Научная статья на тему 'ВОЕННО-ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ В АФГАНИСТАНЕ В КОНЦЕ XX-ГО ВЕКА И ЕЕ ВЛИЯНИЕ НА СОСЕДНИЕ СТРАНЫ'

ВОЕННО-ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ В АФГАНИСТАНЕ В КОНЦЕ XX-ГО ВЕКА И ЕЕ ВЛИЯНИЕ НА СОСЕДНИЕ СТРАНЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
283
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
США / ДВИЖЕНИЕ / МОСКВА / АФГАНИСТАН / ТАЛИБАН / СУФИЗМ / ВАХХАБИЗМ / МЕДРЕСЕ / САЛАФИЯ / КАБУЛ / ГЕРАТ / ИСЛАМСКОЕ ГОСУДАРСТВО / ИСТОРИЯ / КУЛЬТУРА / ЭТНИЧЕСКИЙ / СОЦИАЛЬНЫЙ / КРИЗИС / ПРОТИВОРЕЧИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Искандаров Косимшо, Абдусаматов Бекбобо Бурихонович

В данной статье рассматривается военно-политическая ситуация в Афганистане в конце XX-го века и её влияние на соседние стране. Этот период истории Афганистана охватывает приход к власти моджахедов к власти и гражданская война в Афганистане. Нестабильная ситуация в Афганистане в 1992-м году отрицательно повлияла на другие соседние страны, том числе это касалось Республики Таджикистан. Афганский кризис стал причиной активизации терроризма и религиозного экстремизма в центрально - азиатском континенте. После приобретение независимости, в 1991года Республики Таджикистан разработала, свои новые внешне-политические векторы. В 1992 года между двумя странами были восстановлены дипломатические отношения. Приход к власти Талибана в 1996 году привел к тому, что Республика Таджикистан предпринял новые направления сотрудничество. Таким образом, кризис нанёс большой удар их культуре и усложнил их условии жизни, повлиял на национальную и социальную психологию и привел к тому, что в стране прогрессировал политическое и этническое противостояние.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MILITARY-POLITICAL SITUATION IN AFGHANISTAN AT THE END OF THE 20TH CENTURY AND ITS IMPACT ON NEIGHBOURING COUNTRIES

This article describes about the military-political situation in Afghanistan at the end of the 20th century and its influence to the neighboring countries. This period of the history of Afghanistan covers the rise to power of the Mujahidin and the civil war in Afghanistan. The unstable situation in Afghanistan in 1992 negatively affected to other neighboring countries, including the Republic of Tajikistan. The Afghan crisis has led to increasing terrorism and religious extremism in the Central Asian continent. The unstable situation in Afghanistan in 1992 was negatively affected to other neighboring countries, among other things, have been concerned affected Tajikistan. The Afghan crisis has caused activism terrorism and religious extremism in Central Asian purchase Republic continent. After the Independence of the Tajikistan developed its new foreign and political vectors in 1992 with Afghanistan and between the two countries were restored diplomatic relations. The trial to power of Taliban in 1996 concerned the Republic of Tajikistan has taken on new and has led to the fact that the direction of cooperation. Thus, the crisis brought a lot of problems culture of the Afghans dealt a significant blow and complicated their living conditions and influenced national and social psychology and led to the progress of political and ethnic confrontation in the country.

Текст научной работы на тему «ВОЕННО-ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ В АФГАНИСТАНЕ В КОНЦЕ XX-ГО ВЕКА И ЕЕ ВЛИЯНИЕ НА СОСЕДНИЕ СТРАНЫ»

THE DEVELOPMENT AND STRENGTHENING OF THE POLITICAL RELATIONSHIP OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN WITH THE ISLAMIC REPUBLIC OF AFGHANISTAN

The article analyzes the development of political relations of the Republic of Tajikistan with the Islamic Republic of Afghanistan, also shows its prospects.

The development of relations offriendship and cooperation with the Islamic Republic ofAfghanistan, as one of the priorities of Tajikistan's foreign policy,meets the national interests of our country, contributes to its economic development,as well as peace and security in the region. In the region, to discuss current regional issues and prospects for further regional cooperation of Tajikistan with Afghanistan has a close cooperation. More than 60 agreements and other official documents have been signed between the two countries.

Keywords: Tajikistan, Afghanistan, cooperation, political relations, development and strengthening of political relations.

