Научная статья на тему 'Чораҳои ҷиноятӣ-ҳуқуқӣ ва криминологии муқовимат ба экстремизм дар Ҷумҳурии Тоҷикистон'

Чораҳои ҷиноятӣ-ҳуқуқӣ ва криминологии муқовимат ба экстремизм дар Ҷумҳурии Тоҷикистон Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
9311
512
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКСТРЕМИЗМ / ТЕРРОРИЗМ / ЭКСТРЕМИСТСКИЕ ОРГАНИЗАЦИИ / ПРЕДУПРЕЖДЕНИЕ / ПРОТИВОСТОЯНИЕ / EXTREMISM / TERRORISM / EXTREMIST ORGANIZATIONS / WARNING / OPPOSITION

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Сайфутдинов Т.И., Ќањоров Н.М.

Статья посвящена проблеме возникновения явлений экстремизма и терроризма, выражению и использованию этих терминов в законодательных актах государств членов Содружества Независимых Государств, в государственных программах и Законах Республики Таджикистан, принятых с целью противостояния этим явлениям. Изучая и анализируя аспекты этого вопроса, автор статьи подчеркивает, что термин «экстремизм» впервые появился в законодательных актах государств-членов СНГ в начале 90-х годов прошлого века. В начале XXI века во многих странах, входящих в состав Содружества Независимых Государств были приняты государственные программы, в отдельных же странах, в том числе, в Таджикистане были приняты правовые акты, направленные на борьбу против экстремизма и терроризма. Отмечается, что в Таджикистане по решению Верховного Суда экстремистскими и террористическими были объявлены пятнадцать организаций, движений и группировок. Рассматривая и анализируя точку зрения и исследования других ученых о различии и соотношении экстремизма с терроризмом, автор статьи формирует собственные выводы и вносит несколько предложений, связанных с предупреждением этих явлений, а также с противостоянием экстремизму и терроризму.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL AND CRIMINOLOGICAL MEASURES OF OPPOSITION TO EXTREMISM IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

The article discusses the emergence of the phenomena of extremism and terrorism, the expression and the usage of these terms in the legislation states members of the Commonwealth of Independent States, the state programs and laws of the Republic of Tajikistan, which were adopted in order to resist these phenomena. Analyzing the aspects of this question, the author emphasizes that the term "extremism" was first introduced in the legislation of the CIS member of states in the early 90-ies of the last century. At the beginning of the XXI century there were adopted several programs in many countries of Commonwealth of Independent States which was however, including legal instruments aimed resist against extremism and terrorism. Tajikistan was also on that list. Fifteen organizations, movements and group in Tajikistan have been announced by the decision of the Supreme Court of extremists and terrorists. Analyzing the views and research of other scientists about the difference and the relation of extremist an terrorism, the author makes some suggestions that could prevent these phenomenon.

Текст научной работы на тему «Чораҳои ҷиноятӣ-ҳуқуқӣ ва криминологии муқовимат ба экстремизм дар Ҷумҳурии Тоҷикистон»

07.00.10.ТАЪРИХИ ИЛМ ВА ТЕХНИКА О7.ОО.1О.ИСТОРИЯ НАУКИ И ТЕХНИКИ 07.00.10.THE HISTORY OF SCIENCE AND TECNOLOGY

УДК 34Т64 ББК 67.99(2Т)92

Т.И. САЙФУТДИНОВ Н.М. КАГОРОВ

ЧОРАХ,ОИ ЧИНОЯТИ-^УЦУЦИ ВА КРИМИНОЛОГИИ МУЦОВИМАТ БА ЭКСТРЕМИЗМ ДАР ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН

Вожщои калиди: экстремизм, терроризм, ташкилотуои экстремисти, пешгири, муцовимат.

Афзоиши пайвастаи ташкилот ва гуруххои террориста дар чах,они муосир, яке аз омилхои муташаннич гаштани вазъи сиёсию ичтимои замони имруза гаштаааст.Дигаргунихои калони сиёсй, и;тисодй ва ичтимоие, ки Точикистон дар солхои 90-уми асри гузашта ру ба ру шуд, кишвари моро ба душворихои сангин дучор сохта, боиси сар задани чангхои дохилию тахмилии солхои 1992-1997, гардид, ки дар натича хаёти зиёда аз 150 хазор шахрванд бес ару сомон шуда, о;ибатхои он холо хам эхсос мешавад ва хотирахои мардумро ранч медихад.

