Научная статья на тему 'МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАВЫКОВ РЕШЕНИЯ ДЛЯ ПРОСТЫХ МАТЕМАТИЧЕСКИХ ЗАДАЧ У УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ'

МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАВЫКОВ РЕШЕНИЯ ДЛЯ ПРОСТЫХ МАТЕМАТИЧЕСКИХ ЗАДАЧ У УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
81
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМИРОВАНИЕ / ВООБРАЖЕНИЕ / ОБРАЗОВАНИЕ / ВОСПИТАНИЕ / ЗНАНИЯ / НАВЫКИ / УМЕНИЯ / ИНТЕРЕСЫ / МАТЕМАТИКА НАЧАЛЬНЫХ КЛАССОВ / УЧИТЕЛЬ НАЧАЛЬНЫХ КЛАССОВ / ПРОБЛЕМА / ТИП ЗАДАЧИ / ПРОСТЫЕ ЗАДАЧИ / РЕШЕНИЕ ЗАДАЧ / ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ УЧРЕЖДЕНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Буриев Фирдавс Комиджонович

В статье анализируются способы и методы решения простых математических задач. Однако решение простых задач - неотъемлемая часть курса элементарной математики. Проблемы школьной математики являются средством обучения, а их решение заключается в изучении, применении знаний и развитии навыков, целей и методов обучения. Простые задачи используются на различных занятиях, чтобы сообщить о проблемах и создать проблем- ную ситуацию, представить новую информацию, развить практические навыки, проверить знания, проанализировать и закрепить знания, а также обобщить знания. Однако решение простых задач - неотъемлемая часть курса элементарной математики. В практике обучения математике в начальной школе наиболее распространены следующие формы решения простых задач: а) пред- полагает решения; б) один из учеников зачитывает условие и проводится анализ и обсуждение задачи под руководством преподавателя при активном участии учеников в классе, затем ученик перед доской продолжает её решать; в) по указанию учителя ученики начальных классов решают задачу самостоятельно, т. е. в этом случае учитель следит за работой каждого ученика и помогает им; г) учащиеся началь -ной школы прижелании сформулируют проблему и предложат решение. Один из ключевых шагов в решении простых задач - это иссле- довательские навыки решения простых задач. Иногда проблемы в тексте не настоящие. Математическая модель также применима к ряду простых задач. Следовательно, у них нужно развивать эти навыки. Это помогает быть готовым к решению простых задач, к решению ряда простых задач. Серия простых задач - это группа выбранных проблем, каждая из которых является продолжением первой проблемы. При изучении сложения и вычитания изучается серия простых задач, которые являются хорошим инструментом для подготовки к решению двумерных задач, но в серии простых задач каждая из них дается в готовой форме. …… Поэтому учителя начальной школы должны воспользоваться этой возможностью

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGICAL FEATURES OF DEVELOPMENT OF SKILLS AND SOLUTION SKILLS FOR SIMPLE MATHEMATICAL PROBLEMS IN ELEMENTARY SCHOOL STUDENTS

The article analyzes the ways and methods of solving simple mathematical problems. However, solving simple problems is an integral part of the elementary mathematics course. The problems of school mathematics are a means of teaching, and their solution lies in the study, application of knowledge and the development of skills, goals and methods of teaching. Simple tasks are used in various classes to communicate problems and create a problem situation, present new information, develop practical skills, test knowledge, analyze and consolidate knowledge, and generalize knowledge. However, solving simple problems is an integral part of the elementary mathematics course. In the practice of teaching mathematics in primary school, the following forms of solving simple problems are most common: involves solutions; b) one of the students reads out the condition and the analysis and discussion of the problem is carried out under the guidance of the teacher with the active participation of the students in the class, then the student in front of the board continues to solve it; c) at the direction of the teacher, primary school students solve the problem on their own, that is, in this case, the teacher monitors the work of each student and helps them; d) Primary school students, if they wish, will formulate a problem and offer a solution. One of the key steps in solving simple problems is the exploratory skills of solving simple problems. Sometimes the problems in the text are not real. The mathematical model is also applicable to a number of simple problems. Therefore, they need to develop these skills. It helps to be ready for solving simple problems, for solving a number of simple problems. A series of simple problems is a group of selected problems, each of which is a continuation of the first problem. Learning addition and subtraction explores a series of simple problems that are a good preparation tool for solving two-dimensional problems, but in a series of simple problems, each of them is given ready-made. …… Therefore, primary school teachers should take advantage of this opportunity.

Текст научной работы на тему «МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАВЫКОВ РЕШЕНИЯ ДЛЯ ПРОСТЫХ МАТЕМАТИЧЕСКИХ ЗАДАЧ У УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ»

Сведения об автора:

Собиров Сухщли Саломович - соискатель кафедры методика преподавания математики

Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

Тел.: (+992) 935350603

About the author:

Sobirov SuhaHi Salomovich - the applicant for the department teaching methods of mathematics,

Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel: (+992) 935350603

ХУСУСИЯЩОИ МЕТОДИИИ ТАШАККУЛИ МАЙОРАТ ВА МАЛАКА^ОИ ^АЛЛИ МАСЪАЛАДОИ СОДДАИ МАТЕМАТИКИ ДАР ХОНАНдАГОНИ СИНФДОИ ИБТИДОЙ

Буриев Ф.К

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С Айни

Дар раванди таълими математикам синфдои ибтидой чунин масъ-аладоеро интихоб намуда, дал бояд кард, ки матни ондо чидатдои таъ- лимию тарбиявй дошта бошанд. Дар содаи таълим ва тарбия низ дигар-гунидо, фикру мулодизадо, муносибатдои нави педагогй пайдо шуданд. Имруздо талабот ба омузгорони синфдои ибтидой ва хонандагони хурд- соли муассисадои тадсилоти ибтидой, асосй, миёнаи умумй, литсейдо ва гимназиядо куллан татйир ёфтааст.

