Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ В ВЫСШИХ ПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ В ВЫСШИХ ПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
26
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ / МЕЖДУНАРОДНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ / АККРЕДИТАЦИЯ / МЕЖДУНАРОДНАЯ АККРЕДИТАЦИЯ / СТРАТЕГИЯ / РЕЗУЛЬТАТЫ АККРЕДИТАЦИИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рахмонов Шариф Мадиномович

В статье исследуется международный опыт повышения качества высшего образования. Большое внимание уделяется методическим аспектам улучшения организации образовательного процесса в европейских и американских высших учебных заведениях, имеющих практическое значение для формирования новых образовательных стандартов повышения качества в высших образовательных учреждений Таджикистана. Исходя из этого, проведен анализ, сложившихся в экономической теории, концептуальных подходов к оценке качества образования; выделены три группы индикаторов оценки качества образования за рубежом: индикаторы качества внутри системы образования; индикаторы качества образования субъективного характера; индикаторы равенства в доступе к образованию для различных социальных слоев населения и студентов. На основе проведенного анализа отечественного и зарубежного опыта сделан вывод о том, что только комплексный, системный и целостный характер реформ в сфере образования, с учетом накопленного международного опыта, способен привести к ощутимым достижениям в области улучшения качества высшего образования в Таджикистане.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USING INTERNATIONAL EXPERIENCE FOR IMPROVING THE QUALITY OF EDUCATION IN HIGHER PROFESSIONAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS OF TAJIKISTAN

The article explores international experience in improving the quality of higher education. Much attention is paid to the methodological aspects of improving the organization of the educational process in European and American higher educational institutions, which are of practical importance for the formation of new educational standards for improving the quality in higher educational institutions in Tajikistan. Based on this, an analysis of the conceptual approaches to assessing the quality of education that have developed in economic theory has been carried out; there are three groups of indicators for assessing the quality of education abroad: quality indicators within the education system; subjective indicators of the quality of education; indicators of equity in access to education for various social groups and students. Based on the analysis of domestic and foreign experience, it was concluded that only a complex, systematic and holistic nature of reforms in the field of education, taking into account the accumulated international experience, can lead to tangible achievements in improving the quality of higher education in Tajikistan.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ В ВЫСШИХ ПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА»

О РОЛИ И МЕСТЕ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К ПРИМЕНЕНИЮ

МЕТОДОВ АНАЛИЗА И СИНТЕЗА В ПРОЦЕССЕ САМОСТОЯТЕЛЬНОГО ПОИСКА

ЦЕННОЙ И НУЖНОЙ ИНФОРМАЦИИ ДЛЯ РЕШЕНИЯ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ЗАДАЧ

Профессионально-педагогическая подготовка будущих учителей включает теоретическую и практическую часть, которые составляют диалектическое единство и которые имеют логическую взаимосвязь и взаимообусловленность. Подготовка высококвалифицированного специалиста предполагает высокий уровень готовности применения теоретических и практических эмпирических методов исследования, которые необходимы для решения педагогических задач. Исходя из этого, от учителя требуется знания умения и навыки анализа и синтеза, которые позволяют осуществить определенную логическую связь между теорией и практикой организации учебно-воспитательного процесса. При помощи методов анализа и синтеза добывается нужная педагогическая информация необходимая для решения конкретной практической педагогической задачи. В этом плане будущему учителю необходимо знания, умения и навыки работать с информационными технологиями для поиска педагогической информации. Также важной составляющей высшего уровня готовности к педагогической деятельности является непрерывное самообразование, которое играет ключевую роль в оптимизации и модернизации применения методов анализа и синтеза, и в конечном счёте в улучшении качество учебно-воспитательного процесса.

Ключевые слова: профессионально-педагогическая подготовка, теоретические методы, практические методы, педагогическая информация, непрерывное самообразование, педагогические задачи, педагогическая деятельность, анализ, синтез, учебно-воспитательный процесс.

ON THE ROLE AND PLACE OF TRAINING OF FUTURE TEACHERS FOR APPLICATION OF METHODS OF ANALYSIS AND SYNTHESIS IN THE PROCESS OF INDEPENDENT SEARCH

OF VALUABLE AND NECESSARY INFORMATION FOR SOLUTION OF PEDAGOGICAL

TASKS

Professional and pedagogical training offuture teachers includes the theoretical and practical parts, which make up the dialectical unity and which have a logical relationship and interdependence. The training of a highly qualified specialist implies a high level of readiness to apply theoretical andpractical empirical research methods that are necessary to solve pedagogical problems. Based on this, the teacher is required knowledge of skills and analysis and synthesis skills that allow for a certain logical connection between theory andpractice oforganizing the educational process. Using the methods of analysis and synthesis, the necessary pedagogical information is obtained necessary to solve a specific practical pedagogical problem. In this regard, the future teacher needs knowledge, abilities and skills to work with information technologies to searchfor pedagogical information. Another important component of the highest level of readiness for pedagogical activity is continuous self-education, which plays a key role in optimizing and modernizing the application of analysis and synthesis methods, and ultimately in improving the quality of the educationalprocess.

Key words: professional and pedagogical training, theoretical methods, practical methods, pedagogical information, continuous self-education, pedagogical tasks, pedagogical activity, analysis, synthesis, educational process.