Бори нахустин истилохи "экстремизм" дар санадхои конунгузории давлатхои аъзои Иттиходи Давлатхои Муста;ил минбаъд ИДМ дар огози солхои 90-уми ;арни гузашта ба миён омад. Соли 2000 аз чониби Шурои сарони ИДМ «Барномаи давлатхои иштирокчиёни Иттиходи Давлатхои Муста;ил бобати мубориза ба му;обили терроризми байналмиллалй ва зухуроти экстремизм то соли 2009» ;абул шуда, дертар Конуни моделии давлатхои аъзои Иттиходи Давлатхои Муста;ил аз 14 май соли 2009 (тахти № 32) "Дар бораи му;овимат ба экстремизм" ва ;онунгузорихои зидди эксремизми як ;атор давлати алохида ба тавсиб расонида шуданд.

Мутоби;и моддаи 3- и ^онуни Чумхурии Точикистон "Дар мубориза ба му;обили эстремизм" "экстремизм - ин зухуроти аз чониби шахсони ху;у;й ва во;ей баён кардани шаклхои низоми харакат, ки ба муташаннич гардонидани вазъият, тагйир додани сохти конситситутсионй, гасби хокимият ва аз худ кардани салохиятхои он, афрухтани хисси бадбини начодй, адолати ичтимой ва динй мебошад".

Саволе ба миён меояд, ки оё ин ;онун ба озодии фаъолияти иттиходияхои чамъиятй, ташкилотхои динй ва воситахои ахбори умум таъсири манфй намерасонад? Не, зеро он дар асоси талаботхои моддиаи 28 Конститутсия ;абул шудааст, ки кафолати таъмини онро конститутсия ба зиммаи давлат гузаштааст. Хукумати Точикистон хатари ба сари чомеа тахдидкардаистодаи терроризм ва экстремизмро дарк ва эхсос карда, бахри решакан, пешгирй ва му;овимат кардан ба ин зухурот чорахои мушаххас ва хамачониба меандешад.

Бо ма;сади аз чихати ху;у;й асоснок кардани мубориза ба му;обили терроризм ва экстремизм 16. 11. 1999 Конуни Ч,умхурии Точикистон "Дар бораи мубориза ба му;обили терроризм" ва 21. 11. 2003 Конуни Чумхурии Точикистон "Дар бораи мубориза ба экстремизм" ;абул карда шуда, аз тарафи Хукумати Чумхури Точикистон "Барнома мубориза ба му;обили терроризм ва зухуроти дигари экстремизм барои барои солхои 20062010" ва "Консепсияи ягонаи Чумхурии Точикистон оид ба мубориза ба му;обили терроризм ва экстремизм" рохандозй карда шуд.

30 марти соли 2006 ташкилоти зерин бо Карори Суди Олии Чумхурии Точикистон хамчун созмони террористию экстремистй эълон карда шуда, фаъолияти онхо дар ;аламрави Чумхурии Точикистон манъ карда шудаанд:

1. Ал-;оида; 2Дизб-ул-тахрир; 3.Бародарони мусулмон; 4.Харакати исломии Туркистони Шар;й; 5.Хизби исломии Узбекистон(соби; Хдракати исломиии Узбекистон);

б.Лашкари Тайба; 7.Ч,амоаи исломии Покистон; 8.Ч,амъияти таблиг; 9.Ташкилоти динию миссионерии "Созмони таблиг"; 10.Точикистони озод; 11.Салафия (аз 8.01.2009);12. Хдракати Толибон; 13. Гурухи 24 (2014); 14. Давлати исломии Иро;, ва Шом (ИИШ) (2015); 15. ^изби назхати исломии Точикистон (28.09.2015)

Бояд гуфт, ки экстремизм чун падидаи сиёсй, чонибдори бо рохи зуроварй хал кардани мушкилоти чойдоштаро рохандозй карда, бо терроризм иртиботи ;авй ва ногусастанй дорад.Аз ин хотир, дар назарияи ху;у;и чиноятй а;идае вучуд дорад, ки терроризм шакли хатарнок ва низоми зухуроти экстремизм буда, (1,34;2,19;3,22;4,23,45), онро дар баъзе холатхо "терроризми экстремистон" (5,35) маънидод низ мекунанд.

