Научная статья на тему 'Исторические основы и современная интерпретация узбекского фольклорного танца'

Исторические основы и современная интерпретация узбекского фольклорного танца Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
18
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
танец / искусство / ансамбль / балетмейстер / фольклор / лазги. / dance / art / ensemble / choreographer / folklore / lazgi.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ахроржон Давкаров, Бахтиёржон Носиров, Отабек Собитов, Зухра Саидова

В статье представлены особенности узбекского танцевального искусства и развитие фольклорного танца.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Historical foundations and modern interpretation of uzbek folk dance

The article presents the features of the Uzbek dance art and the development of folklore dance

Текст научной работы на тему «Исторические основы и современная интерпретация узбекского фольклорного танца»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Historical foundations and modern interpretation of uzbek folk dance

Alina MAGDIEVA1

State academy of choreography of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 25 July 2021 Available online 25 August 2021

The article presents the features of the Uzbek dance art and the development of folklore dance.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

dance, art,

ensemble, choreographer, folklore, lazgi.

Узбек фольклор рацсининг тарихий асослари ва замонавий тал^ини

_ АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

ра;с,

санъат,

ансамбль,

балетмейстер,

фольклор,

лазги.

Ма;ола узбек ра;с санъатининг узига хос жих,атларига эга эканлиги х,амда фольклор ра;сининг ривожланиш жараёни х,а;ида.

Исторические основы и современная интерпретация узбекского фольклорного танца

_ АННОТАЦИЯ_

Ключевые слова:

танец,

искусство,

ансамбль,

балетмейстер,

фольклор,

лазги.

В статье представлены особенности узбекского танцевального искусства и развитие фольклорного танца.

1 Associate professor, State Academy of Choreography of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

XXI асрга келиб илм-фан юту;лари ва технологиялар инсоният маънавий оламини узгартириб, уларнинг бадиий х,ис этиш эстетикаси масаласида жиддий узгаришларга сабаб булмо;да. Бир ва;тлар инсон онги ;абул ;ила олмайдиган во;еа ходисалар, бадиий ечим ва асарлар бугунги кун хаётида оддий холга айланиб бормо;да. Бу каби мураккаб жараёнлар барча санъат турлари сингари узбек миллий ра;с санъати масаласида хам жиддий амалий чораларни олиб боришга туртки булмо;да. Ра;с санъати билан богли; бу каби жараёнларда купгина хусусий ра;с ансамбллари балетмейстерлари ривожланган давлатларнинг бадиий жамоа-ларидан урнак олишга, кур-курона жахон тажрибаси юту;ларини миллий ра;с намуналарига олиб киришга уринаётганликларини хам куришимиз мумкин. Глобализм шароитида "оммавий маданият" номи билан оммалашиб, миллий санъатлар ва ;адриятлар кушандасига айланган анти маданият хар жихатдан узбек миллий ра;с санъати тара;;иёти жараёнларига хам узининг салбий таъсирини утказмо;да.

Цадимий урф-одатлар, анъаналар, турли байрамларимизни ;айта тиклаш, ушбу тарихий бойлигимизни асраб-авайлаш борасида уларни тубдан илмий урганиш зарурати тугилади. Узбек халкининг энг кадимий байрами хисобланган Навруз байрамини нишонлашдаги турфа удумлар, халк уйинлари, фольклор ра;сларни тарихий боскичларини тадкик этиш зарур масаладир.