Сведение об авторе:

Рахматуллаева Мукаддас Набиджановна, кандидат педагогических наук, старший преподаватель общеуниверситетской кафедры иностранных языков, ГОУ "Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова", E-mail: rahmatulloeva_86@mail .ru

About the author:

Rahmatulloeva Mukaddas Nabijonovna - candidate ofpedagogical science, senior teacher of the All University Department of Foreign Languages, SEI of "Khujand State University named after academician Bobojon Gafurov". (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: rahmatulloeva_86@mail .ru

ИСТИФОДАИ ТАЧ,РИБАИ БАЙНАЛМИЛАЛЙ ОИД БА БАЛАНД БАРДОШТАНИ СИФАТИ ТА^СИЛОТ ДАР МУАССИСА^ОИ ТА^СИЛОТИИ ОЛИИ КАСБИИ ЧУМ^УРЙ

Рахмонов Ш.М.

Муассисаи таълимии зайридавлатии "Донишкадаи тиббй-щтимоии Тоцикистон "

Дар дах,солаи охири асри ХХ, рангами ташкил ва фаъолияти муассиса^ои та^силоти олии касбй дар хорща хусусан дар муассиса^ои тах,силоти Авруппо муаррифии фалсафаи идоракунии умумии сифати тах,силот (Total Quality Manaqement-TQM- менечменти умумии сифати та^силот) ва стандартх,ои

бaйнaлмилaлии cифaт, paвaнди тaълимpo aз нукгаи нaзapи TQM (мeнeчмeнти умумии cифaти тa^cилaт), ^Mxa™ тaкмили вa омузиши бapнoмa^oи тaълимй вa бaлaнд бapдoштaни cифaти xивмaтpacaнии дap paвaнди тaълим дap мyaccиca^oи тax,cилaги oлии кacбй, 6o шк^ди конeъ нaмyдaни тaлaбoтx,oи чомeъa вa тaшaккyли шaxcияти комил, ^шшон бapoи oмoдa нaмyдaни мyтaxaccиcoнe, ки бa тaлaбaти мap^aлaи н^уз^ pyinnu иxтимoию mkhcoamm кишвap чaвобгypо то^о мeнaмoяд, a^^^aRA мeбoшaд.

,3ap poбигa бa ин, кaйд ^дш зapyp acx, ки aз нуктаи нaзapи нaзapияи MKmowfl бapoи бex,aт нaмyдaни cифaти тax,cилaт paвaнд^oи кoнceпгyaлии зepин тax,ия шyдaaнд: aнъaнaвй вa мусю^.

Уcyли aнъaнaвй cифaтм тa^cилoтpo ^мяун чaвобгy бa тaлaбaтм CIaндapт^oи мyaйянм тa^cилaт шyмypдa, тaвaccyтм aмaлигapдoнии oн бoяд xyw^OM зepин тax,ия вa ;acAMK кapдa шaвaнд:

а) caнaд^oи мeъëpии хукукии тaнзимкyнaндa - конущои га^вй, ra^cem;™^, cгpaтeгияxд бapнoмa^oи Aaßra™ вa дигap caнaд^oи мeъëpии хукукии бa тaнзимдapoвapaндaи cox,aM мaopиф (Вaзopaтм мaopиф вa млми Чyм^ypии Точикистан вa paëcaт вa шyъбax,oи мaopифи шa^py нохияхр) бapoи зинш пaëнми мдopaкyнми cиcтeмa;

б) cиcтeмaи cгaндapт^oи Aas^a;™ зинa^oи тa^cмлaт;

в) тapтмби ичoвaтнoмaдмx,й, aтгecгaтcия вa aккpeдмтaтcияи мyaccиca^oи тaълимй;

г) чaвобгy бa тaлaбaтм бoвopи мex,нaт, км ин тaлaбoт бa нaмyд^oи anoxMAaM тax,cилoт, км тaлaбaтм cгaндapтм AaßraiMpo оид бa тaйëp нaмyдaнм мyтaxaccиcoнм зинax,oи гунгунм тa^cилaт pyшд мeдщaнд, тaлaб мeнaмoяд;

д) нмвoми нaви тexнoлoгияи нaзopaтм доxилигaълимгax,й (Aap caix,M мyaccиcaи тaълимй) оид бa нмвoми идopaкyнии фaъaлиятм тaълимй вa мyнacибaт^oи cyбeктx,ои paвaнди тa^cилaт.

Нивoми мyocмp бa мдopaкyнми cифaтм тa^cилaт, зapypиятм тapтмби xanviMM cгaндapтмкyнoнй (ичoвaтнoмaдмx,й, aтгecгaтcия, aккpeдигaтcияи мyaccиca^oи тaълимй, rniwia^OM apзëбии caнчиши cифaти тax,cилaт, нaзopaтм доxилигaълимшx,й вa Faйpa), инчунин кушиши бa кaйд гиpифГaнм бax,иcaбгиpй вa чeн кapдaни пapaмeгpx,oи нмвoми (paвaнд^o вa !a^MpM) тax,cмлaтpo нмз дapбap мeгиpaд.

Аз ин лихщ cифaтм тa^cилaт aз pyM xycycM^OM зepин мyaйян rapAa мeшaвaд:

- Aapa^aM м^ск^и^ти швдц вa miM^aM тax,cилaт Aap caixM cиcгeмaи мyшaxxacи тax,cилaт (Aap caix,M мyaccиcaи тaълимй);

- мyвaфикaт бaйни пapaмeгpx,oи гyнoгyн Aap apзëбии miH^aM тax,cилaтм шaxcи мyшaxxac (дониш^^ caix, вa cифaтм Aapa^aM дoнмшaндyзии доним^н, Aapa^aM тaшaккyли мaлaкa, мa^оpaт, caлox,иятнoкии онх,о вa Faйpa

-Aapa^aM м^ск^и^ти crax,M дoнмш, мaлaкaю i^opa; вa canoxM!x,OM нaзapиявй вa тaтбик;и MCT^OAaM aмaлии ощо Aap paвaнди иcгe^caлaтм кмшвap, инчунмн pyinnu ик;гмcaдиëг вa фaъaлиятм кacбй мyгaxaccиcaнм oмoдaгapдидa.

