Научная статья на тему 'ИСТОРИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ ВЕЛИКОГО ХОРАСАНА'

ИСТОРИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ ВЕЛИКОГО ХОРАСАНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
641
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХОРАСАН / ВЕЛИКИЙ ХОРАСАН / ТУРАН / ИРАН / ТАХАРИСТАН / ГИЛЬМАНД / ФЕРГАНА / ХОРЕЗМ / ИСФИДЖАБ / АМУДАРЬЯ / ТАХИРИДЫ / САФФАРИДЫ / САМАНИДЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Камолов Хамзахон Шарифович

В данной статье автор, основываясь на материалах исторических источников, разъясняет географические термины «Хорасана» и «Великого Хорасана» и высказывает свое мнение об исторических границах этой обширной земли. Хорасан в «Шахнаме» - это Хорасан эпоса, мифов и место боев и сражения между иранцами и туранцами. Следует отметить, что в Авесте и других древних источниках Туран упоминается как арийская земля. По мнению многих историков и востоковедов и достоверных сведений исторических источников иранцы и туранцы происходили из одной семьи. Фирдоуси в «Шахнаме» неоднократно упоминает границы Ирана и Турана, которые часто проходили через Джайхун. Естественно, в результате этих конфликтов изменились границы территории Хорасана. До прихода арабов земля Великого Хорасана, расположенная в северной части Амударьи, также упоминалась под названиями Вараруд, Варазруд или Фараруд. Когда во второй половине VII века земли на правом берегу Амударьи стали занимать арабы, они назвали этот район Мавераннахр (от арабского слова «заречье»). Во время арабского завоевания до середины VIII века Хорасан часто упоминался как область, территория которой простиралась до левобережья Амударьи, и центром которой был город Марв. Тем не менее, в этот период земли на правобережье Амударьи до Ферганы и Исфиджаба упоминаются под именем Хорасана. До страшного нашествия монголов границы Хорасана охватывали обширные земли по обе стороны Амударьи, и в нем были процветающие города, такие как Самарканд, Бухара, Балх, Герат, Марв и Нишапур. Таджики жили на земле Великого Хорасана с древних времен. Согласно историческим источникам, во времена арабской оккупации на упомянутой земле были разделены четыре основных региона проживания арийских народов: Согд на севере, Фергана на северо-востоке, Хорезм на западе, Тахористан и бассейн Гильменда на юге. Оккупация Великого Хорасана арабами остановила процесс сближения этих народов. С появлением в Великом Хорасане местной знати Тахиридов и Саффаридов, процесс формирования ядра таджикского народа начал усиливаться. С созданием Саманидского государства в IX-X вв. завершился процесс формирования таджикского народа на земле Великого Хорасана. В настоящее время некоторые ученые в нашей стране используют в своих исследованиях географический термин «Хорасан» или «Великий Хорасан», и почти большинство из них при изложении своих исторических материалов отдают предпочтение географическому термину «Средняя Азия». Географический термин «Хорасан» или «Великий Хорасан» не только не чужд истории нашей цивилизации и культуры, но и означает, что эта райская земля и восхода солнца является родиной наших предков, и мы не должны умалять ее и считать ее имя для себя чужим. Таджикистан - это горная часть Великого Хорасана, который в ходе истории тысячей и тысячей путей связанная с этой землей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL GEOGRAPHY OF GREAT KHORASAN

In this article, the author, basing on the materials of historical sources, explains the geographical names «Khorasan» and «Great Khorasan» and expresses his opinion about the historical boundaries of this vast land. Khorasan in the «Shahnameh» is the Khorasan of the epic, myths and the place of battles and fighting between Iranians and Turanians. It should be noted that in the Avesta and other ancient sources Turan is mentioned as the Aryan land. According to many historians and orientalist and reliable information from historical sources, Iranians and Turanians came from the same family. Firdowsi in the «Shahnameh» repeatedly mentions the borders of Iran and Turan, which often passed through Jayhun. Naturally, as a result of these conflicts, the borders of the territory of Khorasan have changed. Before the arrival of the Arabs, the land of Great Khorasan, located in the northern part of the Amu Darya, was also referred to as Vararud, Varazrud or Fararud. When in the second half of the 7th century the Arabs began to occupy the lands on the right bank of the Amu Darya, they called this area Movarunnahr (from the Arabic word «riverside»). During the Arab conquest until the middle of the 8th century, Khorasan was often mentioned as an area whose territory stretched to the left bank of the Amu Darya, and the center of which was the city of Marv. Nevertheless, during this period, the lands on the right bank of the Amu Darya to Fergana and Ispijab are mentioned under the name of Khorasan. Before the terrible Mongol invasion, the borders of Khorasan covered vast lands on both sides of the Amu Darya, and there were prosperous cities such as Samarkand, Bukhara, Balkh, Herat, Marv and Nishapur. Tajiks have lived on the land of Great Khorasan since ancient times. According to historical sources, during the Arab invasion, four main regions of Aryan peoples» residence were divided on the mentioned land: Sogd in the north, Fergana in the northeast, Khorezm in the west, Takhoristan and the Helmand basin in the south. The occupation of Great Khorasan by the Arabs stopped the process of rapprochement of these ethnic groups. With the appearance of the local nobility of the Tahirids and Saffarids in Great Khorasan, the process of forming the core of the Tajik people began to intensify. With the creation of the Samanid state in the 9th-10th centuries the process of formation of the Tajik people on the land of the Great Khorasan has ended. Currently, some scientists in our country use the geographical name «Khorasan» or «Great Khorasan» and almost most of them prefer the geographical term «Middle Asia» when presenting their historical materials. The geographical term «Khorasan» or «Great Khorasan» is not only alien to the history of our civilization and culture, but also means that this paradise land and sunrise is the homeland of our ancestors, and we should not belittle it and consider its name alien to ourselves. Tajikistan is a mountainous part of the Great Khorasan, which in the course of history has been connected with this land by thousands and thousands of ways.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ ВЕЛИКОГО ХОРАСАНА»

ТAЪРИXИ ВAТAHЙ-GТЕЧЕСТВЕHHAЯ ИСТОРИЯ-NATIONAL HISTORY ♦-♦

УДК 91 (575)

Ч,УFРGФИЁИ ТAЪРИXИИ ХУРОСОНИ БУЗУРГ

^амза KAМGЛ,

Институти таърих, боооншиносП ва мардумшиносии ба номи A. Дониш

Таъpихи точикон махcyли фаъолияти ачдоди y даp кишваpи бекаpонаеcт, ки даp ахди бостон бо номи «Aиpйанем-Ваеча» (airyanam vaejö) - пахнои оpиëихо, баъдан «Эpонвич» (Éran-vez) - cаpзамини ачдоди эpониëн ва cада-хои баъдй бо номи Хypоcон ë Хypоcони Бyзypг зикp мешавад. Хосттох ва омочгохи точикон ин cаpзамин аcт.