Хар бир тара;;ий этган, маданиятли хал;нинг уз тили, урф одати, адабиёти, осори ати;алари, анъанавий моддий ва маънавий бойликлари булади. Узбек хал;и хам дунёдаги энг ;адимий маданиятга эга булган хал;лардан бири сифатида узининг маънавий ва моддий хазинасига эга. Утмиш авлодларимиздан бизга ;адимий урф-одатлар, тантаналар, хал;она мерос булиб авлоддан-авлодга утиб келган. бу билан биз ха;ли равишда фахрлансак арзийди. Хар бир хал; ана шу удумлар, урф-одат, утмишга чу;ур томир отиб кетган у; илдизлари билан жахон маданиятида узига хос урин тутади. Одамзод онгли хаёт кечира бошлагандан буён вужудга келган урф-одату маросимлар, удум ва анъаналарни хисоблаб чикиш кийин. Миллий урфодат ва анъаналарда бутун бир халкнинг ижтимоий эхтиёжлари, ахлок нормалари, манфаатлари, амалий тажрибалари ва тарихий яшаш шароитлари узига хос равишда мужассамланган булади. Улар халкнинг фаолияти жараёнида тугилади, хар бир халк бу тун тарихи давомида яшаш шароитининг характери ва хусусиятларидан келиб чиккан холда кишилар уртасидаги муносабатларнинг маълум нормада йул- йури;ларини яратади. Бу норма ва йул-йури;лар авлоддан-авлодга утиш билан такрорланиб, урф-одатлар ва анъаналарга айланиб колади. Шуни алохида таъкидлаш жоизки, ;адим ;адриятларимиз ажралмас бир булаги, урф-одатларимиз маржон шодасини бирдек мужасамлаштирувчи янгиланиш, яшариш байрами "Навруз", неча асрлар давомида минг йилликлар тарихини аждод-у авлодларимиз шуурига сингдириб, хал;имиз маънавий-маданий турмуш тарзи ва хаётини бойитиб келмо;да.

Мавсумий маросим фольклори узбек хал;и ;адим замонлардан дех;ончилик, богбонлик, чорвачилик билан шугулланган. Дех;ончилик хам, чорвачилик хам мутла; табиат муруввати ва инжи;ликлари билан богли;дир. Эрта бахордан кеч кузгача дех;он далада мехнат ;илади. Цишда эса ерга иложи борича купро; нам сингдириш чораларини куради. Чорвадор эса йил давомида чорвани семиртириш, купайтириш билан банд булади. Бинобарин, йил фаслларининг ;улай келиши

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

дexкoн xиpмoнигa xиpмoн кyшaди, чopвaдop мexнaти caмapacини pyëбгa чикapaди. Шунинг учун oтaлap вa мoмoлap ëмFиp чa;иpиш, ëмFиp тyxтaтиш, шaмoл чa;иpиш вa тyxтaтиш тaжpибacини ипидaн игнacигaчa ^йинги aвлoдгa мepoc ;илиб ;oлдиpишгa oдaтлaнгaн. Нaтижaдa, yнлaб мapocимлap кaшф этилган. Mapocимлap эca, aлбaттa, cyзнинг cиpли тaъcиpи билaн яшaгaн, aмaлгa oшиpилгaн. Бизнинг xaлкимиздa йилнинг 365 кyнидaги дeяpли xap биp кун дex;oнчилик, бoFдopчилик, чopвaчилик кacби бyйичa узининг мaxcyc номи, мapocим билaн богли; жиxaтлapи жyдa куп.

Узбeк мaвcyмий мapocим фoльклopи йил фacллapидa yткaзилaдигaн мapocимлapдaн ибopaт. Бaxopги мaвcyм мapocимлapи лой тутиш, шox мoйлaш, Нaвpyз, ëмFиp чa;иpиш, дapвишoнa; ëзги мapocимлap чой момо; кузги мapocимлap шaмoл чa;иpиш; кишки мapocимлap яcaн-юcyнлapдaн ибopaтдиp.

Mycтa;иллик xap биp миллaтни, xaл; вa дaвлaтни aввaлo узлигини aнглaш, тapиxини xa^;a^ap acocидa ypгaниш бутун ду^га 6op буйи билaн нaмoëн булишга йул oчaди. Йиллap дaвoмидa тaъ;и;лaнгaн, aтaй бepкитилгaн xa^;a^ap юзaгa чикaди. Xaл; узини тoпишгa интилишлapи caмapacидa минг йиллap ;aъpидaги читаем мaънaвий бoйликлap нaмoëн бyлaди. Бизнинг am шyндaй бой мepocимиз минглapчa дecaк янглишмaймиз.