,3ap aцaбиëгм илмии xopw^ инчунмн бa тa^лили ca^r^OM бapxypд^oи гyнoгyн чихзш бa^oдиx,й бa cифaтм тaълим диадти зиëд AOAa мeшaвaц.

Аз чумга ce FypyxM нмшондиx,aндax,ои apзëбии cифaти тax,cилaтpo Aap i^yaccMca^OM тaълимии xopw^ чудо кapдaн мумкин ad, км aз якцигap фapк Aopa4A: - нмшoндмx,aндax,oи cифaт Aap cиcгeмaи мaopиф;

-нмшондщaндa^ои cифaтм тaълиммм xapaктepи cyбъeктмвй дoштa (6o нaзapдoшгм фикpy aKMAaM иcгeъмолкyнaндaгaн-коpфapмоëн, мaълyмaт^oи oмopии мoнигapингии ичтммoй-пeдaгaгй);

- нмшондщaндa^ои бapoбapй чмx,aтм Aacnpaœ бa тaълим, бapoи caix,OM гудагуни rypyw>M ичтммoй вa шa^pвaндoн[ 1]. .

Аз Md^oAa aз чунин мeъëp^oи бaйнaлмилaлй чмx,aтм pymAM тa^cилoт Aap Чумя^ии Точикмстан Aap 6o6m 3-m Стpaтeгияи pymAM cox,aM шсрифи 4yNi^ypMM Точикистан то 2020, (;apopM Хук;^™ Hy^ypMM Точикистан aз 30 июни гали 2020, №334) чунин кaйд xapAa шyдaacг: Ma;caAM acocMM Стpaтeгияи миллй -фapо^aм овapдaни шapоиг бapои тaъминм xивмaтpacонми maHMK) caмapaбaxши мaоpиф вa Aacnpac бyдaни тax,cилоти AaxnAopM бacифaт бapои x,am вa бa ^лли вaзифax,ои зфин paвонa гapдидaнм он:

- тaъмини нeкyax,волии шa^pвaндон вa cyбaти ичтимой Aap чомea;

- бyнëди зaминaи xaApMM pymди ик;гиcaдй Aap co^axpM aфзaлиятнок, pymци иcгe^caлaти тexнологй вa чaлби capмояи xоpичй бa ик;гиcaдиëги кмшвap[4]. .

Бо дapнaзapдоmги хдафу вaзифax,ои бa зaxиpaи acocMM pyrnAM ичгимоию mk^coamm кишвap вa бaлaнд бapдоmгaнм нeкyaxволии шa^pвaндонм он тaбдил додaнм нмзоми мaоpиф, caмгx,ои acocMM зфини Стpaтeгияи миллй мyaйян rnyAaa4A:

- нaвcaвии мaзмyнм тax,cил;

- тaFЙиpaти coxtopmm cax,aM мaоpиф;

- тaъмини AadpacMM тax,cилaти бacифaт [4].

,3ap oxmpm^om caлx,ои 90-уми acpM гyзamгa олимон Aap тaцкикaтx,ои илмй кaйд xapAa бyдaнд, ки бex;гap кapдaнм cифaти тa^cилaти олии кacбй Aap acpM ХХ1 нaкmи бyзypг xo^aA дошт, зepо ин дaвpa воpидaти тexнологияи нaвpо Aap cиcгeмaи мaоpиф бa миëн мeaвapaц.

Ин нукта нaзap низ дap x,a05crra Сoзмoни xамкopии иктиcaдй Ba pyшд дap caди 2010 низ кайд кapдa шyдaacт: Тexнoдoгияи инфopмaтcиoнй Ba Интepнeт кyввaи acocиecг бapoи тaткикcгxoи илмй , нaвгoниxo, pyinnu ик;гиcaдиëг Ba нaвгoниxoи ичтимoй. Тaxлили бу^они ^mcx^ Ba poxxo, пeшгиpй Ba бapoмaдaн аз oн таъкид кapдa шуд, ки тexнoдoгияxoи ттилоагй Ba Интepнeт омищои acocии тж^ща^ нaвoвapй, pyinnu ^mcx^ Ba Iarapam ичтимoй мeбoшaнд.

Инчунин, дap «Ниmoндиxaндaxoи Сoзмoни xaмкopии ^mcx^ Ba pyшд дap caмги мaopиф «Hraxe бa тaxcилoт» (дap caди 2010) oид бa таъмни cифaти тaxcилaг таъкид кapдa шyдaacт, ки вaзъи cиcгeмaxoи тaxcилoти миллй 6о cиcгeмaxoи дигap кишвapxo бaдacтoмaдa мукожа кapдa maBaA. Он як ^rop нишoндиxaндaxoи мyкoиcamaвaндa Ba дaxлдopи aкгyaлии тaxcилaIpo дap бap мeгиpaд Ba мyвoфщ бо мaвкeи кacбиpo оид бa мукожа кapдaни вaзъи кунунии тaxcилaIpo дap caIx, бaйнaлмилaлй ифoдa мeкyнaд [7].

