Научная статья на тему 'ИССЛЕДОВАНИЕ СТРУКТУРЫ УПРАВЛЕНИЯ САМАНИДОВ В ТАДЖИКСКОЙ ИСТОРИОГРАФИИ'

ИССЛЕДОВАНИЕ СТРУКТУРЫ УПРАВЛЕНИЯ САМАНИДОВ В ТАДЖИКСКОЙ ИСТОРИОГРАФИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
61
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМАНИДЫ / ГОСУДАРСТВО / ИСТОРИОГРАФИЯ / ГОСУДАРСТВЕННЫЙ СТРОЙ / ДИВАН / БАРТОЛЬД / ГАФУРОВ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Парвизи Махмадамин

В данной статье сообщается об исследовании структуры управления Саманидов в таджикской историографии. Таджикские ученые на ровне с изучениями других частей своей истории, выделяют особое внимание теме структуры управления династии Саманидов правящей в IX-X вв. Таджикские ученые, в частности Б. Гафуров, Н. Нематов, А.Мухторов, Ш.Азимов в своих сочинениях обратили внимание на изучение этой темы. Но на развитие их мышления, особенно повлияло фундаментальное сочинение русского востоковеда В.В.Бартольда «Туркестан в эпоху монгольского нашествия». После изучение этой темы, мы пришли к выводу, что большая часть таджикских ученых в исследовании политической жизни, особенно структуры управления Саманидов, в основном повторяли взгляды В.В.Бартольда. Среди таджикских ученых, в последнее время в изучении структуры управления Саманидов наблюдается новаторство. Например материалы, монографии и статьи И.Сафарова и С.Муллоджона о земельно-водных прав и Саманидских диванов в других материалах не наблюдается. Раскрытие многочисленных скрытых сторон в области государственной истории, государствоведения, культуры и цивилизации Саманидов не возможно решить старанием нескольких ученых или написанием нескольких книг. Но каждый шаг в этом направлении имеет значение и смысл, и в совокупности может дать хорошие плоды. Несмотря на некоторый прогресс в плане изучения управлении структуры государства Саманидов, для таджикской науки еще остались неопознаные страницы этой части истории Оли Сомона. Работы в этом направлении продолжаются.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE SAMANID GOVERNANCE STRUCTURE IN TAJIK HISTORIOGRAPHY

This article reports on the study of the Samanid governance structure in Tajik historiography. Tajik scholars on a par with studies of other parts of their history, emphasize the topic of governance structure of the Samanid dynasty in the IX-Xth century. Tajik scientists, in particular B. Gafurov, N. Ne`matov, A. Mukhtorov, Sh. Azimov in their writings drew attention to the study of this topic. But the development of their thinking was particularly influenced by the fundamental work of the Russian orientalist V. V. Bartold «Turkestan Down to the Mongol Invasion». After studying this topic, we came to the conclusion, that most of the Tajik scholars in the study of political life, especially the Samanid governance structure, basically repeated the views of Bartold. Among Tajik scientists, innovation has recently been observed on the study of the Samanid governance structure. For example, material, monographs and articles of I. Safarov and S. Mullojonov on land rights and Samanid Divans are not observed in other materials. The disclosure of numerous hidden sides in the field of state history, state science, culture and civilization of the Samanids, can not be solved by the efforts of several scientists or by writing several books. But each step in this direction has meaning and value, and together it can give good results. Despite some progress in terms of studying the governance structure of the Samanid state for Tajik science, there are still unidentified pages in this part of Oli Somon’s story. The researches in this direction continues.

Текст научной работы на тему «ИССЛЕДОВАНИЕ СТРУКТУРЫ УПРАВЛЕНИЯ САМАНИДОВ В ТАДЖИКСКОЙ ИСТОРИОГРАФИИ»

Ключевые слова: Республика Таджикистан, США, гуманитарная помощь, президент, конституционная организация, Маджлиси Оли, гранты.

EXPANSION OF COOPERATION BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE UNITED STATES AFTER THE SIGNING OF THE AGREEMENT ON THE ESTABLISHMENT OF

PEACE AND NATIONAL ACCORD (JUNE 27, 1997)

This article marks the new stage of cooperation between the Republic of Tajikistan and the United States after the signing of the Agreement on the establishment of peace and national accord in Tajikistan. The author emphasizes that the focus is on the new era of relations between the two countries and the development of comprehensive relations, ranging from humanitarian assistance to the development of relations in the field of economics, politics and democratization of society.