Дар замони муосир таълимгоддои кишвардои пешрафта, алалхусус кишвардои Русия ва Аврупо бо татбики амалии методдои нав ба нави таълиму тарбия рушду нумуь доранд. Аз ин ру, ташкили чунин муассиса- дои таълимй: муассисадои тадсилоти миёнаи умумй, гимназиядо, литсей- дои равиядои гуногун ва коллечдо боиси комёбидо дар содаи маориф мегарданд.

Чумдурии Точикистон аз он кишвардоест, ки омузгорони содиб-истеъдодаш бо таълифу тадияи барномадои таълимй, китобдои дарсй, дастурдои таълимй машгул буда, барои рушди босуръати содаи таълиму тарбия садм гузоранд. Яке, аз чунин равиядое, ки имруздо бемамониат ва бо пазироии бештаре дар кори таълиму тарбия аввалиндарача, мебошад, ин равияи «Китобат ва кироат дар рушди тафаккури интикодй» ба шумор меравад. Мароми ин равия - дар дар як хонанда ба вучуд овардану рушд додани тафаккури интикодист, яъне хонанда, худ мустакилона хонад ва маълумоти ба дастовардаашро натичагирй кунад, фарки дурусту нодурустро аниктар шиносад, ба дар саволи пайдошуда худ чавоб чуяд ва дарёбад. Омузгор барои чунин хонанда тандо роднамои холис бошаду бас. Гавдари гаронкадри донишро хонанда худ чуяд ва ёбад, буйи мушкро худ бишносад на ба гуфти аттор маКбул дорад. Хушбахтона, насли пешкадами имруз аз насли карни бист озодии бештарро молик буда, содибирода аст ва ба дунболи ичрои иродаи дигарон нест.

Барои ин гуфтадо чй бояд кард то омузгорони синфдои ибтидоии имруза содиби методдои хуб шаваду хонанда ба гуфтадои болои сазо- вор бошад. Пеш аз дама методистони хуб лозиманд, ки худ содиби маълумоти воло бошанд, то дигарон аз ондо катрае дам бошад, омузанд ва бадравар шаванду дар оянда аз он методдо истифода баранд.

Дарси ташаккули мадорату малака ва татбики дониш дар амал аз чузъиёти зерин таркиб ёфтааст: а) амик кардани мазмун ва максади масъала; б) намунаи ичрои масъала; в) ичрои масъала (ичро намудани ченкунидо, мушодидадо ва доказо); г) чамъбасткунй (машккунидои шифодй, машккунии далли масъаладо ва доказодо); f) супориши вазифаи хонагй дохил мешавад.

Халли масъаладо чузъи таркибии аксарияти машгулиятдоро дар таълими математикаи синфдои ибтидой ташкил медидад ва барои андухтани донишу татбики он, таквият бахшидани тафаккури фикрй ва ин-кишофи мадорату малакадои амалии хонандагони синфдои ибтидой ёрй мерасонад [11].

Масъаладои математикаи мактабй воситаи таълиму тарбия буда, далли ондо дар донишомузй, татбики дониш ва инкишофи мадорату малака, максад ва методи таълим мебошад. Масъаладои соддаро дар машгулиятдои гуногун барои гузориши проблема ва ба вучуд овардани вазьияти проблемавй, баёни маълумоти нав, ташаккули мадорату мала- кадои амалй, санчиши савияи дониш, такрору мустадкам ва чамъбаст кардани дониш истифода мебаранд.

Дар тачрибаи таълими математикаи синфдои ибтидой бештар шаклдои зерини далли масъаладои содда маълум аст: а) омузгор муво- фики матлаб масъаларо интихоб карда, шарти онро мехонаду ва ба тах-таи синф менависад ва тавассути саволу чавоб шарти масъаларо тадлил карда, диккати хонандагони синфдои ибтидоиро барои далли он чалб менамояд; б) яке аз хонандагон шартро мехонад ва тадлилу мудокимаи масъала тадти родбарии омузгор бо иштироки фаъолонаи хонандагони синф мегузарад, баъд хонандаи дар назди тахтаи синф карордошта далли онро идома медидад; в) бо супориши омузгор хонандагони синфдои ибтидой мустакилона масъаларо дал мекунанд яъне дар ин маврид омузгор кори дар як хонандаро назорат мекунад ва ба ондо ёрй мерасонад; г) хонандагони синфдои ибтидой мувофики ходиш масъала тартиб дода, тарзи далли онро пешнидод менамоянд.

Бapoи ташкил кapдaни халли мacъaлaxoи галда дap cинфxoи ибги-дoй oмyзгop пeшaкй orn,opo интиxOб мeнaмoяд. Нaвъxoи гушгуни мacъ-aлaxo вoбacгa бa мaкcaди иcгифoдaбapй интиxoб кapдa мeшaвaд.

