Научная статья на тему 'ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКАЯ ФУНКЦИЯ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКИ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ (НА ТАДЖ.)'

ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКАЯ ФУНКЦИЯ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКИ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
42
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФУНКЦИИ ОБУЧЕНИЯ / ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ТЕКСТОВЫЕ МАТЕМАТИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ / СОСТАВНЫЕ ЗАДАЧИ / РАЗБИВАНИЕ ЗАДАЧ НА ПОДЗАДАЧИ / СТРУКТУРНЫЕ СХОДСТВА / РАЗЛИЧНЫЕ СИСТЕМЫ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Раджабов Тагоймурод, Мавлянова Наргиса, Бегимов Хусейн

В статье рассматривается исследовательская функция обучения математике как учебный предмет в начальных классах средней школы. Приведены некоторые методические рекомендации по возможности формирования исследовательских умений у учащихся начальных классов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Раджабов Тагоймурод, Мавлянова Наргиса, Бегимов Хусейн

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКАЯ ФУНКЦИЯ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКИ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ (НА ТАДЖ.)»

Адабиёт:

1. М. Лутфуллоев «Руди тозаи наврузи Ачам ва накши тарбиявии он» Осор -чилди 5, Душанбе 2013. Сад 204-214.

2. Сафар Сулаймонй «Фардангшиносй» Душанбе. Ирфон - 2012.

3. Ф. Шарифзода., И. Каримова - «Педагогикаи ибтикоротй» Душанбе. Ирфон - 2013.

4. Ф. Шарифзода., И. Каримова - «Педагогика» Душанбе. «Ирфон», 2008.

МОРАЛЬНО - НРАВСТВЕННЫЕ ОСНОВЫ ПРАЗДНИКА НАВРУЗ

Лутфуллоева П.

Навруз - это национальный праздник мусульман, который по решению ассамблеи ООН 23 февраля 2010 года стал международным праздником.

Любовь к природе и земле, к работе и труду, к родине и чистота души и тела является морально-нравственной основы праздника Навруз.

Ключевые слова: Навруз, работа и труд, празднование, природа, родина, красота, душа, чистота.

MORAL BASES OF NAVRUZ HOLIDAY Lutfulloeva P.

Navruz is national Tajik holiday which became the international holiday on February 23, 2010, by the decision of Assembly of the United Nations. Love to the nature, to the earth, to the work and labor, to the motherland, to the tidiness of the soul and heart are the moral bases of the holiday Navruz.

Key words: Navruz, work and labor, nature, motherland, beauty, soul tidiness.

Сведения об авторе: Лутфуллоева Парвина - старший научный сотрудник Института развития образования Академии образованмм Таджикистана.

Information about the author: Lutfulloeva Parvina, senior scientific employer of the Institute of Education Development, Academy of Education of Tajikistan.

ФУНКСИЯИ ТАДЦЩОТИИ ТАЪЛИМИ МАТЕМАТИКА ДАР СИНФ^ОИ ИБТИДОИ

Рацабов Т.Б., Мавлянова Н.Д., Бегимов Х,.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Дигаргунидои чомеа аз дар як фард тадлилкунй ва тадкиккунйро талаб менамояд. ^обилияти тадлилкунй ва тадкиккунии дар як фард якбора пайдо намешавад.

Тадлили адабиёти мавчуда собит сохт, ки ин раванд мардила ба мардила сурат мегирад. Мардилаи асосии такягод ин таълим дар мактаби ибтидой мебошад. Бо назардошти дадафдои стандарт, накшаи таълимй ва барномадои таълимй накшу мароми максади дар як фанни таълимй дар ташаккули мадоратдои тадлилкунию тадк,ик,кунй мушаххас аст. Аз ин ру, математика дамчун фанни таълимй барои амалисозии функсияи тадк,ик,отй имконият фародам дорад.

Модияти функсияи тадк,ик,отии таълими математика аз он иборат аст, ки методдои математикй ба дамаи содадои илм, техника ва истедсолот ворид гашта, заруроти ташаккули оддитарин мадоратдои тадкикот дар хонандагон ба миён омадааст.

Мадоратдои тадк,ик,отие, ки дар раванди таълими математикаи мактабй хонандагон аз бар мекунанд; ба хусусиятдои фаъолияти таълимии хонандагон таъсири мусбат мерасонад, боиси мустакилона азхудкунии дониш мешавад. Ин амалкунии тамоили тадк,ик,отии таълим мегардад.