Keywords: Republic of Tajikistan, USA, humanitarian aid, president, constitutional organization, Majlisi Oli, grants.

Сведение об авторе:

Мамадазимов Абдукаюм Абдуганиевич - аспирант кафедра зарубежного регионоведения факультета международных отношений, Таджикского нацанаьного университет, Телефон: +992 987 667 667. E-mail.ru: a-mamadazimov@mail.ru

About the author:

Mamadazimov Abdukayum Abduganievich - Postgraduate Student, Department of Foreign Regional Studies, Faculty of International Relations, TNU, Phone: (+992) 987 667 667. E-mail.ru: a-mamadazimov@mail.ru

ПАЖУХИШИ СОХТОРИ ИДОРИИ СОМОНИЁН ДАР ТАЪРИХНИГОРИИ ТОЧИК

Парвизи М

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Наздик ба як аср мешавад, ки таърихи давлатдории миллии точикон, таваччухи олимонро ба худ чалб сохтааст. Бояд зикр кунем, ки дар таърихнигории анъанавии асримиёнагии форсу точик низ ба ин масъала таваччухи хосса зохир мешуд. Аз Абулфазли Байхакй муаррихи асри Еазнавиён сар карда, то Мирхонду Хондамир, дар давоми беш аз панчсад соли баъдй таърихнигорони мо хамеша аз Сомониён ёдовар шуда, корномаи ин сулоларо тазаккур додаанд. Баромади Сомониён, зодгохи ин сулола, чигунагии ба кудрати сиёсй чалб гаштани онхо, сабабхои болоравй ва фурупошии давлатдории Сомониён, илму фарханги замони Сомониён аз мухимтарин мавзухое хастанд, ки олимони точик ба тахкику баррасй водор кардааст. Дар катори мавзухои зикршуда, инчунин масъалаи сохтори идорй ва усули давлатдории Сомониён низ мавриди омузиш ва нигориш карор гирифтааст. Яке аз сабабхои бисёр зикр шудани номи ин давлат ба таъсири бузурге, ки Сомониён дар таърих гузоштаанд, бармегардад.

Аввалин асари илмй ва тахкщотие, ки дар давоми сад соли охир дастуру рахнамои муаррихони точик карор гирифтааст, асари бунёдии шаркщиноси машхури рус В.В. Бартолд «Туркистон дар замони забткории мугул» мебошад. Тавре маълум аст, ин асар мухимтарин кори академик буда, муаллиф ба таърихи замони Сомониён ахамияти махсус медихад [1, 267-315]. Дар ин миён хафт сахифа (с. 285-291) ба баррасии сохтори идории Сомониён ихтисос ёфтааст. Ахамияти дигари навиштахои олим рус аз он иборат мебошад, ки ин навиштахо дар шаклгирии тафаккур ва навиштахои олимони точик накши асосй доштааст. Пас аз омузиши ин мавзуъ мо ба чунин хулосае расидем, ки донишмандони точик дар масъалаи таърихи сиёсй ва ба хусус сохтори идорй асосан назари В.В. Бартолдро такрор кардаанд. Бештари китобхои тайи солхои 1946-2011 аз тарафи олимони точик навишташуда як навъ такрору бозгуии навиштахои Бартолд мебошанд. Хусусан дар масъалаи теъдоди девонхои Сомониён, бештари муаррихони мо дах девон доштани Сомониёнро тазаккур додаанд.

Бобочон Гафуров дар асари «Таърихи мухтасари халки точик» номи дах девонро мувофики тартибе, ки Бартолд овардааст, тазаккур медихад [2, 130-131]. Дар ин асар ду сахифа ба зикри номи девонхо бахшида шудааст. Солхо пас аз нашри китоби Б. Гафуров, олимони точик ба ин масъала ручуъ карда, вале

xarn як мaтлaбpo дyбopa тaкpop кapдaaнд. ,3ap нaвишгaxoи бa cиёcaти дoxилй вa xopw^ Сoмoниён бaзшидaшyдa, тaкpибaн нaвигapй дидa нaмeшaвaд. Аз чумш, oлимoни точик H. Heъмaтoв, А. Myxтopoв, С. Aбдyллoeв низ нaвиштaaнд, ки Сoмoниён coxтopи идopии xyдpo тaвaccyти дeвoнxo бa pox мoндaaнд. Сaбaби тaкpopи як мaтлaб бeвocигa бa capчaшмaxoи тaъpиxй мypoчиaт нaкapдaни мyaллифoн мeбoшaд. Бapтoлд кaйд кapдaacт, ки мo aß acapи Hapшaxй мaълyмoт дap бopaи чoйгиpшaвии дeвoнxo дap Рeгиcтoнpo пaйдo кapдa мeгaвoнeм.