Ба фикри мо, фаркияти экстремизм ва терроризмро олими рус Г.И Мирский хеле хуб тафсир кардааст:"Экстремизм ва терроризм - зухуроти ба якдигар наздиканд, агарчанде ки дар байни онхо ало;аи мухтор набошад хам: хар як террорист-экстремист, ва хар як экстремист-террорист хисобида мешавад. Лекин экстремизм аз чихати амалхои худ терроризмро сафед кунад хам, на хамаи амалхои экстремистй ба террори во;ей бурда мерасонад (6, 68).

Дар айни замон дар байни терроризм ва экстремизм ягонагии амалиёт дида мешавад: хдр дуи ин зухурот масъаларо бо рохи зуроварй хал кардан мехоханд.Дар бораи ало;амандии экстремизм бо сиёсат В.А. Бурховская иброз доштааст:" Маънидоди пайвастаи ;онунхои зидддиэкстремистии давлатхои Иттиходи Давлатхои Муста;ил нишон медихад, ки онхо асосан ба мубориза барои пойдор нишон доштани сохти конститутсионй ва амнияти чамъиятй нигаронида шуда, он як шакли экстремизми сиёсй пазируфта мешавад (7,226).

Куввахои экстремистй дар холатхои муайян аз хиссиёти динии мардум истифода бурда, бо шиору тавсияхои гаразнок онхоро ба вартаи фалокату халокат кашида, фазои сиёсии кишвархои алохидаро муташаннич мекунанд.

Гайр аз ин экстремизм берун аз сиёсат низ арзи вучуд карда метавонад.

Ислом-барои хал;и точик чахонбинй, фарханг, тарзи хаёт ва арзиши ахло;й аст.

Радикализм ва амалхои тачовузкорона барои ислом хос набуда, он ба ма;сад ва мохияти аслии ислом созгор нестанд.

Сарвари муаззами кишвар, Пешвои миллат, Ч,аноби Олй мухтарам Эмомалй Рахмон борхо аз минбархои сатхи гуногун иброз доштаанд, ки "терроризм ватан, миллат ва мазхаб надорад" ва аз ин ру "мубориза ба му;обили терроризм ва экстремизм фарохам овардани фазои боварй, эхтиром ба манфиатхои якдигар ва муттахид шудани хамаи кишвархои дунёро дар пешоруи ин хатари умумй та;озо мекунад" (Паёми Президенти Ч,.Т. аз 20.01.2016).

Имруз дар чомеаи Точикистон, ки дар дар байни чавонон шуури динй ру ба инкишоф ниходааст, ин раванди хатарнок на танхо барои чамъият ва давлат, балки барои исломи анъанавии мазхаби ханафй низ бетаъсир намемонад.

Ю.Бабинов зикр мекунад ки динхои анъанавй, ки суннатхои худро дошта, дар фарханг ва психологияи пайравони худ сахт чойгир шудаанд, эхтиёч ба "маънавиёт" надоранд ва хар як эъти;оди онхо аз таълимоти якчандасраи онхо сарчашма мегирад (8,137-138).

Лекин ин динхои анъанавй низ дар дохили худ ихтилофхою равияхои мухталиф дошта, он ба маънидоди нодуруст ва равияхои чудоиандоз мусоидат мекунанд.Ин нукта боиси муташаннич гардидани вазъи дохилй, пайдоиши гояхои террористй ва экстремистй гардида, зухуроти барои чамъиятй хатарнок мегарданд. Ин ;уввахо дар зери парчами динй ба ислохоти и;тисодию-ичтимоии давлатхо дахолат карда, кушиши тавассути зуроварй гасб кардани хокимият, дигаргун кардани сохти конститутсионй ва дигар амали гайри;онуниро пешаи худ ;арор медиханд.

Масалан, дар огози соли 2014 барои амалхои террористй ва экстремистй бештар аз 150 шахрвандон ба хабс гирифта шудаанд, ки сеяки онхо дар лагерхои махсуси террористии Афгонистон, Покистон ва Сурия аз машгулиятхои амалй гузаштаанд.