Бояд гуфт, ки фаъолияти омузгори фанни математика ин худ фаъолияти тадкикотй мебошад. Фаъолияти дилходи математикй, асосан, ба далли масъаладо оварда мешавад, ки боиси шугли фаъолияти тадк,ик,отй мегардад.

Асоси тадбики анализ (тадлил) дамчун методи илмй-тадкикотй дар раванди фаъолияти тадкикотй ин мадорат чудокунии кисматдои таркибии масъала, мадорати ба зермасъаладо

чудокунии мaсъaлa мебошaд. Бa тадкикотчй лозим меояд, ки мaсъaлaи додaшyдaро 6a мачмуи зермасъалахо чунон чудо намояд, ки халли онхо халли мaсъaлaи додaшyдaро тaъмин нaмояд. Бояд кайд кaрд, ки зермасъалахо бояд нисбaтaн соддaтaр бошaнд. Хдмаи ин накшаи тадкикотй ё накшаи халли мaсъaлaро ошкор месозaд. [1]

Чудокунии масъалахо бо зермасъалахо ин ифодaи чудокунй Ba тафрикаи мaзмyни мaсъaлaро дaр 6ap мегирaд.[5]

Курси мaтемaтикaи синфхои ибтидой, aсосaн, тaвaссyти халли масъалахо тaълим додa мешaвaд. Масъалахои мaтемaтикии синфхои ибтидой бештaр 6a масъалахои соддa, тaркибй Ba мушкил мaнсyбaнд.

Масъалахое, ки тaвaссyти як aмaл хал хал мешaвaнд, масъалахои содa ном дорaнд. [4] Масъалахое, ки тавассути ду Ba зиёдa aмaл хал кaрдa мешaвaд, масъалахои таркибй номидa мешaвaд. [4]

Мaвриди хдлли ин масъалахо мо онхоро 6a масъалахои соддa (зермaсъaлa) чудо мекунем, ки хдлли онхо хдлли масъалаи додашударо муайян мекyнaд.

Масалан: Дар синфи 2 чунин масъаларо вохурдан мумкин аст: «Фариза ба 50 дирам китобча ва ба 20 дирам калам харид. У ба касса 90 дирам дод. Фурушанда чанд дирам бакия медихад?»

Барои халли ин масъала мо муайян мекунем, ки: Зермасъалаи 1: «Фариза бо чанд дирам харид кард?».

Зермасъалаи 2: «Фурушанда бояд чанд дирам бакия дихад?» зермасъалаи дуюм. Хдмин тавр, масъалаи зеринро хал мекунем:

1) 50+20=70 (дирам)

2) 90-70=20 (дирам) Ч,авоби масъала: бакия 20 дирам. Масъала аз китоби дарсии синфи 3(сах. 157)

«Дар як куттй 140кг пилла буд, ки ин аз пиллаи куттии дигар 30кг зиёд аст. Дар куттии сеюм нисбати куттии дуюм 25кг камтар пилла хаст. Дар се куттй чанд килограмм пилла хаст?» Барои халли масъала мо онро ба се зермасъала чудо мекунем:

1. Дар куттии дуюм чанд килограмм пилла хаст?(зермасъалаи 1.)

2. Дар куттии сеюм чанд килограмм пилла хаст? (зермасъалаи 2.)

3. Дар се куттй чанд килограмм пилла хаст? (зермасъалаи 3.)

Инчунин, бо масъалахои матние низ вомехуранд, ки тавассути 4 зермасъала хал мешаванд. Дар озмуни халли масъалахои мушкил зиёда аз 4 зермасъала тартиб додан лозим мешавад.

Faйр аз ин дар курси математикаи синфхои ибтидой мисолхои кимати ифодахоро хисоб кунед, мавчуд аст, ки онхоро низ ба зеркисматхо чудо карда, хал менамоянд. Ин хал истифодаи методхои илмй-тадкикотиро талаб менамояд. Чунин, рафтор пеш аз хама тартиби ичрои амалхоро такозо менамояд, ки ин хам ба чудокунии масъалахо бо зермасъалахоро ифода менамояд.