Рaвaнди халли мacъaлaxoи аэдда вoбacтa бa нaвъи мacъaлaxo аз мapxилaxoи зepин мypaгтaб мeгapдaд: a) xoндaни шapти мacъaлa вa мyaйян кapдaни xoдиcae, ки дap шapт инъикoc ëфгaacт; б) нaвишти кутохи шapти мacъaлa 6o ишopaxo, тacвиp кapдaни pac^ накша, cxe^ia, чадвал; в) тахлили мазмуни мacъaлa 6o мaкcaди мyaйян кapдaни мoxияти мaтeмaтикии oн вa вoдop кapдaни xoнaндaгoни cинфxoи ибтидoй бapoи oшкop кapдaни xoAHca вa ё ин ки xonara aшëe, ки дap шapти мacъaлa гyзoштa шудааст; г) мeтoди халли мacъaлapo муайян кapдaн; f) ëфгaни халли умумии маст-ала, тахлили чaвoби мacъaлa ва xyлocaxoe, ки аз Халли oн бapмeoянд [1].

Чй тaвpe ки дap бoлo ишopa нaмyдeм, тартибу мeтoдxoи халли мacъaлaxoи co^a ба навъи макала ва мaкcaдy мав^и иcгифoдaи oнxo вOбacтa acт. Х,алли мacъaлaxoи co^a ба мaкcaди ташаккул дoдaни мaxopaтy малакаи xoнaндaroни cинфxoи ибтидoй хамчун дapcи aлoxидa ташкил ва гyзapoнидa мeшaвaд.

Meтoдxoи халли мacъaлaxoи co^a хам бapoи нaзapия ва хам бapoи амалияи таълим ниxoят мухим acт, зepo ки ин ба oмyзгopoни cинфxoи иб^Е^^й имкoн мeдиxaд, ки pyкнxoи хам таълимй ва хам тapбиявии мacъaлaxoи «o^apo ба эътибop гиpифтa, аз ба як мавдд иcгифoдa намудани oнxo xyддopй нaмoянд. Aзбacки мacъaлaxoи coддa аз я^дш^ хам аз pyfe мазмун ва хам аз pyfe мaкcaдxoи дидактикй ба куллй фapк мeкyнaнд, oнxopo чунин ташиф намудан мумкин acт: а) аз pyfe мазмун;

б) аз pyfe ифoдaи шapт; в) аз pyfe мeтoдикaи хал [7].

Албатта, чунин тacнифoти мacъaлaxoи магематикаи мaктaбиpo пyppa ва тo oxиp пайи хам шyмypдaн нaшoяд, чунки баъзан xaмoн як мacъaлapo вoбacтa ба aлoмaтxoe, ки аз pyйи oнxo тacнифoт мeгyзapo- нанд, ба гypyxxoи гудагун шoмил кapдaн мумкин аст

Ыаълум аст, ки вocитaxoи таълимй аз магематикаи мактабй дap cинфxoи гушгуни мyaccиcaxoи тaxcилoти ибтидoй, аохй, миёнаи умумй, литceйxo ва гимнaзияxo аз хамиит^ ба куллй фapк дopaнд. Вoкeaн хам, aгap xoнaндaгoни cинфxoи бoлoии мyaccиcaxoи тaxcилoти миёнаи уму-мй, литceйxo ва гимнaзияxo дap байни мaвoди нaзapиявй ва амалии математика фapки мyaйянepo аник кapдa тaвoнaнд хам, вaлe дap зинaxoи ибтидоии таълими мaгeмaтикa дapки ин гуна фapк;ият бapoи xoнaндaгoн бaco мушкил мeбoшaд, зepo ки дap cинфxoи ибтидoй таълими мaвoди нoмбypдa paвaнди ягoнaи 6o хам чузъан пaйвaндepo ташкил мeдиxaнд.

Ыаълум аст, ки дap кypcи мeтoдикaи таълими магематикаи cинфxoи ибтидoй бapoи xocил намудани мaфxyмxoи магематикй, мyкappap кap- дани xocиятxo, oшкop cox'1'ани poбитaи байни кoмпoнeнтxo ва FaMpaxo, ки ба мacъaлaxoи coддa мaнcyбaнд, aкcap мaвpидxo аз мeтoдxoи гyнoгyн истифoдa мeбapaнд.

Бo ин мaкcaд oмyзгop cилcилaи мacъaлaxoи мaxcyc интиxoбшyдapo хал ^да, xoнaндaгoни cинфxoи ибтидoиpo вoдop мecoзaд, ки дaлeлxoи дap шapти orn,o инъикocëфгapo мyoинa намуда, poбитaи бaйнaшoнpo oшкop ^да, мoxият, xocият ва кoнyнияти мaгeмaтикиpo фахманд ва xyлocaxoи зapypй бapopaнд. Аз ин py, муайян намудани мaвкeи мacъaлa- xoи coддaи магнй дap cиcгeмaи таълими математика яте аз мacъaлaxoи xene мухим ба xиcoб мepaвaд.

Аг^ мacъaлaxoи coддaи магнй аз як т^аф, бapoи пaйдoиши дoниш, мaxopaт ва мaлaкaxoи зapypй xизмaт pacoнaд, аз тapaфи дигap, oнxo aaoxM назаpиявиpo ба вучуд oвapдa, бapoи дap амалия татбик на-мyдaнaшoн oнxo низ имкoният фapoxaм мeoвapaнд. Аз ин лиxoз, дap таълими кypcи мeтoдикaи таълими мaгeмaтикaи cинфxoи ибтидoй аз мeтoдxoи гyнoгyни халли мacъaлaxoи coддaи магнй xaмaтapaфa исти-фoдa бypдaн ба мaкcaд мувдфик acт.

