Научная статья на тему 'ИСТОЧНИКИ ПОЭМА: “ЮСУФ И ЗУЛАЙХА” ХОВАРИ ШЕРОЗИ'

ИСТОЧНИКИ ПОЭМА: “ЮСУФ И ЗУЛАЙХА” ХОВАРИ ШЕРОЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
143
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХОВАРИ ШЕРОЗИ / ПОЭТ / ПОЭМА / "ЮСУФ И ЗУЛАЙХО" / ИДЕЯ / СОДЕРЖАНИЕ / ИСТОЧНИК / "БИБЛИЯ" / "КОРАН" / СКАЗАНИЕ / КНИГИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джавхарова Мужибахон Одиловна

Ховари Шерози является одним из великих поэтов конца ХVIII века, что наряду со своим диванои написал поэму “Юсуф и Зулайхо”, который по своему идее и содержание считается всеьма полезным и интересным. Ховарии Шерози при написании поэм “Юсуфа и Зулайхо” творчески воспользовался такими ценнейшими истогниками, как “Библия” и “Коран”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOURCE OF THE POEM "USUF AND ZULAKHO" KHOVAR SHEROZI

Khovar sherozi is one of the graet poet of the end of age XVIII, alongside with his own poems he has written “Usuf and Zulaykho” which on its idea and contents is considered and it is very useful and interesting. Khovar Sherozi when writing the poem “Usuf and Zulaykho” creative use such the most valuable source as “Bible” and “Koran”.

Текст научной работы на тему «ИСТОЧНИКИ ПОЭМА: “ЮСУФ И ЗУЛАЙХА” ХОВАРИ ШЕРОЗИ»

Ключевые слова: Озарахш, поэт, тема, вайна, мир, покой, стих, газель, дружба, бейт, вселенная, люди.

The article explones curren t issues of human cocietu, including peace and tranguilitu warand disputes, social migration in the poetry of Azarachsh. The poet calls himdnityfo peace. According to the poetry of the poet, humanity must live in peace with the world.

Must stop meaninglis war, do not lose political clarihy and not to be deceived ete. Con textual matenal will be imbotant tor poetry advocates and researchers.

Key words: poet, Azarachsh, thema, gazelle, friendshin, beit, universe, people.

Сведение об авторе:

Джумъаев Джумъабой Джураевич - соискатель кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

About author:

Jumaev Jumaboi Juraevich - lecturer of Department of Theory and History of Tajik literature in Tajik State Pedagogical University named after Ayni.

САРЧАШМАХРИ ДОСТОНИ "ЮСУФ ВА ЗУЛАЙХО" - И ХОВАРИ ШЕРОЗЙ

Цавхарова М.О.

Донишгощ технологии Тоцикистон дар шщри Исфара

Мувофики нишондоди сарчашмахое, ба мисли "Мачмаъ - ул - фусахо" -и Ризокуллихони Хидоят, "Форснома" -и Носирй, " Дилкушо" - и Хрчи Акбари Наввоб ва ахбори "Чахорсад шоири баргузидаи порсигу" Ховарии Шерозй аз шоирони боном ва сохибзавки сохибдевон аст.

Мирзо Фазлуллох Ховарии Шерозй дар охирхои садаи XVIII (дар худуди солхои 1190 - 1192 -и хичрии шамсй) дар шахри Шероз дар хонадони ахли савод ба дунё омадааст. Номи шоир Мирзо Фазлуллох, тахаллусаш Ховарй ва нисбааш аз номи зодгохаш Шерозист. Ховарй баъди ба даст овардани саводи ибтидой ва касби камол кардан дар Шероз ба шахри Техрон омада, дар хидмати Мирзо Шафеъи Мозандаронй - яке аз вазирони хукумати Кочорихо фаъолият намудааст.

Ховарии Шерозй шоири сохибдевон аст, ки таркиби девони уро газалу касида, рубоиву тарчеъбанд, таркиббанд ва абёти мутафаррика ташкил медихад. Ба калами Ховарй асари мансури таърихие бо номи " Таърихи Кочор" мансуб аст. Аз миёни мероси адабии Ховарй достони "Юсуф ва Зулайхо" бо вижагихои хоси адабию эстетикияш фарк карда, дорои ахамият ва чойгохи вижа аст.