Истилохд «Хypоcон» аз таpики вожаи точикй-фоpcии xurasan (¿U^) ба

вожаи пахлавии «xvarasan» ва таваccyти он ба вожаи кадимии забонхои эpонии «xvar-asana» мепайвандад, ки аз ду таpкиб: «xvar» - хypшед, «asana» -«баpомадroх», ««ост^х», «тулуъ» ибоpат аст ва онpо cаpзамини тулуи Хypшед ë cамтчое, ки Хypшед боло меpавад, метавон гуфт. Вожаи точикй-фоpcии Ховаpзамин, ки ба маънии «cаpзамини шаpкй» маънидод шyдааcт, низ муодили ин истилох аcт. Фахpиддини Гypгонй даp доcтони «Виc ва Ромин»-аш истилохи Хypоcонpо чунин маънидод мекунад:

Хушо чоë, баpy буми Хypоcон, Даp y бошу чаx,онpо май xyp оcон. Забони пахлавй хаp к-y шиноcад, Хypоcон он бувад, к-аз вай xyp оcад. «Xyp оcад» пахлавй бошад, «xyp ояд», Иpокy Поpcpо xyp з-y баpояд. Xypоcонpо бувад маънй «xyp оëн», Кучо аз вай xyp ояд cyйи Эpон.

Xypоcон ба унвони истилохи чyFpофиëй аз замонхои xеле кадим аpзи вучуд каpдааcт. Даp «Зайнy-л-аxбоp»-и Гаpдезй» ва «Шохнома»-и Саолибй омадааcт, ки Apдашеpи Бобакон Xypоcонpо чахоp баxш каpд ва x#p якеpо маpзбоне гумошт. Гаpдезй онpо аз каpоpи зайл меоpад: яке маpзбони Маpви Шохчон, дувумй Балxy Таxоpиcтон, cеюм Хдоот, Пушанг ва БодFиз ва чахоpyм маpзбони Моваpоyннахp [12, б.48]. Аммо Саолибй онpо бо андаке тафовут зи^ мекунад: яке маpзбони ду Маpв (Маpви Шохичахон ва Маpв-pyд), Толикон ва Чузчон, дувумй маpзбони Хдоот ва Бушанч, Бycтy Систон, cеюмй маpзбони Балxy Табаpиcтон ва чах^умИ маpзбони Фаpоpyд (Мова-pоyннахp) [10, 249].

Даp замони подшохии Xycpави якум маъpyф ба Xycpави Aнyшеpвон (531-579) даp натичаи гyзаpонидани истохоти маъмypй ва аpзй кишваpи Эpон ба чахоp баxш кдомат шуд, ки баxши наxycти он Xypоcон буд ва ба он

Taхоpиcтонy Систон Ba Бaлyчиcтон пaйвacтa бyдaнд [10, 306]. Бинобap ин, Хypоcон чун номи вилоят дap мдатахои caдaи VI тайдо шуд.

Фиpдaвcй низ дap бaëни подшохии Кacpои Нyшинpaвон - Хycpaви Анyшepвон a3 бaхш кapдaни к;aлaмpaви шохaншохй 6a чaхоp к;иcмaт, ки бaхши aввaли он Хypоcон буд, чунин мeнaвиcaд:

Шaхaншох донaндaгонpо бихонд, Сyхaнхои гeтй capоcap биpонд. Ч,aхонpо бибaхшид 6ap чоp 6a^p B-a3 y номзaд кapд ободшaхp. Нaхycтин Хypоcон a3 y ëд кapд, Дили номдоpон бaд-y шод кapд [S, 56].

Хypоcони «Шохномa» ин Хypоcони хaмоcaхо, ycтypaхо Ba caхнaи кaшмaкaшихо Ba дapгиpихои эpониëн бо тypониëн acт. Дap мaтни интикрдии «Шохномa»-и чопи MacKaB Фиpдaвcй 6a мaфхyми чyFpофиëй a3 Хypоcон бисту шнч боp ëд мeкyнaд Ba он бaхшe a3 Эpон acт. Мapзхои Хypоcон тaнхо як мapотибa дap бaйти 3ep, ки он хдм нa дap мaтни acлй, бaлки дap бaхши K^Bax^ дap roBapas; овapдa шyдaacт, aндaкe мyшaххac мeшaвaнд:

Хуросон бад-у дод бо лашкаре, Нишобур бо Баллу марзи %арй [S, 419].

Лммо дap «Шохномa»-и тaхиянaмyдaи Кaмол Лйнй Ba Зохиp Ахpоpй, ки соли 2009 нaшpиëти «Лдиб» онpо дyбоpa чоп нaмyд, миcpaи дyвyм чунин омaдaacт:

Нишопур бо Баллу Марву %арй [9, 392].

Фapоcyи сорили pоcти Лмyдapë дap «Шохномa» Typон acт. Ч,ойи тaзaккyp acт, ки дap Лвacто Ba cоиpи мaнобeи бостонй бa зaбони пaхлaвй a3 Typон бa yнвони capзaмини оpиëй ëд шyдaacт. Бa гyфтaи биcëpe a3 ховapшиноcон Ba шaвохиди acноди мyътaбapи тaъpихй эpониëн Ba тypониëн a3 як хонaводa бapхоcтaaнд.

Фиpдaвcй чун Хypоcонpо вилоятe a3 Эpон мeхиcобид, бинобap ин мapзи Эpонy Typонpо сохилхои Амyдapë дониcтa, дap мapзбaндй иcмe a3 Хypоcон нaмeбapaд, дap cypaтe ки дap зaмони Фиpдaвcй Хypоcон capзaминхои гycтypдaи ду чониби Лмyдapëpо фapо гиpифтa, дap capчaшмaхои тaъpихй Хypоcон ном бypдa мeшaвaд, ки зикpи он мaтолиб дap 3ep хохaд омaд.

Фиpдaвcй дap «Шохномa» кишвapи зepи фapмони Фapeдyнpо, ки Typонy Эpон низ шомили онaнд, якпоpчa мeдонaд. Зaмонe ки ин кишвappо Фapeдyн бa пиcapонaш Сaлмy Typy Эpaч бa ce бaхш: Рум бa ^лм, Typон бa Typ Ba Эpон бa Эpaч кдо^т мeкyнaд, бaъд aз кдтли Эpaч aз чониби Сaлмy Typ миëни бозмондaгони Typy Эpaч бapои Typонy Эpон мyбоpизaхо OFOЗ мeшaвaд. Лз чумга, Афpоcиëб, ки дaъвии xaK^ мaвpycии шох бyдaн дap Эpонpо мeкyнaд, дap номae бa Ковyc мeнaвиcaд: Мaтни инти^одии Мacкaв:

Чунин гyфm, к-Эрон дуруя мароcm, Бибояд шунидан сулануои роcm. Ки пури Фаредун ниёи ман аcm, %ама шаури Эрон сарои ман аcm [5, 148].

Ин бaйтxо дap мaтни «Шоxномa»-и тaxиянaмyдaи ^мол Лйнй Ba Зоxиp Аxpоpй чунин омaдaacт:

Бару буми Эрон дуруя мароcm, Бибояд шунидан cyлануои роcm. %ама шаури Эрон трои ман аcm, Ки Тури Фаредун ниёи ман аcm [7, 170].

Ё боз Афpоcиëб мeгyяд:

Ду баура цауон зери пои ман аcm, Ба Эрону Турон трои ман аcm [7, 413].