Масалан: Дар китоби дарсии математикаи синфи 3-юми сах. 46 мисоли №2: «Тартиби ичрои амалхоро нишон дода хисоб кунед». (17+11):4; 9+18:3; 475-40+5; 4-9-9-4; (47-5):7; 42:(4+2); 475-40-5; 5-4+6-2;

Дар раванди халли ин мисолхо хонандагон ду ва зиёда зермасъалахоро хал менамоянд, ки кимати ифодахоро хисоб кунанд. Чунин, мисолхо нихоят зиёданд, ки аз се ва зиёда кисматхо ва амалхоро ичро кардан лозим меояд. Масалан: китоби дарсии математикаи синфи 3 сах. 145, №6. Х,исоб кунед:

440:(3660:60-2550:50) 464:(808:8+808-0) Сах.148. №5 Х,исоб кунед: 200-3+30-2+4-1 100-3+10-3+10-30 300-2+40-4+5-2 100-2+50-3+10-20

Бештари вакт тадкикотчй мавриди тадкикот ба дониш ва тачрибаи худ такя менамояд. Инчунин, дар дарсхои таълими математикаи синфхои ибтидой хонанда ба тачрибаю дониши худ такя мекунад.

Мавриди таълими чамъ ба адади 2 чунин рафтор мекунанд. Хонандагон аз дарсхои гузашта чадвали чамъ ба адади 1-ро медонанд. Аз ин ру, онхо ба ин чадвал такя намуда, чамъ ба адади 2-ро меомузанд.

Масалан: 3+2= (3 - 1)=4 - 1=5

тачриба ва дониш

Дар натича дониши нав дар хонанда пайдо гардид, яъне, 3+2=5 Баъзе вактдо тадкикотчй аз мавриддои хусусй хулосадои умумиро пайдо мекунад. Ин имкониятдо низ дар раванди таълими математикаи синфдои ибтидой мавчуд аст.

Масалан, вакти хонандагонро бо чадвали чамъ шинос намудан мо ба ин такя намуда, хосиятдои амали чамъро пайдо мекунем.

1+2=2+1; 4+3=3+4; 3+2=2+3; 5+3=3+5;

4+2=2+4; 7+2=2+7;

Аз долатдои хусусй истифода бурда , конуни чойивазкунии амали чамъро пайдо мекунем: а+в=в+а Инчунин, чамъи адад ба суммаро мавриди тадлил карор дода, конуни гурудбандии амали чамъро ошкор месозем: (а+в)+1=(а+с)+в ва гайра. Чунин, рафтор дар хонандагон тасаввурот оиди методдои чамъбасткунй, хулосабарории индуктивй ва гайрадоро ташаккул медидад.

Бисёр мавриддо тадкикотчй объектдоро бо мувофика мегузорад. Вай системадои шаклан гуногунро дар мувофик,аи структуравй кушиш менамояд, ки гузорад. Яъне, мадорати баркароркунии структуравии байни система (масъала)-дои гуногунро ичро мекунад.

Дар раванди таълими математикаи синфдои ибтидой масъаладое вомехуранд, ки шаклан гуногун, лекин як модияти математикй (модели математикй) доранд.

Масалан: масъаладои:

а) Дар шохи дарахт панч гунчишк буд. Баъди чунбидани шохи дарахт дутояш парида рафт. Дар шохи дарахт чанд гунчишк монд?

б) Дар табакча 5 дона себ буд. Азиз омада 2 дона себро хурд. Дар табакча чанд дона себ бокй монд?

в) Хочагй 5 адад техникаи хочагии кишлок дошт. Ду адад техникаашро фурухт. Дар хочагй чанд адад техника бокй монд?

Барои далли дар сеи ин масъала киммати ифодаи ададии зеринро ёфтан зарур аст: 5-2, ки ба 3 баробар аст. Ч,авоб: 3 гунчишк, 3дона себ, 3 адад техника:

Азбаски математика дамчун илм дар дамаи чабдадои даёти инсон тадбики худро дорад, бинобар ин тадк,ик,отчии содаи математика бисёр вак,т ба тадк,ик,оти тадбики математика шугл меварзад. Дар ин маврид такя роди диалектики гирифтани дониш, ки В.И. Ленин ибрози ак,ида карда аст: «Аз мурокибаи зинда ба тафаккури абстрактй ва аз он ба амалия» ру меорад.

Дар дакикат таълими математикаи синфдои ибтидой асосан ба далли масъаладои матнй сару кор дорад. Аз ин ру, раванди далли ин гуна масъаладо ба се мардилаи фаъолияти тадкикоти мувофикат дорад. Чунончй:

1) мардилаи формаликунй ( навишти кутоди масъала);

2) мардилаи тадияи модели математикии масъала (навишти формуладо, конуниятдои математикй, муодиладо ва гайрадо);

3) мардилаи тадбики натичаи дал (натичадои математикиро бо истилоддои масъаладои матнй мувофикат кардан):

Гузашта аз ин тадкикотчй роддои гуногуни далли масъаларо чустучу карда, далли ратсионалии онро пешкаш менамояд. Вобаста ба ин курси математикаи синфдои ибтидой тарздои гуногуни далли масъаладои матниро пешбинй менамояд, ки як воситаи амалисозии функсияи тадк,ик,отии таълими онро ифода менамояд. [3]

Х,амин тарик,, курси математикаи синфдои ибтидой имкониятдои зиёдеро дорад, ки функсияи тадкикотии таълимро амалй месозад.

