Научная статья на тему 'ХРИСТИАНСКИЕ ИСТОЧНИКИ ПОЭМ "ЮСУФ И ЗУЛЕЙХА" ХОВАРИИ ШЕРОЗИ И АБДУРАХМАН ДЖАМИ'

ХРИСТИАНСКИЕ ИСТОЧНИКИ ПОЭМ "ЮСУФ И ЗУЛЕЙХА" ХОВАРИИ ШЕРОЗИ И АБДУРАХМАН ДЖАМИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
82
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БИБЛИЯ / КОРАН / ХРИСТИАНСТВО / ХРИСТИАНСКИЕ ИСТОЧНИКИ / СЮЖЕТ / ПОЭМА / ЕВРЕЙСКИЙ ФОЛЬКЛОР / СУРА / СВЯЩЕННАЯ КНИГА / ХОВАРИ ШЕРОЗИ / АБДУРАХМАН ДЖАМИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джавхарова Мужибахон Одиловна

Поэма «Юсуф и Зулейха» является одним из древных сюжетов в истории персидско-таджикской классической литературе, где еще в Х-ом веке были сочинены в форме отдельных поэм. Сюжет этой прекрасной поэмой начинается в древнем еврейском фольклоре, и постепенно вошёл в состав Библии, (37-50-я глава). В У11 веке нашей эре сюжет «Юсуфа и Зулейхы» мы встречаем в 12-ю суру священной книге Коран. В статье проанализировано христианские источники поэм «Юсуф и Зулейха» Ховарии Шерози и Абдурахман Джами, что оно является несомненно Библии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHRISTIAN SOURCES OF THE POEM “ YOUSUF AND ZULAIHO” OF HOVARII SHEROZI AND ABDURAHMONI JOMI

Poem “Yousuf and Zulaiho” is one of the ancient plots of a Persian -Tajik classical literature which was published in the form of separate poem in the X-th century. The plot of this wonderful poem begins in ancient Jewish folk art and by was included into Bible (37-50 chapters). In the VII century of our eras we met “Yousuf and Zulayho” plot in the 12-th chapter of holy “Qoran” The article analyzes the Christian sources of the poem “Yousuf and Zulayho” of Hovarii Sherozi and Abdurahmoni Jomi , that it is undoubtedly from Bible.

Текст научной работы на тему «ХРИСТИАНСКИЕ ИСТОЧНИКИ ПОЭМ "ЮСУФ И ЗУЛЕЙХА" ХОВАРИИ ШЕРОЗИ И АБДУРАХМАН ДЖАМИ»

122. Сухарева О.А Квартальная община шзцнефеодального города Бухары (в связи с историей кварталов). - Москва:Наука, 1976. - 370 с.

23. Сухарева О.А Позднефеодальный город Бухара. - Тошкент: Фан, 1962. - 235 с.

УПОМИНАНИЕ РЕМЕСЕЛ И РЕМЕСЛЕННИКОВ В «ВОСПОМИНАНИЯХ» САДРИДДИНА АЙНИ

В статье анализировваны автобиографические данные произведения известного таджикского писателя, Героя Таджикистана, Садриддиниа Айни «Ёддоштхо» («Воспоминания») о ремеслах и ремесленниках города Бухары. Авторы впервые стараются анализировать данный пласт сведений «Воспоминания» Айни, спривличением информации научной литературы по интересующей теме. Они пришли к выводу, что устод Айни в этом произведении приводит важные исторические и этнографические данные о ремеслах и ремесленниках и их месте в социальных отношениях жителей столицы эмирата города Бухары.

Ключевые слова: ремесла, ремесленники, ремесленное дело, ткачество, литейное дело, приготовление халвы и сладостей, рисола - трактат ремесленников, старец -глава и наставник ремесленников, сапожное дело, водовоз, конюх, бунак-аванс.

THE MENTION OF CRAFTS AND ARTISANS IN SADRIDDIN AYNI'S "MEMORIES"

The article analyzes the autobiographical data of the work of the famous Tajik writer, Hero of Tajikistan Sadriddinia Aini "Yoddoshtho" ("Memories") about crafts and craftsmen of the city of Bukhara The authorsfor the first time try to analyze this layer of information "Memories" by Aini, by introducing information from scientific literature on the topic of interest. They concluded that Ustod Ayni in this work provides important historical and ethnographic data on crafts and artisans and their place in the social relations of the residents of the emirate of the city of Bukhara.

Key words: handicrafts, artisans, handicraft, weaving, foundry, making halvah and sweets, risol - a treatise of artisans, the elder is the head and mentor of artisans, shoemaking, water carrier, groom, bunac-advance.