Ин ;уввахо бо тавассути куштор, гаравгонгирй, ва амалхои хуношоми террористй дар байни ахолй тарсу вахм ва дахшатро ба вучуд меоранд (9,33).

Ба гуфти Ю.М. Антонян ин ;уввахо аслан ба мохияти зиддиятхои ба миёномада дуруст сарфахм нарафта, ;удрати аз ин холат баромаданро надоранд (10,74).

Дар айни замон, зиддиятхои дохилие ки дар Точикистон ва дигар давлатхо ба вучуд омадаанд, аз тарафи давлатхои абар;удрат ба вучуд оварда шуда, давлатхои бузург онро ба ма;садхои геополитикии худ истифода бурдаанд. Бо назардошти ин а;ида, чанги шахрвандии солхои 1992-1997 - ро чанги тахмилй номидан мумкин аст.

Дар хуччати «Консепсияи ягонаи Ч,умхурии Точикистон» зикр шудааст, ки Ч,умхурии Точикистон бо назардошти мав;еи чугрофиаш холо хам дар маркази ди;;ати сиёсати геополитикии давлатхои бузург ;арор дорад. Дар ин бобат ба фазои сиёсии Точикистон вазъи харбй-сиёсии Афгонистони хамсоя таъсири манфй мерасонад, зеро дар ин давлати чангзада зиёда аз 30 сол боз му;овиматхои дохилй давом дошта, он ба яке аз марказхои терроризми чахонй табдил ёфтаааст.

Чй тавре, ки медонем сентябри соли 2010 чангиёни исломй ба ;атори ;ушунхои хукуматй хамла карда, дар ин задухурди шадид аз 25 то 40 нафар хизматчии харбй ба халокат расиданд.Феврали соли 2015 бошад, дар шимолии Точикистон гурухи иборат аз 11 нафара барои аъзой ба ташкилоти террористии "Салафия", ки соли 2009 чун ташкилоти террористй аз тарафи Суди Олии Чумхурии Точикистон манъ шудаааст, боздошт шуданд, ки аксарияти онхо хатмкунандагони мактабхои динии Покистон, Сурия, Яман, Аморати муттахидаи Арабии Сурия ва Арабистони Саудй буданд.

Аз руи маълумоти воситахои ахбори умум танхо дар вилояти Сугд дар давраи солхои 2010-2015 311 нафар шахрванд барои шомил шудан ба гуруххои экстремистй боздошт шуда, синни 158 нафари онхо аз 30 сола боло аст. Аз 36 нафаре, ки аз шахру дехоти Исфара ба гуруххои экстремистии Сурия пайваст шудаанд, 5 нафар зан аст.

20 декабри соли 2010 дар машварати васеи назди Президенти Чумхурии Точикистон дар бораи бозгардонидани донишчуёни кишвар, ки дар муассисахои динии давлатхои хоричй тахсил менамоянд, ;арори марбута ;абул карда шуд.

Танхо соли 2013 аз ;алам рави кишвархои Эрон, Арабистони Саудй, Либия, Миср бештар аз 2705 донишчу ба ватан баргардонида шуд.

Аз соли 2014 сар карда, давлат барои имом-хатибхои масчидхои чумхурй маоши давлатй му;аррар карда, барои онхо дастури " 52 намози чумъагй" пешкаш намуд, ки онхоро ба тари;и ихтиёрй-мачбурй бояд истифода баранд.

Кабули Конуни Чумхурии Точикистон "Дар бораи масъулияти падару модар дар бораи таълим ва тарбияи фарзанд" ( аз 02.08 2011, № 762) дар байни чомеа мавриди мубохиса ва андешаронихои зиёд гардид. Мутоби;и моддаи 8 Конуни мазкур падару модарон ухдадор карда мешаванд, ки фарзандонашонро аз иштирок дар фаъолияти муассисахои динй, гайр аз кудаконе, ки дар мактабхои махсуси динй тахсил менамоянд. манъ намоянд.