Сведения об авторах:

Кудратов Комрон Абдунабиевич - кандидат исторических наук, заместитель начальника управления науки и инноваций Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Эльктронная почта komron.kudratov@gemail.com. Тел: (+992) 935282862

Куёш Мухаммадуллах - ассистент кафедры истории Джузджанского Университета Исламской Республики Аафганистан

About authors:

Kudratov Komron Abdunabievich - candidate of historical sciences Deputy Head of the Department of Science and Innovation, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, E- mail komron.kudratov@gemail.com. Phone: (+992) 935282862 Kuyosh Muhammadullah - assistant of Department of History Jowzjan University of the Islamic Republic of Aafganistan

ВАЗЪИ СИЁСИИ АФГОНИСТОН ДАР СОЛ^ОИ 90-УМИ АСРИ XX ВА ТАЪСИРИ

ОН БА ДАВЛАТХ,ОИ МИНТАКА

Искандаров Ц.

Академияи миллии илмхри Тоцикистон Абдусаматов Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Вазъи Афгонистон дар охири асри XX на танхо хусусияти умуми миллй ва минтакавй, балки инчунин чахониро пайдо намуд. Вокеаи 26-уми сентябри соли 1996 дар Афгонистон аз тарафи дастахои мусаллахи харакати «Толибон» забт шудани пойтахти давлат шахри Кобул дар тамоми чахон пахн шуд.

Бо максади дуруст баррасй намудани масъалаи мазкур мебояд ба раванди ба сари хокимият омадани мучохидин дар Афгонистон ва чанги шахрвандии он нигохе андозем.

Баъд аз ихрочи артиши Шуравй аз хоки Афгонистон, дар соли 1989 чанг дар ин давлат хотима наёфт, он миёни куввахои хукуматй бо рохбарии президент Мухаммад Начибулло ва дастахои мусаллахи мухолифин- мучохиддин, ки аз чониби ИМА, Покистон ва дигар давлатхо сармоягузорй мешуданд, идома ёфт. Аз руи баъзе маълумотхо баъди аз Афгонистон ихроч шудани артиши Шуравй хукумати АфFOнистон ба микдори зиёд силоххои нави хозиразамон ва техникаи харбй ба маблаFи 7 млн доларро сохиб шуд. Х,оло он ки дар ин давра Покистон ва ИМА тарафи мухолифро ба микдори 500 млн доллар дар хар сол ба силоху техникаи чангй таъмин мекард [8, с.43].

11 сентябри соли 1991 хангоми сафари котиби давлатии ИМА Ч,. Бейкер ба Москва миёни ИМА ва Иттиходи Шуравй шартномаи дучониба имзо шуд, ки тибки ин шартнома харду чониб ухдадор шуданд, ки аз 1-уми январи соли 1992 фаъолиятхои хешро дар АфFOнистон катъ менамояд.

Баъди катъ гаштани кумаки Шуравй ба мардуми афгон ва хукумати расмй ин хукумат заиф шуд ва идораи он мушкил гардид. Аз хамин сабаб 18-уми марти соли 1992 Мухаммад Начибулло аз мансаби президентй ба истефоъ рафт.

24-уми апрели хамон сол дар Пешовар пешвоёни ахзоби мухолифони афFOн СибFатулло Мучаддадиро рохбари Шурои мучохидин интихоб карда, ба муддати ду мох ваколатхои сарварии давлат ба у вогузор шуд. 27-уми апрел дастахои низомии мухолифини мусаллах ба

Ко6уд дapомaдaнд. 28- уми aпpeд мaмлaкaт Дaвдaти Исдомии AфFOниcтон эьдон шуд [3]. Бaьд яз cипapи шyдaни ду моx Ba внчоми вaколaтxои С. My^aAAaAï 28 июни соди 1992 хокимият 6a pоxбapи xизби «Чдмьияти исдомии AфFOниcтон» Бypxониддин Рвббонй гузвшт.

Бaьди Faдaбaи муходифин низоъхои aфFOнй Kaib тшудд, мyбоpизa бapои хокимият миëни гypyxxои гуногуни низомй-сдасй aB4 гиpифт. Нвтичви кaшмокaшиxо бвйни xизбxои исломй 6a он овapд, ки AфFOниcтон 6a ^смв^ои чудогош твксим шудд, хокимияти мapкaзй звиф шуд. Дap ин ввзьият дap caxнaи cиëcии AфFOниcтон xapaкaти «Толибон» шйдо шуд. Xapa^'m «Толибон» ибтидои соди 90-уми acpи XX дap бвйни нвмояндвгони кaбидaxои шштун щадо шудд буд. Ч,aвxapи ин xapaкaтpо 30- нaфap тодибидмони мaдpacaи Ka^Aaxop бо pоxбapии мудло Мухвммвд Умap тaшкид мeдод [2].