Сведения об авторе

Вохидов Шодмон Хусейнович - доктор исторических наук, профессор, Таджикского педагогического института в городе Пенджикент. E-mail:pamir555@inbox.ru Шарифова Гулпари Хамдамовна - старший преподаватель кафедры Таджикского языка и литературы Таджикского педагогического института в городе Пенджикент (Таджикистан).

About the author:

Vohidov Shodmon Huseinovich - doctor of historical sciences, Professor of the Tajik State Pedagogical Institute in the city of Penjikent. E-mail: pamir555@inbox.ru

Sharifova Gupari Hamdamovna - senior lecturer of the Tajik language and literature department of the Tajik Pedagogical Institute in the city of Penjikent (Tajikistan).

МАНБАЪХРИ МАСЕХДИ ДОСГОЩОИ «ЮСУФ ВА ЗУЛАЙХО»-И ХОВАРИИ ШЕРОЗИ ВА АБДУРА^МОНИ ЧРМИ

Цавхррова М.О.

Донишгоуи технологии Тоцикистон дар шщри Исфара

Дар адабиёти форсии точикй достонсарой таърихи ку^ан дорад ва дар тули таърихи беш аз ^азорсолаи хеш мар^ила ба мархдла рушду тараккй намуда, ифодагари розу ниёз ва афкори мардуми форсизабон ва инчунин тамоми инсоният гардидааст.

Аксари досгощои форсии точикй аз китоб^ои «Авасто», «Таврот» ва «Курьон» сарчашма гирифтаанд, ки ин нукта безамина нест, чунки дар ин китобх,ои мукаддас садхо киссщо аз рузгори паёмбарону ёрони ощо ва шахсиятдои бузурги диниву мадабй омадаанд, ки рафтори ^амаашон сазовори омузиш ва пайравй аст.

Дар имтидоди аср^ои Х-ХУ дар адабиёти форсии точикй досгощои зиёди ишкй, ишкй-романтикй, фалсафй, таърихй, пахлавонй, ирфонй, маснуь, динй, мадабй ва гайра офарида шудаанд, ки аз осори фолклорй, диниву мадабй ва китоб^ои мукаддаси «Авасто», «Таврот» ва «Курьон» сарчашма гирифтаанд.

Нависандаи бузурги рус А.М.Горкий дуруст таъкид кардааст, ки: «Ибтидои каломи бадеъ дар фолклор аст» [9, 452].

Вокган, хамин cюжeти гyфтоpи мapдyмй aœrn дccтони «Юcyф вa Зyлaйxо»-хо гapдидaacт, ки дap кaтоpи достонхо ,nap жанхои xypди лиpикии фcлклоpй, бa миcли мyфpaдот, дyбaйтй, pyбой, кщъа, cypy^c бa na3ap мepacaд.

Мaвpид бa зикp аст, ки aкcapи шоиpонe, ки дccтони «Юcyф вa Зyлaйxо»-pо нигоштаанд бapомaди Зyлaйxоpо a3 мулки Мaгpиб, дyxтapи шох Тaймyc дониcтaaнд вa ин нyктapо лyгaтшиноcи эpонñ Aлиaкбapи Дeхxyдо бо такя бa «Fиëc-yл-лyгот», «Фapхaнги Онaндpоч» вa «Фapхaнги фо^й» чунин шapх додaacт: «Мавлиди Зyлaйxо Мaгpиб аст, номи acлии y бa зaбони cyp^ë™ Роъил буд. Иcми Зyлaйxо, ки шyхpaт доpaд, вaзъкapдaи apaб aci» [1, 424]

Сюжeти киccaи «Юcyф вa Зyлaйxо» дap бобхои 37-50-и «Библия» (6, 57-92) вa cypaи 12-и «Kp^m» (12, 234-237) омaдaacт. Дap «Библия» xaтми киcca бо тавфикк xccтaни Юcyф бa бapодapонaш вa xyдопapacт бyдaни онхо вa дap шнни 110-ccлaгй вaфот кapдaни y бa пcëн pacидaacт. Дap «K^pscrn» бошaд xaтми киcca бо дуъои Юcyф бa дapгохи Xyдовaнд, бaхpи Faлaбaи paхмон бap шaйтон, бa Xyдо имон овapдaни мapдyм вa пapacтиши Xyдои якто бa cxnp мepacaд.