Мyбоpизaxо бapои точу тaхт дap «Шоxномa» мдани тypониëн Ba эpониëн мaфxyми кaлидй пaйдо мeкyнaд Ba он боис мeшaвaд, ки бaъдaн дap доcтонxои «Шоxномa» Эpонy Typон ду capзaмини бо xaм хacм мaтpax шaвaнд Ba пaногоxи мухолифони xaмдигap гapдaнд. Дap ин иpтибот пaноx бypдaни Сиëвyш бa кишвapи Лфpоcиëб aз ин доcтонxоcт:

Сиёвуш ба Туронзамин дил ниуод, Аз Эрон нагирад дигар уец ёд [6, 116].

Чунош гyфтa омaд, Хypоcони Фиpдaвcй ин вилояти шapкии Эpон acт. Иловa нaмyдaни вожaи «бyзypг» бa исми capзaмини Хypоcон пeш aз xaмa бa xaдaфи мyтaмоиз кapдaни ин capзaмин aз вилояти xaмноми он - Хypоcон, дap шapки Эpон acт, ки дap он тaнxо xyдyди нимe aз бaхши шapкии Хypоcони Бyзypги тaъpихй чойгиp acт. Вожaи «бyзypг» xaмчyнин бapои тaшхиcи мaфxyми чyFpофиëи гycтypдa гyзоштa шyдa, номи Хypоcони Бyзypг бapои тaвcифи як минта^и бyзypгтap иcтифодa мeшyд, ки он дap шимол aз Вapоpyд: CyF^ Хоpaзм то бaxpи Хaзap, дap caмти чaнyб то биëбони Систон Ba дap шapк то кyxxои Диндукуш домaн мeгycтapид. Ч,yFpофидонони apaб бо ишоpa бa гycтapиши мaxдyдaи ин мaнтaкa, xaтто Диндустон то дapaи Синдpо, ки дap xоли xозиp шомили хоки Покистон aCT, мapбyти кaлaмpaви Хypоcони Бyзypг дониcтaaнд. Мaнобeи тaъpихии caдaи XVI зи^ кapдaaнд, ки Kдндaxоpy Faзнию Кобул бaхши шapкии Хypоcони Бyзypгpо тaшкил мeнaмyдaaнд, ки aз нaзapи чyFpофиëй дap имтидоди хутути шибxи коpaи Динд кapоp доpaнд. Дap зимн Зaxиpиддин Мyxaммaди Бобyp-поягyзоpи дaвлaти Бобypиëни Динд дap «Бобypномa»-aш мeнaвиcaд, ки мapдyми Диндустон xap кишвapepо бepyн aз мaxдyдaи Динд Хypоcон мeгyянд, бa xaмон шeвae, ки aъpоб хоpич aз билоди Лpaбpо Ачaм мeномидaнд.

Tо омaдaни apaбxо бa ин чо, capзaмини дap K^^ara шимоли Лмyдapë вокeъбyдaи Хypоcони Бyзypг бо номxои ВapоpУд, Вapaзpyд ë ФapоpУд низ зикp мeшyд. Рyдaкй мeнaвиcaд:

Агар паулавонй надони забон, Варазрудро Мовароуннаур дон [13, 177].

Ба назаp меpаcад Фиpдавcй шояд аз ин байти Рудакй маънй гиpифта бошад, ки даp доcтони Заххок мегуяд:

Агар паулавонй надони забон, Ба този ту Арвандро Дацла хон [4, 67].

Вакте даp нимаи дуюми cадаи хафтум аpабхо ба ишFоли cаpзаминхои cохили pоcти Aмyдаpë OFOЗ каpданд, ин каламpавpо Моваpоyннахp (аз вожаи аpабии «он cyи даpë») номиданд. Даp давpаи иcтилои аpаб то мданахои cадаи VIII Xypоcон аFлаб ба иcми вилояте ëд мешавад, ки худудаш то cохили чапи Aмyдаpë мекашид ва маpказаш шахpи Маpв буд. Бо вучуди ин даp ин давpа cаpзаминхои шхили pоcти Aмyдаpë то ФаpFOна ва №фичоб ба иcми Xypоcон зи^ мешаванд. Маpзхои Xypоcон то ходдоаи вахшатбоpи мyFyл cаpзамин-хои гycтypдаи ду чониби Aмyдаpëpо фаpо гиpифта, он доpои шахpи шукуфоне чун Самаpканд, Бyxоpо, Балx, Хдоот, Маpв ва Нишопyp буд.

Баppаcии оcоpи таъpиxй ва чyFpофиëии Иcтаxpй («Машлику-л-мамо-лик», нимаи дуюми аcpи IX-аввали аcpи X), Ибни Xypдодбех («Китобу-л-маcолик ва-л-мамолик», cадаи IX), Яъкубй («Дд-Булдон», cадаи IX) ва Ибни Руста («^^клак ан-нафиcа», нимаи аввали cадаи X) даp боpаи худуду маpзхои Xypоcони Бyзypг бо якдигаp мутафовитанд. Сабаби аcоcии иxтилофи назаpи мyаppиxон ва чyFpофиëдонон даp боpаи маpзy худуди Xypоcони Бyзypг ин вукуи хаводиcи низомй ва OTëc^ мебошад, ки даp тули давpони мyxтадиф даp такcимоти чyFpофиëии ин cаpзамин аcаpгyзоp бyдааcт. Бинобаp ин cабаб, баxшхое аз Xypоcони Бyзypг гохе аз он чудо ва гохе ба он пайванд шудаанд ва ин боиcи иxтилофи тавотф даp чyFpофиëи ин cаpзамин гаштааст.

Даp акcаpи манобеи таъpиxии cадахои миëна чyFpофиëи cаpзаминхои ду чониби Aмyдаpë ба мафхуми Xypоcон ëд шудаанд. Табаpй иcтилохи чyF-pофиëии «СyFди Xypоcон»-pо иcтифода каpдааcт [15, 3433]. Вазиpи дониш-манди Сомондан Aбyабдyллох Мухаммад ибни Aхмади Ч,айхонй, муаллифи аcаpи чyFpофиëии «Aшколy-л-олам» пойт^™ Сомониëн Бyxоpоpо тавcиф намуда, менавдоад: «...даp он чо (Бyxоpо) кухандизи подшохони Xypоcон аз Оли Сомон даp ин кухандиз бyдааcт» [17, 167].

Одамyшшyаpо Aбyабдyллохи Рудакй боpхо мафхуми чyFpофиëии Xypоcонpо, ки шомили он Ваpоpyд низ хаcт, истифода каpдааcт. Aз чумла, амиpи Сомонй Наcp ибни Aхмадpо (914-943), ки замони хукуматаш дypаxшонтаpин давpони давлатдоpии Оли Сомон буд ва худуди ОТ cол бо пойтаxтии Бyxоpо фаpмонpавой каpдааcт, боpхо даp ашъоpаш амиpи Xypоcон ном бypда:

Имруз, ба уар уоле, Багдод Бухорост, Куцо мири Хуросон аст, пирузй он цост [13, 21].

Рyдaкй боз мeгyяд:

Хycрав бар mалmи пешгоу ниша^а, Шоуи мулуки цауон - амири Хуротн [13, 63].

Дap кacидaи мaъpyфи «Шикоят aз пиpй» ду боp aз вожaи «Хypоcон», ки мaнзypи мост, иcтифодa кapдaacт:

Шуд он замона, ки шеъраш уама цауон бинвишm, Шуд он замона, ки у шоири Хуротн буд. ...Бидодмири Хуротн-ш чил уазор дирам, Ва-аз у фузунии як панц мири Мокон буд [13, 39-40].