Aммo aкaдeмик Бсбс^н Faфypoв дap acapи «Тoчикoн» nac as зи^и дax дeвoни мaшxyp 6o тaкя бap нaвишIaxoи Хopasмй вa acapи шapкшинocи aнглиc К. Бocвopт твчуд бyдaни дeвoни лaшкap ё yмypи низoмиpo низ илoвa мeкyнaд, ки xene мyxим ad [З, З40]. Амщ» ин ишopaи мyxими Б.Faфypoв дap кигoбxoи дapcй 6a xhco6 гиpифтa нaшyдaacт вa бeштapи кигoбxoи дapcй бapoи мyacиccaxoи oлй ш миёнa дeвoнxoи дaxгoнapo ёдoвap шyдaaнд. Hyъмoн Heъмaтoв, тaвpe дap бoлo ишopa кapдeм, дap xycycи coxтopи идopии Сoмoниён acocaн бa нaвиштaxoи Бapтoлд тaкя кapдaacт. У aз чyмлa, вasифaи шypтa ё дeвoни coxибyшpoтpo тaъмини cипox вa интизoми лaшкap нoмидaacт [4, З0]. Амим», бeшгapи дoнишмaндoни тaъpиx вa xano saбoншинocoн низ xaнгoми иcтифoдaи кaлимaи шypгa, as ин кaлимa ш лaшкap, бaлки coзмoни нasмy тapтибoт ё бa мaънoи имpysй пoлигcияpo дap нasap дoшгaaнд. Ишopaи дypycти Бoбoчoн Faфypoв, ки дap миёни дax дeвoн чoи дeвoни лaшкap ё cипoxpo xoлй дидa, aз oн ёдoвap мeшaвaд, кaмгap мaвpиди тaвaччyx кapop гиpифтaacт [З, 456].

Чaшн гиpифгaни 1100-coлaгии дaвлaтдopии Сoмoниён имкoнияг дoд, ки тaъpиxи ин дaвpaи мyxими xarep точик бeштap oмyxтa шaвaд. Дap чумкой cимпoзиyм вa дaxxo кoнфepeнcиявy cejvMrnpxo бapгysop шуд. Ин cилcилaи чopaбиниxo ca6aби тaълиф шyдaни caдxo шк^ ш чaндин китоб rap^A, ки бa тaъpиxи дaвдaтдopии Сoмoниён бaxшидa шyдaacт. Дap бapoбapи дигap rncbanaxo бa coxтopи идopии Сoмoниён низ axaмият дoдa шyдaacт. ,3ap китоби дacтaчaмъии oлимoни точик, ки 6o saбoни точикй вa xaм 6o xaira фopcй нaшp гapдид, бa мacъaлaи coxтоpи идopй axaмият дoдa нaшyдaacт [5]. Бeштapи мaвoди ин китоб poчeъ бa чoйroxи Сoмoниён, бaъзe пaxлyxoи тaъpиxи тёш, икггиаэдй вa мaxcycaн фapxaнгy saбoнy aдaбиёт вa фaлcaфaи ин saмoн xmroot мeкyнaнд. Xaмaи шкoлaxoи ин китобpo oлими эpoнии coкини MMÄ Эpaч Бaшиpй 6o saбoни aнглиcй тapчyмa вa нaшp кapдaacт. M^a^Mv^ мyфaccaлe низ бa кaлaми тapчyмoни acap ниroшгa шyдaacт [6, З-27].