Достони "Юсуфу Зулайхо" - и Ховарии Шерозй дар пайравй ба ягон шоире суруда нашуда, мустакил аст. Аз нигохи хати сюжет, устухонбандй ва вазн достон мисли достонхои дигари "Юсуф ва Зулайхо" буда, вале махсусиятхои худро доро аст. " Юсуф ва Зулайхо" - и Ховарй соли 1240 хичрии шамсй дар бахри хазач, ки аз рукнхои мафоилун - мафоилун - фаулун иборат буда, аз 11 хичои баробар фарохам омадааст, эчод гардида аст. Шоир достонашро ба шохзодаи Кочор Махмуд Мирзо бахшидааст. Матни достон аз 176 боби марбут ба хам фарохам омада, 16 боби аввали он хамчун кисматхои мукаддимаи анъанавии достонхои классикии форсии точикй бо сюжети асар дахл надорад ва дар мачмуъ достон аз 6795 байт иборат аст.

Достони "Юсуф ва Зулайхо" - и Ховари Шерозй соли 1369 хичрй (1991 мелодй) дар Техрон аз чониби мухаккики эронй Аббоси Мансурй бо мукаддимаи кутох ва хатти хеле зебои настаъликини худи мухаккик дар асоси нусхаи ягонаи шахсии у нашр карда шудааст. Бинобар нишондоди Аббоси Мансурй сахифаи охирини достон нест шудааст, аз ин ру соли хатми асар маълум нест (1).

Оид ба рузгору осори Ховарии Шерозй дар адабиётшиносии точик ягон кори тадкикотй анчом напазируфта, танхо як маколаи доктори илмхои филологй, профессор Вафо Элбоев бо номи " Юсуф ва Зулайхо" - и Ховарии Шерозй дар мачмуаи маколахои илмии " Файзи истиклол" дар соли 2001 ба чоп расидааст [2].

Киссаи " Юсуф ва Зулайхо" яке аз киссахои кухнаест, ки огозаш аз фолклори яхудиён ибтидо мегирад ва тадричан ба таркиби китобхои осмонии "Библия" (Ахди кадим), бобхои 30 - 57 (3), "Куръон", сураи 12 ( сураи Юсуф) (4) ворид шудааст. Ворид шудани сюжети ин киссаи чолиби омузанда ва ахлокй ба таркиби китобхои осмонии "Библия" ва "Куръон" беасос нест. Юсуф шахси таърихй ва пайгамбар аст ва симои у дар адабиёти шифохй (фолклорй) ва хаттии форсии точикй хамчун образи дар аввал чавони покдоман, росткавл, ба дину мазхаб ва ойинхову шинохтани Худои ягона устувор ва дар охир бо донишу биниш ва кушиши шахсияш сарвазир, начотдихандаи одамон аз кахтиву хушксолй ва билохира хамчун пайгамбар ва пешвои мардум шинохта шудааст.

Хамаи достонхои "ЮсуФ ва Зyлaйxо" аз се capчaшмaи мyьтaбap:

1. Фолклоpи яхуддан;

2. "Библия" (бобхои 30 - 57);

3. "K^p^tf' (cypaи 12 - cypaи Юсуф) OFOЗ мeгиpaнд.

Достони "Юсуф ва З^гажо" - и Xовapии Шepозй низ аз ин ду китоби осмонии "Библия" ва "K^yp^^' OFOЗ мег^ад, ки ин нукта аз тахлили сюжети достон paвшaн мeгapдaд. Xовapй дap 160 боби муназзами достон, ки микдоpи байтхояшон гуногун буда, аз 5 байт то 120 бaйтpо ташкил медиханд, нуктахои дap бобхои 30 - 57 - и "Библия" ва cypaи 12 - и "K^p^tf' омaдapо ба як мaхоpaти xоcи шоиpй бозгуй кapдaacт.