Танхо соли 2013 барои риоя накардани ин талаботи ;онун бештар аз 3100 падару модар ба чавобгарии маъмурй кашида шудаанд. Конунгузории Ч,умхуриии Точикистон барои содир намудани чинояти вобаста ба терроризм чорахои сахттарин му;аррар кардааст ( моддаи 179 КЧ,.Ч,Т).Мутоби;и моддаи 307 Кодекси чиноии Ч,умхурии Точикистон барои иштирок дар фаъолияти итиходияхои динй манъ шуда, ташкили таълими хусусияти экстремистй дошта, ба чавобгарии чиной бо мусодираи молу мулкашон му;аррар карда шудааст.

Бо назардошти хатари бузурги терроризм ва экстремизм барои инсоният пешниход карда мешавад, ки банди 3 моддаи 179 Кодекси чиноии Ч,умхурии Точикистон хамчун моддаи алохида ба фасли 8 "Ч,иноятхо ба му;обили хокимияти давлатй" дохил карда шавад, зеро дар шароити имруза му;овимат ба му;обили терроризм, экстремизм ва дигар зухуроти ихтилофнок, коррупсия, нашъачалобй, чорй кардани назорати чиддй аз болои ширкатхои молиявй, сохтори бонкй, яке аз вазифахои мухимтарини давлат ва ма;омоти дахлдори он мебошад.

Дар айни замон, ба омилхои пахн гаштани зухуроти терроризм ва экстремизм бахо дода, мо бояд фаромуш накунем, ки асоси он дар сохаи и;тисодию-ичтимоии чахони муосир

нихон аст. Дар масъалаи мубориза ба му;обили ин зухурот на;ши мухим ба ма;омоти корхои дохила вогузор карда шудааст.

Бояд зикр намуд, ки то имруз дар бораи мафхуми "терроризм" дар илми ху;у;шиносии ватанию хоричй фикри ягона ва ё худ таърифи пурраи ин зухурот мавчуд нест. Мохияти экстремизмро тахлил карда, ба тари;и зайл хулосабардорй кардан мумкин аст:

- омузиши пайваста ва му;оисаи давра ба давраи он имкон медихад, ки инкишофи зухуроти экстремистй ва роххои пешгирии он дарёфт карда шавад

- пахншавии худудии экстремизм имкон медихад, ки фар;ияти гуруххои экстремистй муайян карда шавад.

- ба масъалаи тарбияи фархангй ва дарачаи маълумотнокии ахолй ди;;ати махсус дода намешавад.

-инкишофи экстремизми динй дар байни чавонону наврасон аз он далолат мекунад, ки ба масъалаи сиёсати чавонон аз тарафи давлат таваччухд хоса дода намешавад ва аз холигии идеологй истифода бурдан осон мегардад.

Бо назардошти пайваста таъгир ёфтани шаклу усулхои фаъолияти ;уввахои экстремистй му;овимат ба он фаъолтар карда шавад ва чорахои зерини таъгирнопазир рохандозй карда шавад:

1. Таснифи дурусти чиноятхои хусусияти экстремистй дошта, имкон медихад, ки ба намудхои мухталифи он чавобгарии инфиродй му;аррар карда шавад.

2. Тахлили хаматарафаи мохияти экстремизм, ва дар ин асос ба чавобгарии чиной кашидани содиркунандагони он.

3. Истифодаи донишхои психологй, лингвистй ва диншиносй хангоми баррасии парвандахои вобаста ба амалхои экстремистй.

Вазифахои афзалиятноке, ки дар назди давлат дар мавриди пешгирии зухуроти экстремизм, бо ма;сади мустахкам ва пойдор кардани сохти конститутсионй, сулх ва вахдати хал;хои Точикистон меистад, аз инхо иборат аст:

1. Давра ба давра бархам додани сабаб ва шароитхои мусоидаткунанда, барои пайдоиши зухуроти экстремизм.

2. Манъи сарива;тии фаъолияти хизбу харакат ва созмонхои хусусияти террористй ва экстремистидошта.

3. Му;овимат барои чалб намудани шахрвандони Точикистон ба гуруххои экстремистй.

4. Пешгирии хдма гуна маълумот ва адабиёте ки боиси бадбинии мазхабй, паст кардани шаъну эътибори намояндагони дину мазхабхои дигар равона карда шудаанд.