Иcтaхpй низ ин нaзappо доpaд: «Ba подшоxони Хypоcон aз Оли Сомон Исмоил ибни Аxмaд буд Ba дap Бyхоpо мaком дошт» [3, 245-246].

Мyкaддacй, мyappих Ba чyFpофиëдони apaб, ки кaлaмpaви Сомониëнpо пaймyдaacт, дap pиcолaи хeш «Лxcaнy-т-тaкоcим» бa xaнгоми бaëни мacоили ЧyFpофиëии ин capзaмин aз иcтифодaи иcтилоxи «Мовapоyннaxp» хyддоpй нaмyдa, онpо Хypоcон Ba Ховapон зикp нaмyдa, чунин дaлeл бap якпоpa бyдaни capзaминxои ду чониби Амyдapë мeоpaд: «Ду посух доpeм, якe он ки нaхоcтeм кишвapи Сомониëнpо ду ropa cозeм Ba эшон бa подшоxони Хypоcон мaъpyфaнд. Дyвyм ин ки Абyaбдyллоxи Ч,aйxонй, ки y низ дap ин дониш (яъш чyFpофиë) пeшво acт, Хypоcонpо ду бaхш нaкapдaacт. nac paвиши мо aз як cy мyвофики он ду Ba aз як cy бо онxо дигapгyн acт» Ba идомa мeдиxaд: «Ибни Хypдодбex Ba Ибни Фaкex низ, ки худ aз пeшвоëни ин дониш xacтaнд, xeч кaдом Ховapон (Хypоcон)-pо ду иклим нaдониcтaaнд. nac мaн гyфтaи Фоpcй (Лбyзaйди Бaлхй) дap ду cy бyдaни ин иклимpо бa ду бaхш бyдaн мaънй кapдaм Ba гyфтaи дигapонpо бap як иклим бyдaни Хypоcон

capex шyмypдaм» [1, 101].

Лбypaйxон Бepyнй Сомониëнpо «cоxибони Хypоcон» зикp кapдaacт [11, 152].

Низомии Аpyзии Сaмapкaндй (тaвaллyд чоpяки охиpи caдaи XI- вaфот нимaи дуюми caдaи XII) Hyx ибни Мaнcypи Сомониpо aмиpи Хypоcон ном мeбapaд [16, 35].

Ёкути Дaмaвй мyappих Ba чyFpофиëдони мaъpyфи охиpи caдaи XII Ba aввaли caдaи XIII мapзxои Хypоcони Бyзypгpо дap acapaш «Мaчмaъy-л-булдон» чунин тaвcиф кapдaacт: Хypоcон capзaмини вaceъ acт, ки як тapaфи он aз Бaйxaк Ba Ч,yвaйн бa Иpок мepacaд Ba тapaфи дигapaш aз Taхоpиcтонy Faзнa Ba Сичистон бa Динд мyнтaxй мeшaвaд...Ч,aйxyн Ba Хоpaзмpо xaм бaъзe тобeи он шyмypдaaнд Ba гyфтa шyдa Хypоcон доpои чaxоp мapкaз бyдaacт.

Хypоcон гоxe aз чониби мyappихон Ba чyFpофиëдонон бa BapоpУд мaxдyд шyдaacт. Бa capзaмини BapоpУд acоcaн вилоятxои тaъpихиe, монaнди Taхоpиcтон, СyFд, Чоч, Уcтpyшaнa, ФapFOнa Ba Хоpaзм шомил мeшyдaнд. Бояд зикp кapд, ки бaхшe aз Taхоpиcтон бо пойгахтии шaxpи Бaлх дap киcмaти œx^ra чaпи Лмyдapë вокeъ гaштa буд. Лммо Хоpaзм дap xap ду œx^ra Амyдapë, дap поëноби он кapоp дошт.

Бояд таъкид каpд, ки бино ба гуфтаи акcаpи чyFpофидонони cадахои миëна Моваpоyннахp ба хеч вачх баxше аз Typ^ci^ махcyб намешуд, аммо баxше аз ин cаpзамин тахти нуфузи аквоми тypк буд.

Ш^кшино^ англиc Ле Orpc^ маpзхои таъpиxии Xypоcони Бyзypгpо даp пояи манобеи таъpиxй муайян намуда, аз чумла менавиcад, ки Xypоcон «даp авоили кypyни вусто ба тавpи куллй баp тамоми ^лоти иcломй, ки даp cамти xоваpи Кавиpи Лут то куххои Динд вокеъ буданд, итлок мегаpдид... Дудуди xоpичии Xypоcон даp Оcиëи Вусто биëбони Чин ва Помиp ва аз cамти Динд чиболи Динд ва Кеш буд»» [14, 408].

Xypоcони Бyзypг даp махдудаи кадамpави Оpиëно аз аpзиши бyзypги фаpхангй баpxypдоp буд. Забони адабии точикй махз даp xоки Xypоcони Бyзypг pyшд каpд ва чойгузини забонхои кадимаи эpонй гаpдид. Мукаддаш, ки такpибан аз тамоми каламpави давлати Сомониëн дидан каpдааcт, матолибе даp боpаи забони cокинони он меоpад, ки xеле чолиб аст ва cазад, ки бо вучуди зиëд будани он матлаб, онpо иктибоc кунем: «Яке аз шохони Xypоcон ба вазиpаш даcтyp дод, то маpдонеpо аз панч xypаи аcлй (баxше аз вилоят ва ë нохия) гиpд оваpад. ^c чун омода шуданд, cагиcтонй (шстонй) ба cyxан омад, вазиp гуфт: «Ин забон баpои чанг xyб аст». Сипаc нишобypй ба cyxан омад, у гуфт: «Ин забон баpои доваpй xyб аст». ^rnc маpвй ба cyxан шуд ва у гуфт: «Ин забон вазоpатpо cазоcт». Сипаc бадxй cyxан гуфт, rnc у гуфт: «Ин забон номанигоpиpо шояд» ва чун хиpотй ба гуиш омад, у гуфт: «Ин забон баpои дастшуй xyб аст..». Ин забонхои аcлии Xypоcонанд (даp баxши боxтаpй) ва дигаpон пайpави эшонанд ва аз онхо pеша гиpифтаанд ва бад - онхо боз мегаpданд. Маcадан, забони Tycy Ниcо наздики нишобypиcт. Ва забони Саpаxcy Aбеваpд наздик ба маpвиcт... забони чyзч0ниëн наздик ба батаию маpвиcт, забони xоpазмй фахмиданй нест.., забони тиpмизй наздик ба басист... Ддбатта, ин забон (бyxоpиëн) даpй мебошад ва аз он pyй ин гуна забонpо даpй номанд, ки номахои шохон бад-он навишта мешавад ва аз pешаи «даp» cоxта шуда, зеpо ки забонест, ки даpбоpиëн бад-он гуфтугу медоpанд. СyFдиëнpо низ забоне чудо аст, ки наздик ба забони pycтоиëни Бyxоpо мебошад ва чанд гуна аст, ки хамагй онpо мефахманд. Ман пешвои бyзypгвоp Aбyбакp Мухаммад ибни Фазлpо дидам, ки бад-он биcëp cyxан меpонд» [2, 490-491].