Myвoфики тaлaбoти нави мeтoдикaи таълими мaгeмaтикaи cинф- xoи ибтидoй мазмуни мacъaлaxoи coддaи магнй бapoи мyaccиcaxoи тaxcилoти ибтидoй, агаш, миёнаи умумй, nmc^xo, гимнaзияxo як то тaFЙиpoт дoxил кapдa шyдaacт. ^p xap як мacъaлaxoи пeшниxoдшyдa, 6o бapoбapи мустахкамкунии мaвoди нaзapиявии пeшoмyxтaшyдa, 6ob мумкин (пpoблeмaxo) гyзoштa шудааст Macъaлaxoи coддaи магнй xoнaндaгoни cинфxoи ибтидoиpo ба фикppoнй вoдop coxia, бapoи xocил намудани мaфxyмxoи нав замина тaйëp нaмoянд. Онxo бoяд бoиcи муста- килoнaи aзxyд ^дани кoидaвy кoнyнxoи нав, вoбaстaгиxoи байни бyзypгиxo гашта, ба таълими xaмгиpo acocи бoэътимoд гyзopaд ва ниxoят, мacъaлaxoи coддa бoяд бapoи як^яшавии paвaнди aзxyдкyнии нaзapия ва пaйдoвy ташаккул ёфтани мaxopaтy мaлaкaxoи амалй бeвocитa xизмaт кapдa тaвoнaнд.

Ин талабот oмyзгopoни cинфxoи иб1идoиpo вaзифaдop мecoзaд, ки дap навбати аввал xap як мacъaлaxoи coддaи дap китoбxoи дapcй пeш- ниxoдшyдapo аз нуктаи нaзapи танкидиву эчoдй мyoинa намуда, ба кaдoм мaкcaд интиxoб шудани oнxopo xyб1ap фахмида гиpaнд. Аз тapaфи дигap, oмyзгop бoяд дoнaд, ки дap таълими магематикаи cинфxoи ибтидoй мaвкeи нaзapияи мафхуми мачмуъ, чузъиёти мантики мaтe- матикй, вoбaстaгиxoи байни бyзypгиxo, истифoдaи мeтодxoи илмй-тaxкикoтй: индyкcия (ангезиш), дeдyкcия (xynoc^apop^, анализ (тахлил) , cинтeз (пайвасткунй) ва Faйpa ба cифaти мeтoди таълим истифoдa бypдaни нaмyдxoи гушгуни маст^ла накши мухим мeбoзaд.

Myвoфики бapнoмaи нави таълими мaтeмaтикa xoнaндaгoни cинф-xoи иб1идoй дap бapoбapи paкaмxo, ишopaxoи xapфиpo низ иcгифoдa мeнaмoянд, ки ин кop oнxopo бapoи дap шакли умумй хал намудани мacъaлaxoи coддa тaйëp мeнaмoяд.

Хдншми халли мacъaлaxoи coддaи матнй xoнaндaгoни cинфxoи иб1идoй дoнишxoи нав мeгиpaнд ва ба фaъoлияти амалй тaйëp мeшaвaд. Халли мacьaлaxoи coддaи матнй ба инкишoфи фикpoнии мантикии xoнaндaгoни cинфxoи ибГидoй мycoидaт мeнaмoяд. Бинoбap ин, oмyзгop бoяд дap 6op^ халли мacъaлaxoи coддa ва coxтopи oн тacaввypоти аник дoштa бoшaд, oнxopo 6o мeгoдxoи гyнoгyн хал кapдa гaвoнaд [5].

Macъaлaxoи coддaи матнии дилxox аз ду кжм ибopaг аст шapг ва талабот. ,3ap шapти мacьaлaxoи оттаи матнй дap бopaи oбъeктxo ва бaъзe бyзypгиxoe, ки ин oбъeктxopo тaвcиф мeнaмoяд, дap бopaи кимаг- xoи маълум ва нoмaълyми ин бyзypгиxo, мyнocибaти байни oнxo маълумот дoдa мeшaвaд. Дap бapoбapи mrap мaфxyмxoи мaтeмaтикИ аз чумла мaфxyмxoи aлгeбpaвию гeoмeтpй, нyмepaтcияи aдa1дxo, manxo 6o aдaдxo ва Faйpaxo низ !ap халли мacъaлaxoи coддaи матнии магематикаи cинф- xoи ибгидoй накши acocй мeбoзaнд.

Омyзгopoни cинфxoи ибтидoй вaзифaдop мeбoшaнд, ки xoнaндa- re^po 6o мacъaлaxoи гapкибии матнй rnmoc нaмoянд, poxxoи халли гyнoгyни oнxopo oмyзoнaнд. Омyзoнидaни хал кapдaни мacъaлaxoи coma paвaнди acocй буда caмapaнoкии oн аз дypycт интиxoб ^дани мacъaлaxo ва дap хамаи мapxилaxoи хал (xaнгoми шинoc шудан 6o шарт, тахлил, хал ва Faйpa) дypycт ба pox мoндaни таълим вoбacтa мeбoшaд.