Дap aдaбиëти фоpcии точикй хaмaи он шоиpонe, ки киccaи пypшypи «Юcyф вa З^гажо»^ бa тacвиp гиpифтaaнд, a3 cюжeт вa мазмуни дap китоби мукаддаш «Ky^cm» омaдa иcтифcдa кapдaaнд, a3 чумла Aбдypaхмони Ч,омй вa Xовapии Шepозй. Онхо низ миcли шоиpони дигap бa Юcyф хaмчyн обpaзe, ки хaмaи ходиcaхои кии(ха дap номи y мeчapxaд вa кaхpaмони acccï мeбошaд, тaнхо aз нaзapи фapогиpии мacьaлaхои шapиaти иcломй cyxaн гyфтaaнд вa aз xaти cюжeти дap «Kypьон» бyдa бepyн нapaфтaaнд. Arap Aбдypaхмони Ч,омй дap достони xyд бeштap мacьaлaхои ишки иpфониpо бappacй кapдa, бa обpaзи Ю:уф бeштap таваччух кapдa бошaд, Xовapии Шepозй дap бapобapи бappacии ишки иpфонй ишки зaминиpо низ штоиш мeкyнaд вa дap бapобapи Юcyф бa обpaзи Яъкуб бeштap таваччух Доpaд.

Дap «Библиям» вa «Kp^rn» фастхои дap оpзyи фapзaнд бyдaни шохи Мaгpиб - Тaймyc, тaвaллyди Зyлaйxо, xc6 дидa, ошик, шудани y бa Юcyф, aз дapди ишкк зaнчиpбaнд гaштaни Зyлaйxо, ишквapзихои Зyлaйxо вa aз Faми ишку вacли Юcyф пиp гaштa, дap capи pохи Юcyф xонa cоxтaни Зyлaйxо, бо дуъои Яъкуб чавонзани бокиpa гaштaни Зyлaйxо вa бо Юcyф издивоч кapдaнy фapзaндхо дидан вa мapги Юcyфy Зyлaйxо нишон додa нaшyдaacт, ки «зодaи тaxaйюл вa эчоди шоиpон бyдa, бaхpи paнгинтapy мyaccиpтap гapдидaни cюжeти достонхои xyд ин киcмaтхоpо бap мавзуи ашш афзудаанд» [7, 43].

Тaвpe кaблaн ëдpac шyдeм, ин киccaи кyхaни фолклоpиpо дap aдaбиëти ^cpcm точикй боpи aввaл Aбyлмyaйяди Бaлxй (acpи X), бaъд Бaxтиëpй (афи X) хaмчyн достони aлохидa нигоштаанд ки ин достонхо то pyзгоpи мо нapacидaaнд. Сюжeти достони «Юcyф вa Зyлaйxо»-pо бa нacp боpи aввaл aдиб вa cyфии мaшхyp Aбдyллохи Aracpñ (1006-1088) бa тacвиp кaшидaaст, ки он бо номи «Aниc-yл-мypиддин вa шам^л-ш^олио бa шaкли як достонт иpфонй вa пaндy нacихaтй дap тaъpиxи aдaбиëти фоpcии точикй «чун нaмyнaи xyби нафи бaдeй, чун кихаи pомaнмонaнд, aз чихати мавзуъ макоми xcc доpaд» [2, 162]

Дap aдaбиëти фоpcии точикй бaъдaн оид бa ин кихаи мaшхyp шлшлаи достонхо хaм бa нaзм вa хaм бa нacp офapидa шyдaнд, ки as чихaти cюжeт ягонa бошaнд хaм, as нигохи хyнapy мaхоpaти шоирт, фapогиpии мавзуъ, бaдeият вa га.бк aз хaм ^ap^ доpaнд, чунки дap бaъзe достонхо мавзуи динй, диrap тaъpиxй, ceюм ишк, чaхоpyм иpфонй тacвиpy бappacй шyдaaнд.

Сюжeтхо вa вокгахои тaъpиxй, ки бa ин ë он aдaбиëти xai™ олaм pох ëфтaaнд, yмpи човидонй доpaнд, ки ин нyктa тaвaccyти тaxaйюли гypyхи шоиpон вa нaвиcaндaгон ин оccpи ноб тaдpичaн чузъи фapхaнги yмyмибaшapй мeгapдaнд.

