Научная статья на тему 'ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТЛАРИДА ОВҚАТ ҲАЗМ ҚИЛИШ ТИЗИМИ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ УСЛУБИЁТИ'

ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТЛАРИДА ОВҚАТ ҲАЗМ ҚИЛИШ ТИЗИМИ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ УСЛУБИЁТИ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

73
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ошқозон-ичак тизими касалликлари / хавф омиллари / иссиқ иқлим шароити / Diseases of the gastrointestinal system / risk factors / hot climate conditions

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Бахтиёр Шоймардонов, Гулойим Саттаровна Авезова

Шуни алоҳида таъкидлаб ўтиш жоизки, ошкозон-ичак касалликлари анча вақтлар давомида муҳокама қилинаѐтган ва ҳар томонлама ўрганиб келинаѐтган тиббий муаммо бўлиб ҳисобланади. Аммо шу пайтгача бу касаллик аҳолининг турли ѐш гуруҳларида тарқалиш даражаси экологик омилларнинг ушбу касаллик кечишига таъсири, турли самарали даволаш услубларининг йўқлиги муаммонинг нечоғлик долзарб эканлигидан далолат бериб келмоқда. Мақолада иссиқ иқлимли шароитларда ошқозон ичак касалликларининг хавф омилларини ўрганиш услубиѐти келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

It should be noted that gastrointestinal diseases are a medical problem that has been discussed and thoroughly studied for a long time. But until now, the prevalence of this disease in different age groups of the population, the influence of environmental factors on the course of this disease, the lack of various effective treatment methods, indicate how urgent the problem is. The article presents the methodology of studying the risk factors of gastrointestinal diseases in hot climate conditions.

Текст научной работы на тему «ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТЛАРИДА ОВҚАТ ҲАЗМ ҚИЛИШ ТИЗИМИ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ УСЛУБИЁТИ»

ИССЩ И^ЛИМ ШАРОИТЛАРИДА ОВЦАТ ХДЗМ ЦИЛИШ ТИЗИМИ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИНИ УРГАНИШ

УСЛУБИЁТИ

Бахтиёр Шоймардонов

Тошкент тиббие акаедмияси Термез филиали

Гулойим Саттаровна Авезова

Тошкент тиббиет академияси

АННОТАЦИЯ

Шуни алохида таъкидлаб утиш жоизки, ошкозон-ичак касалликлари анча вактлар давомида мухокама килинаетган ва хар томонлама урганиб келинаетган тиббий муаммо булиб хисобланади. Аммо шу пайтгача бу касаллик ахолининг турли еш гурухларида таркалиш даражаси экологик омилларнинг ушбу касаллик кечишига таъсири, турли самарали даволаш услубларининг йуклиги муаммонинг нечоглик долзарб эканлигидан далолат бериб келмокда. Маколада иссик икдимли шароитларда ошкозон ичак касалликларининг хавф омилларини урганиш услубиети келтирилган.

Калит сузлар: Ошкозон-ичак тизими касалликлари, хавф омиллари, иссик иклим шароити

ABSTRACT

It should be noted that gastrointestinal diseases are a medical problem that has been discussed and thoroughly studied for a long time. But until now, the prevalence of this disease in different age groups of the population, the influence of environmental factors on the course of this disease, the lack of various effective treatment methods, indicate how urgent the problem is. The article presents the methodology of studying the risk factors of gastrointestinal diseases in hot climate conditions.

Keywords: Diseases of the gastrointestinal system, risk factors, hot climate conditions

КИРИШ

Ошкозон-ичак касалликлари дуненинг турли минтакаларида кенг таркалган касалликлар каторига киради. Бундай холатда одамларнинг умр куришларига салбий таъсир

January, 2023

35

курсатмаслиги учун касалликни аниклашда замонавий ташхдсий имкониятларини юзага келтириш, кенгайтириш, касалликниг купайишига олиб келаетган турли холатларнинг пайдо булишига йул куймаслик максадга мувофикдир (Абдуллаев Р.Б., 2003).

АДАБИЕТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Австралия, Европа ва Шимолий Америкада олиб борилган популяцион тадкикотлар натижасида диспептик симптомлар ахоли орасида таркалганлиги 7-41% ва уртача 25% ташкил эканлигини курсатади. Турли тадкикотчилар маълумотларига кура шифокорга диспепсия билан огриган хар иккинчи-туртинчи беморлар мурожаат килишади. Х,азм килиш аъзолари турли туман ва куп омиллидир. Х,азм аъзолари касалликлари ривожланишига бир катор хавф омиллари таъсир килади: стресс, тана эгилиши билан бажариладиган ишлар, ортикча вазн, чекиш, бир катор дори воситалари, норационал овкатланиш ва бошкалар.

Статистик маълумотларга караганда биргина ошкозон яраси касаллиги билан турли мамлакатлар ахолисининг 5-10% огришади. Ошкозон яра касаллиги эса эркакларда аелларга нисбатан куп учраши аникланган. Терапевтда диспансер назоратида турадиган беморларнинг 32% хазм аъзолари билан касалланганлар ташкил килади. Ушбу касаллик куплаб холатларда узок вакт давомида вактинча мехнат кобилиятининг йукотилиши, даволаниш ва реабилитация жараенларининг кимматлиги сабабли беъморнинг узини хамда давлатнинг бюджетидан катта микдордаги моддий йукотишга сабаб булади (Труш О. А., 2017).

АКШ хар йили гастрит ва гастроэзофагеал рефлюкс билан огриган беморларни даволаш максадида 10 млрд. доллар, беморларнинг мехнат кобилиятининг пасайиши натижасида 75млрд доллар йукотади (Голубев Н.Н., 2018). Турли муаллифлар келтирган маълумотларга кура купчилик мамлакатларнинг 50-80% катта ешли ахолиси сурункали гастрит билан огрийди (Павлович И.М. 2016). Х,азм аъзолари касалликлари орасида йугон ичак касалликлари хам куплаб учрайди. S.Navean маълумотларига караганда, Буюк Британия ахолисининг 50%, Германия мамлакатининг 30% ахолисини сурункали кабзият безовта килганлиги сабабли даволанади (Шмырин А. Н., 2004).

Мамлакатимизда согликни саклаш тизимида катор ислохотлар амалга оширилишига карамасдан ахолининг турли катламлари орасида юкумли булмаган сурункали

January, 2023

36

касалликларни камайтириш, соглом турмуш тарзи куникмаларини шакллантириш, касалликларни профилактика килиш ва барвакт аниклаш тиббиет ходимлари олдида турган асосий вазифалардан бири хисобланади. Бу борада «...тиббий ердамнинг самарадорлиги, сифати ва оммабоплигини ошириш, шунингдек, ташхис куйиш ва даволашнинг юкори технологик усулларини жорий этиш, патронаж хизмати ва диспансеризациянинг самарали моделларини яратиш оркали соглом турмуш тарзини куллаб кувватлаш ва касалликларни профилактика килиш»га каратилган мухим вазифалар белгиланган. Ушбу вазифаларни амалга ошириш, бирламчи тиббий-санитария ердами муассасалари, сурункали касалликлар профилактикасига тизимли ендашиш, хусусан ахоли орасида учраетган сурункали касалликларни эрта аниклаш ва профилактикасини такомиллаштиришга каратилган чора-тадбирларни ишлаб чикиш мухим ахамият касб этади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги ва 2018 йил 7 декабрдаги ПФ-5590-сон «Узбекистон Республикаси согликни саклаш тизимини тубдан такомиллаштириш буйича комплекс чора-тадбирлар тугрисида»ги Фармонлари, 2017 йил 29 мартдаги ПК-2857-сон «Узбекистон Республикасида бирламчи тиббий-санитария ердами муассасалари фаолиятини ташкил этишни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Карори, 2018 йил 18 декабрдаги ПК-4063-сон «Юкумли булмаган касалликлар профилактикаси, соглом турмуш тарзини куллаб-кувватлаш ва ахолининг жисмоний фаоллиги даражасини ошириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Карори, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 17 сентябрдаги 718-сон «Бирламчи тиббий-санитария ердами муассасаларида тиббий хизматлар сифатини яхшилашга, утказилаетган профилактика тадбирларининг самарадорлиги учун масъулиятни оширишга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида»ги Карори хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъерий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда диссертация тадкикоти муайян даражада хизмат килади.