5. Паст кардани ихтилофхои ичтимой дар чомеа, инчунин таъмин кардани хамдигарфахмии байни дину мазхабхо.

6. Такмили хамохангсозии фаъолити ма;омотхои хокимияти давлатй дар хамаи зинахо дар бобати пешгирии экстремизми динй.

7. Рох надодан ба низоъхои тезу тунди сиёсй бо истифодаи зуроварй дар халли масъалахои ба миёномада ва инчунин байни ин гуруххо бо ма;омотхои хокимияти давлатй.

Хамин тари;, мубориза ба му;обили экстремизм ва терроризм ва яке аз масъалахои халталаби чахони муосир бо;й монда аз хар як шахрванд зиракии сиёсй, ватандустй ва хисси бузурги худшиносиро та;озо менамояд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Устинов, В. Экстремизм и терроризм: проблемы разграничения и классификайии/ В. Устинов. // Российская юстиция. -2002. - №5.

2. Фридинский, С.Н. Борьба с экстремизмом: уголовно - правовой и криминологический аспекты. - М., 2004. -195 с.

3. Долгова, А. И. Экстремизм и терроризм, террористические и иные экстремистские преступления: понятие, анализ, динамика/ А.И. Долгова. // Экстремизм и другие криминальные явления. - М.: Российская криминологическая ассоциация, 2008.- 239 с.

4. Хлебушкин, А.Г. Экстремизм: уголовно - правовой и уголовно политический анализ/ А.Г. Хлебушкин.- Саратов, 2007.-160 с.

5. Васильченко, А.А. Разграничение преступлений террористической и экстремистской направленности/ А.А. Васильченко, А.А. Швыркин. // Экстремизм и другие криминальные явления. - М., 2008. - 252 с.

6. Мирский, Г. Экстремизм, терроризм и внутренние конфликты в «третьем мире» / Г. Мирский.// Мировая экономика и международные отношения. - 1988. - 302 с.

7. Бурковская, В.А. Актуальные проблемы борьбы с криминальным религиозным экстремизмом в современной России / В.А. Бурковская. - М.: Институт правовых и сравнительных исследований, 2005. - 226 с.

8. Бабинов, Ю.А. Религиозно - конфессиональные отношения в странах СНГ./ Ю.А. Бабинов. // Взаимоотношения религиозных конфессий в многонациональном регионе. Сборник научных трудов. - Севастополь: Вебер, 2011. - 127 с.

9. Сафиуллин, Н. Х. Из опыта противодействия исламистским религиозно-экстремистским организациям в современной России / Н.Х. Сафиуллин, Б. И. Кофман, С. Н. Миронов.// Информационний бюллетень по внедрению и распространению передового отечественного и зарубежного опыта. Вып. 4. - Казань: МВД РТ, 2005. - С. 33.

10.Антонян, Ю.М. Насилие. Человек. Общество./ Ю.М. Антонян. -М.: ВНИИ МВД России, 2001.-247 с.

П.Чум^урият - 2015.- 14 май - № 100.

12.Ч,умх,урият - 2012. - 14 январ - № 9.

REFERENCES:

1. Ustinov, V Extremism and terrorism: the problems of demarcation and classification/ V/ Ustinov// Russian justice -2002. - №5.

2. Fridinsky, S.N. struggle against extremism: penal and legal criminal aspects / S.N. Fridinsky.-М., 2004. -195 p.

3. Dolgova, A. I. Extremism and terrorism, terroristic and other extremist crime: concept, analysis, dynamics./ A. I. Dolgova Extremism and other criminal phenomenon- M: Russian criminological association , 2008.- 239 p .

4. Hlebushkin, A. G. Extremism: penal and legal political analysis/ A.G. Hlebuskin.- Saratov , 2007.-160 p.

5. Vasilchenko, A.A. Demarcation of terroristic crime and extremistic direction/A.A. Vasilchenko, A.A. Shvirkin// Extremism and other criminal phenomenon. - М., 2008. - 252 p.

6. Mirsky G. Extremism and terrorism and internal conflicts in the " third world" Мирский, Г. Экстремизм, терроризм и внутренние конфликты в «третьем мире» / G. Mirsky // World economy and international relations. - 1988. - 302 p.

