical Sciences, Professor, Rector of the Tajik State Pedagogical University. S. Aini. Address: Avenue Revii 121 E - mail: numonjon -gmail.ru

Mukhiddinova Savsan Mirzoolimovna - researcher clothed the humanities and social sciences of the Scientific Research Institute of the Tajik Nanional UniversityAddress: Rudaki Avenue 17, Phone (+ 992) 555503435

УДК:930(575)

СОТРУДНИЧЕСТВО ЦЕНТРАЛЬНОАЗИАТСКИХ СТРАН ПО ВОПРОСАМ ОБЕСПЕЧЕНИЯ РЕГИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ

Мирзоев Н.М., Мирзоева Ф.Б.

Таджикский национальный университет

Глобализация является феноменом нового тысячелетия, которая внесла в мир много положительных аспектов, и страны региона начали быстро использовать её для улучшения качества жизни государств региона. Но также стоит помнить, что процессы глобализации столкнули государства Центральной Азии с негативными последствиями, которые несут в себе определённые опасности и риски. Такие явления нового времени, как терроризм, политический и религиозный экстремизм, организованная и трансграничная преступность, сепаратизм, незаконный оборот наркотиков и оружия, межэтнические конфликты и многое другое, в данное время представляют собой новые вызовыи угрозы для стабильности и безопасности стран Центральноазиатского региона и всего мира в целом. Распространения новых вызовов и угроз приобрел мировой характер, и именно поэтому необходимо действовать сообща, так как данные проблемы способны разрушить всю цивилизацию мирового сообщества.

Данные вопросы для коллективных действийи общего сотрудничества в целях уничтожения угроз происходящих из новых вызовов, являются весьма актуальными для всех стран Центральноазиатского региона. Это показано тем, что влияние вышеназванных факторов в современной политической и экономической ситуации Центральноазиатского региона характеризуется недостаточной стабильностью, а также увеличением напряженности. Кроме того, само географическое расположение региона - это близость стран исламского мира, Афганистана, ядерных держав, границы Китая и России, наличие природных и энергетических ресурсов, всё это делает регион центром внимания ведущих держав и причиной экономических и военно-политических взаимодействий и разногласий, которые могут послужить отправной точкой для дестабилизационного начала в молодых независимых государствах, и Евразийского континента в целом.

Доктор политических наук,Малышева Д.Б. подчёркивает, что до сих пор «сохраняется в Центральной Азии и террористическая угроза, обусловленная, в числе прочего, распространением в ряде государств региона подпитываемых извне течений и движений религиозно-экстремистской направленности. Вызов безопасному развитию центральноазиатских государств несет и региональная трансграничная преступность, но особую проблему создает одно из наиболее нестабильных государств региона - Афганистан» [3, с.48]. Новые угрозы, исходящие из нестабильного Афганистана остаются одним из главных пунктов нерешенной ситуации не только Евразийского континента, но мира в целом, проблема распространяется как «всеобщая цепь».

Нестабильная ситуация в стране и многолетний хаос, бедность, превратили Афганистанв источник распространения международного терроризма, экстремизма и наркотиков. Президент Республики Таджикистан Эмомали Рахмонотметил, что - «Процесс восстановления мира и стабильности в Афганистане на нынешнем этапе особо нуждается в развитии человеческого фактора. Поэтому налаживание регионального сотрудничества в целях обеспечения необходимыми специалистами различных секторов национальной экономики Афганистана должно стать одним из ключевых направлений деятельности международных партнеров» [10, с.214]. Также стоит отметить, что действия, которые предпринимаются международным сообществом для улучшения ситуации и качества жизни Афганистана, является сложным или почти неодолимым началом длительного процесса, который требует от ключевых заинтересованных государств при проведении единой согласованной политики в урегулировании ситуации Афганистана.

По мнению научного сотрудника кафедры международных отношений Казахского университета международных отношений и мировых языков Тулеева М.С.: «Одним из факторов проявления международного терроризма в странах Центральной Азии является наркотрафик из Афганистана. В последнее время во всех постсоветских республиках наблюдается заметный рост потребления наркотиков афганского происхождения»[7, с.191].Тем самым, мы становимся свидетелями того, насколько дестабилизирующе сказывается общая граница с Афганистаном, и для этого первым делом необходимо укрепить государственную границу[4, с.31].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.