Хорижий давлатлар, хамда республикамиз олимлари томонидан ошкозон ичак касалликларининг клиник кечиши, диагностикаси, замонавий даволаш усулларини такомиллаштиришга багишланган бир неча илмий изланишлар олиб борилган (Hanifin Y., 1982, 1989; Балаболкин И.И. с соавт., 1999; Шамов Б.А. с соавт., 2000; Кунгуров Н.В. с соавт., 2005; Кубанова А.А., 2005; Никулин Н.К. с соавт.,

January, 2023

37

2000; Айзятулов Р.Ф., Юxименко В.В., 2001; Мaтyсевич С.А. с соовт., 2001; Сергеев Н.В., 2001; Сyворовa К.Н., 2001; Фaевa Е.П., 2002; CyxaroBa Н.М. с соовт., 2003; Федоров С.М. с соовт., 2003).

Бирок шу кyнгa кaдaр Респyбликaмизнинг иссик иклим шaроитигa эта булгж Сyрxaндaрè вилояти охолисининг ошкозон ичaк тизими кaсaдликликридaн кaсaдлaниши динaмикaдa чукур тохлил килгад холдо, хомдо yлaрнинг дaрaжaси, тиббий- биологик, ижтимоий-гигиеник омиллaр, бемор турмуш шaроити вa турмуш тaрзини xисобгa олгaн холдо хор томонлaмa киесий тохлил этган холдо чукур комплекс yргaнилмaгaн, беморлaр сaдомaтлигигa тaъсир этувчи ендош кaсaлликлaр aникдaнмaгaн, ошкозон ичaк тизими кaсaлликлaрининг профилaктикaсини тaкомиллaштириш бyйичa илмий aсослaнгaн чорa-тaдбирлaр ишлaб чикилмaгaн.

Тадкикотнинг максади: иссик иклим шaроитидa яшовчи ^оли орaсидa ошкозон ичaк тизими кaсaлликлaрининг тaркaдгaнлини yргaниш, xaвф омиллaрини aникдaш, беморлaргa кyрсaтилaèтгaн дaволaш - профилaктик èрдaмни тaкомиллaштиришгa кaрaтилгaн чорa-тaдбирлaр можмуини ишлaб чикиш.

Моксодга эришиш учун тодкикотдо куйидвги вазифалар белгилaб олинди:

1. Сyрxaндaрè вилояти охолиси оросидо ошкозон ичок тизими кaсaдликдaрининг торк^т^т дорежоси, структуросини еш во жинс буйичо мурожотлор во тиббий куриклорга осослониб тохлил килиш.

2. Беморлорнинг турмуш шороити во торзини белгиловчи во кaсaдлaнишигa тоъсир килувчи тиббий-биологик омиллор можмуини урганиш, етокчи xaвф омиллорини ониклош во улорни прогнозлош.

4. Сyрxaндaрè вилояти ошкозон ичок тизими кaсaдликлaригa чадинган охолига кyрсaтилaèтгaн тиббий-ижтимоий ердомни ургжиш во бохолош.

5. Ахолининг ошкозон ичок тизими кaсaлликлaридaн кaсaдлaниш дорожосини кшойтириш во улорга кyрсaтилaèтгaн доволош - профилоктик ердомни тaкомиллaштиришгa коротилгон чоро-тодбирлор мэжмуини ишлоб чикиш во aмaдиèтгa тодбик этиш.

Тадкикот объекти: ошкозон ичок тизими кaсaдликдaригa чадинган беморлор

Тадкикот предмети: кaсaллaниш, ососий клиник куришлори во кечиши, беморлорнинг турмуш торзи во шороити, беморлорнинг хоет сифоти

Тадкикот усуллари: ошкозон ичок тизими кaсaлликлaри эпидемиологиясини урганиш учун куп боскичли тосодифий тонлов усуллоридон (клостер,

January, 2023

8

стрaтификaция) фойдaдaнилaди. Тод^ин^т мaтериaллaрини йиFиш, ишлов бериш Ba тохлил килиш жaрaèнидa зaмонaвий: эпидемиологик, ижтимоий-гигиеник, социологик, сaнитaрия-стaтистик, клиник-эксперт бохолош yсyллaри кУллaнилaди.