Хoнaндaгoни cинфxoи ибтидoи факаг дap xaмoн вакг мacъaлaxoи comapo дypycт хал кapдa мeгaвoнaнд, ки aгap шapти oнxopo дapк кapдa тaвoнaнд. Бинoбap ин, теш аз хал кapдaни мacъaлaxoи coma, orn,o бoяд ба шapти мacъaлa дypycг ахамияг диханд. Бoдиккaг oмyxтaни шapти мacъaлaxoи coддaи матнй на факаг бapoи хал кapдaни o^ балки бapoи xoнaндaгoни cинфxoи ибгидoиpo ба хаёг тaйëp кapдaн хам ахамияти кaлoн дopaд. Дap хаёт бapoи бoмyвaффaк;ияг w^po кapдaни яшн амал, пeш аз хама дoниши acocнoки шapти oн талаб ^да мeшaвaд.

Бapoи тaйëp шудан ба хал кapдaни мacъaлaxoи coma, хал кapдaни cилcилaи мacъaлaxoи coma кумак мepacoнaнд. Силcилaи мacъaлaxoи coma pypyx^ мacъaлaxoи чунин интиxoб кapдaшyдae мeбoшaнд, ки xap як мacъaлaи пашянди pypyx дaвoми мacъaлaи аввала мeбoшaд. Силcилaи мacъaлaxoи comapo xaнгoми oмyзиши aмaлxoи чамьу гapx дap дoиpaи нyмepaтcияи дахй мyoинa мeнaмoянд ва oн бapoи гaйëp шудан ба хал кapдaни мacьaлaxoи муюфщи дуамала вocитaи xy6e мeбoшaд, лeкин !ap cилcилaи мacьaлaxoи coma xap яте аз oнxo ба шакли тaйëp дoдa мeшaвaд.

Хаитами хал ^дани мacьaлaxoи дуамала xoнaндaгoни cинфxoи ибгидoй бoяд xyдaшoн аз oнxo мacьaлaxoи comapo чyдo кунанд, ки onxo дap pyзxoи аввал бapoи ин raoppo ^po кapдaн дyшвopй мeкaшaнд. Хал кapдaни мacьaлaxoи coma нaзap ба чyдo кapдaни oнxo, бapoи oмyзиши caмapaнoк ва инкишoфи тафак^ ëpй мepacoнaд.

Хал кapдaни мacъaлaxoи coддaи матнй, ки якe аз oмилxoи acocии caмapaнoкии мaшFyлиятxoи математика, фаюлии дoнишaндyзии xoнaндaгoни cинфxoи ибгидoй буда, ба инкишoфи тaфaккypи oнxo кумак pacoнидa мeгaвoнaд. Ин навъи мacъaлaxo, acocaн бapoи xoнaндa- гони xypдcoл фoидaнoк аст, ки orn,o ба фанни мaтeмaтикa шавку xaвac пaйдo мeнaмoянд. Дap paвaнди таълими халли мacъaлaxoи coддaи матнй oмyзгop вaзифaдop аст, ки бapoи xap як масталаи халлаш oмyзoнидa- шаванда вocитaxoи дидaктикиpo ба тapик;и вaceъ истифода нaмoяд, чунки дap таълими халли мacъaлaxoи тapкибй, oмyзиши халли мacьaлa- xoи coma заминаи аахй мeгyзopaд. Бинoбap ин, мacъaлaxo ба тapзи ба xyд xoc кутох, paвшaн дaстpac ва фaxмo 6om тacвиp кapдa шаванд.

Халли мacьaлaxoи coma чузъиёги coддaи aкcapияги мaшFyлияг- xopo дap таълими мaтeмaтикaи cинфxoи ибгидoй ва мeгoдикaи oн таш- кил мeдиxaд ва бapoи aндyxтaни дoнишy татбики o^ таквияг дoдaни тaфaккypи фикpй ва инкишoфи мaxopaтy мaлaкaxoи амалии xoнaндa- гoни xy^con ëpй мepacoнaд [2].

Macъaлaxoи оттаи apифмeгики дap мaшFyлиятxoи гyнoгyн бapoи гyзopиши пpoблeмa ва ба вучуд oвapдaни вазъияти пpoблeмaвй, баёни маълумоти нав, гашаккули мaxopaтy мaлaкaxoи амалй, caнчиши caвияи дoниш, гaкpop, мустахкам ва чамъбаст кapдaни дoниш истифода мe- бapaнд.

Ба акидаи мo, мaxopaтy малакаи хал кapдa тaвoнистaни мacъaлa-xoи coma caтxи дoниши магематикии xoнaндaгoни xypдcoлpo муайян мeнaмoяд. Хoнaндaгoни xypдcoл дap вакги халли мacъaлaxoи coma тахлилу чамъбасткунй, мyxoкимapoнИ ва xyлocaбapopиpo мeoмyзaнд ва ба низoм дapoвapдaнy ба xaмдигap пайвастани далслу дoнишxoи aлoxидapo машк мeкyнaнд.

Бapoи халли мacъaлaxoи apифмeгикИ татбики ин ё oн амал зapyp аст ва микдopи aмaлxoи бapoи халли мacъaлaxo зapypбyдa, якс аз тавшфоти acocии мacьaлaxoи coma мeбoшaд. Хдмин тaвp, халли мacъ-aлaxoи coддaи apифмeгикИ ахамияти бyзypг дopaд, мo 6o ëpии oнxo мачмуи дoнишxoи магематикй ва мaxopaтy мaлaкaxoи зapypиpo ташак- кул мсдихсм.