Нaвpyз yзбeк xaл;ининг том мaънoдaги oтa-бoбoдapдaн колган мepocий бaйpaмидиp. Сaбaби ушбу бaйpaм уз кaмpoвигa биp нeчтa yдyмлap, ypф-oдaтлpни, aнъaнaлapни oлaди. Улapнинг ичидa энг к^димий™ xaмдa xaл; ceвгaни фoлкьлop caнъaти xиcoблaниб, бу caнъaт xaм уз нaвбaтидa жyдa бoйдиp. У тypли йyнaлишлapгa эгa булиб, yлapнинг бapчacи Нaвpyз aйëмлapидa xaлк эътибopигa Xaвoлa этилaди.

Mycтaкилликнинг илк йиллapидaн то шу кyнгa кaдap xap йилги Нaвpyз yмyмxaлк бaйpaмидa фoльклop caнъaтининг бapчa нaмyнaлapи кaттa caxнaдa нaмoйиш этилaди. Аcкиябoзликдaн тopтиб дopбoзлик caнъaти, лaпapлapy яллaлap ижpo этилaди. Айникca, бapчa xyдyдлapнинг узига xoc фoльклop кyшиклapигa caxнaлaштиpилгaн paкcлapнинг paнг-бapaнглиги pa;c caнъaтимизни нaкaдap бой caнъaт экaнини янa биp 6OP дутега нaмoëн этaди.

Сypxoнчa ш^ яллaлapгa мoc тapздa ижpo этилaдигaн фoльклop paкcлap xyдди Сypxoн вoxacи тaбиaтидaн caдo бepaëтгaнгa yxшaйди. Pa;;oc вa paккocaлapнинг либocлapидaги xyдyдгa xoc гул кaштaлap, бoбoкyëшни aнглaтyвчи тypфa тacвиpлapгa xaмoxaнглaшиб кeтгaн paкc xapaкaтлapи билaн xyдди cappин шaмoл эcaëтгaндaй, бaxopги жилFaлap ш^ paкcгa тyшaëтгaндaй бyлaди гyë.

ФapFoнa вoдийcи фoлкьлopи э^ лиpикaгa yЙFyн тapздa ифoдaлaнaди. Улapнинг ижpoлapидa тaбиaтнинг cexpли тapoвaтини, мexp-мyxaббaт тyЙFyлapини xиc этaмиз. Шойи a^acy бeкacaмлap, aдpacлapдaн либoc кийгaн фoльклop paкc ижpoчилapининг xapaкaтaлapидa бaйpaмoнa зaвк-шaвк, xaзилкaшлик тyЙFyлapи yфypиб тypгaндeк бyлaди. Taбиaтнинг eтти кaмaлaк жилocи a^ этгaн либocлap caxнaгa xyп яpaшгaн, кaттa тaнтaнa pyxигa янaдa кyтapинки pyx бaxш этaди.

Фoлкьлop pa^ caнъaти миллий пpoфeccиoнaл pa;c caнъaтимизнинг acocи, пoйдeвopи дecaк aдaшмaймиз. Чунки xap кaндaй caнъaт ибтидоий кypинишдaн, Xaвacкopликдaн дyнëгa кeлaди. Фoльклop acapлapидa xaлкнинг opзy-yмидлapи, x^-тyЙFyлapи нaмoëн бyлaди. Шунинг учун xaм уш6у caнъaт оддий xaлк кaлбигa, pyx^ra якинpoк xиcoблaнaди.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош ¡ББие - 2 № 3 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

Чиндан хам ха;и;ий санъат асари билан муомалада булганимизда эса рух,иятимизда муайян хиссий узгаришларни сезамиз. Фолкьлор раксларига нисбатан одамда инсон и;тидори, махорати, а;ли, заковати, узига хос кашфиёти билан мазкур санъатга нисбатан хайрат, ;ойил ;олиш туйгусини уйготади. Айнан шу фазилати билан ушбу санъат намунаси рухиятимизга ижобий таъсир этади. Миллий гурур, миллий уйгониш, миллий узликни англаш каби буюк гоялар учун самарали хизмат ;иладиган фольклор асарларни бавлат даражасидаги катта байрамларда намойиш этилишининг хам ахамияти мана шундадир.