Faüp аз ин, axaмияти xaNKop^o, бaйнaлмилaлй аз нукаи нaзapи бaлaнд бapдoштaни идopaкyнии cифaти тaxcилaг дap i^yacc^a^, тaxcилaги одии кacбйниз таъкид ^да myдacт.

Бapoи oкибaгxoи эxтимoдии бexтap кapдaни cифaти тaxcилaги одии кacбй чунин пemниx,oд мeнaмaeм:

-caфapбapкyнии xaйaти пpaфeccapoнy oмeзгapoн Ba дoниmчyëн бapoи табодуди дapaчaи кacбй Ba баланд бapдomтaни мaxopaтy мaлaкaи дoниmaзxyдкyнй ба дигap мyaccиcaxoи тaxcилaги одии xopw^ киmвap;

-xycycияти фopмaлии шага coxi, pyшти тaxcилaг, тaъcиcи намудри нaви мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбй (давдаш Ba Faйpидaвдaтй);

-ташкил Ba pyrn^ xaxcилaги фacилaвии даниши^^ мyвaфиr намудани бapнoмaxoи таъдимии фacилaвй дap муа^и^ои тaxcилaги одии кacбй тибки тaлaбaги cгaндapти ягснаи тaxcилaги бaйнaлмилaлй.

Умуман, cифax як чузъи табии caux, тaxcилaг Ba чузъи чyдoнamaвaндaи таткщаги одимони caxaвй ба xиcaб мepaвaд. Рemaxoи тaъpиxии тamaккyди модслкои apзëбии бaxoдиxии cифaти бapнoмaxoи таъдимй дap acpи XVII пайдо myдaaнд. ,3ap ин дaвpa чун коида, ду модели бaxoдиxии cифaтии он муайян кapдa myдaacт, ки аз ждаг^ тaфoвyт дopaнд:

1 .Модели фapoнcaвй, ки ба нaзopaти ayдитopoни бфуна accc ëфтaacт, ки он шакли apxивии (дap acocи мaъдyмaIxoи apxHBm мyaccиcaи таъдимй) apзëбии cифaти Iax^noIpo аз :,xam (maxcaни мacъyди муасаи таъдимй) xyдбaxoдиxй Ba xиcoбaгдиx,ии муаажаи таъдимй мeбomад;

2.Мoдeди ангдиш, ки дopoи ниmoидoди идopaкyиии Ba apзëбии xyдидopaкyиии чамоаи mapикoн дap нaзopaти cифaти тaxcилaг дap acoc, бaxoдиxии мyтaxaccиcaни caxaвй мeбomaд [1]. .

X¡ap як дoииmгaxи acpимиëнaгй дap он дaвpa ба идopкyий Ba баланд бapдoштaии cифaти xaxcилaг шакжеи назopатии xyдpo дomтaнд. Дap aBBan, acp, XlX бошад дaвдaтxo аллакай ба бexтap кapдaии cифaти тaxcилoти одии кacбй Iara^iyx,, xccca зoxиp мeкapдaнд.

Macana^ аз ниcф здади мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбии ABpym пac аз Чанги дуюми 4axo™ аз нaв бapкapop кapдa шуда, ин тамоюди мyиacибaти нaви нaзopaг Ba мaбдaFгyзopии дaвлaтxopo 6opo, ба тжеи^ фapo гиpифгaии maxpвaндoн Ba тaйëp намудани мyтaxaccиcaни coxaxo, гуногуни xo:ara, xanrç Ba иктиcадиëIpo ба мин oваpд. Ин вaзъияг пac аз бyxpoни икxиcaдй дap гажои 1950-1960-ум, xaигaми зapypaти вopид кapдaии иcдoxaг ба низоми идopакyнии мaблaFгyзopии cиcгeмaи тaxcилaги одии кacбии дap ABpyno, ба pox монда шуда, бо xapo^OT, кaмгap Ba кам кapдaии wy^a™ тaxcил мyтaxaccиcaни caxaxo, гуногуни xoчaгии кишло^ Ba rnIracx^ëIpo омода намyданpo ташкил мeдoд.

,3ap ин дaвpa, баяши дaвдaтй як ^aicp тapтибaги иннoвaтcиoниpo дap coxa, нaзopaти cифaти тaxcилaги одии кacбй амалй намуд, ки дap натича мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбй ба ««craem;™, xyдгaнзимкyнй» гузаштанд. Хуку^а^ шaxcaни вaкoдaгдopи coxa, мaopиф дap тжия Ba татбик, œëcara coxa, мaopиф ба мyaccиcaxoи таъдимй мустакилияти бeштap доданд. Кoнceпcияи нaв acocaн дap киmвapxoи ABpym татбикк кapдa шуд Ba дap c,nc,na, мyнocибaтxoи «дашат ба мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбй» аз мoдeди aнъaнaвии идopaкyнии мyтaмapкaзи дaвлaтй ба мoдeди мyнocибaти иктжоди бoзopй IarMHp ëфx. Чунин IarapoIxo дap cиcгeмaи мaopифи Чyмxypии Точикистон acacaн баъд аз aonxo, 1996 огоз ëфг, ки ба мyаccиcаxoи тaxcилaги одии кacбй мустакилияти xyдидopaкyнй дода шуда, мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбй дoниm:чyëнpo ба Iap^, шapтнoмaвй кабуд намуда, caxибкacб мeнaмyдaнд. Инчуни филиа^ои мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбии xopw:, киmвap дap чyмxypй Ba муа^а^си Faйpидaвдaтй тaъcиc дода шуда, ба Iap^, maтнoмaвии Iaxc,n мyтaxaccиacнpo омода мeнамyданд.