Аз ин py, мeгoдкaи халли якчанд мacъaлaxoи comapo нишoн мсдихсм:

Масъала 1. ,3ap китoбxoнaи мактаб 180 то китоби бaчaгoнa буд. Бapoи xoниши бepyниcинфии як cинфи 4-ум 60 то, шнфи дигapи 4-ум 15 то кaмтap китоб гиpифтaнд. Ж^я xap ду шнф аз китOбxoнa чандго китоб гиpифтaнд?

Хал: 60 китсб I - шнфи 4,

15 кам II - синфи 4,

60-15=45,

60+45=105.

Чавйб: xaiviarä ду cинф 105-то китсб гиpифтaнд.

Масъала 2. Пиëдaгapди якум 6o cypъaти 8 км/coax paвoн аст. Сypъaти пиëдaгapдe, ки аз паш y мepaвaд 10 км/еoaг буда, мaеoфaи байни oнxo 12 килoмeтp мeбoшaд. Онxo баъди чанд еoaг вoмexypaнд?

Хал: arap вакти вoxypии oнxopo 6o t ишopaг намтем, сн rax дap ин вакт пиëдaгapди якум мacoфaи 8*t ва пиëдaгapди дуюм мacoфaи 10*t-po тай мeнaмoянд. Хднгсми вoxypй маасфаи тайнамудаи пиëдaгapди дуюм 12 килoмexp зиёд аст, яънe 10*t - 8*t=12 мeшaвaд. 2*t=12, аз ин 4o t-po мeëбeм: t=12:2=6 аст.

Чдвйб: пиëдaгapдxo баъди 6 еoaг 6o xaмдигap вс мexypaнд

Масъала 3. Садскаг aAaAepo фикp ^д. Аз сн 50-po т-apx ^да, нaтичaaшpo ба 10 га^жм намуд ки адади 4 xocил шуд. Садскаг кадсм aAaApo фикp кapдaacт?

Хал: (y-50):10=4; y-50=4*10; y-50=40; y=40+50; y=90.

Чдвйб: адади фикp ^дашуда 90 aет.

Масъала 4. Пepимeтpи pocxкyнчa ба 48 cм 6apo6ap буда, якe аз тapaфxoяm аз дигapaш 4 мapaxибa дapoзтap аог. Macoxara pocxкyнчa ба чанд 6apo6ap аог?

Хал: Бapoи xaл ^дани ин мacъaлa аз фopмyлaи пepимeтpи pacг- кунча ва маcсxаxи сн иcтифoдa мeбapeм, яънe Р=2(а+в) ва S=a*в. AIap Р=48 c^ а=4в бсшад, сн rox ифсдаи зepинpo xacил мeкyнeм: Р=2(а+в);

48 cм=2(4в+в); 48 cм=2*5в; 48 cм=10в; в=48 cм:10; в=4,8 cм аст ва а=4в= =4*4,8 cм=19,2 cм мeшавад. nac, ккимати а=19,2 cм ва в=4,8 cм-po ба фop-мyлaи rncoxara pacxкyнчa ^сшта, мeëбeм: S=a*в=19,2 cм*4,8 cм=92,16 cм2.

Чавсб: мacсxaxи poеxкyнчa ба 92,16 cм 6apo6ap аст.

Масъалахо барои халли мустакилона

Масъала 5. Бapoи дapcx,oи таълими мexнaг pecмoн, матсБ ва кайчй xapидopй намуданд. Бapoи pecмoн 12 отмснию 68 диpaм, бapoи матсв 6 есмoнию 24 диpaм зиëдгap ва бapoи pecмoнy матсв чанд co^^ пapдoxx кapдa бсшанд бapoи кайчй xaмoн кaдap есмoнй пapдoxт кapдaнд. Бapoи xaмaи xapид чанд covio™ пapдoxx кapдaнд?

Масъала 6. Мактаббачагсн дap давсми тa6иетoн 48 кг 600 г paCTa- ншси дopyгй чaмъсвapй кapдaнд. Аз сщс 14 кг 500 г гули кскутй, 6 кг 120 г кaмгapaш гули пудина ва бскимсндааш гули xaйpй буд. Хснанда- гсн чанд килoгpaмм гули xaйpй чaмъсвapй кapдaнд?

Масъала 7. Тeплoxoд 6o cypbara 60 км дap як гааг xapaкaг ^да мacoфaи байни ду 6a4Aappo дap 6 еoaг тай кapд. ,3ap бaзгamx сн xaмин мacoфapo дap 9 гааг тай намуд. Тeплoxoд дap бoзгaшт 6o кадсм cypъaг xapaкaг кapдaacт?

Масъала 8. Аз ду дexa ба пeшвaзи якдигap ду aвтoбyc ба pox бapa-мaд. Якe аз orno тс вoxypй 160 км, дигapaш 2 мapaxибa зиёд мacoфapo тай кapд. MaеOфaи байни дexaxopo ëбeд.

Масъала 9. Дapoзии pocray^a 14 c^ бapaш 8 cм аст. Maесxaг ва пepимeгpии pocxкyнчapo xиеo6 кyнeд.

Масъала 10. Maесxaг ва пepимeгpи pocxкyнчaepo ëбeд ки дapoзиaш 18 cм буда, 6aparn 6 cм кyxoxxap

аст.

Масъала 11. Ададфс фикp ^да oнpo 6 мapoтибa xypд намуда, аз адади xocилшyдa 320-po тapx намтем, 620 xocил мeшaвaд. Адади нoмaъ-лyмpo ëбeд.