7. Burkovskaya V. A. Actual problems struggle against criminal religion extremism in Russian/ V.A. Burkovskaya. М.: Institute of legal and comparing research. - 2005. - 226 p.

8. Babinov Yu. A. Religion and confessional relations in CIS countries/ Yu.A. Babinov// realtion of religion confession in multinational regions. Collection of articles - Sevastopol Veber, 2011. -127 p.

9. Safullin, N. H.. From the experience of countering Islamist religious extremist organizations in modern Russia / NH Safiullin, BI Kaufman, S. Mironov .// Newsletter on the implementation and dissemination of advanced domestic and foreign experience.V. 4. - Kazan: MIA, 2005 -Р.33.

10Antonayn, Yu^. Violence . Man . Society./ Yu. .М. Аntonyan. -М., 2001.-247 p.

11.Jumhuriyat - 2015. - May 14.

12.Jumhuriyat - 2012. - Yanuar 14.

Правовые и криминологические меры противостояния экстремизму в Республике Таджикистан

Ключевые слова: экстремизм, терроризм, экстремистские организации, предупреждение, противостояние

Статья посвящена проблеме возникновения явлений экстремизма и терроризма, выражению и использованию этих терминов в законодательных актах государств - членов Содружества Независимых Государств, в государственных программах и Законах Республики Таджикистан, принятых с целью противостояния этим явлениям. Изучая и анализируя аспекты этого вопроса, автор статьи подчеркивает, что термин «экстремизм» впервые появился в законодательных актах государств-членов СНГ в начале 90-х годов прошлого века. В начале XXI века во многих странах, входящих в состав Содружества Независимых Государств были приняты государственные программы, в отдельных же странах, в том числе, в Таджикистане были приняты правовые акты, направленные на борьбу против экстремизма и терроризма. Отмечается, что в Таджикистане по решению Верховного Суда экстремистскими и террористическими были объявлены пятнадцать организаций, движений и группировок.

Рассматривая и анализируя точку зрения и исследования других ученых о различии и соотношении экстремизма с терроризмом, автор статьи формирует собственные выводы и вносит несколько предложений, связанных с предупреждением этих явлений, а также с противостоянием экстремизму и терроризму.

Legal and criminological measures of opposition to extremism in the Republic of Tajikistan

Keywords: extremism, terrorism, extremist organizations, warning, opposition

The article discusses the emergence of the phenomena of extremism and terrorism, the expression and the usage of these terms in the legislation states members of the Commonwealth of Independent States, the state programs and laws of the Republic of Tajikistan, which were adopted in order to resist these phenomena. Analyzing the aspects of this question, the author emphasizes that the term "extremism" was first introduced in the legislation of the CIS member of states in the early 90-ies of the last century. At the beginning of the XXI century there were adopted several programs in many countries of Commonwealth of Independent States which was however, including legal instruments aimed resist against extremism and terrorism. Tajikistan was also on that list. Fifteen organizations, movements and group in Tajikistan have been announced by the decision of the Supreme Court of extremists and terrorists.

Analyzing the views and research of other scientists about the difference and the relation of extremist an terrorism, the author makes some suggestions that could prevent these phenomenon.

Сведения об авторах:

Сайфутдинов Тахир Исмаилджанович, доктор юридических наук, профессор кафедры уголовного права и процесса и Кыргызско - Российского (славянского) университета (Республика Кыргызыстан, г.Бишкек), Е-mail: knasim-1985@ mail.ru

Кахоров Насимдждон Мазмудович, соискатель кафедры судебного права и прокурорского надзора ТГУПБП (Республика Таджикистану. Худжанд), Е-mail: knasim-1985@ mail.ru

Information about the authors:

Saifuddinov Tahir Ismailjanovich, Doctor of Juridical Science, professor of the department of criminal law and process and Kyrgyz and Russian (Slavic) University (Republic of Kirgizistan, Bishkek), Е-mail: knasim-1985@ mail.ru

Kakharov Nasimjon Mazbutovich, degree-seeking student of the department of judicial law and procuracy supervision of TSULBP (Republic of Tajikistan, Khujand), Е-mail: knasim-1985@ mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.