«Толибон» - як швъ Xapa^'m динй - сдасй будв, мeкyшидaнд бо зypй вньвнвхои исломй Ba конунхои шapиaтpо дap худуди мaмдaкaт Ba бepyн яз он Bo6acra 6a имконият naxp шмоянд. Acоcи FOявии ин xapaкaтpо вкидвхои динии paвияи «с&гафияи нaвбapомaд», ки шт^ви омeзиши твьдимоти динии суфизм, ввххо6изм Ba Amup paвияxо буд, твшкид мeдод.

Хуку^-ти Бypxониддин Рвббонй тодибонpо одоти дaxолaти двсти xоpичиëн эьдон кapдa, ЧOнибдоpони xyдpо мутгахид мeкapд. Дввдвти исдомии AфFOниcтон Покиcтонpо дap двходвт 6a коpxои дохиди мвмдвквт aйбдоp кapдa, эьтиpозгapон хвтто caфоpaтxонaи онpо отвш звдвнд. Дap изxоpоти худ Бypxониддин Рвббонй Покиcтонpо 6a он aйбдоp мeкapд, ки тодибонpо бо микл^и зиëди сидоху ara^a Ba тexникaи чвнги твьмин кapдa, aфcapони cepшyмоpи apтиши Покистон дap чвнубу шapкии мвмдвквт бо толибон xaмкоpй доpaнд.

Aз миëнaxои соди 1994 толибон aмaлиëти Фвьодонви низомиpо cap кapдaнд. Онхо 6a осонй Kaндaxоppо ишFOл кapдaнд Ba он мapкaзй ин xapaкaт эьдон шуд. Дap ин сод Шypои вмнияти СММ 4op мapотибa дap чaлacaxои худ вaзъи AфFOниcтонpо мухокимв жмудв, дap изxоpоти худ дaлeди чaнгxоpо дap AфFOниcтон твсдик шмуд. Мyxоcиpaи озyкaвоpии Кобул низ дap ин изxоpот квйд кapдa шуд.

Квйд гapдид, ки чвнги шaxpвaндй дap ин дaвлaт 6a оpомй Ba бexaтapии Amap мвмдвквтхои ин минтае тaxдид мeкyнaд Ba Шypои вмнияти СММ чунин худосв бapовapд, ки твкдифхои cyдxчyëнaи миссияи мaxcycpо чонибдоpй кapдa, шкши кaдидии онpо дap paвaнди сулх дacтгиpй шмоянд [1].

Дap моxи фeвpaди соди 1995 кушиши aBBa^^rn толибон оид 6a Facби Квбуд 6a мyковимaти свхти Axмaдшоxи Мвсьуд ^y4op гашт. Aммо дap paфти хучуми соди 1995 онхо шaxp Ba видояти Хиpотpо ишFOд кapдaнд.

Accaмбдeяи Гeнepaлии СММ 6a чомeaи чвхонй мypочиaт кapдa, изxоp дошт, ки бо мaкcaди pоx нaдодaн 6a истиФодви худуди Дaвдaти исдомии AфFOниcтон дap коpи шхр шуддни тeppоpизми бaйнaлxaлкй, тaxдид 6a 6exaтapии дигap кишвapxо тaвaччyxи мвхсус зоxиp кyнaнд, зepо дap вкси ход шхр шудвни он 6a дигap минтвквхо окибaтxои нихоят ногyвоp доpaд.

Дap моxи ceнтиябpи соди 1996 вилоятxои Нaнгapxоp, ЛaFмон Ba Kyrap зepи тacappyфи толибон Kapop г^ифт. Нихоят 26 ceнтябpи соди 1996 «Толибон» Ko6yrpo ишFOд Ba пойгахти худхондви Acopara Исдомии AфFOниcтонpо вз ^aндaxоp 6a Кобул овapд. Толибон бо усулхои acpимиëнaгй идоpaи дaвлaтpо 6a pоx мондв, бeдодгapй мeкapдaнд. Чyнонe ки И.Е.Kaтков мeнaвиcaд, ин вaxшонияти онхо xapaктepи нaмоишкоpй доштв, вхди чомeapо 6a двхшвт овapдaн мexоcтaнд [4,с.44].

Ввхшонияти xapaкaти «Толибон» Ba тeзy тyндшaвии вaзьи дохилии ин дaвдaт зapypaт пeш овapд, ки 4 о_ктябpи соди 1996 pоxбapони Кйзокистон, KиPFизиcтон, Фeдepaтcияи Россия, Точикистон Ba Узбeкиcтон изxоpоти мyштapaк нaшp шмоянд. Дap он гуфтв мeшyд, ки вмвдхои peжими rnB дap AфFOниcтон вaзьиятpо пypшиддaт кapдa, фочши yмyмимилдиpо 6a вyчyд овapдa, боиси пapокaндaшaвии дaвдaти aфFOнxо мeгapдaд [5, с.47].