Масъала 12. Aдaдepo фи^ ^да oнpo 8 мapoтибa калсн намуда, ба адади xocилшyдa 480-po чамъ намтем, 720 xocил мeшaвaд. Адади нoмaълyмpo ëбeд.

Maвpиди xaл кapдaни мacъaлaxoи есддa xap як xoнaндaи cинфxoи ибг-идсй бсяд дoнишxoи нaзapиявии xyдpo дap амал татбикк кapдa тавс- нанд ва мaxopaти тapтиб дсдани мacъaлapo низ пайдс намуда, oнpo бидуни xe4 ëp^ xaл намсяд.

Вазифаи дигapи 6œ xaм мyxими oмyзгopoни cинфxoи ибтидсй аз сн ибopaг аст, ки ксбилияти аз xaлли мacъaлa xyлocaбapopиpo ташаккул дсда ба сн муваффак гapдaнд, ки xap як xoнaндa ба еaвoлxoи ^ap paвaнди xaлли мacъaлa чиpo бсяд oмyxx?» ва «4¿po дap xoтиp нигox дсштан зapyp acт?» еapфaxм paвaд.

Хамин тaвp, смув^^и cинфxoи ибг-идсй вазифа^си дидактикии xap як мacъaлaи co^apo пeшaкй муайян ^да дap мaвpиди зapypй аз сн иеxифoдa мeбapaд. К^аблан муайян намудани вазифа^си дидактикии ма^ала^и гадла ба смув^^™ cинфxoи ибг-идсй имксн мeдиxaд ки дap paвaнди смузиши xap як мавсд дoиp ба мacъaлaxoи матнй дap мaxeмaxикaи cинфxoи ибг-идсй po6итaи аахии кoидaxo ва фopмyлaxopo бapкapop намсяд ва xoнaндaгoни xypдесл oнxopo rnapx дсда тавснанд. Бapoи ин чунин ма^ала^си cx^apo иеxифoдa кapдaн лсзим, ки дap 4apaë™ xaлли сщс xoнaндaгoн на xaнxo дoниmxoи нaзapиявиpo дap амал татбикк кapдa тавснанд, балки мoxияти илмии oнxopo низ capфaxм paвaнд,

фаъолияти эчодиашон инкишоф ёбад ва мачмуи донишдои дар барнома пешбинишударо азхуд карда тавонанд.

АДАБИЁТ

1. Атахонов Р. Масъаладои содда дар синфдои ибтидой. -Душанбе: 1986. -68 с.

2. Бегимов Х.Х., Рачабов Т.Б., Сайёдов И.Д. Халли масъаладои типикй -Душанбе: 2013. - 98 с.

3. Бурхонов К.Т., Рабиев СМ., Султонов РН., Турдиева Ш.А. Халли масъаладои типикй. (Дастури таълимй). -Хучанд: 2010. - 55 с.

4. Игнатьев В.А., Шар Я.А Сборник арифметических задач повы- шенной трудности. Пособие для учителей начальных классов. -М.: 1968. -240 с.

5. Истомина НБ. Методика обучения математике в начальных классах: Учебное пособие для студентов средних педагогических учебных заведений и факультетов начальных классов. -М.: 2001. -288 с.

6. К. Иззатуллоев., А. Пирназаров., F. Халимов., Н. Ибодов. Мач- муаи масъалахо аз математика. -Душанбе: 2015. -207 с.

7. ЛМ. Фридман., К.У. Осимов. Масъаладои арифметикй ва тарзи далли ондо.-Душанбе: 1969. -207 с.

8. Осимов К.У., Фридман Л.М. Методдои далли масъаладои мате- матикй (Дастур барои муаллим). -Душанбе: 1987. -207 с.

9. Пышкало А.М., Стойлова Л.П. Сборник задач по математике.-М.: 1979. -208 с.

10. Саранцев Г.И. Обшая методика преподавания математики. - Саранск: 1999. - 208 с.

11. Скаткин Л.Н. Обучение решению простых и составных ариф- метических задач. -М.: 1963. -182 с

12. Чумаев К.К., Азизов Р. Э., Хафизов Х.М. Асосдои математикаи элементарй ва мачмуаи мисолу масъаладо. -Душанбе: 2007. -424 с.

МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАВЫКОВ РЕШЕНИЯ ДЛЯ ПРОСТЫХ МАТЕМАТИЧЕСКИХ ЗАДАЧ У УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ

В статье анализируются способы и методы решения простых математических задач. Однако решение простых задач - неотъемлемая часть курса элементарной математики.

Проблемы школьной математики являются средством обучения, а их решение заключается в изучении, применении знаний и развитии навыков, целей и методов обучения. Простые задачи используются на различных занятиях, чтобы сообщить о проблемах и создать проблем- ную ситуацию, представить новую информацию, развить практические навыки, проверить знания, проанализировать и закрепить знания, а также обобщить знания. Однако решение простых задач - неотъемлемая часть курса элементарной математики.

В практике обучения математике в начальной школе наиболее распространены следующие формы решения простых задач: а) пред- полагает решения; б) один из учеников зачитывает условие и проводится анализ и обсуждение задачи под руководством преподавателя при активном участии учеников в классе, затем ученик перед доской продолжает её решать; в) по указанию учителя ученики начальных классов решают задачу самостоятельно, т. е. в этом случае учитель следит за работой каждого ученика и помогает им; г) учащиеся началь -ной школы прижелании сформулируют проблему и предложат решение.