Ки<хаи «Юcyф вa Зyлaйxо» якe aз чунин оcоpи мондaгоp вa човидонй aCT, ки aз кaдимтapин киccaхост, воте хaмeшa тapy тозa вa дилкаш aCT вa бa xaзинaи aдaбиëтy фapхaнги чaхонй кaйхо pох ëфтaaст. Дap aлохидaгй хap як гаднахои ин киccaи nyprayp мeтaвонaд як acapи томи бaдeй бошад. Дap ин мaвpид тaъкиди Е.Э. Бepтeлc чолиби диккат aCT: «Ин ки<ха, дap во^в, якe аз caхифaхои дypaxшони тaъpиxии фapхaнгии чахонй аст. Сахнахои гуногуни он, аз кабили дaвpони оpоми кудакй, нобaccмонии xонaводaгй, мaнзapaи фaчeъи фypyxтa шудан ба гуломй, пайдоиши имкони озодй, cyкyти боз хам вaхшaтноктap, дахшати зиндон ва Faйpa - тамоми инхо cccpe ба вучуд мeовapaд, ки на танхо тайи к^н^о, балки хaзоpон ccл зинда мeмонaд» [4, 243].

Ин баходихии Е.Э. Rpnrac ба ин кихаи xeлe ^paney чаззоб хакикати вокгй доpaд, чунки ин caхнaхо, ки аз дожет бaëн кapдaaст, дap вощв боpи як як acapи aлохидapо мeкaшaнд ва обpaзхои Юcyф ва Зулайвд тaдpичaн, зина ба зина, баъд аз паш cap кapдaни азобу кулфатхо ва paнчy азоб ташаккул ва такомул мeëбaнд, ки xcot acapи бaдeии apзишмaнд аст.

Дaвpони кудакии Юcyф, ки дap огуши волидайн калон шудааст, дaвpaи зeбои бачагист, фавти модap бapои кудаки нав хафт-хаштшла шуда xyд як фочиaeст, дap байни бapодapони бeмeхp ва модapaндap ба азобхо гиpифтоp шудан, бо pохи фиpeб аз назди пaдap бypдa, азобу машаккат додан ва ба гуломй фypyxтaн, дap xонaи кacи бетона тapбия дидан, бо мaпкpy фиpeб зиндонй шудан ва диrap мушкилот, ки ин caхнaхо фочиаи зиндагй хастанд, ва дap ат^фи як ë ду-ce обpaзи бaдeй

мeчapxaнд, yнcypхои фочea хастанд ки дap достонхои «Юcyф ва Зyлaйxо» дap бapобapи мacьaлaхои ишку мухаббат, чанбахои тaъpиxй ва бaдeивy axлокии acappc пypкyввaт гapдонидaaнд.

Баъд аз фолклоpи яхудин инкишоф ва интиmоpи кихаи «Юcyф ва Зyлaйxо» ба aдбиëти мyxтaлифи олам тaвaccyIи китоби «Тaвpот» cypaт гиpифтaacт ва он дap иcpоилиëт ва фapхaнги магехй чойгохи шоиста ва мaxcyc доpaд. Kиcмaти ^«Лхди кадим»-и Библия, ки кихаи «ЮCyф ва Зyлaйxо» дap он чо омадааст, ба забони ибpонй навишта шудаяст. Доктоp Букой дap китоби «Тaвpот, Инчил, Kypьон ва илм» мeгyяд, ки: «Тaвpот номи шмй аст ва хикоëти ин вaкоeъ чaхоpчyбaeст бapои mapхи мyкappaботи мapбyт ба зиндагии динй ва зиндагии ичтимоии кавми яхуд ва номи конун ë Тaвpот аз ин чост» [5, 24].

Тaвpот ë Библия acоcaн аз як китоби мука^а^ ки аз ду киcм: кадим ва чадид ибоpaт аст, ба ду кавм: 1) яхудин ва 2) магехжн мaнcyб буда, муганнифони Тaвpот Mycc ва Библия №о мeбоmaнд. Вожаи Библия дap лугат низ миcли Тaвpот ба маънои конун омадааст: «Библия -конун ва тaхкypcии бонуфузи дин ва акток, мeбоmaд» [11, 33].

Haxyci™ caбти пyppaи xan™ киccaи «Юcyф»-pо (acpи X1-и кабл аз мeлод) дap тaъpиxи илм дap Тaвpот мeбинeм.

Боби 37-и Тaвpот аз кимяти «Х,астй», ки бо фасти «Яъкуб ва xонaводaи у» cap мeшaвaд, чунин огоз мeгapдaд:

1 .Ва Яъкуб дap замини мycофиpaти пaдapи xyд, дap замини Каньон мажан гиpифт.

2.Ин аст нага.би Яъкуб. Юcyф дap cинни хaфтaхcолaгй бо бapодapони xyд чоpво мeчapонд ва ин навчавон бо пиcapони Билхо ва бо пиcapони Зилфо, занони пaдapam буд. Ва Юcyф paфтоpи бади онхоpо ба пaдapaшон xo6op мeдод.