Пpoфeccop Aбдycaттоp Myxтоpoв дap китоби xyд «Сoмoниён: saмoн вa мaкoн» як бaxши мaxcycpo 6o нoми «Сoxropи Оли Сoмoн» бa oмysиши ycyre идopaи Хypocoнy Moвapoyннaxp бaxшидaacт. Myaллиф нaкши дeвoнxo дap идopaи дaвдaти Сoмoниёнpo бysypг дoниcтa, дap aйни xoл чунин мeшyмopaд, ки «xamoNM тaъйин нaмyдaни ин ё oн шaxc бa вasифaи paиcи дeвoн мaнcaбдopoни oлимapтaбaи Сoмoнй бa пoдшox xanan мepacoнидaнд». Сaбaби бa чунин xop pox дoдaни aмaлдopoнpo А. Myxтоpoв кушиши бa вasифaxoи кaлидй тaъйин кapдaни нasдикoни xyд мeнoмaд [7, 1З4]. Ин мyaллиф низ вaзифaи дeвoни coxибyшypoтpo acocaн pacидaгй бa кopи apra^ вa инчунин «пoc6oнй вa тaъмини aмнияти мулк» гyфтaacт. Тaъкиди oxиpи мyaллиф бa ю^ият нasдиктap мe6oшaд. Як чиxaти дигapи acapи «Сoмoниён: saмoн вa N^Rom» as ин ибopaт acn, ки мyaллиф дap oxиpи бaxши coxтоpи идopй чaнд вasифa вa мaнc6axopo xaм нoмбap кapдaacт, ки дap acapxoи Б. Faфypoв ш H. Heъмaтов дидa нaмeшaвaд. Ин вaзифaxoи дapбopй, вaкил, нaкиб, pacyддop, aвoн, ocтонaдop, дeвoнбoн, xoнcoлop, xoчиб, нaдам вa raMpa мe6oшaнд.

,3ap чилди дуюми китоби шaшчилдaи «Тaъpиxи xa^^ точикй», oид бa crnTO^ идopии Сoмoниён, ки бa кaлaми H. Heъмaтов нaвишгa шyдaacт, мyaллиф xaмoн axбopи дap мoнoгpaфии xyд oвapдaшyдapo дyбopa тaкpop мeкyнaд. Аз чyмлa, ce дeвoни as-sиё, мaмлaкaи xoc вa дeвoни вaкфpo тaнxo нoм мeбapaд вa ягон кaлимa шapx нaмeдиxaд [8, ЗЗ7-ЗЗ8]. ,3ap бopaи ин ce дeвoн aкaдeмик Б.Faфypoв низ шapxe нaмeдиxaд вa ф^т тasaккyp мeдиxaдy xaдoc. Аз ин чo бopи дигap бapмeoяд, ки чи тaвp нasapияxoи дoнишмaнди pyc В.Бapтодд бa дoнишмaндoни точик тaъcиp гysoшгaacт.

,3ap Тoчикиcтон xaнyз дap saмoни Шypaвй бa мacъaлaи xyRyx^ Сoмoниён вa ниsoми кoнyнгyзopии ин дaвдaт дикдат дoдa мeшyд. Аз чyмдa, Шyкyp Aзимoв pиcoлaи нoмзaдии xyдpo бa xyкyки кoнyнгysopии ин дaвдaт бaxшидaacт. Myaлдиф ин pиcoлapo coли 1954 дap ^нишк^и дaвлaтии Mocквa бa нoми Лoмoнocoв дифoъ кapдaacт. Китоб 45 аэл nac бa чoп pacидaacт. Acapи мasкyp as ду фacл вa дyвoздax sepфacл ибopaт мeбoшaд. Зepфacли дувуми фacли aввaд бa coxтоpи дaвлaтии Сoмoниён бaxшидa шyдaacт. [7 (9), 45-82]. 4a4A нyктaepo, ки дap ин acap дapч ёфгaacт, бoяд sикp нaмoeм. Aввaд ин ки 6o тaкя бap capчaшшxo Ш. Asимoв aмиpoни coмoниpo cym^ вa шoxaншox мeнoмaд. Дувум ин ки y xeдe мyxим бyдaни вasифaxoи xapac вa нaдам дap дaвлaтдopии Сoмoниёнpo ёдoвapй мeкyнaд. Hyra^ ceюм ин ad, ки

бap xhtoí^ Б. Faфypoв вa H. HebMaTC® мyaллифи мaзкyp дap xycyœ дeвoнхoи щзй, зиё вa взкф мaълyмoти мyфaccaл мeдихaд [9, 69-72]. ,3ap фacли дуюми ин кигоб мyaллиф дap xyкyкy кoнyнгyзopии дaвдaти Сoмoниëн мaълyмoт дoдaacт.