Один из ключевых шагов в решении простых задач - это иссле- довательские навыки решения простых задач. Иногда проблемы в тексте не настоящие. Математическая модель также применима к ряду простых задач. Следовательно, у них нужно развивать эти навыки.

Это помогает быть готовым к решению простых задач, к решению ряда простых задач. Серия простых задач - это группа выбранных проблем, каждая из которых является продолжением первой проблемы. При изучении сложения и вычитания изучается серия простых задач, которые являются хорошим инструментом для подготовки к решению двумерных задач, но в серии простых задач каждая из них дается в готовой форме.......

Поэтому учителя начальной школы должны воспользоваться этой возможностью

Ключевые слова: формирование, воображение, образование, образование, воспитание, знания, навыки, умения, интересы, математика начальных классов, учитель начальных классов, проблема, тип задачи, простые задачи, решение задач, образовательные учреждения.

METHODOLOGICAL FEATURES OF DEVELOPMENT OF SKILLS AND SOLUTION SKILLS FOR SIMPLE MATHEMATICAL PROBLEMS IN ELEMENTARY SCHOOL STUDENTS

The article analyzes the ways and methods of solving simple mathematicalproblems. However, solving simple problems is an integralpart of the elementary mathematics course.

The problems ofschool mathematics are a means of teaching, and their solution lies in the study, application of knowledge and the development ofskills, goals and methods of teaching. Simple tasks are used in various classes to communicate problems and create a problem situation, present new information, develop practical skills, test knowledge, analyze and consolidate knowledge, and generalize knowledge. However, solving simple problems is an integralpart of the elementary mathematics course.

In the practice of teaching mathematics in primary school, the following forms of solving simple problems are most common: involves solutions; b) one of the students reads out the condition and the analysis and discussion of the problem is carried out under the guidance of the teacher with the active participation ofthe students in the class, then the student infront of the board continues to solve it; c) at the direction of the teacher, primary school students solve the problem on their own, that is, in this case, the teacher monitors the work of each student and helps them; d) Primary school students, ifthey wish, willformulate a problem and offer a solution.

One of the key steps in solving simple problems is the exploratory skills of solving simple problems. Sometimes the problems in the text are not real. The mathematical model is also applicable to a number of simple problems. Therefore, they need to develop these skills.

It helps to be ready for solving simple problems, for solving a number of simple problems. A series of simple problems is a group of selectedproblems, each of which is a continuation ofthefirstproblem. Learning addition and subtraction explores a series of simple problems that are a good preparation tool for solving two-dimensional problems, but in a series of simple problems, each of them is given ready-made.......

Therefore, primary school teachers should take advantage of this opportunity.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Key words: formation, imagination, education, education, upbringing, knowledge, skills, abilities, interests, primary school mathematics, primary school teacher, problem, problem type, simple problems, problem solving, educational institutions.

Сведения об авторе:

Буриев Фирдавс Комиджонович - старший преподаватель кафедры методика начального образования Таджикский государственный педагогический университет имени Садриддина Айни. г Душанбе, Проспект Рудаки. Телефон: (+992) 904132606.

About the authors:

Buriev Firdavs Komildjonovich - Senior Lecturer of the Department ofPrimary Education Methods, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Dushanbe, Rudaki Avenue. Phone: (+992)904132606.

ТАШКИЛИ БОЗЩОИ ГРАММАТИКИ ДАР МАР^ИЛАИ АВВАЛИ ОМУЗИШИ ЗАБОНИ АНГЛИСИ

Сухроби Р. С

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Имрузхо масъалаи омузиши забощои хоричй, махсусан русй ва англисй дар хамбастагй бо забони модарй аз синфхои ибтидой ofo3 меёбад. Махсусан кайд кардан заруру аст, ки донистани забощои хоричй дар муаррифии кишвар дар арсаи чахонй накши барчаста дорад. ХуКумати Чумхурии Точикистон барои фаро гирифтани наврасону чавонон ба забощои хоричй барномаи давлатй кабул намудааст. Бозихои грамматикй аз намудхои мухими бозихое ба хисоб меравад, ки тавассути ощо омухтани маводи грамматикй барои ба нутки фаъол

гузаштани хонандагон замина фарохам меорад.

Маълум аст, ки машки сохтори грамматикй аз чониби хонандагон, ки такрори зиёдро такозо менамояд, бо якрангии худ хонандагонро хаста намуда, кувваи сарфшуда бошад, каноатмандие намебахшад. Бо сабаби он ки забони маводи грамматикй хусусияти анъанавй дорад, забонзада шудани он дар хонандагон муносибати манфиро хосил менамояд. Грамматика, аз он чумла, назарияи он, бояд шавковар бошад, он бояд ба шахсияти хонанда нигаронида шуда бошад, ин бешак таълими забони хоричиро самарабахш мегардонад. Барои он ки таълими забони англисй, минчумла омузиши грамматика, шавковар бо шавку завки хонандагон зиёд гардад, тафаккури эчодиашон инкишоф ёбад, усулхои гуногун, бахусус бозихоро, истифода бурдан аз манфиат холй нест. Аз нуктаи назари мо, бозй яке аз воситахои самараноки ташаккули кобилиятхои коммуникативй мебошад. Адиби рус Аникеев Н.П. кайд кардааст: [1, с.223]

«Бозй - рохи кудакон ба суйи дарки олам аст, ки дар он умр ба сар мебаранд ва онро тагйир додан номумкин аст».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.