3.Ва Иcpоил (Яъкуб) Юcyфpо аз хамаи пиcapони xyд зиëдтap дуст мeдоmт, чунки у пиcapи овони пиpонccлaгиam буд ва бapои у пиpохaни paнгин ^p^

4.Ва чун бapодapонam диданд, ки пaдapaшон ypc аз хамаи онхо з^дт^ дуст мeдоpaд, аз у нaфpaт кapдaнд ва бо у оcyдa cyxaн гуфтан наметавонистанд» [6, 69].

Яъкуб д^ фapхaнги магехй хамчун пaЙFaмбapи ccминaжод дap Тaвpот бо лакаби Иcpоил ëд шуда, якe аз обpaзхои acccии ки<хаи «Юcyф ва Зyлaйxо» мeбоmaд ва дap боpaи mapхи маънои ин вожа акидахо гуногунанд ва me аз ин aндeшaхо, ки дap китоби «Тaфcиpи cypaи Юcyф» омадааст, чунин бозгуй шудааст: «Пиpyз аз c>rc Xyдо ва бapгyзидaи Xyдо» [3, 2].

Мухтавои acccï ва cюжeти киccaи «Юcyф»-pо, ки дap Тaвpот омадааст, мeтaвон ба чaхоp киcмaти aœcï чудо кapд:

1 .Фypyxтa шудани Юcyф - боби 37.

2^ap Миcp будани Юcyф - бобхои 37 - 41.

3.ЮЮуф дap Миcp xонaводaи xy^ кабул мeкyнaд - бобхои 41- 49.

4.Вафоти Юcyф - боби 50.

Достонхои «Юcyф ва Зyлaйxо»-и Xовapии Шepозй ва Лбдypaхмони Ч,омй аз capчamмaи мaceхй - Тaвpот aœcy бyнëди cюжeти xyдpо гиpифтaaнд ва ин 4 киcмaт, ки номбap кapдeм ва кдоматхои ^^ap дap ин достонхо xeлe paвшaн ва чолиби диккат тacвиp гapдидaaнд. Xовapии Шepозй ва Лбдypaхмони Ч,омй дap достонхои xyд аз xa™ cюжeти дap Тaвpот ва хатто Kypьон омада бepyн paфтa, ба cюжeти acœï иловахои зиëд воpид кapдaaнд, то достонхо мyaccиpy apзaндa нигошта шаванд.

Чaхоp киcмaти бaëнгapдидa acccaн cюжeти киccapо ба пyppaгй фapо мeгиpaнд ва лахзахои гуногуни дap киcca омада як pобитae ва монaндиe дap тaъpиx ва фapхaнги чахонй доpaнд ва хамин pобитa ва умумият ин ^crapc дap байни мapдyмони гуногун, новобаста аз миллат ва мазхаб махбуб гapдонидaaст ва пахн кapдaaст. Ин чо метавон aндemaи донишманди озapй Лббоcaлй Гyлиeвpо тapaфдоpй кapд: «Гapчи достони «Юcyф ва Зyлaйxо» аввалин 6cp дap Тaвpот ба pиштaи тaхpиp кашида шудаяст, вaлe габаби мубаддал гаштани он ба мавзуи мaвpиди алокаи xaлкхои чахон ^cpa! аст аз он caхнaхо ва хаводиге, ки дap он вучуд доpa два бо зиндагй ва capнaвишти инcонхо, пайвандони xонaводaгй ва машили давлатй ва ичтимой алокаманд аст. Aap чунин нaмeбyд, хамаи афонахо ва pивоятхои Тaвpот монанди киccaи «Юcyф ва Зyлaйxо» шyхpaти чахонй мeдоmг» [13, 7-8].

Сюжeти киccaи «Юcyф ва Зyлaйxо» д^ фapхaнги мaceхй аз фолклоp ибтидо гиpифтa, ба aдaбиëти xaira воpид гapдидa, дap байни мapдyми гуногун пахн гapдидa, тaвaccyIи хамин алоккамандии вокгй, ки аз конуниятхои aдaбиëти бaдeй мeбоmaд, бaëнгapи pyхияи фapдй гapдидaaст.

Хрддааву вокeaхоe, ки дap cюжeти кихаи Юcyф аз тapaфи у ^pc гapдидaaнд, ба фолклоpи acpхои Xy1-y111-и теш аз мeлод, ки ба ахди подшохии фиpьaвнхои Миcp бapобapaнд, ба ки<хахои бaдeй табдил ëфгa, то pyзгоpи мо ба тaвpи афонахои мифологй ва yстypaвй pacидaaнд.