Биcëp нуктахое, ки дap достонхои "Юсуф ва Зyлaйxо", аз чумла достони Xовapй омадаанд, ба мисли ишк;вapзихо, шубонй кapдaни Юсуф, оббозй кapдaн, pyзгоp гyзapондaни ЗуиМо дap мyфоpикaт, издивочи Юсуф бо Зyлaйxо ва Faйpa, ки дap capчaшмaхои достонхо - "Библия" ва "Kypьон" нестанд, ин ибтикоpоти шоиpон аст, ки сюжети ккисса бapои xонaндa paнгинтap ва чaззобтap гapдaд ва онpо xyбтap пaзиpaнд. Албатта, ин чузъхо, ки номбap кapдeм, дap хap достонхои "Юсуф ва ЗуиМо" ба хap тapз бaëн ва ифода шудаанд ва хap шоиp бо завки ба xyA xоc ва мaхоpaтaш ин нyктaхоpо бaëн кapдaacт.

Сюжетхое, ки аз китобхои осмонии "Библия" ва "^p^rf' capчaшмa мeгиpaнд, дap хap дaвpy замон бapои шоиpон манбаи илхоми вокей будаанд, чунки дap сюжетхои дap ин китобхо омада, аз амалхои солехи пaЙFaмбapон ва пeшвоëни дин сукан мepaвaд, ки ин cyxara сахлу оддй нест. Ч,омеаи инсонй хамеша ба чунин симохои бyзypг ниëз доштааст, то axлокy одоби чомеа танзим гapдaд.

Xовapии Шepозй дap эчоди достони "Юсуф ва Зyлaйxо" асосан ба сюжети дap "K^p^tf' омада пaйpaвй кapдaacт. Хамаи он аз 111 ояти cypaи "Юсуф", ки дap "K^p^tf' омадаанд, дap достони "Юсуф ва Зyлaйxо" - и Xовapй 6озгуии бадей шудаанд.

Xовapй дap боби " Сабаби назми китоб", ки аз 89 байт ибоpaт аст, аз шоиpонe, ки каблан достони "Юсуфу Зyлaйxо" навиштаанд, аз чумла Абдypaхмони Ч,омй ва Нозими Х^ота ëд мекунад ва достони xyдpо аз дигapон бapтap медонад ва дap як байте достони xyдpо аз Лбдypaхмони Ч,омй боло мехисобад. Касе, к-у пухтагй донад 3u хомй, Насанцад нaзмu ман бо нaзмu Цомй. Наку донад гyлчuнонu w бог, Нaвоu андалеб аз нaвxau зог. Шyдa хamм андар w mxu зaрaндyд, Сyхaн бар Ховарй, шощ ба Махмуд [1,39].

Xовapй дap боби "Сабаби назми китоб" аз махфили адабие ëд мекунад, ки махз бо ташвики дycтонaш ба назми киссаи "Юсуф ва Зyлaйxо" пapдоxтaacт: Шабе дар манзты рушанравоне, Ба трат тру дар сyрam цавоне. Сyхaндонe дар он пок анцуман бyд, Ku поконро ба у руu cyxan бyд. Пас он гщ гyфm бо ман эй хунаркеш, Ku хастад аз xyнаркешон xyнар беш. Рахр созй дты мо з - w maaccyф, Ба нaзмu yuccau Ящу6у ЮсуФ [1,29].

Xовapии Шepозй бо ташвики д^стонаш ба тасв^и ин киссаи чолиб пapдоxтaacт. Дap акгарт достонхои "Юсуф ва Зyлaйxои" - и адабжти фоpcии точикй гояи мapкaзй ишки Зyлaйxо бо Юсуф тасв^ шуда бошад, дap достони Xовapй ду масъалаи асосй - якум ишки Зyлaйxо бо Юсуф ва дувум мyфоpик;aти Яъкуб аз Юсуф, ки аз кисмати мyaccиpи ккисса аст, бо aфкоpи баланд тасв^ шудааст Дap ин мaвpид андешаи муаллифи маколаи "Юсуф ва Зyлaйxои" -и Xовapии Шepозй Вафо Элбоев ба мaвpид аст: " Интикдди Xовapй аз шоиpони пешин ин аст, ки онхо дap тacвиpи яке аз кисматхои мyaccиpи acap дacтëб шудаанд ва ба андешаи y бояд шо^он дap офapидaни ин гуна достонхои баландмазмуну бaлaндFOя, ки чанбахои чаззоби тaъpиxй, динй, axлокй, иpфонй ва ичтимой доpaнд, хама к;иcмaтхоpо дap савияи баланд офapaнд"[2, 31]. Нyктaгиpии Xовapй дap байтхои зepин омадаанд:

Ацаб, к-аз axôu онмжтт дuлрeш, Хазорон нуктасанц омад каму беш. Яке з-он, кы кард un щсса бунёд, Накард аз сотт байтулхазан ёд. На Нозuм, хар m назмаш беншом аст, Насузад оташаш азбаст хом аст.