Звпти Кобул pоxи тодибонpо 6a шимод кушод. Bare онхо 6a як кaтоp шиквстхо ^y4op гаштв, 22 октябpи соди 1996 бо Axмaдшоxи Мвсьуд кapоpдоди мyвaккaтй 6a имзо pacондaнд. Ибтидои мохи ноябp оpомии нисбй 6apKapop гашт. Дap ин двхзв ce KyBBarn acorä дap caxнa нaмоëн будвнд:

- xapaкaти «Толибон»

- кyввaxои хукумвтии Axмaдшоxи Мвсьуд

- двствхои гeнepaл Aбдypaшид Дустум, ки швш видоятpо дap шимоду шapкии AфFOниcтон зepи двсти худ нигох мeдошт.

Квйд бояд кapд, ки мyддaти зиëд A.Дycтyм «Тол^от^о дap мyбоpизaи онхо бо пpeзидeнт Б. Рвббонй тapaфдоpй мeкapд. Дap Fara6arn толибон 6ap кyввaxои дaвдaтй дap Fap6 Ba мapкaзи мвмдвквт Aбдypaшид Дустум шкши кялон дошт.

Абдурашид Дустум - миллаташ yзбeк буда, ба xe4 вачх нaмeтaвониcт хокимиятро nyppa cохиб шавад, чун ки yзбeкх,о дар ин чо 9-10 % - и ахолии ин кишварро ташкил мeдихaнд аз хамин лихоз дигар гуруххои этникй нaмexоcтaнд, ки намояндагони акаллиятхои миллй дар capи кудрат бошанд. Номзадхои acorä ба хокимияти марказй - паштунхо ва точикон буданд, ки мдани онхо мубориза давом мeкapд.

Гуруххои гаштар ба хам душман, дар мовдои ceнтябp - октябри шли 1996 дар шимолу Fapби мамлакат ба чабхаи зидди толибон муттахид шуда, «Ч,абхаи муттахиди иcломии начоти AфFOниcтон»-pо тaъcиc доданд. Мaкcaди онхо рох надодан ба запти шимол аз тарафи толибон ва дар оянда озод кардани пойтaxт буд. Вaлe ин мaкcaди олии онхо амалй нагардид, caбaбaш дар он буд, ки рохбарони ин гуруххо ниcбaти якдигар хиccи бадбинй доштанд.

Муддати зиëд Абдурашид Дустум во^ахои AфFOниcтонpо назорат мeкapд. Ибтидои шли 1996 маълум гашт, ки y байни «Толибон» ва давлати Бурх,ониддин Раббонй мeкaлaвид. Нихоят, Шурои Олии мудофиа тaъcиc дода шуд ва гeнepaл Дустум рохбари он таъин шуд. Мох,и ноябри cоли 1996 пpeзидeнт Бурхониддин Раббонй Абдурашид Дустумро ноиби пpeзидeнт бо хукукхои таъин кардани вазирон ва маеъулони вазорати мудофиа ва корхои xоpичй эълон кард.

Шурои амнияти СММ аз пуршиддат гаштани вазъи AфFOниcтон ба ташвиш омада, карордоди 1076(c.1996)- ро кабул кард ва аз pохëбии тeppоpизм дар ин давлат бори rnxyCT дарак дод.

24 майи шли 1997 толибон Мазори Шарифро ишFOл карданд. Гeнepaл Абдурашид Дустум ба Туркия фирор кард. Покистон харакати «Толибон»-ро pacмaн эътироф кард. Баъди чанд муддат ба он Арабистони Саудй ва Аморати Муттахидаи Араб хамрох шуд. Вaлe толибон шахрро зepи нуфузи xyд нигох дошта нaтaвониcтaнд ва 27-28 май гурухи толибон дар Мазори Шариф торумор карда шуд [6,c.67-69].

Вате мохи aвгycти cоли 1997 толибон дубора Мазори Шарифро ишFOл карданд. Куввахои «Толибон» ва «Ч,абхаи шимол» баробарвазн буданд. Дама давлатхои ба ин ходдоахо манфиатдор ба ду гурух чудо шуданд. Ба гурухи якум, ки харакати «Толибон»-ро чонибдорй мeкapдaнд. ИМА, Покиcтон, Apaбиcтони Саудй ва Туркия; ба гурухи дуюм, ки pacмaн хукумати AфFOниcтонpо эътироф мeкapд Роccия, Казокдстон, КиPFизиcтон, Точикистон, Эрон ва Диндустон доxил мeшyдaнд.