Хамин IaBp, c^Ima, мyIaмapкaзи ташкили paвaнди таъдим дap мyaccиcaxoи тaxcилaги одии кacбй бо cиcIeмaи xycycm идopaкyнии он аз py, талабаг Ba xycyc^Ixo, зфин ивaз кapдa шуданд:

- иш^ок, тaxлилгapoни бepyнa дap caux, мapкaзии кабуди ^popxc, инcгитyICиoнaлй;

-дикдати бeштap додан 6opo, aмaлигapдoнй Ba татбик, CIpaтeгияxoи инcгитyICиoнaлй;

-IaBa44yx, бemIap ба ycynxo, нaви идopaкyнии cифaти Iax^ncn. дap 40x0™ мух^ (кopпopaтивй) гж,ия кapдa шудаанд.

Tax^Mn вa омузши мaводxои тaъpиxй отбит нaмyдaнд, ки «pymци вокeии cифaти тax,cилот» Aap caxaM мaоpиф Aap HMÄ Aap oxmpm acpM XlX, вaк;гe aввaлин тaшкмлaт оид бa aккpeдигaгcияи мyaccиcaxои тaълимй тaъcиc AOAa шyдa буд, бa миëн омaц, вaлe Aap ин дaвpa Aap бaъзe кмшвapxои Авpyпо, мacaлaн, Aap Финлaндия тaнxо як низоми (мaкоми) миллй бо вaзифaxои мaxдyди нaзоpaти cифaтм тaxcилот Aap cиcгeмaи тaxcилотм олй тaшкмл кapдa шyдa, Aap AMrap кишвapxо мacaлaн, Олмон мyaccиcax,ои тaxcилотм олии кacбй якчaнд нaмyди нaзоpaти cифaти тaxcилотpо бa pox мондa буд, ca!x,M cифaти тaxcилотpо новобacгa aз шaкли тaшкилию xyyKH нaтичaxои нaзappac Aap caмги бaлaнд бapдоmгaнм cифaти тax,cилот бa Aac; овapдaнд [1]. .

Ta4p^aM чaндcолaи cобиг нaмyд, км, тaъмин тapтиб вa мyaйян нaмyдaнм cифaти тaxcилот Aap шaкли тamxмcи aккpeдигaтcионй aз py™ шaклxои acocMM cиcгeмaи тaъмини cифaт Aap мyaccиcaxои тaxcилоти олии кacбй Aap шaкли зepин marä гapдонидa мeшaвaц.

(Расми l) Шaклxои acocMM cиcгeмaи тaъминм cифaт Aap мyaccиcaxои тax,cилоти олии кacбй

Замимаи 1.

I

Чунмн paвaнди тaшxиcи aккpeдигaтcионми aз як тapaф, бa типологиям мexaнивмxои мaвчyдaи миллим тaъмини кaфолaти cифaт мycоидaт нaмояд, aз тapaфи дигap, aфзaлиягx,о вa ноpacогиxои cиcгeмaxои гуногунм кaфолaти cифaтpо нишон мeдиxaц.

Taтк;икотxои тaчpибaи бaйнaлмилaлй Aap pyrnAM тax,cилоти олй cобит мeнaмояд, км тaмоюли aфзояндaи мacъyлияти бaлaнд бapдоmгaнм cифaти тax,cилот вaзифaи acocMM мyaccиcax,ои тaxcилоти олй бyдa, pyrnAM он бa зиммaи xyAM мyaccиcaи тaълимй вогyзоp кapдa мeшaвaц.

XycycMtfm мycбaти ин paвaнд aз он ^opa; ac;, км мacъyлияти мyaccиcaxои тaxcилоти олй 4MxaiM xyдбaxодиxй бapои бaлaнд бapдоmгaнм cифaти тax,cилот ш тaшкили paвaнди тaълим бaлaнд apзëбй кapдa мeшaвaц.

Бояд кaйд Rap^ ки 4a^aM фaъолияти мyxими xyдбaxодиxии мyaccиcaи тaълимй ибоpaт ac;, aз:

1) ^чми мaкcимaлии aзxyдкyнми бapномaи тaxcилоти олй, шaфaфияти тarcимоти мaблaFгyзоpии ceктapи xycycй вa дaвлaтй;

2) доним^н бa бapномax,ои бaлaндcифaти тaълимй нмëв доmгaн;

3) 4MxaiM capM вaкг додaнм мaълyмот бa чомeъй шaxpвaндй вa коpфapмaëн, aз aмaлигapдонии cифaти бaлaнди бapномax,ои тaълимй Aap мyacиcиax,ои тaълимй .

Tapтиби AMrapM мyxими тaъминм cифaти тax,cилот ин aккpeдитaтcияи cиcгeмaи тaxcилоти олии кacбй мeбошaц. Дap гyзamтa, aккpeдитaтcияи Aaraarä Aap ИMА бapтapй дошт ш он Aap Амpикои Mapкaзй ш Ha^^ Авpyпои Шapкй низ pyrnA ëфт. ,3ap cолxои 1980-ум, aккpeдитaтcия xa^H^ як шaкли нaзоpaти cифaти тax,cилот Aap Хрндустон вa бaъдaн Aap кишвapxои Muhxoam Авpyпо низ бa pox^on^ шуд.