Дap pиccлaи xyд С. Лзоpaбeков дap боpaи пайдоиш ва пахншавии ин ки<хаи mypaнгeз дap фapхaнги магехй чунин гуфгааст: «Пайдоиши ин ки<ха acлaн аз pyзгоp ва ки<хаи мapдyми

cоминaжоди Mиcp аст ва nac аз такртбан шaшcaд ccд ба кигоби ибpонии Taвpот доxид гapдид ва баъд аз ин хамчун ки<хаи динии яхудй шиноxтa шуд. Kaхpaмони он Юcyф шaxcияхи тaъpиxй бyдa, хамчун шaxcи xиpaдмaнд ва нaчотбaxши xa-дк ба накду ки<ха ва pивоят табдид ëфтaacт» [ 14, 27].

Шо^и магехии cypиягй Eфpeмa Cиpин (ваф.373-и мeдодй дap аввадхои acpи 1У «acapepc бо номи <«Kиccaи Юcyфи шхибчамод» эчод кapдaacт» (11, 81) . .H^ap аз шоиpони магехии cypиягй Hapcaй (410-505 м.) достони манзуми «юcyф»-pо нaвиштaacт, ки аз 4 боб ибоpaт буда, «capчaшмaи acccии он на Taвpот, бадки афшнахои мapдyмии яхудй» мeбошaд [11, 367].

Яте аз мухаккикони aвpyпой Mapк пИлонeнко чунин aндeшa доpaд ки: «достони «Юcyф ва Оcнaг», ки дap acpи яки мeдодй ба забонхои дотинй, юнонй ва cypиëнй аз чониби магехжн дap пaйpaвии Taвpот нигошта шудааст, илхомбaxши Aбдypaхмони Ч,омй будааст, ки дap аст ки<хаи яхудист ва кaдомe аз навжандагони магехй онpо нигошхaacт» [15, 50].

Ин киccaи «Юcyф ва Ocmi»-^ ки Mapк Пилонeнко номбap кapдaacт, В.Эдбоeв тадкик намуда, aндeшaи M.пИлонeнкоpо paд мeкyнaд, ки: «Вaдe ин кихаи «Юcyф ва Оcнaг», ки муаддиф ном мeбapaд, ба cюжeти «Юcyф ва Зyдaйxо хартиз pобитae нaдоpaд ва иcми Оcнaт, ки дap он чо омaдaacт, номи зани acccии Юcyф аст, ки .nyxapM якe аз кохинони Mиcp acт» (8, 406 ва дap ин боpa дap Taвpот чунин омадааст: «Ва Фиpъaвн Юcyфpо ^фнат - фаъшах номид ва Онат, дyxтapи Фyтифapъ, кохини Унpо ба y ба занй дод» [9,77].

Myхaккики точик C.Aзоpaбeков низ .nap мaвpидe чонибдоpи хамин aндeшaи Mapк Пилонeнко аог, ки: «^з эхтимод дyp нecт, ки Ч,омй хам дap эчод намудани acapw тacaввyфияш (мaнзyp «Юcyф ва 3yraHxc»^ Чрмист, - 4,.M.) аз ин хикояти миcтpaдй (иpфонй)-и («Юcyф ва Онат» - 4.M.) идхом гиpифтa бошад» [14, 32].

Ха^ша ва дap xap дaвpy замон cюжeти киccaи «Юcyф ва Зyдaйxо»- манбаи идхоми шоиpонy нaвиcaндaгон ва адибони одам ва xycycaн магехжн будааст. Hap ибтидои кapни XX навжандаи одмонй Tомac Maнн, дap мaвpидe ки фашизм дap AБpyпо peшa давонида ба мapги мapдyм табдид мeëфт, ба cюжeти киccaи Юcyф pyñ овapдa, бо унвони «Юcyф ва бapодapони y» чaхоp pомaни apзишмaндpо бо номхои «Taъpиxи Яъкуб», «Юcyфи чавон», «Юcyф дap Mиcp» ва «Юcyф -мypaббии xare»-pc нaвиштaacт, то ишоpae ба хокимони замони xyд кунад, ки мисти Юcyф пeшвои нaчотбaxши мapдyм бошанд.

Hap Taвpот киccaи Юcyф чунин ба оxиp мepacaд: «Ва Юcyф ба бapодapони xyд гуфг: «^ан мeмиpaм ва Xyдовaнд шyмоpо аз ин замин c^ зaминe, ки барти Ибpохим, Ихок ва Яъкуб кacaм xypдaacт, бepyн xcxaA овapд». Ва Юcyф бани Иcpоилpо кacaм дода гуфг, ки: «Лудо шумо хатман тафаккуд xcxaA кapд ва он гох ycтyxонхои мapо аз ин чо бepyн xохeд ова^.