,3ap зaмoни иcгиклoлият oлими дигapи хyкyкшинoc И. Сaфapoв низ pиcoлa вa maMrn мyкaммaли мoнoгpaфияи xyдpo бa нтаэми кoнyнгyзopии дaвдaти Сoмoниëн бaxmидaacт. Hoмбypдa дap ду фacл вa хдшт зepфacл acocaн дap бopaи xycyc^i'^M низoми хукукии Сoмoниëн, мaнбaъхoи низoми хукукии Сoмoниëн, хукуки maхpвaндй, хукуки oбy ззмин, хукуки onna вa хукуки читой мaълyмoт дoдaacт. ^годи дap acapи И. Сaфapoв oMaAa дap бopaи хукуки oбy зaмин aхaмияти кaлoн дoштa, дap дигap нaвиштaхo дyчop нaмeoяд [lO, 117-132].

Бoяд зикp нaмoeм, ки Myappn™ точик Сaйфyллoхи Myддoчoн дap як Marçorae 6o нoми «Дyвoздaх дeвoни Сoмoниëн» дap бopaи тeъдoди дeвoнхoи Сoмoниëн мyлoхизa porçAa, ду дeвoни дигappo низ илoвa вa дap бopaи нзкши oнхo мaълyмoт дoдaacт (11, 25). Аз чумля, мзвчуд бyдaни дeвoни штох, ки дap дaвлaгхoи acpимиëнaгии точик чoйгoхи Maxcyc дoштaнд, зикp мemaвaд. Дap як нaвиштaи дигapи му8ллиф мyфaccaл дap xycycи дeвoни o6 гyзopиm дoдa шyдaacт. Дap ин мaкoлa, иcтилoхoти дeвoни o6 вa caбaби зик> нaшyдaни ин дeвoн дap acapи Hapmaxй тaвзeх дoдa шyдaacт (12, 1O-14). Moнoгpaфияи му8ллифи мaзкyp хapчaнд бa т8хкики coxтоpи идopии Faзнaвиëн бaxшидa myдa 6omaA хзм, дap xycycи Сoмoниëн вa нзкши cyннaтхoи дaвлaтдopии oнхo дap хyкyмaгхoи бзъдй, зз чумлз Faзнaвиëн мaълyмoти зиёд мeдихaд. Дap xyлocaи acapи С. Myллoчoн oмaдaacт, ки «дaвpoни Faзнaвиëн дyнбoлaи хyкyмaти Сoмoниëн вa пaйpaви poхи дaвлaтдopии Оли Сoмoн, pym^ xaRMHny ap4y asno шyмypдaни oйинy cyнaни aфзaли эpoнй (тoчикй) бyдaacт» [13, 21S].

Дap бopaи coxrc^ идopии Сoмoниëн вa oмyзиши oн зз тapaфи oлимoни тoчик мeтaвoнeм зиёд cyxaн г^м. Aммo бeштapи тaхкикoт дap ин мзвзуъ тaкpopи якдигap будз cyxaни нaв гуфтв нaмemaвaд. Яте зз кopхoи бyзypг дap зaмoни иcтикдoлият дap poбитa 6o дaвдaтдopии Сoмoниëн вa coxтоpи идopии ин дaвлaт нamp шyдaни «Дoниmнoмaи Сoмoниëн» зз тapaфи oлимoни Дoниmгoхи дaвлaтии Хyчaнд бa myMop мepaвaд. Ин кигоб, тaвpe ки 8з нoмam бapмeoяд, дap xycyœ xaMoMM мacъaлaхoи œëœ, hkihcxwë, фapхaнгй вa зз чyмлa coxтopи идopии Сoмoниëн мaвoд гиpд oвapдaacт. TaMoMM aNrapo^ aмиpзoдaгoн, capлaшкapoнy cипaхcoлopoн, вaзиpхo, capдopoни дeвoнхo, вoлиëни Хypocoн ш paиcoни ma^py нaхияхoи тoбeи кaлaмpaви Сoмoниëн ки нoмamoн тълум буд, дap «Дoнишнoмa» тaзaккyp ëфтaaнд. Инчунин дap «Дoнишнoмa» мaкoлaвy мaтлaбхoe, ки poбитaи Сoмoниëнpo 6o xилoфaти Аббсюиён, Бyвaйхиëнy Зиëpиëн вз cyлoлaвy дaвлaтхoи дигapи oн дaвp инъикoc мeкyнaд, oвapдa шyдaacт[14, 1O].