Accaмблeияи Гeнepaлии СММ дар тули cоли 1997 дacтгиpии тарафхои м^олифро аз чонибх,ои давлатхои xоpичй борхо махкум карда, тамоми давлатхоро даъват кард, ки фавран бо яроку отлох, зaxиpaхои харбй, тexникaи чанги, кумаки харбиро дар хама гуна шакл ба тарафх,ои даргири низои AфFOниcтон катъ намоянд.

Мохи дeкaбpи cоли 1997 баъд аз даъвати СММ воxypии хаштуми capони мамлактхои Созмони конфpонcи Иcломй, ки дар Тeхpон баргузор гардид, карор кабул кард, ки давлатхои дар боло номбаршударо дар тeзy тунд шудани вазъи фочиабори AфFOниcтон мacъyл донист.

То ба cоли 1999 толибон аллакай 80-90-% худудои AфFOниcтонpо назорат мeкapдaнд [9,c.237]. Маркази acоcии муковиммат ба он вилоятхои шимолии AфFOниcтон ба хиcоб мepaфт.

Аз ин гуфтахо бар мeояд, ки тахкики caбaбхои бухрони aфFOнй ва окибатхои он на танхо чанбахои миллй, балки минтакавй ва бaйнaлxaлкй доранд.

Тахлили таърши тавлиди чapaëни нави радикалии aфFOнй шаходати он аст, ки ба capи хокимият омадани харакати «Толибон» як катор омилхои xyдpо дошт.

Аввалан, ин омили этникй - динй мeбошaд. Дар чанубу шарк, чанубу Fapби худуди AфFOниcтон ва шимолу Fapб ва Fapби вилоятхои capхaдии Покиcтон, acоcaн паштунхо cокин буданд, ки caбaби пайдо шудани кувваи нави raërâ - харакати «Толибон» гардид. Он даъвои ба даст гирифтани х,окимияти c^OTpo дошт.

Бахонаи чунин даъво acоcaн он буд, ки дар натичаи инкилоби cоли 1978 паштунхо мав^ъхои калидии xyдpо дар макомоти идоракунии давлатй аз дacт доданд. Ин холат ба он оварда рашнд, ки зарурати муттахид шудани паштунхои худуди Покиcтон ва паштунхои худуди AфFOниcтонpо ба миëн овард [11,c.101].

Шароити дуюмро гypeзaхои aфFOн, ки ба Покиcтон рафта, агсари паштунхои aфFOнй узви чapaëни радикали динии «Толибон» буданд, ба мдан овард.

Пайдо шудани харакати «Толибон» ба катъ нашудани чангхои миëни мучохидон, ки давлатро ба xaвфи нecтшaвй мeбypд, робита дошт [7, c.42-43]. Дар чунин вазъ хукумати Покистон, Арабистони Саудй ва ИМА ба толибон, хамчун ба кувваи rnërae, ки мучохидонро аз парокандагй начот дода, давлати мутамарказро баркарор мeкyнaд, мeнигapиcтaнд. Вaлe caбaбхои тавлиди харакати «Толибон» на танхо дар вазъи душвори доxилии мамлакат нихон буд. Ч,анги дарозмуддати шахрвандй дар ин давлат ба пайдоиши ин чapaëни иртичоии динй

мусоидат намуд ва боиси дахолати давлатхои хоричй гардид. Мамлакат аслан ба худудхои сершумори худмухтор таксим гашта, дар онхо кумандонхои сайрой фармондехи мекарданд. Ба хокимияти Бурхониддин Раббонй то ба охир муяссар нашуд, ки тамоми мамлакатро зери назорати худ дарорад.

Чунин вазъият собик иттифокчиёни мучохидон - Покистон, Арабистон ва ИМА - ро, ки беш аз дах сол ба онхо ёрии маънавй - сиёсй ва харбй - молиявй мерасонид, каноатманд карда наметавонист. Накшаи ИМА оид ба он ки мучохидон ба таъсири Эрон ва Россия дар ин минтака хотима медихад, барбод рафт. Еайр аз ин баъд аз пош хурдани ИЧ,ШС Покистон карор дод, ки ба бозорхои Осиёи Марказй баромада, варианти нави «Рохи абрешим»-ро дарёфт намуда, бехатарии роххои наклиётро ба воситаи Афгонистон таъмин созад.