Ва Юcyф дap cинни cany ■^cOTara вафот ëфт. Ва ypc хунут кapдaнд ва дap Mиcp дap тобут гузошта шуд» [6, Хастй, 92].

Ба як маънй, дap фapхaнги мaœхй киccaи «Юcyф ва Зyдaйxо» мaвкeъ ва макоми шоиcтa дошта, аз тapaфи нaвиcaндaгонy шоиpони зиëд acapхои чодиб офapидa шудаанд ва шоиpон Xовapии Шepозй ва Aбдypaхмони Ч,омй низ ин cюжeти мaœхиpо мaвpиди иcтикбоди xyA кapоp дода, дap aдaбиëти фортии точикй достонхои xeдe боapзиш офapидaaнд. Ин шоиpон танххо нукгахои aœcm cюжeгpо иcтифодa кapдa, ба cюжeти астй, ки ,nap Бибдия омадааст, тaFЙиpотx,о воpид кapдaaнд.

Хдмаи он к^ма^о, ки аз Бибдия кабдан бaëн дошгсм, ба пyppaгй дap тapкиби достонхои Xовapии Шepозй ва Aбдypaхмони Ч,омй овapдa шудаанд.

ДДЛБИЁТ

1. Aдиaкбapи Дexxyдо. Лугатномаи Hexx^^.^^]»^ cилcилaи 68, 2001.

2. AAфcaхзод. Ч,омй- адиб ва мyтaфaккиp.-Дyшaнбe:Дониш, 1987.

3. Лтк^и Hишобypй.Taзкиpaт-yл-aвлиë.-Teхpон, 1370 х.

4. БepIeльc, Е. Э. Узбeкcкий поэт Дypбeк и ero поэма о Ио^иф пpeкpacном. Anbi^anax Inap/ Е. Э. БepIeльc. - TaKEern,

1944.

5. БXyppaмшохй. Kypъоншиноxт. -Teхpон:Hохид, 1386 х.

6. Бибдия. Института тapчyмaи Библия:Cтокголм,1999.

7. ВЗд^ев. Xочa Macъyди Кумй ва достони у «Юcyф ва Зyлaйxо»-Дyшaнбe:Дониш, 2012.

8. В^дов. Киа:аи «Юcyф ва Зуд^о» Inap aцaбиëта фоpcиии точикии acхои X-XУ. -ДушанбеДониш, 2016.

9. He^mM, Фатх Myхдммaд Cохиб. Kacac-yH-a^œ. Taхиягapони матн: Caидбeки Maхмaдyлдох, Aълaмиëн

Max^^rn Aбцycaтхоp, Caидиëн Иcмaтyлдохи Aüpcp/ Фатх Myхдммaд Cохиби ДeхлaБй. -Дyшaнбe:Оpиëно, 1991.

10. Коcицовcкий, З. Библeйcкиe cкaзки/ З. Коcицовcкий. - Mоcквa, 1990.

11. Kypъон. Maтни аш ва тapчyмaи маънохои он ба забони точикй. Tapчyмa ва тaвзeхоти M.Умapов. -Дyшaнбe.:Иpфон, 2007.

12. Лиxaчeв ,.C. Развити pyccкой лиIepaтypы X-XV11 вeков. Поэтика дpeвнepyccкой литepaтypы. Избpaнныe paботы в Ipëx томах Tatf 1/ Д. C. Лиxaчeв.- Лeнингpaд, 1987.

113. М.Горький. Избранные сочинения. -Москва:Наука, 1977.

14. САзорабеков. Киссаи «Юсуф» ва бозтоби он дар наср.-Душанбе, 2002.

15. Siderski, D. Les origines des legends musulmanes danshe Coran at dans les vies des Prophetes/ D. Siderski. - Paris, 1933.

ХРИСТИАНСКИЕ ИСТОЧНИКИ ПОЭМ «ЮСУФ И ЗУЛЕЙХА» ХОВАРИИ ШЕРОЗИ И АБДУРАХМАН ДЖАМИ

Поэма «Юсуф и Зулейха» является одним из древних сюжетов в истории персидско-таджикской классической литературе, где еще в Х-ом веке были сочинены в форме отдельных поэм. Сюжет этой прекрасной поэмой начинается в древнем еврейском фольклоре, и постепенно вошёл в состав Библии, (37-50-я глава).