Такмили pаванди ташаккули xалки точик, пеш аз хама бо густ^иши забони мyштаpаки точикй-фоpcй иpтибот дошт, ки он то ба забони хоким даp ахди Сомониëн pyшд каpд. Aбyиcхок Ибpохим ибни Мухаммад ал Фоpиcй ал-Иcтаxpй маъpyф ба Каpаxй (вафот 346 х.к./957-58) даp аcаpи xеш «Ма^лик ва мамолик» менавиcад, ки шкинони Поpcpо «cе забон аст: ropcñ, ки бо якдигаp гуянд ва агаpчи даp нохияхо тафовуте бошад хама ятеон буд, хамаи ^pc забони якдигаp бидонанд ва лyFати пушида намонад; ва забони пахлавй, ки ба pyзгоpи поpcиëн мукотибот ба он лyFат будй. Онpо ба тафcиp хочат буд; ва забони тозй, ки имpyз даp девонхои подшохон мукотибот ва муомилот ба тозист омyxтанд» [3, 120].

Дap ин мaнтaкa aдaбиëти точикии фоpcй зyxyp кapд Ba дap caдaи IX-X бa aвчи pyшди худ pacид. To xодиcaи дaxшaтбоpи мyFyл Хypоcони Бyзypг cap-зaмини олимону донишмaндон, mB^a^Aaro^ шоиpон, фaкexонy фaйлacy-фон пaзиpyфтa шyдa, бa исми Рyдaкй, Шaxиди Бaлхй, Лбyлaббоcи Мapвaзй, Лбyxaфcи СyFдй, Фиpдaвcй Ba дигapон шeъpy aдaби зaмон бeнaзиp гaшт. Дap домони пypyтyфaти Хypоcони Бyзypг олимони capшиноce чун Ибни Сино, Фоpобй, Бepyнй, Умapи Хaйëм, ФapFOнй, Нacиpyддини Tycï, Шapaфyддини Tycï Ba дигapон, ки дap pyшди улуми pиëзй, нучум, фaлcaфa, тиб, кимиë Ba ЧyFpофиë шкши боpизe доштaнд, пapвapиш ëфтaнд. Мyxaддиcон, мyфaccи-pон Ba cоxибмaзxaбонe бa мисли Лбyxaнифa, aл-Бyхоpй, aт-Tиpмизй, Faз-золй, Мотapyдй, ap-Розй, Шяйхи Tycï, Зaмaхшapй Ba дигapон дap ин хиттa apзи вyчyд кapдaнд, ки олaми Шapк бa номи ощо ифтихоp мeкyнaд.

Дap кaлaмpaви Хypоcони Бyзypг бaъд aз истилои apaб нaмояндaгони хонaдони aшpофи точик, чун Tоxиpиëн, Сaффоpиëн, Сомониëн, Fypиëн Ba Кypтxои Диpот дaвлaт тaъcиc додaнд. Ин capзaмини пaxновap дap домони пypмexpи худ шaxpxоepо мисли Сaмapкaндy Бyхоpо, Уpгaнчy Чочу Бaнокaт, Иcтapaвшaнy Хyчaнд, Кeшy Бaлх, Зобулу Кобул, Диpотy Faзнй, Нишопypy Tycy MapB Ba Faйpapо пapвapид, ки xap якe чойгоxи вижaepо дap тaмaддyнy фapxaнги чaxонй пaйдо кapдaaнд.

Taшaккyли хaлки точик paвaндxои тулонии этногeнeтикиpо пaймyдaacт, ки он дap кaлaмpaви Хypоcони шомили capзaминxои СyFд (xaвзaи Зapaфшон Ba Kдшкaдapë), Бохтap (xaвзaи Лмyдapë), Хоpaзм, водии ФapFOнa, Чоч бо Илок (xaвзaи Чиpчик Ba Оxaнгapон), вилоëтe дap чaнyби Оcиëи Миëнaи кунунй: xaвзaи Дилмaнд, Дapиpyд, Лpгaндоб Ba Домун буд, бa вyкyъ пaйвacтaacт.

Акaдeмик Л. Л. Сeмëнов нaвиштa буд, ки оcоpи paхшони фapxaнги оpиëй дap ниxояти фapохй бepyн aз мapзxои xозиpaи Tочикиcтони имpyз KapOp доpaнд. Tочикиcтони имpyзй тaнxо бaхши хypдe aз мepоcи Faнии оpиëиxои Осдаи Миëнapо фapо гиpифтaacт. Дap тacвиpи кyллиe aз зиндaгии гyзaштa ин бaхш тaнxо чyзъe aз он acr Ba нaмeтaвонaд бидуни иpтибот бо дигap бaхшxои ин тacвиp бappacй гapдaд [18, 113].

^чикон aз axди бостон дap capзaмини Хypоcони Бyзypг cyкyнaт ихтиëp кapдaaнд. Мувофики aхбоpи capчaшмaxои тaъpихй дap зaмони ишFOли apaбxо ин capзaмин бa чaxоp минтaкaи acлии кaвмxои оpиëй: СyFд дap шимол, ФapFOнa дap шимолу шapк, Хоpaзм дap Fapб, Taхоpиcтон Ba xaвзaи Дилмaнд дap чaнyб чудо мeшyд, ки сокинони ощо дap тули acpxO фapxaнги хос Ba вижaгиxоepо дap зиндaгии pyзмappaи худ xифз кapдaaнд. ИшFOли Хypоcони Бyзypг aз чониби apaбxо paвaнди бa xaм омaдaни ин гypyxxои этникиpо боз дошт. Бо зyxypи cилcилaxои aшpофи мaxaллй, монaнди Tоxиpиëн Ba Сaффоpиëн дap Хypоcони Бyзypг бa paвaнди бaвyчyдоии xacтaи хaлки точик тaквият мeбaхшaд. Бо тaъcиc Ba гycтapиши дaвлaти Сомониëн дap acpxои IX-X paвaнди тaшaккyли хaлки точик бa поëн мepacaд.

Сокинони бумии Хypоcони Бyзypг, яънe точикон бо фapxaнг Ba сутану aнъaнот xaмeшa aз дигapон фapк доштaнд. «Мapдyми Мовapоyннaxp, -

менавдоад Иcтаxpй, даp xайp pоFиб бошанд ва маpдyмоне бебаду боcадомат ва беF0ила (бе шypy фаcод) ва дастгушода бошанд ва бештаp pодтабъ ва шеpмаpд ва cилохдУcт буванд. Ва фаpоxии он чо чунон бувад, ки даp хама икдимхо кахт афтад ва он чо камтаp бувад. Ва агаp як cол офате афтад, заxиpаи cоли гузашта чандон бувад, ки эшонpо як шлу бештаp баpдоpад» [3, 22б-227].