Сеюм, мавчуд набудани хифзи боэътимоди сархади давлатии Афгонистону Покистонро барои ташаккулёбии дастахои толибон дар нохияхои наздисархадии Покистон мусоидат намуд, ки баъдтар фаъолияти чангии худро ба вилоятхои чанубй ва чанубу гарбии Афгонистон пахн карданд.

Чорум, зери назорати макомоти чосусии давлатхои хоричй «Толибон»-ро машк дода, ба Афгонистон сафарбар мекарданд.

Панчум, харакати «Толибон» бо ташкилох,ои гуногуни террористй, экстремистие, ки дар даххо давлатхои чахон фаъолият доштанд, робитаи зич баркарор карда, аз онхо ёрии моддй ва молиявй мегирифт. Еайр аз ин, дар амалиётхои чангй аз чониби толибон садхо фанатикхои динй, чангчуён ва зархаридони Покистон, Арабистони Саудй, Судон, Мавритания, Филиппин, Малайзия, Чеченистон, Осиёи Миёна, ширкат меварзиданд.

Баъди запти Кобул аз чониби «Толибон» Афгонистон ба лонаи терроризми байналхалкй табдил ёфта, толибон ин чоро ба макон ва кароргохи ташкилоти террористии фаромиллй бо сарварии Усома бини Лодан табдил доданд. Мамлакат ба махали даъватии мусулмонхои радикалй, фанатикхои динй, кароргохи мухолифони давлатхои гугогун табдил ёфт. Дар худуди Афгонистон хар сол беш аз 15 хазор ифротгаро аз 20 давлати чахон аз тайёрии чангй мегузаштанд. Зархаридон тайёрии махсусро гузашта, дар Чеченистони Россия, Эрон, штати хиндии Чамма ва Кашмир, нохияи худмухтори Синзяну Уйгури Чин ва дигар мамлакатхои Осиёи Марказй дар амалиётхои харбй иштирок мекарданд.

Оид ба ин масъала Шурои амнияти СММ дар чаласаи 3952-и худ мохи декабри соли 1998 резолютсияи 1214 (1998) «Оид ба вазъи Афгонистон»- ро кабул намуд. Дар ин резолютсия ба толибон мурочиат карда гуфта мешуд, ки онхо додани паногохро ба ташкилот ва террористони байналхалкй ва дигар гуруххои афгонй хотима диханд ва оид ба мах,кама кашидани гунахгорони ба терроризм айбдоршаванда хамкорй намоянд [10,с.10-15].

Афгонистон ба маркази чахонии истехсоли маводи мухаддир табдил ёфта, толибон аз хисоби кочоки он бахри нигох доштани низоми худ дар Афгонистон дастгирии молиявй медиданд.

Бо пайдо шудани харакати «Толибон» дар арсаи сиёсй ва чорй кардани ахкоми шариат, чуноне ба назар мерасид, онхо зидди парвариш ва истехсоли маводи нашъаовар мубориза мебаранд. Вале ин тавр нашуд. Баръакс истехсоли ин махсулот чандин маротиба афзуд.

Толибон ба сари хокимият омада ягон сарчашмаи даромад надоштанд ва мардуми махаллиро ба парвариши растанихои нашъовар водор месохтанд. Аз ин хисоб дорои захирахои молиявй гардиданд. Ин ба онхо имкон дод, ки аз зери назорати молявии ИМА баромада, истиклолияти молиявй ба даст оранд.

Вазъи ноороми Афгонистон, аз чониби «Толибон гасб шудани хокимият» дар Кобул дар солхои 1996 ба давлатхои минтака ва хамсояхои худ, аз он чумла ба Чумхурии Точикистон бетаъсир намонд. Инчунин бухрони афгонй ба васеъшавии терроризм, ифротгароии динй ва гардиши гайриконунии маводи мухаддир дар минтакаи Осиёи Марказй мусоидат намуд. Дар айни замон, вокеахои Афгонистон ба равандхои сиёсии Точикистон таъсир манфй расонид.

Чумхурии Точикистон бо Афгонистон аз лихози чугрофй, этникй, таърихи, сиёсй ва фархангй муштаракоти зиёд дорад. Баъди пош хурдани Иттиходи Шуравй такдири сиёсии Точикистон ва ин мамлакат дар дарачаи муайян бо хам алокаманд ва ба хам вобаста мебошад.