К^ми зиёди мaкoлaхoи «Дoнишнoмa» бз amxoc, pyйдoд вз пaдидaхoи зaмoни киmвapдopии Сoмoниëн низ Hxincoc ëфтaaнд. Дap кзи^и ин мyaллифoни «Дoниmнoмa» мaтoлибepo дoиp бз amxoc вз мaнoбeи тaъpиxивy aдaбии acpхoи бзъдй, ки 6o тaъpиxи Сoмoниëн бeвocитa пзйвзнд мeгиpaнд, moмил кapдaaнд.

XaMTONM бaëни ми^ри дeвoнхo муз-л^фи мз^л^ ^erom)^ ин acap А. Mиpбoбoeв шyмopaи дeвoнхoи зaмoни Сoмoниëнpo зз биcт a^ ибopaт мeдoнaд. «Myappиxoн низoми идopии зхди Сoмoниëнpo мypaттaб зз дзх, дeвoн дoниcтaaнд. Дap aMan rnyMop^ oнхo нзздик бз биcт pa^Aa, oнхo дap мaхaлхo низ шyъбaхoи xyдpo дoштaн1д» [15, 27O].

,3ap фaъoлияти низoми идopии Сoмoниëн 6o низoми идopии киmвapхoи MyiapaKK^ зaмoни имpyз, мaxcycaн кишвapхoe, ки низoми идopaкyниamoн пapлyмoниcт бз чзшм мepacaд. Myanлифи мaкoлaи «Дeвoн» як xycyc^ra кopгyзopии дeвoнхopo дap pyзгopи Сoмoниëн зз oн ибopaт мeдoнaд, ки дap 6apoбapи c^y^m шудзни хoчиби бyзypг xaдaмoти дacтгoхи y низ куллш ё кдомш бз иcтeъфo мepaфт [15, 27O].

Myanлифoни «Дoниmнoмa» 6o тзкя бз мaъxaзхoи тaъpиxй якe зз тamaббycкopoни тaъcиcи дeвoнхopo дap зaмoни Сoмoниëн бз вaзиpи дoниmмaнди oн-Чaйхoнй ниc6aт мeдихaнд. «Гapдeзй pивoят нзмудз ки Чзйхoнй <<чун бз вaзopaт биншacт, бз хзмш мaмoлики чз^н нoмa нзвишт. Ba pacмхoи хзмз дapгoхх,o ш дeвoнхo 6hxoct. .. Ba хзмз pacмхoи чaхoн бз нзздики y oвapдaнд». Чaйхoнй дap нaвбaти xyд, хap кopгyзopии дeвoнpo, ки тaкoзoи дaвpy зaмoн буд, зз oн aкcбapдopй нзмуд)) [15, 27O].

Лтеим бз ëдoвapиcт, ки 6o вучуди бaъзe пempaвихo дap oмyзиmи coxтopи идopии дaвдaти Сoмoниëн, бapoи илми тoчик хзнуз хзм пaхлyхoи нopyшaни ин бaxши тaъpиxи Оли Сoмoн 6okh мoндaacт. Омузиши ин мзвзуъ ниmoн мeдихaд, ки дoниmмaндoни точик дap мacъaлaи тaъpиxи cиëcй вз бз xycyc coxтopи идopии Сoмoниëн acocaн нaзapи В.В. Бapтoддpo тaкpop кapдaaнд. Аз чумлз дap мacъaлaи тeъдoди дeвoнхoи Сoмoниëн, бeштapи мyappиxoни мo cyxaнхoи ypo тaкpop кapдaaнд. Шжухиши ycyли идopии

Сомониён бо ин хотима намеёбад, аммо хар саъй ва талош дар ин самт дорои ахамият ва арзиш буда, дар мачмуъ онхо самарахои нек ба бор оварда метавонанд.

АДАБИЁТ

1. Бартольд ВВ. Туркестан в эпоху монгольского нашествия. Соч.Т.1. Монография / В.В. Бартольд -М: Издательство

Восточной литературы, ИВЛ, 1963. -763 с.

2. Fафуров Б.Е Таърихи мухтасари халки точик Чилди I. / Б.F. Fафуров. -Сталинобод: Нашриёти Давлатии Точикистон,

1947. - 384 с.