Иcтаxpй даp xиcоли мехмоннавозии точикон мегуяд: «...фаpоxдаcтй ва нонпоpаии эшон чунон бошад, ки хеч каcpо аз мехмон каpохият нояд. Ва агаp каге тааммул кунад пиндоpад, ки хама Моваpоyннахp ба ин маънй як xона аст. Ва чун Fаpибе он чо pаcад, хама rac чахди xеш даp xидмати у ба чой оpад ва чашми мукофот надоpад. Ва дадел баp мypyввати эшон он баc, ки хаp дехконе, ки ypо каффофе (он микдоp pyзй ва xypок, ки инcонpо баc бошад) бувад, лобуд кушке ва мехмонxона доpад. Ва хамаcола коpи у он бувад, ки баpги мехмонxона шзад. Ва чун Fаpибе он чо pаcад, бо якдигаp мунокиша кунанд, то ypо ба xона баpад ва пешдастй намоянд. Ва хамаи неъматхои эшон баp мехмондоpй хазина шавад» [3, 227-228].

Иcтаxpй замоне ки ба СyFд меpаcад, xонае мебинад, ки даpвозааш хамеша кушодааст ва ин холат ypо ба хайpат мегyзоpад ва менавиcад: «Ман даp СyFд cаpойе дидам ва даpи он cаpо ба девоp боздyxта буданд ба меx. Пypcидам, ки ин чй маънй доpад? Гуфтанд cад cол зиëд аст, ки ин даp боз аст, ки шабу pyз набастаанд. Ва бувад, ки cад cавоp ва бештаp ногах бехангом биpаcанд ва xyдованди cаpойpо хочат набуд, ки аз чойи xyд бичунбад. Баpги маpдyм ва cyтyp хама мyхайë бошад. Ва чун мехмон фаpо pаcад, xyдованди xона шодй намояд ва тозаpyйй кунад. Ва ин маънй даp хеч икдим нашнавидаам магаp даp ин диëp» [3, 228].

Ин муаллиф, ки шахpховy кишваpхои зиëдеpо дида, аз cyннатy анъанахои онхо боxабаp шуда буд, аз ободкоpихо ва таваччухи маpдyмони Ваpоpyд ба коpи xайp ангушти хайpат мегазад ва ин баpдоштхои xyдpо, ки мамлу аз мухаббат ба ин маpдyм аст, чунин таcвиp мекунад: «Ва ба дигаp шахpхо xyдовандони неъмат моли xеш баp xоcагони xyд хазина (cаpф) кунанд ва даp фиcкy фашд ба коp баpанд. Ва маpдyми Моваpоyннахp хама баp коpи xайp ва пулу pабот хазина кунанд. Ва хеч шахpy манзил ва бдабон набинй даp Моваpоyннахp илло ки ба хаp манзил pаботе ва чойгохе cоxтаанд, зиëдат аз он ки хочат ояд ва онpо авкоф ва аpзок падид каpда. Ва шунавидам, ки даp Моваpоyннахp зиëдат аз дах хазоp pабот аст, ки хаp чанд маpдyм, ки он чо биpаcанд, адафи cyтyp ва таоми маpдyм бидиханд» [3, 228].

Имpyзхо даp кишваpи мо теъдоди каме аз донишмандон истилохи ЧyFpофиëии Xypоcон ва ë Xypоcони Бyзypгpо даp нигоштахояшон истифода мекунанд ва такpибан акcаpи онхо даp баëни матолиби таъpиxй истилохи ЧyFpофиëии «Оcиëи Миëна»-pо таpчех медиханд.

^ди Сомониëнpо замони эхëи фаpхангy тамаддуни xеш медонем ва давлатдоpии онхоpо ахди тиллои давлатдоpии точикон мехиcобем. Чун даp акcаpи манобеи таъpиxй амиpони Сомониpо амиpони Xypоcон ë Xypоcони Бyзypг ном мебаpанд, паc истилохи чyFpофиëии «Xypоcон» ва ë «Xypоcони

Бyзypг» бapои тaъpихи тaмaддyн Ba фapxaнги мо та тaнxо бeгонa нecт, бaлки бaëнгapи он acт, ки ин capзaмини axypOï Ba омочгоxи Xypшeд хоcтгоxy вaтaни aчдоди мост Ba онpо нaбояд хypд кyнeм Ba бa номaш бeгонaгй зоxиp нaмоeм. 3epO Tочикиcтони мо як бaхши кyxиcтонии Xypоcони Бyзypг acт, ки дap мacиpи тaъpих бо xaзоp aндap xaзоp воcитa бо ин capзaмин чуш хypдaacт Ba ягонaгии зaбонию фapxaнгии он нaтичaи ин чУшхypдaнxоcт.

АДАБИЁТ

1.Лбyaбдyллоx Myxaммaд ибни Лxмaди Myк,aддacй. Лxcaнy-т-тaкоcим фй Ma^ pифaтy-л-aколим.Ч,.1.Tapчyмaи А. MyroaBM.TexpO^ чопи aBBan, 1361.-368 с.

2.Абyaбдyллоx Myxaммaд ибни Лxмaди Myк,aддacй. Лxcaнy-т-тaкоcим фй мaъpифaтy-л-aколим. Ч,.2. Tapчyмaи А. Myнзaвй. Texpон, чопи aBBan, 1361. С.372-729.

3.Лбyиcxок Ибpоxими Иcтaхpй. Macолик Ba мaмолик. Бa эxтимоми Э. Лфшоp. Texpон, 1340. -334 с.

4.Абулкосим Фиpдaвcй. Шоxномa. Maтни интикодй. Ч,илди 1. Taxти нaзapи Е. Э. Бepтeлc. MOœBa, 1960. -272 с.

5.Абулкосим Фиpдaвcй. Ш^нома. Maтни интикодй. Ч,илди 2. Tax™ нaзapи Е. Э. Бepтeлc. Tacxexи мaтн бa эxтимоми А. Е. Бepтeлc, Л. T. Гyзaлëн, М. Усмонов, О. И. Смиpновa, А. Tоxиpчонов. MOcxBa, 1962. -261 с.

6.Абулкосим Фиpдaвcй. Шоxномa. Ч,. 3. Maтни интикодй. Tacxexи мaтн бa эxтимоми О. И. Смиpновa. Tax™ нaзapи А. Hyшин. MOcxBa, 1965.- 260 с.

7.Абулкосим Фиpдaвcй. Ш^нома. Ч,. 2. Taxияи мaтн Ba лyFaтy тaвзexот aз К. Айнй Ba З. Лxpоpй. Дyшaнбe: Адиб, 2007. -480 с.

8.Абулкосим Фиpдaвcй. Шоxномa. Ч,.8. Maтни интикодй. Tacxexи мaтн бa эxтимоми Р. Алжв. Зepи нaзapи Л. Озap. MaœaB, 1970. -435 с.

9.Лбулкосим Фиpдaвcй. Шоxномa. Ч,. 9. Taxияи матн Ba лyFaтy тaвзexот aз К. Айнй Ba З. Аxpоpй. Дyшaнбe: Адиб, 2009. -480 с.

10.Абyмaнcyp Лбдyлмaлик ибни Myxaммaди Сaолибии Hишопypй. Taъpихи Fypypy-c-cияp мaъpyф бa «Шоxномa»-и Сaолибй. Tapчyмa aз apaбй бa фоpcй С. Рyxонй. Бapгapдон бa pacмyлхaти точикй H. Зоxидов. Дyшaнбe, 2014. -444 с.

11.Абypaйxон Бepyнй. Оcоpy-л-бокия. Дyшaнбe: Иpфон, 1990. - 432 с.