Аз ин саубо тиуй уам цоми Цомист,

Зи ту моро таманнои тамомист.

Касе, к-у пухтагй донад зи хомй,

Насозад назми ту бо назми Цомй [1,27].

Х,амин тавр, Ховарии Шерозй бо истифода аз сарчашмахои муътабар, мисли "Библия" ва "Куръон" як достони чолибе офаридааст, ки дар катори дигар достонхои ишкй чойгоху макоми хос дорад.

АДАБИЁТ

1. Ховарии Шерозй. "Юсуф ва Зулайхо". - Техрон, 1369 хичрй.

2. Вафо Элбоев. "Юсуф ва Зулайхо" -и Ховарии Шерозй // Файзи истиклол (мачмуи маколахо). - Душанбе, 2001.

3. Библия. Ахди карим ва Ахди чадид. Инстути тарчумаи Библия, Ба забони точикй. Мутарчим Мордехай бен -Хиё Бачаев. - Стокголм, 1992.

4. Куръон. Тарчумаи Махдй Илохиии Кумшай. - Техрон: Бунёди нашри Куръон, 1368 хичрй.

ИСТОЧНИКИ ПОЭМА: "ЮСУФ И ЗУЛАЙХА" ХОВАРИ ШЕРОЗИ

Ховари Шерози является одним из великих поэтов конца XVIII века, что наряду со своим диванои написал поэму "Юсуф и Зулайхо", который по своему идее и содержание считается всеьма полезным и интересным. Ховарии Шерози при написании поэм "Юсуфа и Зулайхо" творчески воспользовался такими ценнейшими истогниками, как "Библия" и "Коран".

Ключвые слова: Ховари Шерози, поэт, поэма, "Юсуф и Зулайхо", идея, содержание, источник, "Библия", "Коран", сказание, книги.

SOURCE OF THE POEM «USUF AND ZULAKHO» KHOVAR SHEROZI

Khovar sherozi is one of the graet poet of the end ofage XVIII, alongside with his own poems he has written "Usuf and Zulaykho " which on its idea and contents is considered and it is very useful and interesting.

Khovar Sherozi when writing the poem "Usuf and Zulaykho " creative use such the most valuable source as "Bible"and "Koran".

Ke words: Khovar Sherozi, poet, poem "Usuf and Zulaykho", idea, content, source, "Bible", "Koran" saga, books.

Сведение об авторе:

Джавхарова Мужибахон Одиловна - директор Исфаринского филиала Таджикского технологического университета Тел.: ((+992) 935221004

About the autor:

Javharova Mujibahon Odilovna - is the director of the Isfara branch of the Tajik technological university

ВЗАИМОСВЯЗИ МЕЖДУ НАЦИОНАЛЬНЫМИ ЛИТЕРАТУРАМИ

Исломова Дж.М.

Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни

Таджикская детская литература богата творчеством писателей многих народов, их замечательными художественными творениями, со свойственным каждой литературе национальным колоритом и образами. Она крепка и богата взаимодействием и взаимосвязью многонациональных литератур и представляет собой единую, органически целую многонациональную литературу.

Трудно представить качественное обновление, выявление национальных компонентов современной таджикской детской литературы без прогрессивного воздействия русской реалистической литературы на весь процесс её развития.

Наряду с другими истоками немаловажную роль в возникновении и развитии детской и юношеской литературы сыграли фольклор и классическая литература.

Взаимосвязи между национальными литературами, влияний русской реалистической литературы на литературу народа Средней Азии, в том числе на таджикскую детскую литературу, особенно в этот период, укрепляются и принимают все более широкий размах.

Это не только свидетельствует о значительном воздействии русской литературы на таджикскую детскую литературу, но и еще развития литературы для юных читателей привлекла внимание общественности республики и что ей пора стать предметом серьёзного обсуждения и забот.

Посредством художественна перевода таджикская детская литература, знакомила своих читателей с различными сторонами жизни разных народов и эпох. Эта сторона литературного процесса способствовала тому, что юные читатели в Таджикистане познакомились с русской современной

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.