Хар бир миллат, хар бир хал;нинг фа;ат узигагина хос санъати булгани каби бизнинг хар бир вилоятимизнинг уз фольклор санъати мавжуд. Аммо бош;а сахнавий бойликларимиз каби мазкур санъатимиз хам бир ;анча йиллар унутилишга махкум этилди.

Унутилаётган ёки бутанлай унутилиб кетган удумларимиз, урф-одат, маросимларимизни фольклор сахна асарлари сифатида сахналаштириш ва хал;;а намойиш этиш ор;али ушбу аждодлардан мерос ;олган бойликларимизни асраб колишга эришилади.

Муста;илликкача канча удуму анъаналаримиз катъий чекловлар билан унутилди. Уларни асарларида баён этгани учунгина канча-канча маърифат-парварларимиз катагонга учради. Мустакиллик эса бизга уз сузимизни айтишга, ким эканимизни англашга туртки берди.

Ра;с санъати вакилларининг сайъ харакатлари уларо; ;анчадан-;анча фольклор ра;сларимиз ;айта тикланди. Хар бир оммавий байрамларда алохида ахамият касб этди. Хар бир вилоят уз худудига хос фольклори билан умумхал; байрамларимизда иштирок этиши шарт хисобланди. Бу дегани хар бир вилоят маданият ва санъат вакиллари, санъат ихлосамандалари хамда фидоийлари зиммасига залворли масъулият юклади. Эндиликда барчага изланиш зарурати тугилди. Хар бир худуд унутилган фолкьлор, хаваскор санъатларини ;айта тиклашга киришди. Фольклор ра;сларни сахналаштириш учун уларнинг тарихий асослари ;айта тикланди ва Навруз умумхалк байрамининг энг аввалги бадиий ;исмидан урин олди.

Шунингдек, Юртбошимиз томонидан хар йили анъанага айланиши режалаштирилган "Бойсун бахори" хал;аро фольклор фестивали хамда беш мухим ташаббус доирасидаги "Келажак фольклори" курик танлови оркали хам фольклор ра;сларнинг ;адимий аммо янгилаган куринишлари сахналаштирилиб ра;с санъати ихлосмандлари эътиборига хавола этилади.

Фольклор-этнографик ансамбллари ижодий фаолиятида ра;с санъатининг урни Хал; ра;с санъати ашула ва муси;а билан чамбарчас богланиб кетган. Бу анъана хозирги кунгача хам давом этиб келмо;да. Шу сабабдан, бугунги кунда республикамизда хал; бадиий ижодиётининг энг ривожланган тури фольклор-этнографик ансамбллари маданий хаётимизда олдинги уринларда туради.

XX асрнинг 60-йилларидан бошлаб республикамизнинг барча вилоят-ларидаги туманларда бир эмас, бир нечталаб ашула ва ра;с ансамбллари гуркираб уса бошлади. Жойлардаги фаолият юритаётган илгор маданият ходимлари булган хонандалар, созандалар, ра;;осаларга услубий ва амалий ёрдам бериш учун пойтахтдан малакали мутахссислар, бастакорлар, балетмейстерлар таклиф ;илинган. Улар янги ансамблларни ташкил ;илишда, репертуарларини бойитишда

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

уз xиccaлapини кyшгaнлap. Узбeк мycикa вa pa;c caнъaтининг мepocигa aйлaнгaн ^aë^', "Нaмaнгaннинг oлмacи", "Oтмaгaй тонг", "Taнoвop", "Myнoжoт", "Poxa^', "Кунгил тapoнacи", "Андижон пoлькacи" кaби кyплaб oммaвий вa яккa paкcлapни caxнaлaштиpиб бepгaнлap.