12.Абycaъид Абyлxaй ибни 3axxOx ибни Maxмyди Гapдeзй. Зaйнy-л-aхбоp. Taxия Ba нaшpи элeктpонии Ллиpизо Кaëнй. Myнтaшиpшyдa дap top^h^ www. TARIKHFA. COM.

13.Дeвони одaмyшшyapо Абyaбдyллоx Рyдaкй. Дyшaнбe: Пaжyxишгоxи фapxaнги фоpcй-точикй, 2000. - 189 с.

14.Лe Стpeнч. Ч,УFpофиëи тaъpихии capзaминxои хилофaти шapкй. Tapчyмaи Maxмyди Иpфон. Чопи ceByM. Texpон, 1367. - 910 с.

15.Myxaммaд ибни Ч,apиpи Taбapй. Taъpихy-p-pycyли Ba-л-мулук. Китоби 5. My-тapчим Абулкосими Пояндa. Бо тaxpиp Ba тacxexи H. Лмиpшоxй. Дyшaнбe, 2014. -726 с.

16.Hизомии Аpyзии Сaмapкaндй. 4axOp мaколa. Омодaкyнaндaгони нaшp X. Шapифов Ba У. Tоиpов. Дyшaнбe: Иpфон, 1986.-160 с.

17.Поpчaxо aз «Лшколy-л-олaм»-и Ч,aйxонй. Taxияи А. Myхтоpов//Сомониëн Ba эxëи тaмaддyни фоpcии точикй. Дyшaнбe, 1998. С.151-191.

18.Сeмëнов А. А. Maтepиaльныe пaмятники apийcкой кyльтypы//Taджикиcтaн. Сб. Стaтeй. Taшкeнт, 1925. С.113-150.

ЧУFРОФИЁИ ТАЪРИХИИ ХУРОСОНИ БУЗУРГ

H^Opa^qa дap ин мaколa бap acоcи мaтолиби мaнобeи тaъpихй бa тaбйини вожaxои чyFpофиëии «Xypоcон» Ba «Xypоcони Бyзypг» Ba бaëни нaзapи худ дap боpaи xyдyди тaъpихии ин capзaмини пaxновap мeпapдозaд.

Хуросон дар «Шоднома» Хуросони дамоса, асотир ва мадалли чангдо ва набарддои эрониён ва турониён аст. Лозим ба тазаккур аст, ки дар Авасто ва соири манобеи бостонй аз Турон ба унвони сарзамини ориёй ёд мешавад. Ба гуфтаи бисёре аз муаррихон ва ховаршиносон ва иттилооти мувассак аз манобеи таърихй эрониён ва турониён аз як хонаводаанд. Фирдавсй дар «Шоднома» бордо аз марздои Эрон ва Турон, ки агааб аз Ч,айдун мегузашт, ёд мекунад. Табиатан дар натичаи ин даргиридо дудуди каламрави Хуросон тагйир мекард.

Пеш аз вуруди аъроб сарзамини кисмати шимолии Амударёи Хуросони Бузург бо номдои Вароруд, Варазруд ё Фароруд ёд мешавад.

Х,ангоме ки дар нимаи дувуми садаи дафтум аъроб шуруъ ба тасарруфи сарзаминдои содили рости Амударё карданд, ин мантакаро Мовароуннадр номиданд. Дар замони истилои аъроб то миёнадои садаи даштум голибан аз Хуросон ба унвони мантакае ёд мешуд, ки каламрави он то каронаи чапи Амударё имтидод дошт ва маркази он шадри Марв буд. Аммо дар ин давра сарзаминдои самти рости Амударё то Фаргонаву Исфичоб ба номи Хуросон низ зикр шудаанд. Марздои Хуросон пеш аз дамлаи далокатбори мугул сарзаминдои васеъеро дар ду суи Амударё фаро мегирифт ва шадрдои пурравнаке чун Самарканд, Бухоро, Балх, Х,ирот, Марв ва Нишопур дар густурдаи он карор доштанд.

Точикон аз адди бостон дар сарзамини Хуросони Бузург зиндагй кардаанд. Бар асоси манобеи таърихй, дар замони ишголи аъроб сарзамини мазкур ба чадор минтакаи аслии кавми ориёй таксим мешуд: Сугд дар шимол, Фаргона дар шимолу шарк, Хоразм дар гарб, Тахористон ва давзаи Х,илманд дар чануб. Ишголи Хуросони Бузург тавассути аъроб раванди наздикшавии ин халкдоро мутаваккиф кард. Бо зудури ашрофи мадаллии Тодириён ва Саффориён дар Хуросони Бузург раванди ташаккули дастаи халки точик огоз гардид. Бо эчоди давлати Сомониён дар асрдои 1Х-Х раванди ташаккули халки точик дар сарзамини Хуросони Бузург такмил ёфт.

Дар доли дозир бархе аз донишмандони кишварамон дар пажудишдои хеш аз истилоди чугрофиёии «Хуросон» ё «Хуросони Бузург» истифода мекунанд ва аммо такрибан аксари пажудандагон дангоми ироаи матолиби таърихии худ истилоди чугрофиёии «Осиёи Миёна»-ро тарчед медиданд. Истилоди чугрофиёии «Хуросон» ё «Хуросони Бузург» на тандо ба таърихи тамаддун ва фарданги мо бегона нест, балки ба ин маъност, ки ин сарзамини бидиштй ва тулуи хуршед ватани ниёкони мост ва набояд онро хурд шумурд ва номи онро барои хеш бегона дисобид. Точикистон кисмати кудистонии Хуросони Бузург аст, ки дар тули таърих бо дазорон род бо ин сарзамин пайванд хурдааст.

Калидвожа^о: Хуросон, Хуросони Бузург, Турон, Эрон, Тахористон, Xилманд, Фаргона, Хоразм, Исфицоб, Амударё, Тодириён, Саффориён, Сомониён

ИСТОРИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ ВЕЛИКОГО ХОРАСАНА

В данной статье автор, основываясь на материалах исторических источников, разъясняет географические термины «Хорасана» и «Великого Хорасана» и высказывает свое мнение об исторических границах этой обширной земли.

Хорасан в «Шахнаме» - это Хорасан эпоса, мифов и место боев и сражения между иранцами и туранцами. Следует отметить, что в Авесте и других древних источниках Туран упоминается как арийская земля. По мнению многих историков и востоковедов и достоверных сведений исторических источников иранцы и туранцы происходили из одной семьи. Фирдоуси в «Шахнаме» неоднократно упоминает границы Ирана и Турана, которые часто проходили через Джайхун. Естественно, в результате этих конфликтов изменились границы территории Хорасана.

До прихода арабов земля Великого Хорасана, расположенная в северной части Амударьи, также упоминалась под названиями Вараруд, Варазруд или Фараруд.

Когда во второй половине VII века земли на правом берегу Амударьи стали занимать арабы, они назвали этот район Мавераннахр (от арабского слова «заречье»). Во время арабского завоевания до середины VIII века Хорасан часто упоминался как область, территория которой простиралась до левобережья Амударьи, и центром которой был город

Марв. Тем не менее, в этот период земли на правобережье Амударьи до Ферганы и Исфиджаба упоминаются под именем Хорасана. До страшного нашествия монголов границы Хорасана охватывали обширные земли по обе стороны Амударьи, и в нем были процветающие города, такие как Самарканд, Бухара, Балх, Герат, Марв и Нишапур.