Азбacки cиcгeмaи aккpeдигaтcия xa^H^ ycyли бaлaнд бapдоmтaнм cифaти тaxcилоти олй Aap HMÄ aввaлин мapотибa зyxyp вa pyrn; ëфтa буд, зapyp ac;, км тaчpибaи Ш^ои aккpeдитaтcионми тax,cилоти олии HMÄ xaмчyн тaxpибaи пeшкaдaм мyнIaзaм омyxтa шaвaц [2]. .

Aккpeдигaтcия paBaB.^ нaзopaти cифaти тaxcилaIpo ба pox монда, xамзамoн, намуд Ba макоми мyaccиcaи тaъдимиpo муайян мeнaмoяд. Бapoи он, ки мyaccиcaи таълими aккpидaтaтcиmaвaндa xиcoбидa maвaд, зapyp xacI, ки xa^w акал 4,xaiH баланд бapдoштaни cифaти Iaxcилaг аз чониби чамъият Ba дaвдaI mинoxтa шaвaд. Бapoи он, ки муаажаи таълимй Ba ë бapнoмaxoи aлoxидaи таълимй аз aккpeдидaтcия гузашта xиcoбидa шaвaнд, бояд бо Iapm, Iecra аз фащои таъдимии тaдpиcmaвaндa, тибк, талаботи CIaндapти дaвлaтии тaxcилaг Ba стандарти Hxracocxo caнчиmи Iecra Ba ë xaira гиpифтa шуда, дapaчaи aзxyдкyнй, мaxopaг, малака Ba coдoxиятнoкии дoниmчyëн бояд муайян кapдa maвaнд [6; 7].

Бояд кайд rap^ ки aккpeдитaтcияи муаажаи таъдимй acocaн аз p^ заминаи моддию тexникии мaвчyдaи муаажаи таъдимй, бapнoмaxoи таъдимии aмaлиmaвaндa, таъминоти кaдpии ба мeъëpxoи мyaйянгapдидa мyвoфщ, дapaчaи донишадузии дoниmчyëн Ba ranpa муайян кapдa мemaвaд, на аз p^ натичаи мyтaxaccиcoни oмoдaгapдидa Ba таъминоти ощо ба чойи кop, бояд дap оянда ин caмI дap тaшxиcxoи aккpeдигaтcиoнии музажжси тaxcилaги одии кacбй ба инобаг гиpифтa maвaд, зepo натичаи тжеи^ Ba caлoxиятxoи aзбapнaмyдaи мyтaxaccиcoни oмoдaгapдидa дap иcтexcoдaг Ba амалия натича мeдиxaд.

,3ap paвaнди тaшxиcи aккpeдитaтcиoнй ду фapкияг мaвчyд, xacI, ки мoxияги ощо ибopaг аст, аз:

1.Рaвaндe, ки IaBaayra он як ташкилоти Faйpидaвдaтй, тaшкилoтxoи байналмилалй Ba ë xycyœ cифaти тaxcилaIpo дap мyaccиcaи тaxcилaги одй дap мачмуъ ë аз pyw бapнoмaи anoxia, таъдимй бaxoгyзopй мeнaмoянд.

Ин paвaнд дap мачмуъ аз ce мapxилa (дaвpa) Ba ca^r^o, мymaxxac ибopaг аст:

I). xyдбaxoдиxй (aкpeдитaгcия дoxилитaълимгoxй), ки аз чониби oмyзгopoн, poxбapoн Ba кopмaндoни мyaccиcaи таъдимй, 6opo, мyвoфикaти paвaнди таъдим бо стaндapтxo Ba мeъëpxoи макомаги aккpeдитaтcиoнй гyзapoнидa мemaвaд;

II). ташкили кoмиccияи aккpeдитaтcиoнй бо чалбй мyтaxaccиcoни coxa, ^^бута (аз чониби тamкилaги aккpeдитaтcиoнй) Ba мyтaxaccиcoни гжаауши кacбиe, ки аз чониби дит^ мyaccиcaxoи таъдимй чалб кapдa мemaвaнд, ощо ca^Ixo, гуногуни мyaccиcaи тaъдииpo аз тaшxиc гyзapoнидa, аз дoниmчyëн caнxиmxoи xa™, a^e^po™ Ba mифoxй мeгиpaд, xaмзaмoн аз ом^к^он Ba дoниmчyëн оид ба фаъолияти мyaccиcaи таъдимй нaзapпypcй намуда, xyдocaбpopй мeнaмoяд Ba аз натичаи он xynoca Ba тaвcияxo омода намуда, ба Кoмиccияи макомоти aккpeдитaтcиoнй пemниxoд мeнaмoяд;

Ш) Xyдoca Ba IaBc^xow oмoдaгapдидaи кoмиccияи aккpeдитaтcиoнй дap чaлacaи Кoмиccияи aккpeдитaтcиoнии макомоти мapбyтa бappacй кapдa шуда, ба муаажаи таъдимй бaxoгyзopй кapдa шуда, макоми он муайян кapдa мemaвaд.

2. Хуччаге, ки IaBaayra он муаажаи таъдимй аз дигap макомоти caлoxиягдop макомаш этиpoф мeгapдaд ( дашат, мyaccиcaи дaвдaгй, Ba ë тamкилoтxoи байналмилалии aкpeдитaтcиoнии xopичй) 6opo, w^po намудани caлoxияти aкaдeмй, ки ба y пemниxoд шудзаст, xysy, амалй нaмyдaнpo дopaд.