Бyндaй aнcaмбллap йиллap дaвoмидa xaлкнинг xизмaтидa булиб, yлapнинг мexpини кoзoнгaн. Рecпyбликa микиëcидa утгазилган тypли тaнлoвлap, фecтивaл-лapдa иштиpoк этиб юкopи нaтижaлapгa эpишгaн aнcaмбллapгa "Xaлк aнcaмбли" унвони бepилгaн, yлapнинг чeт дaвлaтлapдa yткaзилaдигaн xaлк ижoдиëти фecтивaллapидa иштиpoк этиши тaъминлaнгaн. Узбeкиcтoн мycтaкилликкa эpишгaндaн cy^, иcтиклoлимиз шapoфaти билaн миллий aнъaнaлapимиз, кaдpиятлapимиз тиклaниб xaлк бaдиий ижодига кeнг йул очилд, xaлк ижоди фecтивaллapи, тypли кypик-тaнлoвлapнинг утгазилиши нaтижacидa фoльклop жaнpи pивoжлaниб pecпyбликaмизнинг тypли xyдyдлapидaги aшyлa вa pa;c aнcaмбллapи нeгизидa узига xoc фoльклop-этнoгpaфик aнcaмбллap тaшкил килинди.

Фoльклop-этнoгpaфик acocий вaзифacи - xaлкимиз учун бaдиий, oммaвий тaдбиpлapни yткaзишдaн ибopaт. Mycтaкиллик вa Нaвpyз yмyмxaлк бaйpaмлapи, "Шapк тapoнaлapи", "Бoйcyн бaxopи", "Бapxaëт aнъaнaлap", "Keлaжaк фoльклopи" ëш ижoдкopлap фecтивaллapидa фoльклop paкcлapнинг ижpo этилиши aнъaнaгa aйлaниб yлгypгaн. Айникca, Нaвpyз бaйpaмининг мaзмyн-мoxиятини тyлa oчишдa фoльклop paкcлap aлoxидa axaмиятгa эгaдиp. Mapoмигa eткaзиб ижpo этилгaн pa;c эca, тoмoшaбинни зepиктиpмaйди, эcтeтик дидини oшиpaди, зaвк бepaди. Нaвpyз бaйpaмидa кaдимдaн мaвжyд булган мapocим paкcлapи, мexнaт paкcлapи, oилaвий вa мaиший paкcлap ижpo этилaди. Ушбу paкcлapдa ypф-oдaтлap, aнъaнaлap, кaдpиятлapимиз aкc эттиpилaди. Macaлaн, Сypxaндapë вoxacининг pa;c мaктaбигa xoc бултн "Чaнкoвyз", "Цоши;", "Kaди", paкcлapи aëллapнинг xypcaндчилигини, "Сyзaнa", "Уpчyк", paкcлapи yзбeк aëллapининг нозик мexнaт жapaëнини тacвиpлaйди. '^po;" paкcи эca, биp тoмoндaн фaлcaфий-тapбиявий мaънoгa эгa булиб инcoннинг зyлмaтдaн ëpyFликкa, ëмoнликдaн яxшиликкa, ëвyзликдaн эзгуликга интилиши тacвиpлaнaди. Иккинчи тoмoндaн мapocим pa;c xиcoблaниб, кaдимдa йилнинг энг узун кeчacидa yткaзилaдигaн мapocим a^ эттиpилaди.

Эpкaклapнинг "Пoдaчилap", "Toвoк", '^p^pca^', "Пичо;", "Уфo-жaкaлa", "Якку-я;",

"Чaвoндoзлap", "Дyчoвa" кaби paкcлapи жaнгoвop. Mexнaт вa мapocимлapни ифoдaлaйди.

Xopaзм вoxacи фoльклop pa;c caнъaтининг энг гyзaл нaмyнaлapи булган туккиз тypдaги "Лaзги" paкcининг xap биpи aлoxидa уз тapиxи вa мaзмyнигa эгa. "Oлoв", "Цaйpoк", "Гapмoн", "Дyтop", "Сyмaй", "X,Ma", '^лон бoлa", "Macxapaбoз", "Зaмoнaвий" лaзги paкcлapининг уз ижpoчилapи 6op.