В У11 веке нашей эре сюжет «Юсуфа и Зулейхы» мы встречаем в 12-ю суру священной книге Коран.

В статье проанализировано христианские источники поэм «Юсуф и Зулейха» Ховарии Шерози и Абдурахман Джами, что оно является несомненно Библии.

Ключевые слова: Библия, Коран, христианство, христианские источники, сюжет, поэма, еврейский фольклор, сура, священная книга, Ховари Шерози, Абдурахман Джами.

CHRISTIAN SOURCES OF THE POEM " YOUSUF AND ZULAIHO" OF HOVARIISHEROZI AND ABDURAHMONI JOMI

Poem "Yousuf and Zulaiho" is one of the ancient plots of a Persian -Tajik classical literature which was published in the form of separate poem in the X-th century. The plot of this wonderful poem begins in ancient Jewish folk art and by was included into Bible (37-50 chapters).

In the VII century of our eras we met "Yousuf and Zulayho "plot in the 12-th chapter of holy "Qoran "

The article analyzes the Christian sources of the poem "Yousuf and Zulayho" of Hovarii Sherozi and Abdurahmoni Jomi, that it is undoubtedly from Bible.

Keywords: Bible, Qoran, Christianity, Christian sources, plot, poem, Jewish folk art, chapter, holy book, Hovarii Sherozi, Abdurahmoni Jomi.

Сведение об авторе:

Джавхарова Мужибахон Одиловна- директор Исфаринского филиала Таджикского технологического университета Тел.: (+992) 935221004

About the author:

Javharova Mujibakhon Odilovna - The Director of Isfara Branch of Technological University. Tel: (+992) 935221004

МАСЧДДИ НУ^ГУНБАД Ё ^А^^И ПИЁДА

Умеди Х

Балхский государственный университет

Масчиди Нухгунбад ё нухгумбадон ё хаччи пиёда, ба воситаи Абухолиди Бармак аз точикони Балх пас аз соли 107-и хичри камарй мутобик ба 725-и мелодй замоне, ки аз чониби Асад ибни Абдулло Алкусри (давраи хукмронй дар Хуросон 107-120 х/к мутобик; ба 725-738-и мелодй масъули бозсозии Балх буд; ва ё ба воситаи Фазил писари Яхё, аз точикони Бармакй, ки дар соли 178-и х/к мутобик ба 794-и мелодй аз тарафи Хррунарашид, халифаи Аббосй, волии Хуросон буд. Дар соли 179 х/к мутобик ба 795-и мелобй дар Балх сохта шуд. Маликони Шервонии хамон замон сохтаанд. Онро байни солхои 107 то 179 х/к мутобик ба 725-795-и мелодй яъне саддаи дувуми х/к метобик ба 8-уми мелодй (даврони Умавиён ва ошзи даврони Аббосиён) медонад. Аммо Пугочинково саддаи севуми х/к мутобик ба нухуми мелодй (давраи Тохириён ва Саффаориён) ва Лисо Гламбик ва хонми Нонси Дупри саддаи чахоруми х/к мутобик ба дахуми мелодй ( давраи Сомониён) донистаанд. Ин бинои таърихй дар бахше аз ситоишгохи мехрии -Зардушти, Будой, навбахори Балх бо хунари меъмории даврони Сосонй сохта шудааст ва дар се километрии чануби шахри кунунии Балх карор дорад. Ба гуфтаи мухандис Ораши Бусонй, ки кори наккошй ва хифозатии ин биноро аз соли 1392 х/х мутобик ба 2013-и мелодй ба пеш мебурд. Ин бинои таърихи, ки дар замони сохтумони Нухгумбад доштааст, дорои накшаи Шабистонй мебошад, ки аз кисмат (шимол, гарб ва чануб) махсуб ба деворхои пахни охакй (похсаи) буда ва аз дохил дорои 16-сутун аз чинси хишти пухта бо гач мебошад. Дахто аз ин сутунхо, ки ба деворхои махсус ихота карда шудаанд ба сурати ду доирагй пайваст ва шаш сутуни марказии он ба шакли ду доирагй ва дохили он ба андозаи 152см ва баландиаш 450см аз замини асчид то сакфи масчид мебошад. Дар холи хозир аз чихати хароб нагардидани гунбадхои масчид сутунхои он ба андозаи 1.50метр дохили он гардида аст. Даханаи ин камонхо 4.20метр аст, ки бо истифода аз хишти пухта дар шакли чоркунча аст ва хама тарафхояш 20.50метр аст. Агар чи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.