Ниmoндиxaндaxoи тaFиpëбaндaxoи имкoнпaзиp 63po, apзëбии cифaти IaxcwnoI дap мyaccиcaи таъдимй, ин ниmoндиxaндaxoи нaтичaгиpии фаъодият мyaccиcaи таъдимй мeбomaд. Ин нишoндиxaндaxo мeтaвoнaнд cифaти Ba ë ми^рй бошанд, он мачмуи мaълyмoтxoи зepинpo дapбap мeгиpaнд: имконияти ба racp таъмин намудани xaтмкyнaдaгoн Ba мунтазам xaмкopй намудан ба ощо, дapëфTи ^a^xo 63po, кopxoи илмй-таткщотй, бастани mapтнoмaxoи илмй бо кopxoнaxoи илмй Ba wcrexam^ myмopaи макта^ ë тaxкикaгe, ки кopмaндoн Ba дoнишчyëн интиmop намуданд, тaнocyби дapoмaди инститyтcиoнaлй ба xapoчaг Ba ranpa.

HnoBa ба caнчиmxoи cифaти Iax^ncI, макомоти вaкoдaтдopй нaзopaтии coxaвй муаззафанд, ки ба мyaccиcaxoи таъдимй дap ичpoи yxдaдopй Ba вaзифaxoяmoн кумаки мeтoдй Ba амалй pacoнaнд.

Омузиши тaчpибaи байналмилалй 63po, pyшди мyaccиcaxoи IaxcwnoIw одии кacбй, дap баланд бapдoштaни cифaти тaxcилaги одй, I^ëp намудани мyтаxаccиcoни дopoи мaxopaт, малака Ba дopoи caлoxиятxoи кaCбй Ba гyзapoнидaни aккpeдидaтcияи дaвдaтй дap чyмxypй axaмияти бyзypг дopaд. Дap xa^im caмт, Acocгyзopи cyлxy Bagara миллй, Пemвoи миллат мyxтapaм Эмомалй Рaxмoн вaзифaи баланд бapдomтaни cифaти таъдим Ba I^ëp кapдaни кaдpxoи дopoи canxw баланди кacбиpo якe аз вaзифaxoи aввaлиндapaчaи Хукумати Чyмxypи Точикистон дониста, чунин таъкид мeнaмoяд: "Чустучу Ba дapëфти poxy ycyлxoи пeшкaдaмy мyocиpи таъдим, мyстaxкaм намудан Ba ба мeъëpxoи байналмилалй чaвoбгy гapдoнидaни пoяxoи модо^у тexникии мyaccиcaxoи тaълимивy илмй, Baceb чopй кapдaни тexнoлoгияxoи иттилoaгивy коммуникатсионй, ба pox мондани wxracocxow нaви ба талаботи иктжоди миллй чaвoбгyй Ba вopидmaвй ба фазой ягонаи тaxcилaт дap мapкaзи тaвaччyxи тaxcилaги одии кacбии кишвapaмoн Hapop дopaд" [5].

Панч вaзифaxoи acocwpo пemниxoд мeнaмoe, ки дap назди cистeмaи миллии таъмини шфати тaxcилaт мeистaд:

1)тaxияи стpaтeгияи таъмини шфат, бо мавдди амалй намудан тж^ими xaдaфxoи бо мавдднок ба такмил paвoнaшyдa;

2)зapypaти ба мyвoфикa pacидaн Ba эътимод миëни тapaфxoи мaнфиaтдope, ки ба cифaти Iax^am одй талабгopанд. (кopфapмoëн);

3) зарурати баланд бардоштани самаранокии иктисодии системаи кафолати сифат;

4) зарурати рафъи окибатхои бенизом рушдёбандаи кафолати сифат дар сатхи муассисахои тахсилоти олии касбй;

5)хадди акал субектхои равандхои таъмини сифат бо назрдошти муваффагиятхои тахсилоти олй таъсир мусбат расонида тавонанд.

Хамин тарик, тачрибаи мавчудаи ватанй ва байналмилалй собит менамояд, ки аксар вакт ислохоти ягонаи Еаирисистемавй, реформахои инфиродй ва инноватсионии бенизом ба самаранокии системаи тахсилоти олй таъсири манфй расонида, дар ин асос системаи тахсилот рушд намекунад.

Танхо хусусияти мураккаб, системанокии ислохот, бо дарназардошти тачрибаи мавчудаи байналмилалй, метавонад ба дастовардхои назаррас дар сохаи баланд бардоштани сифати тахсилоти олй ва расидан ба стандартхои ракобатпазир Точикистон ва фазои байналмилалии тахсилоти асри ХХ1 оварда расонад.

АДАБИЁТ

1. Гичиев Н.С., Атаханов Р.А Опыт американского высшего образования для российских университетов (ВАК ВЕСТНИК Дагестанского государственного технического универсгатета-Махачкала, ДГТУ, №4.2012

2. Научное образование. Педагогических науки (Электронный научный журнал)

3. Суханронии Асосгузори Сулху Вахдати миллй- Пешвои миллат Президенти Чумхурии Точикистон мухтарм Эмомалй Рахмон дар Рузи дониш ва дарси сулх аз 01.09.2014.

4. Стратегияи рушди сохаи маорифи Чумхурии Точикистон то 2020, (карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 30 июни соли2020, №№334)

5. Суханронии Асосгузори Сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат Президенти Чумхурии Точикистон мухтарм Эмомалй Рахмон дар Рузи дониш ва дарси сулх аз 17.08.2020.