Вокеахои Афгонистон инчунин ба бехатарии миллии Точикистон таъсири чиддй мерасонанд. Баъди истиклолият ба даст овардан дар соли 1991 Чумхурии Точикистон самтхои хоси сиёсати берунии худро кор карда баромад. Дар давраи якум сиёсати чудосозии худро аз вокеахои Афгонистон пеш гирифт. Дар тобистони соли 1992 миёни ду давлат муносибатхои дипломатй баркарор гаштанд. Ба сари хокимият омадани толибон дар соли 1996 Точикистонро водор сохт, ки дар муносибат бо Афгонистон рохи навро пеш гирад.

Х,амин тавр, бухрони Афгонистон ба фарханги афгонхо зарбаи сахт зада, шароит ва меъёрхои хаёти онхоро халалдор сохт, ба психологияи миллй ва ичтимоии онхо таъсири худро расонда, ихтилофоти сиёсй, этникй ва диниро дар мамлакат тезутунд намуд. Ихтилофоти дарозмуддат истиклолият ва якпорчагии худудии ин давлатро зери хатар гузошта, таъсири манфии ин зухурот ба мамлакатхои хамсоя, пеш аз хама ба Чумхурии Тоцикистон расид ва расида истодааст.

АДАБИЁТ

1. Заявление Председателя Совета Безопасности ООН по вопросу «Положения в Афганистане» от 30 ноября 1994 г.// OOH.URL S/PRST/1994/77: (Санаи мурочиат 01.12.2019).

2. Заявление Председателя Совета безопасности ООН по вопросу «Ситуация в Афганистане» от 24 января 1994 г. ООН. URL S/PRST/1994/77: (Санаи мурочиат 20.11.2019).

3. История Афганистана // Институт стратегического анализа и прогноза (ИСАП) «Время Востока (East Time)» Ц^.(Санаи мурочиат 20. 11.2019).

4. Катков И.Е. Социальные аспекты племенной структуры пуштунов // Афганистан: история, экономика, культура.-М., 1989.

5. Князев А. Влияние афганского кризиса на безопасность Центральной Азии (1990-е- начало 2000-х гг.). Дисс. док. ист. наук. Князев А.А. История афганской войны 1990-х гг. и превращение Афганистана в источник угроз для Центральной Азии Бишкек /: Изд-во КРСУ,. 2002.

6. Козырев Н.И. Афганистан. Вернутся ли талибы? // Международная жизнь.-М., 2007. №3.

7. Ляховский А.А., Забродин В.М. Тайны афганской войны.-М., 1991.

8. Маккамбаев А.А. Военно-политическая ситуация в Афганистане и ее влияние на пограничную безопасность государство Центральной Азии. -Ташкент, 2013.

9. Сажин В. «Талибы как угроза миру» // Зарубежное военное обозрение.-М., 2001.№6.

10. Умнов А.Ю. Общество и государство в Средней Азии и на Среднем Востоке // Мировая экономика и международный отношения.-М., 1996.№7.

ВОЕННО-ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ В АФГАНИСТАНЕ В КОНЦЕ XX-ГО ВЕКА

И ЕЕ ВЛИЯНИЕ СОСЕДНИМ СТРАНАМ

В данной статье рассматривается военно-политическая ситуация в Афганистане в конце XX-го века и её влияние на соседние стране. Этот период истории Афганистана охватывает приход к власти моджахедов к власти и гражданская война в Афганистане.

Нестабильная ситуация в Афганистане в 1992-м году отрицательно повлияла на другие соседние страны, том числе это касалось Республики Таджикистан. Афганский кризис стал причиной активизации терроризма и религиозного экстремизма в центрально - азиатском континенте. После приобретение независимости, в 1991года Республики Таджикистан разработала, свои новые внешне-политические векторы. В 1992 года между двумя странами были восстановлены дипломатические отношения. Приход к власти Талибана в 1996 году привел к тому, что Республика Таджикистан предпринял новые направления сотрудничество.

Таким образом, кризис нанёс большой удар их культуре и усложнил их условии жизни, повлиял на национальную и социальную психологию и привел к тому, что в стране прогрессировал политическое и этническое противостояние.

Ключевые слова: США, движение, Москва, Афганистан, Талибан, суфизм, ваххабизм, медресе, салафия, Кабул, Герат, Исламское Государство, история, культура, этнический, социальный, кризис, противоречие.

MILITARY-POLITICAL SITUATION IN AFGHANISTAN AT THE END OF THE 20th CENTURY AND ITS IMPACT ON NEIGHBOURING COUNTRIES

This article describes about the military-political situation in Afghanistan at the end of the 20th century and its influence to the neighboring countries. This period of the history of Afghanistan covers the rise to power of the Mujahidin and the civil war in Afghanistan.