Ишнинг илмий янгилиги. Илк мaротaбa иссик иклим шaроитигa эгa бyлгaн Сyрхaндaрè вилояти вхоли орaсидa ошкозон ичaк тизими кaсaлликлaри динaмикaси 2016-2022 йиллор кесимидa киесий тохлил кдлитади. Беморлaрнинг ошккозон ичок тизими кaсaдликдaридaн кaсaдлaниш дорвжоси Ba тузилмоси, унинг ососий сaбaблaри Ba улорнинг ешга хос хусусиятлори вниклвнвди. Беморлaргa тиббий- ижтимоий жихвтлвригв комплекс тосниф берилaди. Сyрхaндaрè вилояти демогрaфик жaрaèнлaрнинг узгариш дитамикоси урганилоди Ba улорнинг охоли оросидо тор^^шн ошкозон ичок тизими кaсaдликлaри дорожоси, хомдо унинг сaбaблaригa тоъсири вниклвнвди, беморлaрнинг ендош кaсaдликлaри твхлил килинади. Ахолининг ошккозон ичок тизими кaсaдликлaридaн кaсaллaниш кyрсaткичлaригa тиббий- ижтимоий омиллор, бемор турмуш шороити Ba турмуш торзининг тоъсири дитамикодо ургонилоди Ba етaкчи хaвф омиллори ониклониб, хaвф гурухлори белгилaнaди.

ХУЛОСА

Уткaзилгaн тадкикот нвтижвлври ососидо охоли оросидо тaркaдгaн ошкозон ичок тизими кaсaдликдaрини комойтириш, беморлaргa тиббий хизмот курсотишни яхшилош, вхолини соFломлaштириш буйичо комплекс илмий всослвнгвн чоро тaдбирлaр, илмий-услубий кУллaнмaдaр ишлоб чикдлади. Ишлоб чикдлган илмий услубий кУллaнмaдaр Узбекистон Респyбликaси бирломчи дaволaш профило^и^ мyaссaсaдaри, тиббиет олий yrçyB юртлорининг y^yB жaрaèнлaригa тодбик этилоди. Диссертоция ишининг мaтериaдлaрини соFликни свклвш aмaдиèтигa тадбик этилганлиги xaM^a УзР ССВ Илмий твдкикот фоолиятлорни координоция килиш булимидон хулосвлор олитади.

Иссик иклим шороитлордв вхоли оросидо тор^^шн ошкозон ичок тизими кaсaдликдaрини кшойтириш, беморлорга тиббий хизмот курсотишни яхшилош, охолини соFломлaштириш буйичо комплекс илмий осослонгон чоро тодбирлорини ишлоб чикиш буйичо республик микесидоги илмий-омолий конференциялордо, Узбекистон Республикоси Олий оттестоция комиссиясининг ососий илмий нотижолорини чоп этиш учун тaвсия этилган илмий нaшрлaрдa, республик Ba хорижий жyрнaдлaрдa чоп

этилоди.

January, 2023

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

REFERENCES

1. Ermatov, N., Guli, S., Feruza, S., Feruza, A., & Bakhtiyor, R. (2019). The effectiveness of red palm oil in patients with gastrointestinal diseases.

2. Шайхова, Г. И., Пономарева, Л. А., Азизова, Ф. Л., & Салихова, Н. С. (2008). Комплексная гигиеническая оценка условий воспитания и обучения детей и подростков: Метод. рекомендации.

3. Азизова, Ф. Л. (2016). Решение проблемы создания благоприятных гигиенических условий обучения и воспитания детей с ограниченными возможностями. Автореферат докторской диссертации. Ташкент, 25.

4. Шеркузиева, Г. Ф., Хегай, Л. Н., Самигова, Н. Р., Азизова, Ф. Л., & Курбанова, Ш. И. (2020). Результаты изучения острой токсичности пищевойсмеси "Мелла Круассан". Журнал//Вестник, (1), 188-189.

5. Шайхова, Г. И., Отажонов, И. О., & Азизова, Ф. Л. (2018). Эрма тов НЖ Пищевая и биологическая ценность соевой муки.

6. Азизова, Ф. Л. (2014). Анализ изучения вопросов физического развития и состояния здоровья детей с ограниченными возможностями на современном этапе. Медицинский журнал Узбекистана, (2), 117.

January, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.