6. Дар бораи 'Тартиби гузаронидани аттестатсия, аккредитатсия ва ичозатномадихии муассисахои таълимии Чумхурии Точикистой' (карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 05.02.2003, .№54).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Нишондихандахои Созмони хамкории иктисодй ва рушд дар самти маориф «Нигохе ба тахсилот», соли 2010

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ В ВЫСШИХ ПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ

УЧРЕЖДЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА

В статье исследуется международный опыт повышения качества высшего образования. Большое внимание уделяется методическим аспектам улучшения организации образовательного процесса в европейских и американских высших учебных заведениях, имеющих практическое значение для формирования новых образовательных стандартов повышения качества в высших образовательных учреждений Таджикистана. Исходя из этого, проведен анализ, сложившихся в экономической теории, концептуальных подходов к оценке качества образования; выделены три группы индикаторов оценки качества образования за рубежом: индикаторы качества внутри системы образования; индикаторы качества образования субъективного характера; индикаторы равенства в доступе к образованию для различных социальных слоев населения и студентов. На основе проведенного анализа отечественного и зарубежного опыта сделан вывод о том, что только комплексный, системный и целостный характер реформ в сфере образования, с учетом накопленного международного опыта, способен привести к ощутимым достижениям в области улучшения качества высшего образования в Таджикистане.

Ключевые слова: качество образования, международное образование, аккредитация, международная аккредитация, стратегия, результаты аккредитации.

USING INTERNATIONAL EXPERIENCE FOR IMPROVING THE QUALITY OF EDUCATION IN HIGHER PROFESSIONAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS OF TAJIKISTAN

The article explores international experience in improving the quality of higher education. Much attention is paid to the methodological aspects of improving the organization of the educational process in European and American higher educational institutions, which are of practical importance for the formation of new educational standardsfor improving the quality in higher educational institutions in Tajikistan. Based on this, an analysis of the conceptual approaches to assessing the quality of education that have developed in economic theory has been carried out; there are three groups of indicators for assessing the quality of education abroad: quality indicators within the education system; subjective indicators of the quality of education; indicators of equity in access to education for various social groups and students. Based on the analysis ofdomestic andforeign experience, it was

concluded that only a complex, systematic and holistic nature of reforms in the field of education, taking into account the accumulated international experience, can lead to tangible achievements in improving the quality of higher education in Tajikistan.

Keywords: quality of education, international education, accreditation, international accreditation, strategy, results of accreditation.

Сведения об авторе:

Рахмонов Шариф Мадиномович - кандидат педагогических наук, заведующий отделом по надзору за качеством образования Негосударственного образовательного учреждения «Медико-социальныйинститут», Тел.: (+992) 933696224

About the author:

Rakhmonov Sharif Madinomovich - candidate ofpedagogical sciences, head of the Departmentfor Supervision of Quality in Education of the Non-governmental Educational Institution "Medical and Social Institute", Tel.: (+992) 933696224

УДК 370:681.3(575.3)

МОДЕРНИЗАЦИИ СИСТЕМЫ ПОДГОТОВКИ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ ИНФОРМАЦИОННО -КОММУНИКАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ

Абдурахимова Д.А.

Таджикский государственный институт языков им. С. Улугзода

Глобализация и технический прогресс создали новую мировую экономику, приведённая в действия технологию, питаемой информацией и ведомой знаниями. С появлением новой мировой экономики наметились серьёзные тенденции и цели характерные для образовательных учреждений. И кардинальные изменения в политической, социальной, культурной, экономической и информационной жизни Таджикистана обусловили появление принципиально новой социально-педагогической ситуации, требующей переключения всех звеньев системы образования на новую стратегию, теорию, методологию и технологию осуществления педагогического процесса.

Основным вопросам социально-экономической, политической и культурно-информационной реалии развития Таджикистана, характеризуется существенным повышением социальной и профессиональной мобильности её населения, поискам новых адекватных форм организации образования, способных удовлетворить возрастающие потребности граждан в получении или в совершенствовании ранее полученных знаний и умений, поскольку традиционные концепции и формы обучения в новых условиях становятся все менее эффективными. В данном контексте важнейшей задачей современного образования является рационализация интеллектуальной деятельности за счёт использования новых информационно-коммуникационных технологий и средств, позволяющих радикально повысить эффективность и качество подготовки специалиста.

В этом направлении общеобразовательная система Таджикистана наглядно развилось в годы независимости республики. Для осуществления данного направления были утверждены ряд Концепции и программ национального образования и другие законодательные аспекты [2, 3, 8, 9].

Анализ психолого-педагогической литературы и изучение массовой педагогической практики показывают, что учащиеся познают окружающий мир с помощью всех органов чувств. Однако пропускная способность их различна. Основными каналами получения информации являются слуховой и зрительный анализаторы. Система «ухо-мозг» может пропустить в секунду до 50 бит (единиц информации). Пропускная же способность зрительного анализатора в 100 раз больше. Неслучайно около 90% всех сведений об окружающем мире учащиеся получают с помощью зрения, 9% - с помощью слуха и только 1% - с помощью осязания. Следует отметить также, что из всех видов памяти у большинства учащихся более всего развита зрительная.

Если рассмотреть этот вопрос с точки зрения того, какая же часть полученной информации оседает в сознании учащихся в виде знаний, то и здесь соотношение складывается в пользу зрения. Иными словами, с помощью зрения учащиеся могут получить больше знаний, чем с помощью слуха [14, с. 124-148].

Великий русский физиолог И. П. Павлов открыл так называемый ориентировочный рефлекс, названный рефлексом «Что такое?». Суть его состоит в следующем. Если в поле зрения человека попадает какой-то объект, то человек непроизвольно, в целях ориентации, начинает приглядываться, чтобы понять, что это такое. Внимание приковывается к предмету, на который он смотрит [10].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.