3. Fафуров Б.Е Точикон: Таърихи кадиматрин, кадим, асрхои миёна ва давраи нав. / БГ. Fафуров. -Душанбе: Дониш, 2008. -

870 с.

4. Неъматов Н. Давлати Сомониён: точикон дар асрхои IX-X Монография. / Н. Неъматов. -Душанбе: Ирфон, 1989. -304 с.

5. Сомониён ва эхёи тамаддуни форсии точикй. / зери назари умумии академик Масов Р. -Душанбе: Пайванд 1998. -598 с.

6. The Samanids and the revival of the Civilization of Iranian Peoples. / Edited and translated by Professor Iraj Basuiri. -Dushanbe,

1998. -323p.

7. Мухторов А. Сомониён: замон ва макон / АМухторов. -Душанбе, 2013. -368.

8. История таджикского народа. Т.П. Эпоха формирования таджикского народа. / Под ред. акад. Н. Негматова. -Душанбе,

1999. -791 с.

9. Азимов Ш. Государство и право Саманидов. / Ш.Азимов. -Душанбе, Ирфон, 1999. -168 с.

10. Сафаров И. Правовая система государство Саманидов. / И.Сафаров. -Душанбе, 1999. -198 с.

11. Муллочон С. Девоздах девони Сомониён / СМуллочон // Маорифи Точикистон -Душанбе, 2017. -№9 (153). -С.24-27.

12. Муллочон С. Девони об дар замони Сомониён. / СМуллочон // Маорифи Точикистон. -Душанбе, 2018. -№9 (165). -С.

10-14.

13. Муллочон С. «Таърихи Масъудй»-и Абулфазли Байхакй (муруре пиромуни сохтори идорию русумоти дарбори

Fазнавиён). / СМуллочон -Душанбе, 2013. -240 с.

14. Донишномаи Сомониён. Ч.1. / Зери назари академики АИ ЧТ Н.Ю.Салимов. - Хучанд Нури маърифат, 2008. -484 с.

15. Девон // Донишномаи Сомониён [Матн]. - Хучанд 2008.- Ч.1. -С. 270.

ИССЛЕДОВАНИЕ СТРУКТУРЫ УПРАВЛЕНИЯ САМАНИДОВ В ТАДЖИКСКОЙ ИСТОРИОГРАФИИ

В данной статье сообщается об исследовании структуры управления Саманидов в таджикской историографии. Таджикские ученые на ровне с изучениями других частей своей истории, выделяют особое внимание теме структуры управления династии Саманидов правящей в IX-X вв. Таджикские ученые, в частности Б. Гафуров, Н. Нематов, АМухторов, ШАзимов в своих сочинениях обратили внимание на изучение этой темы. Но на развитие их мышления, особенно повлияло фундаментальное сочинение русского востоковеда В.В.Бартольда «Туркестан в эпоху монгольского нашествия». После изучение этой темы, мы пришли к выводу, что большая часть таджикских ученых в исследовании политической жизни, особенно структуры управления Саманидов, в основном повторяли взгляды В.В.Бартольда. Среди таджикских ученых, в последнее время в изучении структуры управления Саманидов наблюдается новаторство. Например материалы, монографии и статьи И.Сафарова и СМуллоджона о земельно-водных прав и Саманидских диванов в других материалах не наблюдается. Раскрытие многочисленных скрытых сторон в области государственной истории, государствоведения, культуры и цивилизации Саманидов не возможно решить старанием нескольких ученых или написанием нескольких книг. Но каждый шаг в этом направлении имеет значение и смысл, и в совокупности может дать хорошие плоды. Несмотря на некоторый прогресс в плане изучения управлении структуры государства Саманидов, для таджикской науки еще остались неопознаные страницы этой части истории Оли Сомона. Работы в этом направлении продолжаются.

Ключевые слова: Саманиды, государство, историография, государственный строй, диван, Бартольд, Гафуров.