Бинобар дамин чунин тамоили таълим баъзе масъаладои мубрами методиро ба миён меорад, ки далли он максади ояндаи мо аст.

Адабиёт:

1. Барабашев А.Г. Диалектика развития математического познания. - М. МГУ, 1983. - 166с.

2. Диалектика познания. /В.П. Бранский., М.С. Каган., И.А. Майзель. Под. ред. А.С. Кармина. - Л. ЛГУ, 1988. - 304с.

3. Нугмонов М. Теоретиков-методологические основы методики обучения математике как науки. Монография. Душанбе «Ирфон» 2011. - 290с.

4. Статкевич В.В. О начальном обучении решению задач. Издатель- ство «Народная асвета» Минск, 1970. - 205с.

5. Столяр А.А. и др. Методы обучения математики. -Минск «Народная асвета», 1981. - 191с.

6. Х,омидова А., Бобоева Ш., Ч,онмирзоев Э. Математика. Китоби дарси барои синфи 3.

Душанбе 2010. -184 с.

ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКАЯ ФУНКЦИЯ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКИ В НАЧАЛЬНЫХ

КЛАССАХ

Раджабов Т., Мавлянова Н., Бегимов Х.

В статье рассматривается исследовательская функция обучения математике как учебный предмет в начальных классах средней школы. Приведены некоторые методические рекомендации по возможности формирования исследовательских умений у учащихся начальных классов.

Ключевые слова: функции обучения, исследовательская деятельность, текстовые математические задачи, составные задачи, разбивание задач на подзадачи, структурные сходства, различные системы.

RESEARCH FUNCTIONS OF TEACHING OF MATHEMATICS AT PRIMARY CLASSES

Rajabov T., Mavlyanova N., Begimov H.

The article deals with the functions of teaching of mathematics as an academic discipline at the primary classes of the secondary schools. Some methodological recommendations on the possibility of formation of the pupils' research competencies at the primary school are indicated in the article as well.

Key words: function of teaching, research activities, mathematic text tasks, complex tasks, decomposition of the tasks into subdivisions, structure similarities, different systems (tasks).

Сведения об авторах: Раджабов Тагоймурод - зав. кафедрой методики начального обучения Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+992) 93 563432;

Мавлянова Наргиса - аспирант кафедры методики начального обучения Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+992) 98 8455669;

Бегимов Хусейн - доцент кафедры методики начального обучения Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+992) 98 5762634.

Information about authors: Rajabov Taghoimurod, head of the Chair of Method of Primary Classes Teaching, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel.: (+992) 93 563432;

Mavlonova Nargisa, postgraduate, Chair of Method of Primary Classes Teaching, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini tel.: (+992) 98 8455669;

Begimov Husein, docent, Chair of Method of Primary Classes Teaching, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, td.: (+992) 98 5762634.

РЕФОРМИРОВАНИЯ СИСТЕМЫ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ И СОЗДАНИЕ НОВОЙ КОНЦЕПЦИИ И МЕТОДОЛОГИИ УПРАВЛЕНИЯ НАУЧНО-ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЙ

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬЮ ВУЗА

Расулов Т.М., Расулов С.М.

Таджикский государственный педагогический университет им. Садриддина Айни

Экономическая реформа, проводимая в нашей стране, затронула, глубинны корни не только экономики, но и социальной сферы. Высшее образование, как часть социально-экономической системы, не может и не должно оставаться в стороне от реформ. Тем более что именно от квалифицированного решения проблем высшей школы, использования ее научно-технического потенциала как инструмента антикризисного регулирования, обеспечения инвестиционного и инновационного развития экономики во многом зависит процветание государства, как в ближайшем, так и в отдаленном будущем.

В условиях реформирования системы высшего образования особенно-значимой становится проблема создания новой концепции и методологии управления научно-образовательной деятельностью вуза, включающей в себя разработку системы нововведений (инноваций) и комплекс мероприятий по их широкому практическому использованию в деятельности современного вуза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.