Таджики жили на земле Великого Хорасана с древних времен. Согласно историческим источникам, во времена арабской оккупации на упомянутой земле были разделены четыре основных региона проживания арийских народов: Согд на севере, Фергана на северо-востоке, Хорезм на западе, Тахористан и бассейн Гильменда на юге. Оккупация Великого Хорасана арабами остановила процесс сближения этих народов. С появлением в Великом Хорасане местной знати Тахиридов и Саффаридов, процесс формирования ядра таджикского народа начал усиливаться. С созданием Саманидского государства в IX-X вв. завершился процесс формирования таджикского народа на земле Великого Хорасана.

В настоящее время некоторые ученые в нашей стране используют в своих исследованиях географический термин «Хорасан» или «Великий Хорасан», и почти большинство из них при изложении своих исторических материалов отдают предпочтение географическому термину «Средняя Азия». Географический термин «Хорасан» или «Великий Хорасан» не только не чужд истории нашей цивилизации и культуры, но и означает, что эта райская земля и восхода солнца является родиной наших предков, и мы не должны умалять ее и считать ее имя для себя чужим. Таджикистан - это горная часть Великого Хорасана, который в ходе истории тысячей и тысячей путей связанная с этой землей.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевыеслова: Хорасан, Великий Хорасан, Туран, Иран, Тахаристан, Гильманд, Фергана, Хорезм, Исфиджаб, Амударья, Тахириды, Саффариды, Саманиды.

HISTORICAL GEOGRAPHY OF GREAT KHORASAN

In this article, the author, basing on the materials of historical sources, explains the geographical names «Khorasan» and «Great Khorasan» and expresses his opinion about the historical boundaries of this vast land.

Khorasan in the «Shahnameh» is the Khorasan of the epic, myths and the place of battles and fighting between Iranians and Turanians. It should be noted that in the Avesta and other ancient sources Turan is mentioned as the Aryan land. According to many historians and orientalist and reliable information from historical sources, Iranians and Turanians came from the same family. Firdowsi in the «Shahnameh» repeatedly mentions the borders of Iran and Turan, which often passed through Jayhun. Naturally, as a result of these conflicts, the borders of the territory of Khorasan have changed.

Before the arrival of the Arabs, the land of Great Khorasan, located in the northern part of the Amu Darya, was also referred to as Vararud, Varazrud or Fararud.

When in the second half of the 7th century the Arabs began to occupy the lands on the right bank of the Amu Darya, they called this area Movarunnahr (from the Arabic word «riverside»). During the Arab conquest until the middle of the 8th century, Khorasan was often mentioned as an area whose territory stretched to the left bank of the Amu Darya, and the center of which was the city of Marv. Nevertheless, during this period, the lands on the right bank of the Amu Darya to Fergana and Ispijab are mentioned under the name of Khorasan. Before the terrible Mongol invasion, the borders of Khorasan covered vast lands on both sides of the Amu Darya, and there were prosperous cities such as Samarkand, Bukhara, Balkh, Herat, Marv and Nishapur.

Tajiks have lived on the land of Great Khorasan since ancient times. According to historical sources, during the Arab invasion, four main regions of Aryan peoples» residence were divided on the mentioned land: Sogd in the north, Fergana in the northeast, Khorezm in the west, Takhoristan and the Helmand basin in the south. The occupation of Great Khorasan by the Arabs stopped the process of rapprochement of these ethnic groups. With the appearance of the local nobility of the Tahirids and Saffarids in Great Khorasan, the process of forming the core of the Tajik people began to intensify. With the creation of the Samanid state in the 9th-10th centuries the process of formation of the Tajik people on the land of the Great Khorasan has ended.

Currently, some scientists in our country use the geographical name «Khorasan» or «Great Khorasan» and almost most of them prefer the geographical term «Middle Asia» when presenting their historical materials. The geographical term «Khorasan» or «Great Khorasan» is not only alien to the history of our civilization and culture, but also means that this paradise land and sunrise is the homeland of our ancestors, and we should not belittle it and consider its name alien to ourselves. Tajikistan is a mountainous part of the Great Khorasan, which in the course of history has been connected with this land by thousands and thousands of ways.

Key words: Khorasan or Great Khorasan, Turan, Iran, Takhoristan, Helmand, Fergana, Khorezm, Ispijab, Amu Darya, Tahirids, Saffarids, Samanid.

Сведения об авторе: Хамза Камол (Камолов Хамзахон Шарифович) - Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша НАНТ, доктор исторических наук, профессор, заведующий отделом древней, средневековой и новой истории. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 33. E-mail: hamza_Kamol@mail.ru

About the author: Hamza Kamol (Kamolov Hamzakhon Sharifovich) - A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan, Doctor of Historical Sciences, Professor, Head of Department of Ancient, Medieval and New History. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, 33 Rudaki Ave.E-mail: hamza_Kamol@mail.ru

4-♦

УДК 737 (575.3)

СИККАЗАНЙ ВА ИСТИЛОДОТИ НУМИЗМАТЙ ДАР «ШОДНОМА»-И ДАКИМ АБУЛЦОСИМ ФИРДАВСИ

Абдувалй ШАРИФЗОДА Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

«Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй яке аз сарчашмахои мухим ва дар навбати худ пуртазод доир ба таърихи сикка ва сикказании эрониён мебошад. Сикка, ки яке аз ихтирооти бузурги башарй ва далели муътамади таърихй доир ба пешрафти фархангу тамаддун мебошад, он ба пайдоиш ва инкишофи муносибатхои молию пулй ва таърихи сиёсию иктисодй алокамандии зич дошта, илова бар ин ба эчодиёти олимон ва шоирони давру замонхои гуногун таъсири хамачониба расонидааст. Дар таърихи адабиёт ва таърихнигории Шарк як зумра олимону шоирон, аз чумла А^мад ибни Фазлон ибни ал-Аббос ибни Рошид ибни Даммод, Абубакр Мухаммад ибни Чдъфари Наршахй, Даким Абулкосим Фирдавсй, Абуис-хок Иброхим Истахрй, Абулкосим ибни Давкал ан-Нусайбй, Абуабдуллох Мухаммад ибни Ахмади Макдисй, муаллифи гумноми «Дудуду-л-олам мина-л-машрик ила-л-магриб», Абулкосим ибни Ахмади Чдйхонй, Шахо-буддин Абуабдуллох ибни Абдуллох ал-Дамавй ар-Румй ал-Багдодй, муаллифи номаълуми «Таърихи Систон», Бурхонниддин Абулмаонй Махмуд ибни Ахмад ибни Абдулазиз ал-Бухорй ал-Данафй, Закариёи Казвинй, Абдусамад Абдулхайи Гардезй, Макризй, Мирхонд, Ибни Халдун ва чанде дигарон дар осори худ сикка ва сикказаниро хам ба таври бадей ва хам ба таври илмй инъикос намудаанд [1,69-88]. Як кисми осори олимони фавкуззикрро доир ба таърихи сикказании Шарк хануз дар асрхои XIX - XX олимони машхури сиккашинос, ба мисли Х. Д. Френ [2], П. Савелев [3], В. Тизенхаузен [4], В. Григорев [5], П. Лерх [6] тахкик

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.