STUDY OF THE SAMANID GOVERNANCE STRUCTURE IN TAJIK HISTORIOGRAPHY

This article reports on the study of the Samanid governance structure in Tajik historiography. Tajik scholars on a par with studies ofother parts of their history, emphasize the topic of governance structure ofthe Samanid dynasty in the IX-Xth century. Tajik scientists, in particular B. Gafurov, N. Ne^matov, A. Mukhtorov, Sh Azimov in their writings drew attention to the study ofthis topic. But the development oftheir thinking was particularly influenced by the fundamental work of the Russian orientalist V. V. Bartold «Turkestan Down to the Mongol Invasion». After studying this topic, we came to the conclusion, that most of the Tajik scholars in the study of political life, especially

the Samanid governance structure, basically repeated the views of Bartold. Among Tajik scientists, innovation has recently been observed on the study of the Samanid governance structure. For example, material, monographs and articles of I. Safarov and S. Mullojonov on land rights and Samanid Divans are not observed in other materials. The disclosure of numerous hidden sides in the field of state history, state science, culture and civilization of the Samanids, can not be solved by the efforts of several scientists or by writing several books. But each step in this direction has meaning and value, and together it can give good results. Despite some progress in terms of studying the governance structure of the Samanid state for Tajik science, there are still unidentifiedpages in this part of Oli Somon's story. The researches in this direction continues.

Key words: Samanids, state, historiography, political system, Divan, Bartold, Gafurov.

Сведения об авторе:

Парвизи Махмадамин — аспирант третьего курса кафедры истории таджикского народа, Таджикского национального Университета. Адрес: Таджикистан, район Шахринав 34. Email: pmm2492@mail.ru Тел: (+992) 880000717 Адрес: Таджикистан, проспект Рудаки 17, Душанбе 734025. E-mail: vestnik-tnu@mail.ru

About the author:

Parvizi Makhmadamin - is a post-graduate student of the third year of the Department of the Tajik People History, Tajik National University. Address: Tajikistan, Shahrinav district 34. E-mail: pmm2492@mail.ru Phone: (+992))880000717

Address: Tajikistan, Rudaki Avenue 17, Dushanbe 734025. E-mail: vestnik-tnu@jmail.ru

СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ КАТЕГОРИЗАЦИИ СУБЭТНИЧЕСКИХ ГРУПП В ТАДЖИКСКОМ ОБЩЕСТВЕ СОВЕТСКОГО ПЕРИОДА

Хамидзода Х.Х., Косимова Р.

Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни

Проблема социально-политического определения положения субэтнических групп в Таджикистане уходит своими истоками в советский период развития. Однако данное суждение не означает, что мы исключаем факт исторического проживания отдельных субэтнических групп рядом с таджиками, которое мы рассматривали в предыдущем параграфе. Как мы убедились, на территории современного Таджикистана довольно долгое время многие субэтнические группы жили в соседстве друг с другом. О путях и формах такого совместного проживания отдельных субэтнических групп в работах наших историков накоплены ценные материалы и здесь нам представляется уместным привести некоторые сведения, помещенные в книге «История таджикского народа».

Следует отметить, что некоторые из упомянутых субэтнических групп с течением времени приживались к местным условиям и оставались там надолго, а другие, в силу отличий от таджиков этноса хозяйствования, спустя определенное время, продолжали поиск лучших условий, особенно хороших пастбищ и угодий для своей скотоводческой деятельности в других краях. Для последних это не представляло трудности из-за отсутствия четких границ между государственными образованиями того периода и отчасти наличия почти у всех их общей мусульманской идентичности. Поэтому сегодня установить продолжительность опыта укорененности многих из этих субэтносов в Республики Таджикистан представляет определенную трудность и оно чаще переплетено со многими мифологемами, которые часто стремятся, вопреки конкретным историческим фактам, раздвинуть временные рамки своего проживания на данных территориях.

Следует отметить, что такие мифологемы создавались всегда и создаются сегодня, в том числе во всех обществах, где проживают субэтнические группы, и стремятся получить выгодное положение в конкуренции доступа к ресурсам развития общества. Данная проблема на примерах трансформации общественной жизни таджикистанского общества после приобретения независимости в свете социально-антропологических наук очень подробно исследована таджикским ученым Идиевым Х.У. в его монографии «Традиции и новации в контексте изменения общественной жизни Таджикистана», а которой он в частности отмечает, что: «Исходя из вышесказанного, нам представляется, что рассмотрение проблемы категоризации субэтнических групп на территории современного Таджикистана целесообразно рассматривать начиная с годов установления здесь советской власти. Ибо именно тогда осуществление институциональных мер по районированию населенных местностей позволило не только фиксировать численность субэтнических групп, но также и приобщить многих из них к непривычным для них особенностям оседлого образа жизни». [ 1]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.