The unstable situation in Afghanistan in 1992 negatively affected to other neighboring countries, including the Republic of Tajikistan. The Afghan crisis has led to increasing terrorism and religious extremism in the Central Asian continent.

The unstable situation in Afghanistan in 1992 was negatively affected to other neighboring countries, among other things, have been concerned affected Tajikistan. The Afghan crisis has caused activism terrorism and religious extremism in Central Asian purchase Republic continent. After the Independence of the Tajikistan developed its new foreign and political vectors in 1992 with Afghanistan and between the two countries were restored diplomatic relations. The trial to power of Taliban in 1996 concerned the Republic of Tajikistan has taken on new and has led to the fact that the direction of cooperation.

Thus, the crisis brought a lot of problems culture of the Afghans dealt a significant blow and complicated their living conditions and influenced national and social psychology and led to the progress of political and ethnic confrontation in the country.

Keywords: USA, movement, Moscow, Afghanistan, Taliban, Sufism, Wahhabism, Madrassa, Salafi, Kabul, Herat, Islamic state, history, culture, ethnic, social, crisis, contradiction

Сведения об авторе:

Искандаров Косимшо - доктор исторических наук, старший учёный секретарь национальной Академии наук Таджикистана. тел:(+992) 904478989. Е-mail:ikosimsho@gmail. com

Абдусаматов Бекбобо Бурихонович - докторант PhD факультета истории Таджикского государственного педагогического унивситета имени С. Айни. тел:(+992) 911146165E-mail: b.abdusamadov@yandex.ru

About the author:

Iskandarov Qosimsho - doctor of historical sciences, the head of scientific secretary of national Academy of sciences of Tajikistan. тел:(+992904478989); Е-mail: ikosimsho@gmail. com

Abdusamatov Bekbobo Burikhonovich - doctor PhD of the history faculty of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992911146165); E-mail: b. abdusamadov@yandex. ru

УДК 93 ББК 63.5(5Т)-3

ВОЕННОЕ СОСТОЯНИЕ РОССИЙСКОЙ ИМПЕРИИ И КОКАНДСКОГО ХАНСТВА В КАНУН ЗАВОЕВАНИЯ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ (ПЛАНЫ ЗАВОЕВАНИЯ,

ВООРУЖЕНИЕ, ЧИСЛЕННЫЙ СОСТАВ АРМИЙ СТОРОН В СЕРЕДИНЕ XIX В.)

Турсунов Б.Р.

Худжандский государственный университет им. академик Б. Гафуров

Завоевание Российской империей Центральной Азии, в частности Кокандского ханства, началось не сразу, для этого понадобилась долгая и тщательная подготовка. Основные причины завоевательного похода России в Центральной Азии связано с намерением еще больше расширить территории империи. Британская угроза, турецкая угроза захвата Центральной Азии, нехватка хлопка сырца в промышленности России были поводами ускорившие процесс завоевания. Руководство Российской империи долго и тщательно готовились к военному походу, в течение несколько десятилетий ожидая удобный момент для этого. С начала XIX в. было разработано и обсуждено непосредственно в присутствие императора, десятки проектов программы завоевания Центральной Азии. Одним из первых был представлен проект, подготовленный графом В. Зубовым в 1801 г. В основе проекта лежало использование силового метода, учитывался захват территории и рынков от Каспия до Индии.[1] Тогда Кавказ и Закавказье находились за территорией империи. Как показывает содержание проекта, в нем был открыто отмечен захват территории Центральной Азии, куда входили казахская степная зона, государства Центральной Азии - Хива, Бухара и Коканд, далее Афганистан, государство Бабуридов (Империя Монголов), одним словом, завоевание территории от современного Казахстана до Индийского океана. За проектом В. Зубкова на имя министра торговли Н.П. Румянцева, поступает «Замечание бывшего в 1803 г. в Бухаре поручика Якова Гавердовского о торговле России с Бухарой». В нем более подробно указаны пути завоевания среднеазиатских владений.[1] Автором другого проекта был граф И. Потоцкий, основное внимание он уделил установлению и развитию торговых отношений с Бухарой и другими владениями Средней Азии, а также пути укрепления роли России в этом регионе.[1] После проекта В. Зубова, «Замечаний...» Я. Гавердовского, предложений И. Потоцкого возникают десятки проектов и планов завоевания Центральной Азии, среди последних был решающим проект А.П.Ермолова, в котором было четко обозначено дальнейшее направление продвижения Российской империи на Восток. По проекту А.П. Ермолова Россия должна была продвигаться в Центральную Азию.[1] Он не забывал указать в проекте строительство крепости «. для защиты русских интересов в акватории юго-восточного Каспия». [ 1]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.