"Macxapaбoз лaзги"cининг мypaккaб йycиндaги эпчиллик билaн yтиpиш вa yмбaлoк ошиб бaжapилaдигaн "Koca", "Пичо;", "Taë;" paкcлapи, мaиший тypмyш билaн бoFлик "Чyгиpмa", "Сипca уйини", "Нон ëпиш" кaби paкcлap, ëмoн xyлкли инcoнлapни тaнкид килувчи, xaйвoн ëки кyшлapгa тaклид ;илиб ижpo этилaдигaн тaклидий-пaтoмимик "ЧaFaллoк", "Xypoз", "Цyмпишaк", "Гоз", "Oт уйини" кaби paкcлapи xaлк xapaктepини очиб бepaди.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Тошкент-Фаргона водийсига хос "Кичкинажон-кичкина", "Омон ёр", "Вохай бола", Бухоро-Самр;анд вохасига хос мехнат ва хазил-мутойибали ра;слари билан томшабин ;албидан чу;ур жой олади.

Ушбу фольклор ра;слар Навруз байрамининг шукухига шукух ;ушади. Фольклор-этнографик ансамбллар дастуридаги ра;сларнинг ижроси натижасида миллий ;адриятларимиз, гузал ва нафис санъатимизнинг ;ирралари, урф-одатларимиз, анъана ва маросимларимиз янада жонланади. Фольклор ра;слар хал; ;албига я;ин булган оддий ва содда харакатлар билан сахнавий ра;слардан фар; ;илади. Хал; орасида шаклланган ра;сларда ижрочи узи билганидай эркин та;лидий харакатлар ;илади. Профессионал ижрочи эса маълум харакатлар чегарасидан чи;масдан, маълум ;оидалар асосида муайян харакатларни ижро этиб, узи ижро этаётган ра;снинг фалсафий мазмунини англаган холда ижро этади.

Бундан таш;ари, фольклор ра;сларда ишлатиладиган ;оши;, сузана, кади, таё;, палак, урчи;, ;айро;, ангишвона ва ликоп, чойнак-пиёла, ёгоч тово; каби атрибктларнинг хамда хар бир воханининг узига хос булган, бетакрор либослари, та;инчо;ларнинг урни бе;иёсдир. Бу ансамбллар "Навруз", "Муста;иллик" умум-хал; байрамлари, "Шар; тароналари", "Бойсун бахори", турли хал; ижодиёти хал;аро фестивалларида иштироки ор;али нафа;ат узбек хал;ининг, балки чет давлатлардан келган мехмонларнинг хам ол;иши ва тахсинига сазовор булмо;-далар.

Наврузнинг мазмун-мохиятини очиб беришга ;аратилган образли фольклор ра;сларни яратишда балетмейстерлар нафа;ат ижрога, балки, либосу та;инчо;-ларга эътибор ;аратадилар. Худудий фольклор ра;сларни сахналаштиришда хар бир худуднинг узига хос ра;с харакатларига ахамият ;аратишлари, муси;а ва ;уши; мазмунига хос харакатлар, ;олаверса хар йилги Навруз тантанасининг бадиий гоясини очиб беришга кумаклашувчи бадиий ифодавий образларни ра;с харакатларига сингдирадилар.

Бу эзгу ишларнинг барчаси узбек хал;ининг ;анчалик бой тарих ва санъатга эга эканини бутун дунёга намоён этиш ма;садида амалга оширилмокда. Чунки фольклор санъат турлари, хусусан ра;слар узгача жозибадорлиги, мазмундорлиги ;олаверса, кутаринки рух, багишловчи хусусиятга эга экани билан алохида ахамиятга эгадир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Avdeyeva L. O'zbek milliy raqsi tarixidan. - T.: Mukarrama Turgunboyeva nomidagi "O'zbek raqs" milliy raqs birlashmasi, 2001. - B. 204.

2. Sayfullayeva D., Kazakbayeva Z. O'zbek raqs san'ati tarixi va raqs sahnalashtirish sirlari. - T.: "Voris - Nashriyoti" MCHJ. 2006. - B. 87.

3. Махмуд Саттор "Узбек удумлари" "Фан" нашриёти - 1993.

4. Х. Алимов "Миллийлик ва ижтимоий рухият". - Т.: 1992.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.